Bilten br. 1: Zamisli Srbiju - Forum NVO Kraljevo

Program za mlade<br />

Zamisli Srbiju!<br />

Trenutni proces pridruìvanja Srbije i Crne Gore sa Evropskom unijom<br />

je usporen, jer se ne re{avaju politi~ka pitanja saradnje sa<br />

Me|unarodnim krivi~nim tribunalom. O~igledno da i u Srbiji, kao i u<br />

Crnoj Gori, postoje mo}ne strukture koje se kre}u oko krupnog kapitala,<br />

krupnog kriminala i krupne politike, kojima odgovara status kvo,<br />

i koji su veoma zabrinuti ~injenicom da }e jednoga dana morati da se<br />

suo~e sa strogim evropskim standardima koji bi mogli ugroziti njihove<br />

monopolske pozicije i profitabilne poslove.<br />

Lo{a materijalna i socijalna situacija, politi~ka nestabilnost,<br />

informisanje putem elektronskih i {tampanih medija (koji su pod kontrolom<br />

interesnih grupa, kojima radikalizacija dru{tva odgovara),<br />

prouzrokovala je inertnost medu mladima, doprinela {irenju nacionalizma<br />

i ksenofobije i rezultirala nezainteresovano{}u mladih na polju<br />

pokretljivosti, komunikacija i razmene iskustava.<br />

Takav stav mladih ljudi rezultira opadanjem interesovanja za aktivnim<br />

dru{tvenim angaòvanjem i predstavlja ozbiljan problem sa nesagledivim<br />

posledicama za krhku demokratiju u Srbiji.<br />

Upravo zbog ovakve situacije u dru{tvu, u martu 2005, nevladina<br />

organizacija LINGVA- Kraljevo, zapo~ela je realizaciju programa<br />

Zamisli Srbiju (Zamisli svoj grad), ~iji je glavni cilj pruànje realne<br />

{anse mladim ljudima da se kroz niz aktivnosti aktivno uklju~e u<br />

planiranje razvoja dru{tva u kome ìve. Neke od aktivnosti ovog programa,<br />

koje pruàju {ansu mladim ljudima da ostvare ove ciljeve su:<br />

aktivno u~e{}e u diskusionim grupama na web prezentaciji, izdavanje i<br />

distribucija biltena, izrada multimedijalnih Kompakt diskova i niz<br />

drugih...<br />

Da bi se ovaj cilj realizovao, neophodno je obezbediti objektivno<br />

informisanje mladih, kao {to je web prezentacija<br />

www.zamislisrbiju.org , sa ciljem informisanja o ispunjavanju svih<br />

neophodnih preduslova potrebnih za ubrzanu integraciju u Evropsku<br />

uniju, kao {to su: po{tovanje prava ~oveka i manjinskih prava, upoznavanje<br />

sa relevantnim cinjenicama iz bliske po{losti, unapre|enje<br />

saradnje sa susednim zemljama, informacije o radu Ha{kog tribunala,<br />

indexu korupcije u dru{tvu, pobolj{anje svesti o zna~aju i ulozi mladih<br />

kao pokreta~ke snage demokratskih reformi. Mladi ljudi, kroz internet<br />

prezentaciju Zamisli Srbiju, mogu da plasiraju svoje ideje, i da<br />

politi~kim sredstvima uti~u na kreiranje sopstvene sudbine!<br />

Radovan Mili}evi}, urednik<br />

Kraljevo, Avgust 2005.<br />

www.zamislisrbiju.org e-mail: info@forumnvo.org.yu, editor@zamislisrbiju.org

Napomena:<br />

Sve poruke poslate na forume<br />

"Zamisli Srbiju", a objavljene u<br />

ovom biltenu, iskazuju stavove i<br />

opredeljenja njihovih autora,<br />

nikako administratora, urednika<br />

ili webmastera (osim, naravno,<br />

poruka poslatih li~no od ovih<br />

ljudi). Svi podaci objavljeni na<br />

www.zamislisrbiju.org su<br />

isklju~ivo informativnog karaktera.<br />

RCGA Lingva ne snosi<br />

nikakvu odgovornost za posledice<br />

nastale upotrebom ovih informacija.<br />

Urednik:<br />

Radovan Mili}evi}<br />

RCGA Lingva 1997. - 2005.<br />

Regionalni centar gra|anske<br />

akcije Lingva - Srbija<br />

info@forumnvo.org.yu<br />

www.forumnvo.org.yu<br />

Ovaj bilten je realizovan uz finansijsku<br />

podr{ku The Olof Palme<br />

International Center i Norwegian<br />

People's Aid.<br />

Sadràj<br />

Evropska Budu}nost Srbije<br />

Evropski standardi 1<br />

Ekonomske reforme 2<br />

Kada }e se Srbija priklju~iti EU? 4<br />

Reforme javne dràvne i lokalne uprave 6<br />

Uskla|ivanje zakona i propisa 8<br />

Izjave i saop{tenja zvani~nika EU 11<br />

Demokratija u Srbiji<br />

Da li je Srbija demokratsko dru{tvo? 14<br />

Inicijative za demokratizaciju Srbije 16<br />

Politi~ka situacija u Srbiji, nakon ubistva Zorana \in|i}a 18<br />

Su|enje optuènima za ubistvo \in|i}a 20<br />

Ko su ljudi koji danas vode Srbiju 22<br />

Ko u Srbiji glasa za radikale 25<br />

Sloboda medija u Srbiji 27<br />

Peti oktobar, incident ili (nesvr{ena) revolucija 29<br />

Religija, SPC i ostale "crkvene" organizacije 31<br />

Govor mr`nje 33<br />

Reforma vojske 34<br />

Reforma policije 37<br />

Otvaranje tajnih dosijea 39<br />

Manjinska prava 42<br />

Ko najbolje ìvi u Srbiji 44<br />

Ha{ki tribunal 45<br />

Problemi mladih<br />

Strategija (program) za mlade 47<br />

Aktivno angaòvanje mladih 49<br />

Problemi mladih, predlozi, aktivnosti... 51<br />

Obrazovanje 52<br />

Da li je u Srbiji racionalno razmi{ljati o budu}nosti? 55<br />

Ko su danas medijski idoli u Srbiji? 56<br />

Nasilje: u {kolama, na ulici, kafi}ima 58<br />

Nezaposlenost i siroma{tvo 59<br />

Suo~avanje sa pro{lo{}u 62<br />

Korupcija u Srbiji<br />

Da li je u Srbiji korupcija na~in preìvljavanja 65<br />

Ksenofobija i antagonizam<br />

Rasisti~ki napadi u Srbiji 67<br />

Ksenofobija i antagonizam 68<br />

Antisemitizam 71<br />

Civilno sluènje vojnog roka 72<br />

Globalizacija 74<br />

Me|unarodni terorizam 76<br />

Pozdrav svima u Srbiji 78<br />

Moja vizija Srbije 81

Evropska Budu}nost Srbije<br />

Evropski standardi<br />

Sinalko: Ma koji to Evropski standardi mogu da zazive kod nas,<br />

voleo bih da vidim. Apsolutno nista kod nas nije kako treba:<br />

zakoni su kvantitativno dobri, ali kvalitativno losi; sudovi selektivno<br />

sude kriminalcima, tj. po politickoj potrebi; korupcija;<br />

antisemitizam; ksenofobija... Zamaraju nas sa studijom o<br />

izvodljivosti, a ne kazu da je to samo pocetak i nista vise!<br />

Speach: "U okviru reformi koje se moraju sproveti na putu ka<br />

EU, nalazi se ~ak 40 odsto zakona iz oblasti poljoprivrede.<br />

Ukoliko Studija o izvodljivosti 25. aprila i definitivno bude<br />

pozitivno ocenjena, Srbija }e morati da "zasu~e rukave", jer<br />

pravi posao tek predstoji. Reforme su neophodne u svakom<br />

sektoru, a ~ak 40 odsto zakona koji se moraju uskladiti sa<br />

evropskim propisima se odnose na poljoprivredu. Ako se zaista<br />

èli u Evropsku uniju, scene iz Petrovog sela od pre dva meseca,<br />

kada se nakon klanja svinja na ulicama kuvala hrana za<br />

posetioce "Etno festivala", vi{e ne}e biti mogu}e. Meso i<br />

prera|evine mo}i }e da se prodaju samo ukoliko zadovoljavaju<br />

standarde, {to podrazumeva i da ìvotinje moraju biti zaklane u<br />

klanicama, a ne u ku}i, a o ulici da i ne govorimo, kaè<br />

ministarka poljoprivrde Ivana Duli}-Markovi}. "Ima klanja po<br />

ku}ama, mislim stoke, ali ono {to se stavlja u promet za druge<br />

to mora da bude zaklano u propisanim klanicama. Krava }e<br />

morati da ima min|u{u, svako }e morati da ima {talu, koja }e<br />

da bude po propisima, koji nisu mnogo strogi, ali mora da se<br />

uspostavi gde je ta {tala, ne moè da bude u sred sela, nego<br />

ne{to izvan sela, mora da ima odgovaraju}e odlaganje |ubreta",<br />

kaè Duli} Marovi}. Naravno ovo je samo deli} onoga {to treba<br />

da se uradi. Vaàn element je svakako i informisanost onih koji<br />

se bave poljoprivredom, a najvi{e problema, prema procenama<br />

stru~njaka, moè se o~ekivati u pojedina~nim gazdinstvima To<br />

su mala gazdinstva oni nisu ba{ najbolje uklju~eni u te velike<br />

sisteme, zadruge ne postoje, a oni poseduju negde oko 90<br />

odstvo ukupnog zemlji{ta i svih kapaciteta i to je taj veliki posao<br />

i na{a nevolja koja mora biti savladana - da tu masu ljudi pre<br />

svega ujedinimo da oni proizvode pod istim standardima, istim<br />

pravilima, da njihovi proizvodi budu unificirani. Za uskla|ivanje<br />

propisa ne postoji neki rok, ali primera radi, samo pregovori o<br />

priklju~enju Slovenije trajali su gotovo pet godina, u njima je<br />

u~estvovalo 150 ljudi, a zvani~ni dokumenti na oba jezika imali<br />

su obim ve}i od 500 stranica: "To nije vremenski ograni~eno, to<br />

je jedna velika koli~ina posla i od nas zavisi da li }emo to raditi<br />

jedan kra}i period, npr, {est godina ili }emo to raditi 12 godina.<br />

U principu to je trajalo oko 15 godina u zemljama u tranziciji,<br />

ali po{to mi imamo njihovo iskustvo pred sobom, a dovoljno<br />

smo pametni da ne ponavljamo tu|e gre{ke, onda mislim da<br />

moèmo to i ne{to kra}e da uradimo. "kaè Duli}-Markovi}.<br />

Ina~e, Evropska Unija u svetskom bruto dru{tvenom proizvodu<br />

u~estvuje sa 19, 8 odsto i najve}i je svetski uvoznik i drugi po<br />

redu izvoznik hrane. Ulaskom u Uniju poljoprivrednim<br />

proizvo|a~ima iz SCG pruìla bi se {ansa da plasiraju proizvode<br />

na ogromnom trì{tu od skoro pola milijarde potro{a~a, ali je<br />

preduslov za to i da se konkurentnost srpskih proizvoda<br />

podigne na vi{i nivo." Najzad civilizovane mere. Znam da ce<br />

vecina ljudi u srbiji imati teskoca da se prilagodi, ali nemaju<br />

druge Makar vise necu vidjati raspete svinje i ostale zivotinje u<br />

gotovo svakoj kuci i potoke krvi u dvoristima - jeziv prikaz To je<br />

cist barbarizam Zabrinut sam, sto u izvestaju o standardima, ne<br />

kaze niko nista, za ubistva ljudi, po kucama i na ulici<br />

Kantarion: Malo o evropskim standardima na nas nacin<br />

Nedelju dana posto je Evropska komisija dala pozitivnu ocenu<br />

Studije o izvodljivosti, jos uvek se ne moze naci kompletan tekst<br />

Studije na srpskom jeziku. Iako Studija predstavlja profil jedne<br />

www.zamislisrbiju.org<br />

zemlje, i ocenu njene uspesnosti, gradjani Srbije jos uvek ne<br />

mogu videti kako nas posmatra EU. Cuvena srpska poslovnost<br />

i azurnost opet na delu.<br />

Sima kosmos: Sutra se proslavlja Dan Pobede nad fasizmom.<br />

U Moskvi ce biti centralna proslava, na kojoj ce biti preko 50<br />

sefova drzava, medju kojima i Dzord Bus, a i S. Marovic. Ovo<br />

napominjem zbog toga sto su antifasisticke tekovine u Srbiji, u<br />

poslednjih 15 godina, unistene, i cesto izvrgavane ruglu i<br />

podsmehu, a one u isto vreme predstavljaju jednu od temelja<br />

moderne Evrope. Bez isticanja antifasistickog i anacionalnog<br />

karaktera ovog praznika u Srbiji, i zemljama zapadnog Balkana,<br />

prazni~ne sve~anosti pretvorice se u parodiju i bice jos jedan<br />

dokaz su{tinske, duhovne i mentalne udaljenosti od Evrope. Ne<br />

moè se u dana{nju Evropu sve dotle dok su nacionalizam i tzv.<br />

patriotizam ispred svih drugih vrednosti, a pre svega vrednosti<br />

demokratije. Jedan od razloga zasto Srbija i nije u Evropi je taj<br />

{to je zaboravila na svoju antifa{isti~ku tradiciju i u kojoj su biv{i<br />

partizani i borci NOV danas gotovo u situaciji da se pravdaju<br />

{to su u~estovali na strani koja je pobedila i ~ija se pobeda<br />

danas slavi.<br />

Mondijalista: Euroskepticizam proizlazi iz NEZNANJA. U<br />

Srbiji zivi preko 50% neskolovanih ljudi. Mislimo da smo<br />

najpametniji na svetu, svaka cast pojedincima koje bi trebali<br />

malo vise ceniti. A {to se tice Nemacke ona danas prolazi<br />

drzavne reforme za bolje sutra, a nasi stricevi i tetke bau{telci<br />

pojma nemaju pa kukaju kako je Nemacka otisla u ***ac.<br />

Njima bi bilo isto gde god da ih stavis. U Nemackoj je stopa<br />

nezaposlenosti presla 5. 2mil ljudi ali jako se dobro zna<br />

ZASTO, i to je drzava i pretvidjala kao kratkorocni nus-efekat<br />

reformi<br />

Anonimni pubertetlija: Zbog usagla{avanja standarda i<br />

kriterijuma u zdravstvenoj za{titi, Evropa ve} petu godinu ulaè<br />

u zdravstvo u Srbiji. I ove godine ce Evropska agencija za<br />

rekonstrukciju uloziti 3, 8 milona evra u razne projekte vezane<br />

za zdravstvo kao i pomoc u otvaranju 25 novih centara za<br />

preventivnu zdravstvenu zastitu pri domovima zdravlja.<br />

Najavljen je pocetak realizovanja projekta "bolje spreciti nego<br />

leciti". Cilj ovakvog projekta je da preventivnim delovanjem ne<br />

dodje do razlicitih bolesti jer u Srbiji po podacima koji su<br />

merodavni u ovoj oblasti 80% ljudi oboljeva od bolesti koje se<br />

mogu spreciti. Treba napomenuti podatak da je Evropska<br />

agencija za rekonstrukciju do sada je u zdravstvo ulozila 90<br />

miliona evra.<br />

Brus Lee: "Po prvim rezultatima, na osnovu anketa po izlasku<br />

sa birali{ta, 63% Holan|ana je glasalo protiv Ustava EU, "za" je<br />

bilo oko 37%. I u Holandiji je prime}en porast nezadovoljstva<br />

Unijom, ogor~enje zbog rasta cena posle uvo|enja evra kao<br />

zajedni~ke valute, strah da bi centralizovana "super dràve"<br />

mogla ugroziti liberalni duh Holandije. Osim toga, primetno je i<br />

neraspoloènje zbog, kako se tvrdi, naglog i preobimnog<br />

pro{irenja EU. U vezi s tim, holandski nacionalni radio pominje<br />

i jedan pomalo bizaran razlog koji moè, kako se navodi,<br />

doprineti da ve}i broj Holan|ana danas kaè NE Ustavu. Re~<br />

je o nedavnom takmi~enju za najbolju evropsku pesmu koje je,<br />

po oceni nekih slu{alaca, bilo slikovit primer kako }e biv{e<br />

"komunisti~ke zemlje Isto~ne Evrope", koje se ~vrsto drè u jednom<br />

bloku, istisnuti iz evropske pri~e osniva~e Unije. Ljuti zbog<br />

toga {to se kandidatkinja Holandije nije ni kvalifikovala za finalno<br />

ve~e, neki Holan|ani prete da }e dati "nula poena" nacrtu<br />

Ustava EU." Prvo, mislim da je poredjenje Eurosonga<br />

sapovezanosti zemalja Istocne Evrope, itekako dobro, i da lepo<br />

oslikava nasu primitivnu, balkansku prirodu. Ali da ipak prava<br />

opasnosti po zemlje stare Evrope ipak nema realne osnove.<br />

Smatram da je u dugorocnom strateskom interesu Unije i<br />

Holandije da postane konkurentna gigantima SAD i Kine.<br />

1

Holandija to nikad nece moci sama, niti bilo koja drzavica clanica<br />

EU. Evropa je trenutno jedna od vodecih ekonomskih<br />

blokova u svetu da bi to zadrzali moramo se ujediniti. Ako to<br />

ne budemo uradili dve velesile ce mnogo lake preci preko<br />

malih drzavica u Evropi koja nije jedinstvena.<br />

Vizionar: To {to se EU premi{lja oko pro{irenja ne treba da nas<br />

obeshrabri u prihvatanju evropskih pravila "ponasanja". Mi<br />

moramo da nastavimo jo{ intenzivnije sa sveukupnim reformama<br />

u na{oj zemlji, reformama koje }e nas dovesti pre svega do<br />

EVROPSKIH standarda u svim segmentima dru{tva. Ako kao<br />

posledica tih ostvarenih visokih evropskih standarda do|e i<br />

~lanstvo u EU - bice super. A ako ne do|e - nece biti toliko<br />

stra{no, jer }e na{a zemlja izgledati potpuno druga~ije (u pozitivnom<br />

smislu). A ~isto sumnjam, da ako mi dostignemo taj EU<br />

nivo, da nas EU ne}e prihvatiti kao novog clana evropske<br />

zajednice naroda.<br />

Orahov hlad: Ako mislis da ces ovime nasekirati Kostunjavog i<br />

njegove tajkune u velikoj si zabludi. Njega ne pogadja cinjenica<br />

da cemo biti na dnu evropskih drzava, iako smo imali sansu da<br />

budemo vodeca drzava Balkana. Siguran sam da ce nam vecina<br />

drzava clanica EU pruziti prijateljsku ruku, ali nije to problem u<br />

Srbiji. Uzroci su mnogo dublji nego sto izgledaju na prvi<br />

pogled... Interesi pojedinih tajkuna u suprotnosti su sa ulaskom<br />

Srbije u EU, jer se tamo moraju postovati pravila igre. Ona<br />

podrazumevaju potpuno ispunjenje svih elemenata demokratije,<br />

poput - slobodnog a ne kontrolisanog trzista, nezavisnosti<br />

vitalnih drzavnih institucija, iskorenjivanja korupcije... To njih<br />

muci!!!<br />

Mannitou JR: Nikakvi standardi se ne mogu ostvariti bez<br />

temeljne i korenite reforme pravosudja. Imati propise koje niko<br />

ne primenjuje isto je sto i nemati ih. U ovoj zemlji je i dalje<br />

sasvim validan argument da neko negde nije primenio propis!?<br />

ZASTO? KO? HOCE LI BITI KAZNJEN ILI<br />

OPOMENUT? Totalna neozbiljnost!!!<br />

Gargamel: Kako mislis da aktiviras drzavno-pravne mehanizme<br />

kada ne postoji volja da se to uradi. Standardi EU nisu nimalo<br />

po volji nasih privrednika, jer podrazumevaju postovanje<br />

zakonskih normi, na sta oni nisu navikli... Zato je vazno na<br />

izborima trajno dislocirati ove sada koji vode, prikrivenu<br />

antievropsku politiku.<br />

Primus: Osnovna stvar koja nam uvek treba biti na umu je postojanje<br />

politicke volje da se bilo sta promeni u Srbiji. To je<br />

uzrok, a posledice su evidentne na svakom koraku... Ubedjen<br />

sam da dok ova Vlada bude vladarila Serbijom, mi cemo biti<br />

sve udaljeniji od EU. Nema ni govora o ispunjenju uslova, koje<br />

su clanice EU morale da prilikom svog ulaska ispune... Zato se<br />

tek nakon promene legal-rezima mozemo nadati ulasku u EU.<br />

Ekonomske reforme<br />

Super Hik: Vlada Srbije traì}e od MMF-a da rok za kori{}enje<br />

290 miliona dolara pomeri za tri meseca, odnosno do sredine<br />

septembra. Dok potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus<br />

kaè da je to ve} ranije najavljeno delegaciji Me|unarodnog<br />

monetarnog fonda, biv{i ministar finansija Boìdar \eli} smatra<br />

da je to priznanje same Vlade da ne sprovodi ekonomske<br />

reforme u roku. Me|unarodni monetarni fond je u maju 2002.<br />

odobrio dràvnoj zajednici Srbija i Crna Gora 994 miliona<br />

dolara za podr{ku ekonomskom programu za period 2002-05.<br />

godina. Od toga je do sada iskori{}eno oko 610 miliona dolara.<br />

Sredinom ovog meseca delagacija Vlade Srbije putuje u Va{ington<br />

i od MMF-a }e zatraìti produènje roka za povla~enje preostalih<br />

290 miliona dolara, potvrdio je za B92 potpredsednik<br />

Vlade Miroljub Labus. On je rekao da produènje roka nije<br />

neo~ekivano jer je o tome bilo re~i u decembru, kada je dela-<br />

gacija MMF-a boravila u Beogradu... Me|utim, biv{i ministar<br />

finansija Boìdar \eli} ocenjuje da srpska Vlada nije ispunila<br />

sve zahteve MMF-a i da zbog toga traì produènje roka. \eli}<br />

podse}a da je MMF krajem februara upozorio da za zavr{etak<br />

trogodi{njeg programa Srbija treba da re{i tri klju~na problema<br />

- da smanji trgovinski deficit, javnu potro{nju i da se rezultati<br />

restrukturiranja javnih preduze}a vide u praksi... Poslednju<br />

tran{u kredita od MMF-a, u iznosu od 95 miliona dolara, SCG<br />

dobila je pro{log decembra kada je MMF dao na~elnu saglasnost<br />

sa elementima ekonomske politike za ovu godinu. - MOJI<br />

DOBRI UCENICI - HIK<br />

Bik koji sedi: Poglavica zatvori svojom politikom grupu indijanaca<br />

u rezervat, tako da ne mogu nigde da prodaju robu van<br />

rezervata (pasaluka), bez povisenih carinskih nameta. Kao<br />

rezultat takve politike, cija je posledica ekonomska propast,<br />

pojave se odredjeni politicki elementi, koji traze politicku akciju<br />

za prikljucenje rezervata civilizovanom svetu I onda se javi neko<br />

kljuse, sa tezom, da umesto prikljucenja civilizovanom svetu,<br />

mi, indijanci treba da gledamo sami sebe KLJUSE ne moze da<br />

shvati, da je upravo ekonomska izolacija rezervata, glavni uzrok<br />

sto indijanci nisu u stanju da pomognu sami sebi, a o bilo<br />

kakvom ekonomskom napredku, mogu samo da sanjaju<br />

Smart boy: Delegacija Srbije koja boravi u Va{ingtonu blizu je<br />

postizanja dogovora s Me|unarodnim monetarnim fondom.<br />

Ministar finansija Mla|an Dinki}, koji boravi u Va{ingtonu,<br />

rekao je da bi taj dogovor Srbiji omogu}io nastavak finansijskih<br />

aranàmana. Zahtev MMF-a je dodatno smanjenje javne<br />

potro{nje i budètskog deficita, kaè Dinki}. Dinki} je naveo da<br />

je sa Svetskom bankom postignut sporazum oko kredita vrednih<br />

190 miliona dolara, kao podr{ke budètu Srbije i za investicije<br />

u navodnjavanju, za region Bora, reformu administracije,<br />

penzionog fonda i obnovu puteva. Sve mi govori da Studija o<br />

izvodljivosti MMF-u ni{ta ne zna~i. To {to su pregovori te{ki, u<br />

stvari, govori o radu Vlade Srbije i ministra finansija. MMF u<br />

bajke, koje ministar finansija pri~a gra|anima Srbije, ne veruje!<br />

Mi smo jo{ zemlja visokog rizika.<br />

Nikita: Ovi nasi politicari samo putuju, nesto pregovaraju a sve<br />

to placamo mi - obicni prosecni gradjani A {to ne kaù da je u<br />

USA otputovalo jo{ 10-tak savetnika, pomo}nika i naravno<br />

SEKRETARICA. Koliko ti pregovori ko{taju poreske<br />

obevznike, kada se zna da to i nisu pregovori, jer se i onako sve<br />

radi kako MMF nalaè i kako on reguli{e na{ spoljno-trgovinski<br />

deficit A to da }e novi kredit MMF-a biti za navodnjavanje,<br />

penzije i Veljine puteve ne sumnjam, samo ne znam kako }emo<br />

da vratimo sve te silne kredite, od PDV-a mo`da ili od nove<br />

prodaje Telekoma.<br />

Luka: Ekonomski napredak, razvoj, rast-bice jos dugo misaona<br />

imenica za gradjane Srbije. Ali zato se Kostunicina Vlada hvali<br />

kako smo na dobrom putu ekonomskih reformi... Mozda za<br />

njih ovakvo stanje jeste napredak u odnosu na imovinu kojom<br />

su raspolagali pre nego sto su usli u Vladu... Ministar Bojan<br />

Dimitrijevic sa zakasnjenjem zakazuje sastanke, on kao da je<br />

postao clan DSS-a... Svi su ovoj Vladi poceli da lice na<br />

Kostunicu, cak su prestali da se smeju... Ja neznam da li su oni<br />

uopste culi za ekonomsku politiku... Tu je nezaobilazni Mladja i<br />

njegov idol Labus, sta cemo moramo da sacuvamo eksperte<br />

inace nam oni odose Ekonomske reforme samo sto nisu<br />

pocele, trazi se karta vise...<br />

200/na sat: "Vlada Srbije dobila je dodatno vreme od tri meseca<br />

da konkretnim rezultatima potvrdi da je u stanju da ispuni<br />

nimalo lake uslove koje joj je nametnuo MMF da bi uspe{no<br />

okon~ala trogodi{nji aran`man sa ovom me|unarodnom finansijskom<br />

institucijom i tako u junu povu~e 190 miliona dolara, a<br />

ukoliko uspe{no prevlada i slede}u stepenicu, razgovore o<br />

2 Forumi Zamisli Srbiju, zamisli svoj grad

{estoj reviziji aran`mana, jo{ 100 miliona dolara u septembru"<br />

Evo jos jedne sanse za Kostunicu i njegove eksperte (Mladju,<br />

Labusa) Srbija ce dobiti gotov novac, ali je pitanje gde ce on<br />

zavrsiti... Cesto se desi da vise od polovine dobijenih donacija<br />

zavrsi na necijem racunu... Jedno je sigurno, sudeci po dosadasnjoj<br />

"praksi"-gradjani nece osetiti u svojim kucnim budzetima<br />

nista od onoga sto nasa drzava dobija od MMF, Svetske banke i<br />

dr., medjunarodnih institucija<br />

Marija: Preduzeca su posle 5. oktobra postala skroviste za<br />

razne Slobine kadrove koji su pobegli sa javnih funkcija na kojima<br />

su "zaradili" ogroman novac koji se sada nalazi na tajnim<br />

racunima Svoje delovanje su nastavili u javnim preduzecima,<br />

uglavnom na visokim polozajima kao direktori uspevajuci da<br />

zamazu oci javnosti ne bi li se zaboravilo na njih, i njihove pajtose<br />

Evo ih opet podrzavaju Vladu, i odlazu preko-potrebne<br />

reforme u ekonomiji...<br />

Billy: Kakve to ekonomske reforme spominjete, koji su to<br />

reformski potezi... Ko da ih sprovede, ne mislite valjda na ove<br />

niz G17+ Kad god vidim maminog Mladju na TV, znam da se<br />

nesto "sprema". Nikada on nije ziveo kao mi radnici, ne zna sta<br />

je besparica. Kod njega i cika Labusa sve moze, nista me kod<br />

njih vise ne moze iznenaditi. "Rade" oni sa svima: autolobistima,<br />

bankarima, firmasima, svercerima... Samo da se<br />

zaradi-teska je ovo godina, treba deca da se skoluju PS. Nisam<br />

valjda preterao<br />

Fishbone: Skup{tina Evropske banke za obnovu i razvoj u<br />

Beograd dovodi vi{e od 3. 000 uglednih bankara iz sveta. Kao<br />

prethodnica biznismena i bankara, koji }e do}i 21. maja, u<br />

Beograd je stigao Piter Senfej, jedan od funkcionera Evropske<br />

banke za obnovu i razvoj. Konacno neka dobra vest, makar i ne<br />

bilo direktnih investicija, neka hiljada ljudi ce boraviti ovde i<br />

trositi neke novce. Ali bas me zanima gde ce da smeste toliki<br />

broj gostiju?<br />

Free man: Neka dodje 50% manje.. znaci 1500 uglednih evropskih<br />

dusa, bice u beogradu super Ovakav skup ne moze da<br />

skodi, a cim ne skodi... Samo ne daj Boze da doticni zazele da<br />

negde plate uslugu kreditnom karticom, rezervisu neki let ili<br />

voz kreditnom karticom ili nesto slicno... pobegli bi glavom bez<br />

obzira!<br />

Britva: Brate na sta smo spali, da brojimo strance i od toga zivimo.<br />

Gde su tolike investicije, krediti, donacije... Sve sam to<br />

slusao, pa sam zato prepesacio ceo Bg. petog oktobra. Sve smo<br />

protracili, nismo iskoristili sansu koju nam je Evropa pruzila.<br />

Sta sada Da sam stranac Srbija bi zbog ovakvog inacenja sa svetom,<br />

bila poslednja drzava koju bi posetio. Sve je trulo pocev od<br />

puteva do kanalizacije... Nista nismo uradili da bi se bar malo<br />

priblizili Evropi, cak ni dobru volju i resenost nismo pokazali.<br />

Kostunica hoce u Evropu, ali sporo. Kao da oni samo njega<br />

cekaju, kao da je njegova politika-Teslina struja... Propustili smo<br />

mi sve Evropske vozove, sada smo prugom krenuli pesice. Jos<br />

se time hvalimo. BLJAK<br />

Neron: "Od privatizacije preduze}a u ovoj godini se o~ekuje<br />

oko 150 miliona evra prihoda. Pro{le godine ta suma bila je<br />

neznatno ve}a - 188 miliona evra". Ekonomske reforme u Srbiji<br />

se svode na prodaju preduzeca bivsim direktorima, i<br />

zaduzivanje kod stranih banaka. Od sledece godine pocinju<br />

prve otplate dugova o kojima niko ne razmislja. Ekonomisti<br />

predvidjaju duznicku krizu u Srbiji, pracenu inflatornim<br />

porastom... Skoro sve smo potrosili u javne rashode, a ni dinar<br />

u pokretanje proizvodnje. Toliko o uspesima eksperata iz G17+<br />

James Bond: U Dinkicevim nastupima nista novo Setite se<br />

samo koja je brojcana obecanja davao u predizbornim<br />


kampanjama, u kojima bi jedva prelazio cenzus. G17+ se<br />

nametnuo kao ekspertska ekipa-tih sto lepo zvuci. Prosto covek<br />

da pozeli takve ljude u svojoj kuci. Sve dok nije krenula<br />

realizacija tih velikih ekspertskih ideja. Onda vidite da ste<br />

jeftino prevareni, prosto Vam krivo sto niste promenili kanal na<br />

TV kada su se oni pojavljivali. Umalo da zaboravim, svaki<br />

njihov nastup pratila je hrpa papira sa tabelama i podacima o<br />

navodnim buducim uspesima nase ekonomije<br />

Trocki: Iskreno mene putevi ne zanimaju, neka brinu o tome<br />

oni koji voze dobra kola ili ih daju na poklon. Meni je vaznije<br />

investiranje u privatni sektor u Srbiji. To je ono sto nam je sada<br />

najpotrebnije u uslovima kada vecina ljudi nema zaposlenje.<br />

Vazno je obezbediti adekvatnu (zakonsku) kontrolu trosenja<br />

novcanih sredstava. Bojim se da to ne bude zamazivanje oci u<br />

pocetku, a kasnije zavrsi na privatnim "ekspertskim" racunima.<br />

Ponavljam vazno je da novac stigne na pravo mesto, sve ostalo<br />

ce ici samo po sebi...<br />

Be here now: Nema nikakvog spora. Ekonomska situacija je sve<br />

gora, a sa druge strane imamo nevidjene reformatore i experte<br />

koji nam stalno govore da zivimo u legalistickoj demokratiji i da<br />

je pitanje dana kada ce nas oni dovesti do savrsenstva zivota.<br />

Zanimljivo, niko ne pominje dug ove drzave, to se tako<br />

elegantno precutkuje. Vazno je da su oni uveli red, da sve blista<br />

i za to bi trebali dobiti orden. Ne znam koliko ce trajati ova<br />

simulacija... Doslo je vreme da sve zavisi od dobre saradnje sa<br />

SPS-om. Podrska nevidljivim reformama i ekonomskom<br />

blagostanju SPS dobro naplacuje. Nama je izgleda jedino<br />

preostalo ono sto Djelic predvidja.<br />

Sumrak: Uskoro reforma penzionog sistema. Pove}anje<br />

starosne granice za penziju - uskla|ivanje zakonodavstva sa<br />

aktuelnim tokovima, kaù nadle`ni. Ministar za rad i socijalnu<br />

politiku Slobodan Lalovi} rekao je u Kaìprstu Radija B92 da<br />

je razlog {to je predloèno pove}anje starosne granica za<br />

odlazak u penziju, izme|u ostalih, i u tome {to moramo da<br />

uskladimo svoje zakonodavstvo sa regionalnim. "Neko }e dràti<br />

nekoga ne zato {to ima 61 ili 25 godina, nego zato {to valja i<br />

moè da odgovori svoji obavezama. I drugo, bez obzira na sve<br />

{to nam se doga|alo ovde, ipak ìvotni vek se produàva. To su,<br />

prosto, neki razlozi {to podièmo tu starosnu granicu. Ali,<br />

osnovni razlog je da mi treba da budemo u su{tini u skladu sa<br />

okolinom. Svuda je to ili 60, 65, 62, 65, svuda je, u ve}ini<br />

zemalja", kaè Lalovi}... Mudro "ministre" iz covicevog, pardon,<br />

orlovicevog, pardon, obradovicevog, ops umalo da zaboravim<br />

tvorca sdp iz ‘97. karica-salatu! Kao i vas osnivac, karic-zvani<br />

bermuda, veliki zastitnik radnickih prava, tako se i i vi njegovi<br />

vredni ucenici brinete za prava radnika i penzionera Lopuze,<br />

umesto da stvarate Fond za penzijsko osiguranje... koji je u<br />

srbiji sjeban vec 15 godina, vi dizete starosnu granicu radnog<br />

veka... jer "ipak zivotni vek se produzava"... mudar zakljucak<br />

ministre-karicu! i kada se poredis sa zapadnim zemljama, reci<br />

lopuzo da je prosecan zivotni vek u srbiji 72 godine, a da je u<br />

evropskim zemljama od 80 u italiji do 87 (u skandinavskim<br />

zemljama)... i koliko ce nasi penzioneri UZIVATI u<br />

blagodetima svojih VISOKIH penzija... 5, 6 godina... dovoljno,<br />

zar ne! Samo ne znam ko ce onda izdrzavati i pomagati NAS<br />

nezaposlenu decicu od 30 godina starosti! drzava bre, jel tako<br />

Primus: Svaka cast "legalisti" poceli ste sa reformom najstarijih<br />

u ovoj drzavi. Ocito je da pokusavate da skrenete paznju sa<br />

svakodnevnih otimacina kojima se bavite-na nivou drzave...<br />

Nasao se "ekspert" Karic da nam objasnjava zasto je nesto<br />

dobro a drugo nije. Ovo su izgleda resocijalizovani Milosevicevi<br />

i Mirini ekonomski reformatori... Sta bi sa proizvodnjom i<br />

zaposljavanjem mladih? Cini mi se da sam nesto o tome cuo u<br />

predizbornoj kampanji svih pol. stranaka. Kako tu stojite? Sve u<br />

svemu mrka kapa sa VAMA bivsi drugovi. Ostasmo mi na<br />

3

periferiji Evropskih ekonomskih desavanja. Mnogo ste bre<br />

postali providni!<br />

Hrabro srce: Najvise me pogadja nezgrapno obrazlaganje<br />

Vladinih ekonomskih promasaja. Juce sam na TV-u gledao<br />

Mladju kako objasnjava u saljivom tonu nezahvalnu funkciju<br />

ministra finansija... Njegove statisticke lagarije i baljezgarije<br />

mozda negde mogu da "upale", ali kod mene (sebe smatram<br />

prosecno inteligentnim) ne moze... Mozda mu sviranje na<br />

muzickim instrumentima ide od ruke, ali posteno vodjenje<br />

finansija ocito ne. Ukoliko se ne varam on predaje privredni<br />

razvoj na ekonomskom fakultetu, pa me zanima kako ce<br />

objasniti studentima ovako katastrofalno stanje u privredi (o<br />

razvoju je glupo govoriti) koje ce ostaviti buducem kolegi<br />

ministru finan. Znajuci karakter samozvanih eksperata iz G17+<br />

znam da ce pokusati da opere sebe i Labus-Eriksona, ali ne<br />

verujem da ce mu poci za rukom. Zakljucak: Mladjo, provaljen<br />

si!<br />

A gde sam to ja: Zaista je predvidjanje o argentinskom<br />

scenariju blisko istini jer je sadasnja Vlada napravila veliku<br />

glupost (na celu sa "salonskim ekonomistom" Dinkicem) nakon<br />

uvodjenja fiskalnih kasa i PDV-a. Da se razumemo, ja sam<br />

odusevljen uvodjenjem fiskalnih kasa i PDV-a. Napokon je u<br />

ekonomiji zaveden red i posteni ljudi imaju koristi od placanja<br />

na vreme svojih obaveza, a oni koji izbegavaju izdavanje<br />

fiskalnih racuna rizikuju vrlo visoke kazne dok oni koji ne plate<br />

PDV na vreme rizikuju povracaj novca od drzave.<br />

No, u cemu je onda problem? Pa, trebalo je odmah smanjiti<br />

poreske stope za onoliko koliko je privreda opterecena uvodjenjem<br />

fiskalnih kasa i PDV-a. Na sta mislim? Recimo, jedna<br />

prodavnica mesovite robe je pre fisk. kasa "valjala" recimo 30%<br />

robe na crno. Ovo je javna tajna, da se razumemo, tako se<br />

svugde radilo. Oni koji su pokusali da rade posteno (cuo sam za<br />

jedan takav slucaj) bi ubrzo dosli pred stecaj. Da! Pred stecaj!<br />

E, sad zamislite nakon uvodjenja fisk. kasa i PDV-a, nema vise<br />

muljanja ispod tezge, nema robe na crno i prakticno se skoro<br />

100% robe mora legalno prodavati. Dinkic je u jednom obracanju<br />

na TV-u obecao da ce se poreske stope smanjiti sledece<br />

godine. Ali ko ce docekati dotle??? Dotle ce privreda koja je<br />

sad pod velikim opterecenjem propasti. Ozbiljno vam kazem!<br />

Dinkic se stalno hvali kako je u drzavnoj kasi veliki suficit, tj.<br />

kako ima puno para, umesto da se stidi zbog toga! I ne samo to,<br />

nego poslanici sad hoce opet da sebi povecaju poslanicke<br />

plate... To vam je kao kad neki domacin pocne da se ponasa<br />

rasipnicki jer je zaradio vise para i da placa svima u kafani a<br />

ovamo kod kuce copor dece gladno i boso. Dakle, sta je resenje?<br />

Pa, smanjiti poreske stope pod hitno, skresati poslanicke<br />

plate, i uopste smanjiti rashode gde god je moguce, tj. ponasati<br />

se "domacinski". Drugo, ovo bi trebalo da je trzisna ekonomija.<br />

Kazem, trebalo bi... Ali, ovde vladaju monopoli. Ima tu mnogo<br />

primera monopolizma i to najvise u sferi grejanja, komunalija,<br />

prevoza, pa i struje, dakle onih osnovnih troskova koje je<br />

nemoguce izbeci u svakom domacinstvu a Vlada bi MORALA<br />

da se bori protiv ovakvih monopola ako zeli da reforme uspeju.<br />

Ti troskovi su lavovski deo budzeta svakog domacinstva i onda<br />

dzabe sve reforme u privredi ako monopolisti sve upropaste.<br />

Mi nikad necemo moci zaraditi tolike plate koliko ce monopolisti<br />

podizati svoje cene. Dakle, resenje za problem br. 2 je<br />

borba protiv monopola. Zadovoljni? Sve je vrlo jednostavno, ne<br />

treba nama revolucija... I sta sad tu nije jasno? Sve je vrlo jednostavno<br />

u ekonomiji samo sto su ljudi na vlasti pred velikim<br />

iskusenjima, jer para vrti gde burgija nece. Tutni ministru malo<br />

deviza i on ce lepo da zazmuri i da skrene sa kursa reformi.<br />

Znaju oni vrlo dobro sta treba da rade, samo se malo prave blesavi...<br />

Kada }e se Srbija priklju~iti EU?<br />

Arizona: Moze li mi neko realno odgovoriti kada ce, i da li ce<br />

uopste, srbija postati clanica evropske unije... koliko sam ja<br />

informisam, nakon 2014. EU vise nece primati nove clanice ako<br />

je to realan datum, blago meni... imacu punih 30 godina.<br />

Ludi Milojko: Evo i odgovora na tvoje zaista do danas tesko<br />

pitanje. Sa magistrom Ilic Veljom u Evropu Srbija stupa odmah<br />

ili sada (kako vam se vise svidja). Pa to je kraj, i poslednji uslov<br />

smo ispunili za ulazak u uniju. One generale ce da precrtaju, jer<br />

je Veljina magistratura mnogo krupniji uslov, nego neki<br />

osumljiceni ratni zlocinci. Znaci jos jednom, nema zime za nas,<br />

eto nas u Veljinoj Jevropi, a ako mi i ne odemo tamo, napravice<br />

nam Velja autoput do GUCE... Pa ljudi to je i bolje od tamo<br />

neke Jevrope... Predomislio sam se, necu u Jevropu, ocu u<br />

Gucu, autoputem sa tri trake. Doktoriraj Veljo sto pre, jer sa<br />

magistraturom mozes samo magistralu da nam napravis.<br />

Lud i brz: Samo da dodam da i Veljin prijatelj, uvazeni gosp.<br />

Karic ima takodje magistarsku titulu pa kad moze Karici, moze<br />

i sumadinac Velja. Dosta sale ljudi, pa stvar je ozbiljna. Sa<br />

diplomom Velja ce kao i njegovih 200. 000 prethodnika...<br />

Diploma pod misku, pa u svet, trbuhom za kruhom. Drzte<br />

Velju ljudi pobeci ce nam.<br />

Lud i brz: Evo jedne "lepe" vesti za nas... Kada sam procitao,<br />

mogao sam samo da se nasmejem (kiselo) Naime na sajtu:<br />

http://www. euromoney. com postavljena je rang lista svetskih<br />

zemalja (185), i Sigurnosti investicija u iste (country risk survey).<br />

Lista je objavljena 05. 03. 2005. I lista izgleda otprilike ovako: 1.<br />

Norveska, 4. USA, 28. Slovenija, 103. Albanija, 158. Srbija i CG,<br />

185. Irak. Evo podataka za Norvesku: Total score=99. 45 od<br />

100; Political risk=24. 69 od 25; Economic performance=25 od<br />

25; Debt indicatori=10 od 10; Default/rescheduled debt=10 od<br />

10; Credit ratings=10 od 10; Bank finance access=5 od 5;<br />

Short term finance access=5 od 5;Capital markets access=5 od<br />

5; Forfaiting=4. 77 od 5. A evo i za Srbiju: Total score=27. 30<br />

od 100; Political risk=6. 67 od 25; Economic performance=6.<br />

18 od 25; Debt indicators=8. 53 od 10; Default/rescheduled<br />

debt=0 od 10; Credit ratings=0. 94 od 10; Bank finance<br />

access=0. 52 od 5; Short term finance access=1. 17 od<br />

5;Capital markets access=1. 25 od 5; Forfaiting=2. 03 od 5.<br />

Ljudi, pa dokle cemo vise da se zavaravamo. I u krajnjem<br />

slucaju, sta da ocekujemo kada u vladi imamo genijalce poput<br />

Velje, Jocica, Stojkovica & comp. Ali ovo mi ne mirise na<br />

dobro. Pre 5. oktobra bar sam sebe tesio, Milosevic je kriv za<br />

sve, i sa njegovim odlaskom bice bolje,... a sada... vise stvarno ne<br />

znam... ovo je stav sveta, finansijskih struktura. Na*ebali smo.<br />

Optimista: Svetske agencije izvestile su o odluci Evropske<br />

komisije uz ocenu da je to prvi korak ka pribliàvanju i<br />

eventualnom ~lanstvu u Evropskoj uniji. Rojters ocenjuje da je<br />

pozitivnom Studijom o izvodljivosti EU nagradila SCG zbog<br />

napretka u saradnji sa Ha{kim tribunalom. Korak koji ozna~ava<br />

pribliàvanje Brisela i Beograda doprine}e i oìvljavanju<br />

privrede u SCG posle decenije ratova i izolacije i podsta}i<br />

Beograd da ubrza bolne reforme, dodaje Rojters koji je<br />

dana{njoj odluci iz Strazbura posvetio i posebnu ekononmsku<br />

analizu. Rojters ocenjuje da }e dana{nja odluka Evropske<br />

komisije otvoriti nove ekonomske horizonte za Srbiju. Agencija<br />

navodi da je malo verovatno da }e SCG postati ~lanica EU pre<br />

2012, ali dodaje da je pre svega nekoliko meseci Beograd bio u<br />

neizvesnosti da li }e ikada sti}i do ovoga do ~ega je stigao danas.<br />

Studija izvodljivosti je upravo to: procena da li moèmo i pod<br />

kojim uslovima da se pridruìmo EU. Zna~aj ove studije je<br />

prenagla{en jer su pred nama mnogo teì izazovi koji ne}e<br />

nimalo biti laki za ispunjavanje (komunitarno pravo je oko 100.<br />

000 strana pa ko to da svari preko no}i). Poznato je da se u<br />

svakom krugu pro{irenja standardi za pridruìvanje diù. Tako<br />

da }emo morati vi{e i bolje da radimo da bi smo dostigli<br />

uspostavljene minimalne standarde koji }e sutra biti vi{i nego<br />


ju~e i danas a jo{ vi{i prekosutra. Pamet u glavu: ima se {ta<br />

slaviti ali jo{ vi{e ima razloga da se zasu~u rukavi (da se koristi<br />

glava).<br />

Vizionar: Od retorike koja ce uslediti, korist ce imati samo<br />

postojece konzervativne i centralisticke strukture. Par meseci ce<br />

likovati, zbog poena koje zapravo nisu osvojili. Sustina ce, na<br />

zalost, i dalje biti, da ostajemo daleko od integracijskih procesa,<br />

jer za njih nema realne osnove, ne samo kada je u pitanju Hag,<br />

vec i elementarna vladavina zakona, organizacija drzave (koja<br />

je, ne samo mentalno, ipak ostala onakvom, kakvom ju je<br />

sustinski Milosevic osmislio), zdrava konkurencija, stimulativni<br />

poreski sistem, rasterecenje birokratskog aparata,<br />

decentralizacija i jacanje lokalne samouprave, i naravno,<br />

sloboda medija. Ovo samo govori o tome, da smo tek sada na<br />

pocetku, tamo gde smo zapravo i bili oktobra 2000. Sa ovim<br />

kadrovskim potencijalom, ne samo u politickoj sferi, tesko da<br />

neko, ma kako bio mastovit, moze da predstavi da ce se uraditi<br />

vise od toga, jer nisu nista uradili ni za ove cetiri godine, kada su<br />

imali svu mogucu podrsku, i sa svih strana. Kada neko pravi<br />

greske na pocetku, jos moze da mu se oprosti, a kada neko<br />

pravi stalno pocetnicke greske, ocigledno je, da je ili<br />

nesposoban, ili drzak, ili budala... Slovackoj je, primera radi,<br />

trebalo cetiri godine da povrati poverenje posle Mecijarove<br />

vlasti, i da udje u EU. Nama je trebalo cetiri godine da se<br />

nadjemo tamo gde smo i bili jos 5. oktobra. Ne verujem da<br />

cemo se odatle pomaci sa ovom garniturom, koja se sustinski i<br />

ne razlikuje od Miloseviceve, ni deklarativno, ni po delima.<br />

De~ko koji obe}ava: Podsetimo - SCG je, prakti~no, poslednja u<br />

Evropi dobila pozitivnu Studiju o izvodljivosti. Studiju ve}<br />

godinama imaju Makedonija i Albanija - Ima dovoljno<br />

argumenta da je bolje da se pokrijemo usima, da se zabrinemo,<br />

da se opasuljimo konacno, nego da se radujemo necemu cega<br />

treba da se stidimo. Ali takvi smo mi, slavili smo Kosovski boj<br />

koji smo inace izgubili, zasto se ne bi radovali sada kada smo<br />

poslednja rupa u Evropi!<br />

Duda: V. K. je najveca stetocina posle S. M.. Nije cudo sto ima<br />

podrsku istih onih koji su u pocetku a i dan danas uz S. M. Kad<br />

neko pomene dva coveka i strpa ih u istu vrecu, to znaci da ih<br />

smatra istima. Sto Kostunjavi vuce nazad u srednji vek i umesto<br />

da nesto uradimo sa SCG on i njegova Vlada se zezaju, sta njih<br />

briga. Stvarno bi neko trebao da mu skrene paznju da nas strine<br />

i tetke ne zanimaju. Idi kuci i strikaj.<br />

Eminem: Mrvice, mrvice Koja euforia Gledam ju~e premijera...<br />

pona{ao se k’o dete kada mu da{ kinder jaje, dobio ne{to lepo<br />

upakovano, a ni sam ne zna {ta je unutra. Pa tek sa tom<br />

studijom ni{ta nismo dobili, niti nam Evropa garantuje da }emo<br />

SKORO u}i u uniju. Pa Albanija ve} 4 godine ima tu studiju, a<br />

ni ona nema niti orijentacioni datum kada }e pristupiti EU. A<br />

to {to Labus ma{ta da }emo u EU do 2012., samo pokazuje da<br />

smo JAKO daleko od EU. Pa mi prvo zakone koji su u skladu<br />

sa standardima EU, ima godinama da donosimo i pi{emo,<br />

pisemo, pa uskladjujemo, uskladjujemo... Setimo se koliko ve}<br />

dugo pi{u USTAV, a pred svake izbore pri~aju kako je to<br />

prioritet i kako je Ustav ve} napisan, samo da isprave<br />

pravopisne gre{ke. Daleko je Srbija od Evrope, sa ovima na<br />

vlasti<br />

Bumerang: Dogodilo se ono sto se ocekivalo. Studija o<br />

izvodljivosti je dobila pozitivnu ocenu, zasluzan Kostunica i<br />

ostali "aktivisti"... Naravno stizu prve cestitke, jer to je<br />

uobicajeno posle "pobede"? Prvo se oglasila SPC, Patrijarh<br />

Pavle cestita Kostunici na istrajnosti u sprovodjenju politike<br />

reformi-kako to lepo zvuci! Verovarno ce i SANU cestitati i<br />

snazno podrzati, opet politiku reformi! Valjalo bi organizovati<br />

miting podrske kao nekad, dovoditi ljude autobusima i<br />


kamionima iz unutrasnjosti. Ne moraju da odsustvuju sa posla,<br />

jer vecina njih ne radi. PS. Samo napred VOJO, u nove radne<br />

"pobede"!!!<br />

Smart Boy: Dràvljani SCG s diplomatskim i slu`benim<br />

paso{ima u Austriju }e ubudu}e putovati bez viza. Ministar<br />

Dra{kovi} je, posle potpisivanja sporazuma sa {efom<br />

diplomatije Austrije Ursulom Plasnik, rekao da je optimista u<br />

vezi s pitanjem paso{a i viza. "Uskoro }emo mo}i da ukinemo<br />

sve vize jer sam siguran da }e na{ put ka Evropi biti ubrzan i da<br />

}emo se veoma brzo kvalifikovati i za ‘{engensku listu’", kaè<br />

Dra{kovi}. Mislim da je cela prica oko stavljanja nase zemlje na<br />

belu listu jos uvek jedna velika sarena laza! Problem je u tome<br />

sto odnosi unutar zemlje jos uvek nisu definisani kako treba, a i<br />

tu je naravno Kosovo i njegov status. Mislim da su to sve<br />

problemi koji se odrazavaju upravo na to. Iskreno jako bih<br />

voleo da se omoguci putovanje nasim gradjanima, ali mislim da<br />

ta opcija jos uvek, na zalost, nije realna.<br />

Duda: A sad ko su izolacionisti. Izolacionizam, tj. shvatanje da<br />

Srbija ne bi ni trebalo da se povezuje sa drugim drzavama, vec<br />

"da se osloni na sopstvene snage" ucestalije zastupaju najstariji,<br />

namanje obrazovani, poljoprivrednici, domacice i penzioneri.<br />

Zanimljivo je da ove kategorije stanovnistva pokazuju i znatno<br />

vecu sklonost ka integraciji sa Rusijom od ostalih. Ovakva<br />

shvatanja odrazavaju njihov tradicionalizam, ali i ucinak<br />

nedovoljne informisanosti, politicke nekompetentnosti,<br />

prijemcivosti u odnosu na oficijelnu propagandu i ideologizacije<br />

koja predstavlja reziduum nekadasnje politicke socijalizacije.<br />

Opcija izolacionizma u ovim grupama cesto se pojavljuje kao<br />

pratilac ispoljavanja i lokalnog identiteta, sto ukazuje na<br />

generalnu sklonost ovih slojeva ka socijalnoj "zatvorenosti".<br />

Pronadji te se.<br />

Nidzo: To je ono najgore. U Srbiji je mnogo takvih retrogradnih<br />

shvatanja. To su sve oni ljudi koji nisu primetili da se mnogo<br />

toga izmenilo, pa cak i te "vrednosti" na koje se oni pozivaju. Sta<br />

je dovelo do ovoga, koji su faktori pojave ovakvih shvatanja u<br />

Srba je pitanje za neki eticki komitet psihologa ako tako nesto<br />

postoji. Ono, sto mi laici mozemo da primetimo i da donesemo<br />

neki zakljucak u vezi ovog problema je na nivou licnog stava.<br />

Mislim da je veliku ulogu u kreiranju javnog mnenja odigrala<br />

televizija, odnosno mediji u celini. Devedesetih godina, kada<br />

smo bili svedoci raspadanja drzave i ratova Drzavna televizija<br />

Srbije je hipnotisala njene gradjane. Nemilosrdno i neumorno<br />

je vrseno ispiranje mozgova, sirena je ratno-huskacka<br />

propaganda i tendenciozno kreiran sistem vrednosti. Oni, koji<br />

su podlegli ovakvim vidovima psiholosko-propagandnog rata,<br />

pripadaju grupi ljudi koji zagovaraju izolacionisticki stav,<br />

nazadu politiku i realno gledano kategoriju stanovnistva koja se<br />

ne moze pohvaliti svojim intelektom-nazalost.<br />

Kantarion: Na danasnji dan 1987. S. Milosevic je rekao u<br />

Kosovo Polju svoju antologijsku recenicu:`Niko ne sme da vas<br />

bije. ` i poslao Srbiju u smetliste Evrope u kojem se zemlja na<br />

zalost i dalje nalazi. To je bila lozinka da Srbi nad kosovskim<br />

Albancima mogu primenjivati silu i predstavlja pocetak<br />

nacionalisticke politike koju je Milosevic vodio sve do svog<br />

pada. Od 1987. do 2000. Srbija je prosla kroz 4 rata, veliku<br />

ekonomsku krizu, sankcije,... Da li smo to zaboravili?<br />

Slobodarac: Mi volimo da se isticemo po stvarima od kojih se<br />

drugi stide. Tako Srbi pokazuju svoj psiholoski fenomen, zvani<br />

inat. Nema veze, necu da radim sto mi se nalaze, nema veze sto<br />

je to ispravno za mene, necu, necu iz inata. Taj inat nas je doveo<br />

na poslednje mesto, od kojeg nema goreg. Postali smo jedna<br />

razbojnicka druzina od koje sve svi plase, i sa kojima se moze<br />

razgovarati samo ultimatima. Pa i ona plemena koja zive po<br />

Amazonskim sumama imaju neka pravila ponasanja, imaju<br />

5

neke svoje ciljeve. Mi nemamo nista osim onog uzasnog inata,<br />

koji se predstavlja kao nesto uzviseno, pravo Srpsko. Zivimo u<br />

zabludama dok svet prolazi pored nas.<br />

Decko u usponu: Ti kazes inat. Ok. Ali kada se kaze inat, to mi<br />

zvuci nekako *urcevito, nekako prkosno. A to ustvari nije to.<br />

Zaostalost je to. Primitivizam. Strah od novog, koji se manifestuje<br />

odbijanjem. Strah od izazova. Ko se seca filma `Tri karte za<br />

Holivud` setice se scene kada je povratnik iz US doneo zvake, i<br />

jedan deda je prokomentarisao uz gadjenje: `*ovno ko *ovno,<br />

ali slatko`. Iz straha i neznanja, idemo u krajnosti, ili prihvatamo<br />

oberucke, ili odbijamo sa odvratnoscu. Tako je i sa novim<br />

evropskim tokovima. Nikako da shvatimo da se to ustvari uveliko<br />

dogadja oko nas, tacnije da je transformacija Evrope pri<br />

kraju, da evropski voz lagano zatvara svoja vrata. Ako uspemo<br />

da udjemo, ucicemo u poslednji vagon, uz mnogo srece. A mi i<br />

dalje pricamo stare hiljadu puta ispricane price. Ja te price<br />

nisam zeleo da slusam ni prvi put, a narocito ne hiljaditi. Ali<br />

ima ljudi koji uzivaju u njima. A mnogi od njih vode, ili uticu na<br />

vodjenje zemlje. E to je vec problem.<br />

Billy: Svi kazu da bi usli u EU moraju da se promene ljudi u<br />

institucijama, zakoni, politicari... Niko da spomene ono<br />

najvaznije-potrebu da se promene ljudi u celini. Svi bi lepo da<br />

zive, da kupuju pod povoljnim kreditima, voze dobra kola itd.<br />

Ali zato nisu spremni da bilo sta promene kod sebe licno. Treba<br />

ljude oslobadjati od predrasuda, uputiti ih da citaju prave (a ne<br />

udbine) novine, gledaju nezavisne medije i jos mnogo toga...<br />

Samo tako je moguce napraviti veliki EVROPSKI korak<br />

napred, sve ostalo su prazne price. Verujte, sve je u<br />

predrasudama. Svako bi trebao da postavi sebi zadatak da bar<br />

jednog: prijatelja, kuma, oca, strica, komsiju, kolegu-ubedi, tj.<br />

izleci od predrasuda. Tek onda nece biti problema sa ulaskom<br />

Srbije u EU. PROBLEM JE U NAMA<br />

2277: Ovo je odlican predlog, ali siguran sam da nece ici lako.<br />

Ovaj nas narod je pun predrasuda i mislim da ne postoji na<br />

svetu neki narod sa slicnim razmisljanjima. Prva karakterna<br />

osobina koja ce praviti problem je paranoja. To je tako<br />

ukorenjeno u psihu naseg coveka da predstavlja individualnu<br />

patologiju i samim tim jedan ograniceni domet intelekta. Uvek<br />

nam se radi o glavi, uvek se potencira nazadna floskula "uzdaj<br />

se use i svoje kljuse", uvek je prisutan spoljni neprijatelj koji<br />

ceka da nas unisti. Strah od novog, tesko premostiva prepreka,<br />

je takodje vezana za paranoju i medjusobno se dopunjuju i<br />

preplicu. Kult vodje i dalje prisutan. Nema samoinicijative,<br />

nema predloga, akcije, sve je prepusteno vodji i njegovoj volji.<br />

Takodje bitna osobina je rigidno razmisljanje, ili je crno ili je<br />

belo, sredine nema. Prema tome moracemo mnogo da<br />

poradimo na sebi i oslobodimo se svih osobina koje nas koce da<br />

budemo bolji. Bice to tesko ali sanse za uspeh postoje.<br />

Macak: Ne verujem da nas narod ima neke posebne karakterne<br />

osobine. Da smo po prirodi skeptici, tvrdoglavi, ovakvi ili<br />

onakvi. Po meni to su zablude, da mi imamo neke karakteristike<br />

koje nas razlikuju od ostatka sveta. Imamo kulturoloske<br />

razlike, tacnije zaostalosti, koje mogu da stvaraju probleme, ali<br />

to je problem koji vucemo decenijama. I dok god imamo to<br />

breme neprosvecenosti, vazicemo za malo zaostaliji evropski<br />

narod. Ali Evropa nema predrasuda, tako da ce nas i takve prihvatiti,<br />

cak i pomagati, jer su svesni problema koje smo imali.<br />

Stimulisace kao sto i sada cine, prosvetu, zdravstvo,...<br />

Mi cemo u pocetku biti naravno nepoverljivi, ali ubrzo kada<br />

shvatimo da nam pomazu, volecemo verovatno vise EU nego<br />

nas same.<br />

Haralampije: Za{to se premijer premi{lja kada }e poslati generale<br />

u Hag? Ako ih {alje{ - {alji ih odmah, ako ih ne {alje{ -<br />

nemoj uop{te da ih {alje{, a ne kao baba: ho}u-ne}u-ne znam...<br />

Ako ima{ problem Kosova, aktuelizuj tu temu jo{ vi{e, ne<br />

dopu{taj da ti se svaki mesec provla~i po agendama, ubrzaj<br />

re{avanja. Ako ima{ privredu u raspadu, fokusiraj nekog ministra,<br />

ali sposobnog, a ne Velju Ili}a, fokusiraj ga na probleme sa<br />

putevima i celokupnom infrastrukturom, sa potencijalom<br />

„Zastave" i njenim nesposobnim rukovodstvom, omogu}i brdo<br />

koncesija u cilju napretka zemlje, jer MORA SE BR@E<br />

RADITI NA PRIKLJUÎVANJU EU, ne smemo ovoliko<br />

kaskati... Ako postoje mogu}nosti da se svi problemi brè<br />

re{avaju, a uveren sam da postoje, onda je jedina misao koja mi<br />

pada na pamet da ovoliko ka{njenje na{im vlastima donosi<br />

dobre finansijske koristi...<br />

Matilda: Poslednji politicar koji je u Srbiji pokusao da efikasno<br />

resi probleme je Djindjic. On je poceo da smeta onima koji ne<br />

bi da se nista menja, da sve ostane isto ili bar slicno. Oni<br />

zastupaju spori ali "siguran" put u Evropu. Kao da Evropa<br />

nema pametnija posla nego da njih ceka... Kako sada stvari<br />

stoje daleko smo mi od EU, jer ako neko malo iskrenije isprica<br />

ono sto manje vise svi znaju u Srbiji, odmah ga zatrpaju lavinom<br />

optuzbi pocev od: patriotskih do legalistickih... Zato najbolje<br />

opstajes kada cutis, grickas veliku platu i podizes ruku u<br />

skupstini kada ti kazu.<br />

Reforme javne dràvne i lokalne uprave<br />

Player: Kada se govori o reformi birokratije, prvo moramo da<br />

otpustimo dve trecine drzavne administracije. Preostalu trecinu<br />

bi morali da posaljemo na kurs pristojnog ponasanja i odevanja.<br />

Meni se smuci kada treba da izvadim neki dokumenat, jer mi<br />

treba mini-godisnji odmor zbog "azurnosti" nase administracije.<br />

Birokratija je korov svakog drustva, koji je otporan na promene<br />

Riverman: To ti je prijatelju jedan od najtezih i najdangubnijih<br />

poslova danas. Ja sam, nazalost stvorio neuroticki strah od ove<br />

rabote. Pocelo je vrlo naivno i bez ikakvih pretenzija ka<br />

traumama ove vrste, ali od psihe se ne "bega". Dodjes ti onako<br />

lezerno, kao u svakoj normalnoj zemlji da izvadis izvod ili neko<br />

uverenje i mislis da ce sve biti u redu, kad ono se izjalovi. Gde<br />

bas da naletim kad im je peta pauza za kafu Pa zar sam toliki<br />

baksuz da moram da istrpim tupljenje dve prije o receptima za<br />

tursiju, i vecite dileme da li je bolji Keba ili Sinan. Sta ces, covek<br />

mora da bude spreman na sve, pa cak i na torture ovakve vrste.<br />

Sluzbenici su to, nemaju oni vremena za dokone kao sto sam ja,<br />

visoke misli njih zaokupljaju i velike ih misli more. Zato lepo<br />

prijatelji poranite malo, samo polako i bez suvisnih pitanja za<br />

birokrate-ljute se<br />

Speach: Boji} - slobodan ~ovek 20. april 2005. Okru`ni javni<br />

tuìlac povukao je svih devet optu`bi protiv biv{eg funkcionera<br />

JUL-a Milovana Boji}a, zbog nedostatka dokaza. Bojic nije<br />

mogao krasti sam suvise je ljudi ukljuceno iz tog doba a i svih<br />

ostalih vremena do sad Ko nije ukljucen nikad nije kasno... da<br />

se ukljuci time sto ce mu Bojic dati malo "zaradjenog" kesha. I<br />

kako onda nekog parcijalno okriviti. Trulez i korupcija od<br />

rodonaclenika milosevica, preko najboljih ucenika do danasnjih<br />

dana. O KOJIM REFORMAMA, onda pricamo Zar su ovo<br />

evropski standardi srpskog pravosudja. Kao sto Labus jednom<br />

izjavi, za onu proslu vladu "Dzaba su krecili". To vazi i za ovu<br />

kvazilegalisticku, u kojoj je, gle cuda, taj isti Labus potpredsednik<br />

Vlade. Razbijte sva ogledala, jer ce vas prezirati sopstveni<br />

pogled iz njega...<br />

Nidzo: Definitivno je da su nasoj drzavnoj upravi potrebne<br />

korenite reforme. Postoje veliki budzetski troskovi, neagilnost i<br />

nesposobnost administracije, nestrucnost i prenatrpanost<br />

kadrova i najvaznije neplansko vodjenje kadrovske politike. Sve<br />

te stvari treba osavremeniti i prilagoditi novim standardima.<br />

Treba ulagati u strucnost i sposobnost kadrova i edukovati ih za<br />


efikasniji rad. Ne treba da kancelarije Javne uprave budu mesta<br />

za tracarenje i beskrajno ispijanje kafa od strane ljudi koji ne<br />

pokazuju zainteresovanost prema poslu. Za sve postoji resenje,<br />

pa i za takve<br />

Billy: Ne bih ja gubio vreme na ubedjivanje sa birokratijomnema<br />

potrebe. Samo pravilnim uvodjenjem sistema odgovornosti,<br />

ce sve biti reseno. Ljudi najbolje "reaguju" kada im<br />

smanjite platu, dnevnice, i druga primanja. Kako nasi gradjani<br />

budu dobri radnici u inostranstvu, a ovde krivinare. Sistem<br />

oblikuje ljude i njihove navike, a nas je poslednjih godina katastrofalno<br />

los.<br />

Corto: Mislis da ih rebnemo po plati? Dobra ideja. Mislim da je<br />

to jedini nacin i mogucnost da se birokratski mehanizam<br />

dovede u red.<br />

Samo kada osete po dzepu, nasi ljudi znaju da postuju pravila, i<br />

da rade ono za sta su placeni. Tada znaju da budu kulturni i<br />

ljubazni i sto je najvaznije radni. To je vec zabrinjavajuce. Cini<br />

mi se da smo jedini, koji normalne stvari radimo samo ako nas<br />

kazne. Nije li to malo paradoksalno? Ali dobro, Srbija je ovo i<br />

paradoksi se podrazumevaju.<br />

IQ-153: Svidja mi se ideja o igranju sa platama drzavnih<br />

cinovnika. Cim zabusavaju, odmah po dzepu. I nauciti ih da<br />

kazu dobar dan, izvolite, kako Vam mogu pomoci, sve sa<br />

osmehom. ovako sirokim. Pa tek onda mi odlazak u opstinu<br />

nece predstavljati nocnu moru, i nece mi biti potrebne ni<br />

visinske, a ni kondicione pripreme od bar nedelju dana. I<br />

napraviti rad drzavnih sluzbi transparentnim, a ne da mi svaki<br />

put predstavlja enigma sta mi je potrebno za vadjenje licne<br />

karte, izvoda iz maticne knjige... Jedna anegdota... Kada sam<br />

bio student, prijavio sam se kao i svi za studentski kredit. I u<br />

opstini treba da izvadim uverenje o prihodu. Ja se prijavio kod<br />

bake u selo, ona penzionerka- poljoprivrednik, znaci prihodi<br />

skoro nikakvi. Uredno mi u licnoj karti stoji mesto prebivalista,<br />

izvadim uverenje o clanovima domacinastva, sa sve svedocima,<br />

overeno u opstini, ponesem isecke od penzije, i sve to zajedno<br />

treba da se odnese u poresku i oni na jednom papiru treba da<br />

napisu koliki je prosek po clanu domacinstva. Ja sve to predam<br />

sluzbenici, ona gleda papire, gleda mene,... i kaze kako ovoliki<br />

prihod, kaze mali... Ja objasnim baka penzioner, bla, bla.. Ona<br />

opet, ma ne moze ovako mali prihod. Ja opet lepo, sve stoji u<br />

papirima, sve je vec overeno, imam svedoke, bla, bla... i da ona<br />

samo treba da sve to objedini u jedan papir. Ona nece, pa nece,<br />

i pocinje da izigrava pandura, kaze svi vi studenti ste prevaranti,<br />

lezilebovici,... Ja poludeo, hocu sa nacelnikom da pricam, ma<br />

nista, ne moze,... Malo mi je nedostajalo da je ne pricvrljim na<br />

salter. Ali kulturan decko, samo izadje. I tako ja te godine ne<br />

dobih ni kredit, ni stipendiju, iako mi je prosek bio iznad 9. Ali<br />

taj stav salteruse nikada necu zaboraviti, i ne daj boze da<br />

budem neki faktor u opstini,... pa bice mi na raportu nasmejane<br />

svako jutro, a kafu izbacujem, kao stetnu po zdravlje.<br />

Misha: Ta procedura oko vadjenja dokumenata je samo u Srbiji<br />

neopravdano komplikovana. Treba skupiti hrabrosti i upustiti se<br />

u ovkav poduhvat Izvodi, potvrde iz katastra, to je stvarno tesko<br />

i beskrajno dugo, vecnost. O revnosti i tome koliko vas slusaju<br />

dok trunete ispred saltera i ocajnicki cekate njihovu milost,<br />

nemam snage da govorim. Vi ste samo senka koju oni ne<br />

primecuju. Jos uvek vucem posledice od podataka koji su ti<br />

"sluzbenici" pogresno uneli u moju licnu kartu. Nisu umeli da<br />

prepisu brojeve maticnog broja, tako da sam odjednom poceo<br />

da se pojavljujem u dva razlicita oblika, sa dva razlicita datuma<br />

rodjenja. Zbog takve profesionalnosti moram stalno da<br />

dokazujem ko sam i kada sam stvarno rodjen. Sitnica, jedan<br />

broj, sta je to, bas sitnicarim Sa njima samo ostro, po dzepu, pa<br />

da vidimo onda kako moze i treba da se radi<br />


Deep: Ti "salterasi" te mogu toliko vrteti u krug da ne znas vise i<br />

zbog cega si dosao. Dodjes da uradis neki posao a vratis<br />

potpuno deprimiran i izgubljen. Pocinjem da se plasim i imam<br />

tremu kada prilazim salteru da nesto pitam. Savijes glavu na<br />

onaj otvor, pa molis, cekas do vecnosti. A kako su tek ljubazni<br />

kada ih pozoves telefonom, to je prica za sebe. Kao u reklami,<br />

10 sekundi i kraj, jedno pitanje je moguce, za drugo se mora<br />

ponovo zvati. Kazu neki da to tako mora, da vremenom<br />

postanu neljubazni. Ja to ne prihvatam. Ako su popustili sa<br />

zivcima neka idu da se lece ili neka nadju drugi posao, jer zaista<br />

ne zelim da trpim njihove nedostatke. Vracamo se na ono<br />

najbitnje, samo disciplinske mere, to je jedini nacin da im<br />

vratimo osmehe na lica i samim tim izlecimo.<br />

Freestate: Beograd - Vlada Srbije najavljuje da }e ispuniti jedno<br />

od svojih obe}anja - smanji}e broj zaposlenih u dràvnoj<br />

administraciji. Brojka koja se pominje je 3000, a da li je to<br />

dovoljno? Nisam bas siguran, mnogo je onih koji su se kao<br />

paraziti nakacili na drzavne jasle i primaju plate na lepe oci ili<br />

dobre veze. Da li ce te iste veze sada da budu odlucujuce kada<br />

se bude pravila nova sistematizacija radnih mesta? Hoce li opet<br />

da potegnu oni koji su ih na ta mesta ubacili? Ne treba mnogo<br />

razmisljati, siguran sam da hoce. A kakvo je stanje tek u<br />

opstinama, pa sto i da ne pomenem u PTT-u, RTS-u, tamo je<br />

visak zaposlenih vise nego ocigledan. Sve mi ovo mirise da ce<br />

najdeblji kraj izvuci oni koji su nesto i radili ali nemaju nekoga<br />

da se za njih zauzme. Svasta nam se desava, mozgove nam tupe<br />

u zivotu prolazi samo veran pas...<br />

Akrobata: To kalkulisanje sa 3000 radnih mesta gradjana koji bi<br />

po novoj sistematizaciji radnih mesta trebalo da dobiju otkaze<br />

je nista vise nego pucanj u prazno. Tesko da ce biti ostvareno to<br />

sto se najavljuje, a i da se ostvari taj broj je mali. Prosetajte se<br />

po drzavnim ustanovama i preduzecima, videcete sliku ljudi koji<br />

sede jedno drugom na glavi i svojim dolaskom na posao samo<br />

popunjavaju mesta koja ne treba da postoje. U opstini je<br />

situacija katastrofalna. Tu su se tek potezale veze za<br />

zaposljavanje i nije se brinulo o realnim potrebama. Uprava<br />

nam je javasluk i korenite reforme su vise nego potrebne. Neka<br />

se zapocne sa 3000 radnih mesta, ali ne treba to da ostane samo<br />

na obecanju, vec treba da se to ostvari.<br />

Jorge: Bio bih srecan kada bi ispunili cifru od 3000 viska u<br />

birokratiji. Ali posto znam da vecinu zaposlenih tamo cine<br />

"vezare", sumnjam u celu pricu. Do sada je administracija bila<br />

imuna na sve "reforme". Tako da ce se sve zavrsiti na lepim<br />

recima i obecanjima. Ostaje da se vidi, mada je sve vec vidjeno<br />

Fokus: Problem viska u administraciji je glavni problem u Srbiji<br />

poslednjih 15 i vise godina. Osnovni razlog je sto su sefovi<br />

primali sluzbenike bez ikakve kontrole-po principu rodjackih,<br />

prijateljskih i emotivnih veza. Njih sada nema, otisli u penziju, a<br />

ostavili pravi haos u svemu sto su dotakli. Naravno, obavezno<br />

su ostavili sina, cerku ili nekog treceg kako bi se odrzao<br />

"birokratski kontinuitet". Dinkic, Erikson-Labus i ostali<br />

"eksperti" stalno pominju otpustanje radnika, a administraciju<br />

vesto zaobilaze. Zato smo od pravih reformi javnog sektora jos<br />

uvek daleko.<br />

Karlo: Umesto da nasa uprava bude prilagodjena novim<br />

uslovima savremenog zivota, da kadrovi koji je sacinjavaju budu<br />

kvalifikovani za dati posao, mi imamo situaciju jedne<br />

prenatrpanosti kadrovima bez ikakve efikasnosti. Verovatno su<br />

pouceni iskustvom kako su dosli na te poslove, pa ih i nije<br />

mnogo briga. Najavljeno otpustanje radnika drzavne<br />

administracije bi mogao da bude pocetak restruktuiranja, ali bi<br />

trebalo vise obratiti paznju na povecanje efikasnosti i pazljivom<br />

odabiru kadrova. Neka se dokazu radom a ne mrkim<br />

pogledima na salterima i beskrajnom dokonisanju.<br />

7

Frederiko: Sve sto zelite da saznato o administraciji, birokratiji<br />

mozete najbolje da vidite, odnosno osetite u opstinama, na<br />

salterima i slicnim mestima. Za svaki posao vam je potrebno<br />

enormno strpljenje. Mene samo odredjene potreme mogu da<br />

primoraju da se pojavim prd nekim salterom. Za sve vam<br />

trebaju psiholoske pripreme. Bolje da naucite sta tacno treba<br />

da pitate jer za popravni nema vremena. Da bi mi izbegli ove<br />

scene latentnog nasilja, trebalo bi napraviti duboke rezove u<br />

sistemu uprave. Koliko vidim nismo se bas pokazali vesti u<br />

tome. Kao da su sve one zene sa saltera uspele da poplase nase<br />

reformatore. Kao korov se odrzavaju i otporne su na sve. Jedini<br />

lek protiv ovih pojave je zaposljavanje mladih i obrazovanih<br />

ljudi, ljudi koji pored skolskih kvalifikacija poseduju i tehnicke<br />

sposobnosti koje ce rad da ucine laksim i brzim. Samo iskrena<br />

volja da se u ovom sektoru naprave reforme moze da dovede<br />

do resenja. Sva ova kalkulisanja oko otpustanja odredjenog<br />

broja radnika su nedovoljna.<br />

Enriko Feri: Dosadasnji ucinci u reformi birokratije svode se na<br />

otpustanje radnika. Nema nikakvog plana, strategije, ideje kako<br />

da se izmeni sadasnje jadno stanje u drzavnoj upravi. Oni su<br />

imuni na promene, vesto se kriju iza svojih skrovitih paravanasalterskih<br />

dasaka, na kojima ima malih otvora za dokumenta.<br />

Covek se prvo pokloni pred salterom zbog visine na kojoj se<br />

nalazi, a onda vidi nasminkanu salterusu i pomisli da je u<br />

frizerskom salonu. Tako danima, godinama, decenijama,<br />

birokratija raste, umnozava se, zivi od drugih... Prosto da<br />

coveka muka uhvati kada treba da izvadi neki dokumentpripremi<br />

se jer maltretiranje pocinje...<br />

Neron: Reforme u birokratiji sporo pocinju, a jos sporije se<br />

odvijaju. Jos uvek ne postoji politicka volja da se bilo sta uradi,<br />

da se krene... Tesko se salteruse, sefovi, nacelnici odricu svojih<br />

navika, jer oni koji bi to trebalo da pokrenu ne cekaju u<br />

hodnicima prepunih ljudi. Oni to zavrsavaju "ispod ruke", na<br />

brzaka, tiho... Zato treba vrsiti stalni pritisak, ne prestajati sa<br />

zahtevima da se javne sluzbe reformisu, po uzoru na zemlje<br />

EU. Do tada je potrebno imati sto bolju fizicku kondiciju, jer ce<br />

svakome ko ima posla sa birokratijom-biti potrebna...<br />

Gustav: Da bi se na pravilan nacin sprovodila reforma drzavne<br />

uprave, po meni je najvaznija depolitizacija zaposlenih u upravi.<br />

Svedoci smo da se primanje kadrova sprovodi po politickoj liniji<br />

i to je najveci preduslov da bi ste nasli posao. Pored vec<br />

nabrojanih problema koji se ticu sastava i kvalifikacije radnika<br />

drzavne uprave, problem depolitizacije se svojom tezinom sam<br />

namece. Uporediti sistem zaposljavanja sa drzavama koje bi<br />

trebale da nam budu uzor je uporedjivanje dva suprotna sveta.<br />

Savremene zemlje pri odabiru kadrova primenjuju "merit-based<br />

system", gde se ceni ono sto je najbitnije-ZNANJE. Mi smo se<br />

pokazali kao totalno drugaciji i kod nas je najvaznije da se<br />

pokaze lojalnost kadrova, pa kada zatreba da se nadju na<br />

pravom mestu. Veoma bitno je i promeniti i doneti neki akt koji<br />

ce napraviti jasnu sliku ponasanja sluzbenika u upravi, koji ce<br />

sankcionisati svaku samovolju, nekulturu i nezainteresovanost<br />

za posao od strane istih. Mora se znati kako je ispravno i<br />

profesionalno ponasanje potrebno. Moderna uprava je jedan<br />

od uslova koj moramo ispuniti ako zelimo da uvedemo istinske<br />

reforme a svako odugovlacenje je odbijanje da se takve stvari<br />

dogode.<br />

Gagi koji voli trafike: O trenutnom stanju nase drzavne uprave<br />

se ne mora mnogo govoriti. Dovoljno je osetiti njenu efikasnost<br />

i sve ce vam biti jasno dokle se stiglo. Nama je potrebna iznad<br />

svega efikasna drzavna uprava a danasnja situacija je daleko od<br />

przeljkivane. Uprava i njeni sluzbenici su postali drugacije ime<br />

za birokratizaciju, nesnosno odugovlacenje, neefikasnost. Niko<br />

me ne moze ubediti da se najobicnije proceduralne opstinske<br />

stvari ne mogu zavrsiti bez procedure koja gusi. Zar je moguce<br />

da u Srbiji svaki posao vezan za bilo kakvu dokumentaciju<br />

mora da se komplikuje do maksimuma? Izgleda da je tako,<br />

izgleda da drugacije ne umemo. Zato ce vam se desavati nemile<br />

scene na salterima, u kancelarijama, beskrajno cekanje na<br />

neciju milost. Sta ce nama takva situacija, sta ce nam takva<br />

neefikasnost? Poznato je da nasi ljudi reaguju samo ako su licni<br />

pogodjeni. Neka to bude primer za nerad, odmah po procentu<br />

plate. Mislim da bi to bio jedini nacin da se stanje u upravi<br />

dovede u red. Naravno, obrazovanje, tehnicke sposobnosti, rad<br />

na racunaru, sve je to bitno. Ali sve te stvari treba neko iz<br />

sadasnje vladajuce garniture da pokrene. Da naprave nekakav<br />

plan, da imaju presek stvari i konkretnu viziju reformi. Da se ne<br />

svodi sve na otpustanje ljudi a da pri tom ostaju oni koji nisu to<br />

zasluzili, ali naravno, imaju dobre preporuke.<br />

Mister No: Samim saginjanjem na salteru zauzimate poniznu<br />

pozu, koja u startu vodi ka neravnopravnosti, coveka sa ove i<br />

birokrate sa one strane saltera. Ne znam ko je to osmislio, ali<br />

sam siguran da je to namerno tako postavljeno. Sadasnja Vlada<br />

ne pokazuje neke ozbiljnije namere da bilo sta promeni na<br />

planu reforme administracije. Mislim da odgovornost lezi na<br />

ministru koji dobro zna sta se desava u birokratizovanoj Srbiji,<br />

ali nista ne preduzima... Ne mogu se sprovoditi "reforme" tako<br />

sto se na TV kaze koliko ce radnika ostati bez posla, i onda<br />

nastaviti po starom. Reforme podrazumevaju mnogo ozbiljniji i<br />

sadrzinski pristup ovom godinama svesno nagomilanom<br />

problemu.<br />

Mannitou JR: Gradjani (korisnici usluga) su ti koji najpre treba<br />

da vaspitaju salterske radnike. To kod nas nije slucaj. Prosecan<br />

korisnik usluga bojazljivo i snishodljivo opipava raspolozenje<br />

klimaktericnih aspida pre nego sto se usudi da kaze kojim je<br />

poslom na salteru. Zato se slazem da je cekanje budalastina. Ne<br />

kaze se slucajno da birokratija smrdi od saltera.<br />

Uskla|ivanje zakona i propisa<br />

Eliza: Prvi potez novoizabrane demokratske vlasti morao je biti<br />

usmeren na uskladjivanje starih (ukoliko su upotrebljivi), i<br />

donosenje novih propisa. Samo tako smo mogli pred medjunarodnom<br />

zajednicom da pokazemo ozbiljnost i odlucnost u<br />

sprovodjenju sveopstih reformi. Umesto toga mi smo se zamlacivali<br />

sa Legijom, Siptarom, i ostalim, produktima<br />

Milosevicevog rezima. Medjutim, koliko vidim i dalje se nismo<br />

opametili...<br />

Optimista: Kako do reforme pravosu|a? Nakon dobijanja pozitivne<br />

ocene Studije o izvodljivosti, pred Srbijom i Crnom<br />

Gorom se nalaze brojne prepreke. Evropska unija upozorila je<br />

da su potrebne temeljne promene u mnogim oblastima. U<br />

me|uvremenu, Vlada Republike Srbije donela je Akcioni plan<br />

za uskla|ivanje republi~kih zakona s propisima EU, gde posebno<br />

mesto zauzimaju reforma dràvne uprave i reforma sudstva.<br />

U Ministarstvu pravde u toku je izrada nacionalne strategije za<br />

reformu pravosu|a, koja }e doprineti postizanju dva osnovna<br />

cilja - stvaranja nezavisnog i efikasnog pravosu|a po evropskim<br />

standardima. Kriterijumi EU su jasni - potrebno je sprovesti<br />

reforme u sudstvu i Tuìlastvu, kako bi te institucije postale<br />

nezavisne od uticaja vlasti. Klju~na promena trebalo bi da bude<br />

i javna kontrola rada sudija i tuìlaca, kao {to je to u savremenim<br />

evropskim zakonima. Sada{nji zakoni koji ure|uju tu<br />

oblast kod nas bitno su druga~iji od evropskih. Branislava<br />

Vu~kovi}, predsednik Udruènja javnih tuìlaca i zamenika<br />

javnih tuìlaca, kaè da je jedan od osnovnih problema uticaj<br />

izvr{ne vlasti: "Odredbe Zakona o javnom tuìla{tvu govore u<br />

prilog tome da i dalje postoji uticaj izvr{ne vlasti, ukoliko ministar<br />

pravde moè da ukloni s du`nosti, na odre|eno vreme,<br />

glavnog tuìoca, odnosno republi~kog javnog tuìoca, tako da<br />


kada gledate na{u strogu hijerarhijsku postavljenost, onda se<br />

dovodi u pitanje kako moèmo da pro|emo mi niì, kada mogu<br />

da uti~u na one vi{e." Osnov dobrog sistema: dobri zakoni i<br />

nezavisnost sudstva. Radi postizanja demokratskih standarda<br />

neophnodna je kontrola rada svih segmenata pravosu|a, ali i<br />

odgovornost svakog pojedinca. Me|utim, to je nemogu}e ostvariti<br />

bez potpune nezavisnosti pravosudnog sistema, smatra<br />

Omer Hadìomerovi}, iz Udruènja sudija Srbije. "Uvek kada<br />

govorimo o nezavisnosti sudija javnost misli na jedan<br />

neposredan uticaj na sudije, dakle da vas neko poziva telefonom<br />

i da vam kaè kako da presudite. Nije samo to nezavisnot,<br />

ve} i postojanje ustavnih i zakonskih garancija i njihovo<br />

stvarno po{tovanje", kaè Hadìomerovi}. Prema evropskim<br />

standardima, o izboru sudija ili javnih tuìlaca, disciplinskoj<br />

odgovornosti ili imunitetu, ne bi trebalo da odlu~uje izvr{na<br />

vlast, ve} Visoki savet pravosu|a, kao nezavisno telo. Me|utim,<br />

kod nas on nema ulogu kao sli~ne organizacije u svetu. "Mislim<br />

da je apsolutno neophodno utvrditi jasne kriterijume i merila<br />

tih kriterijuma za izbor sudija, tj. u~initi taj postupak transparentim,<br />

obezbediti mehanizme za{tite. To je ne{to {to jo{ uvek<br />

nije postignuto i na tom polju }e morati da se preduzmu<br />

odre|ene mere i ako mogu da prognoziram, ~ini mi se da }e tu<br />

mo`da biti jedna od primebdi od strane EU", rekao je<br />

Hadìomerovi}. Bi}e potrebno desetak i vi{e godina kako bi se<br />

dostigli evropski standardi. Jedan od prvih koraka je izrada<br />

nacionalne strategije za reformu pravosu|a koja je u toku, a<br />

ministar pravde Zoran Stojkovi} najavljuje i izmenu i dono{enje<br />

jo{ 56 novih zakona. Me|utim, stru~njaci tvrde da nije dovoljno<br />

samo doneti zakone, ve} ih po{tovati i primenjivati u praksi.<br />

Narodu u Srbiji, trenutno je veoma tesko nametnuti reforme.<br />

Ovim ljudima je potrebna renesansa Mi prvo trebamo proci<br />

kroz renesansu da bi se u ovoj zemlji, ali i na sirem podrucju<br />

Balkana stvari bitno i efikasno promenile. Dok je zapadna<br />

Evropa prolazila kroz renesansu, mi smo jos uvek bili pod<br />

Turcima Tek posto se to i nama desi, ljudi ce sami traziti da se<br />

stvari promene.<br />

Angel: Nacrt zakona o ravnopravnosti polova predstavljen je na<br />

sednici Odbora Skup{tine Srbije za ravnopravnost polova. 22.<br />

april 2005. Zakon bi trebalo da osigura u~e{}e èna u svim<br />

oblastima javnog ìvota. Nacrt je izradila radna grupa pri<br />

vojvo|anskom Sekretarijatu za rad, zapo{ljavanje i ravnopravnost<br />

polova, a predvi|eno je da zastupljenost èna u politici,<br />

institucijama i organima vlasti bude najmanje 30 odsto. Tekst<br />

je izra|en uz pomo} OEBS-a i drugih me|unarodnih i nevladinih<br />

organizacija i jedan je od uslova za pridruìvanje<br />

Evropskoj uniji. Novina u zakonskom predlogu je vrednovanje<br />

ku}nog rada, pa bi ène koje nisu zdravstveno osigurane po bilo<br />

kom osnovu stekle to osiguranje po osnovu rada u ku}i,<br />

vo|enja doma}instva, rada na poljoprivrednom imanju i staranja<br />

o deci. Zaposlena èna bi imala zakonsko pravo na pla}eno<br />

odsustvo sa posla za medicinske preglede za vreme trudno}e,<br />

od po dva sata dnevno za dojenje deteta i za vo|enje deteta do<br />

pet godina lekaru. Svi poslodavci bili bi obavezni da zaposlene<br />

{tite od seksualnog uznemiravanja i da u stru~nim programima<br />

i usavr{avanjima osiguraju prisustvo manje zastupljenog pola.<br />

Zakon predvi|a i uvo|enje koordinatora za ravnopravnost<br />

polova u svim preduze}ima s vi{e od 100 zaposlenih, a poslodavac<br />

bi, ako ima vi{e od 50 zaposlenih, morao da svake druge<br />

godine sa~ini Izve{taj o ravnopravnosti polova. Kazne za poslodavce<br />

koji povrede zakon bile bi od 100. 000 do 400. 000 dinara,<br />

za ustanove od 150. 000 do 500. 000 dinara, a za pojedince i<br />

novinare koji povrede dostojanstvo na osnovu polne pripadnosti<br />

od 20. 000 do 50. 000 dinara.<br />

Nidzo: Sudeci po ovim propisima zakljucujem da Srbija mora<br />

da bude spremna na korenite reforme. Nisam siguran da je to<br />

moguce. Ko moze naseg seljaka da natera da nesto postuje, da<br />

ne podvali i uvali. Nema takve komisije koja bi mogla da ispita<br />


njegovo poslovanje. Ovo je banalan primer, ali situacija nista<br />

nije bolja ni u drugim segmentima drustva. Sudeci da imamo<br />

vladu koja nije resila elementarna pitanja zivota gradjana, ne<br />

postoje naznake oko donosenja Ustava, dug je put do Evrope.<br />

Jedino ako Velja ne napravi neku trasu auto-puta, pa nam to<br />

resi probleme da brze stignemo.<br />

Macak: Znate li da je trecina zakona koje treba da prilagodimo<br />

evropskim iz oblasti zivotne sredine... A kad ih prilagodimo<br />

treba da pocnemo i da ih primenjujemo. A sa tehnologijama<br />

koju ima nasa privreda, i sistemom upravljanja i kontrole<br />

zivotne sredine imacemo velikih problema. A svi smatramo da<br />

su glavni problem policija, pravosudje...<br />

2277: Situacija sa ekoloskim standardima u Srbiji je ocajna, pa<br />

ce tu, pretpostavljam biti velikih problema. Retke su fabrike<br />

koje rade, a jos redje one koje postuju standarde vezane za ocuvanje<br />

zivotne sredine. Koliko je u poslednjim godinama bilo<br />

primera prevelike doze teskih metala u nasim rekama, a samim<br />

tim i u vodi za pice. Pogledajte na sta nam lice obale reka i<br />

same reke. Ovde ljudi bacaju uginule zivotinje u vodu, bacaju se<br />

sekundarne sirovine, stare stvari, bukvalno u nasim rekama<br />

mozete svasta da vidite, ali uglavnom ono sto ne treba. Divlje<br />

deponije, to je prica za sebe. Svaka uvala, svaka rupa je dobro<br />

ispunjena djubretom. Ovde se na jesen pali lisce ljudima ispod<br />

prozora, kao da je to najnormalnija stvar. Gradska cistoca kupi<br />

djubre, ali u isto vreme se prosipa na put zato sto im je kamion<br />

za djubre vec godinama u kvaru, kao sto je slucaj sa ekipom<br />

koja je zaduzena za moje naselje. Ljudi, mi moramo da pocnemo<br />

od takvih stvari, od tog kamiona.<br />

Kantarion: Jadni mi, kako cemo da menjamo ulje na automobilima<br />

onda, necemo moci na parkingu, gde cemo ga prosipati,<br />

ako ne na obliznju livadu, u kanalizaciju, gde... Pa kako cemo<br />

ziveti, kako cemo peci rakiju, spremati ubojnicu, pecenicu za<br />

bozic,... Nestace starih srpskih obicaja, kao sto je svinjokolj npr.<br />

Nestace i nas onda uskoro. Sta ce Srbi bez toga, bez jaganjaca i<br />

prasica u gepeku... Mozda cemo postati civilizovani, i konacno<br />

pravi Evropljani.<br />

Aurora: Situacija sa vremenom i neprestano padanje kise ce<br />

napraviti nove probleme vezane za ekolosku situaciju. Reke su<br />

se izlile, poplavile bunare iz kojih se eksploatise voda za pice i<br />

samim tim evo nama novih ekoloskih problema. Moje je misljenje<br />

da bi propise vezane za zivotnu srdinu trebali primarno<br />

da regulisemo. Ako Evropska unija akcenat stavlja na njima,<br />

nama je u interesu da ih regulisemo na pravi nacin. Ja sam svesna<br />

da ce to kod nas ici tesko, ali takodje znam da su veoma<br />

bitni. Kako mozemo bilo sta da radimo ako nam je sredina u<br />

kojoj zivimo totalno zagadjena. Reke su nam postale kanali<br />

raznog otpada, svaka veca kolicina kise napravi bujice koje u<br />

reku odnesu svo djubre koje se baca na obalama, deponije su<br />

prica za sebe, fabrike nemaju propisane filtere ni za vazduh, ni<br />

za vodu, a ljudi nemaju preko potrebnu svest o ekologiji.<br />

Lo{e informisan: Jedan od problema koji Srbija mora da re{i<br />

kako bi jednog dana u{la u Evropsku uniju ti~e se televizije.<br />

Iako je Zakon o radiodifuziji donet jo{ pre dve godine, na<br />

ure|enju odnosa u oblasti televizije jo{ uvek ni{ta nije u~injeno.<br />

Svako malo ve}e mesto u Srbiji ima svoju televiziju. Vlasnik je<br />

obavezno ili lokalna vlast ili veoma uspe{ni biznismen iz tog<br />

kraja. Na sve to, postoje jo{ i televizije koje pokrivaju ~itavu ili<br />

skoro ~itavu zemlju. Ve}ina njih, me|utim, radi bez dozvola za<br />

emitovanje, jer dràva jo{ uvek nije sprovela Zakon o radiodifuziji,<br />

koji je sama donela. Snjeàna Milivojevi}, profesor<br />

Fakulteta politi~kih nauka, smatra da se promene u medijskom<br />

ambijentu ne}e desiti ukoliko me|unarodne organizacije, a pre<br />

svega EU, ne nastave da na tome insistiraju. Upravo je profesor<br />

Snjeàna Milivojevi} autor dokumenta koji govori o stanju u<br />

9

kome se nalazi televizija u Srbiji. Taj }e izve{taj postati u septembru<br />

jedan od papira na osnovu kojih }e Evropska unija procenjivati<br />

napredak Srbije ka kandidaturi za prijem u tu organizaciju.<br />

Dok ona smatra da je Vlada kriva {to frekvencije jo{ nisu<br />

dodeljene, u Radiodifuznom savetu misle da su za neure|eno<br />

stanje u medijima odgovorne same tv stanice. Ako emiteri ho}e<br />

da re{e stvar, onda }e to biti brzo zavr{eno, ako neki od njih<br />

ho}e da prave problem onda ne}e brzo biti re{eno", kaè<br />

Nenad Ceki}, predsednik Radiodifuznog saveta. Ministarstvo<br />

za kapitalne investicije, u ~ijem su resoru telekomunikacije,<br />

objavilo je nedavno plan raspodele frekvencija, ali se ministar<br />

Velimir Ili} ogradio od svojih pomo}nika koji su taj plan predstavili.<br />

Niko u tom ministarstvu, nije danas imao vremena da<br />

razgovara na temu televizije i ure|enja elektronskog medijskog<br />

prostora. ZASTO VELJA - KAPITALAC CUTI?<br />

Neron: Ocigledno je da su Veljini pomocnici uradili nesto bez<br />

njegovog odobrenja. On se odmah osetio ugrozenim, jer je<br />

Cacak postao njegova privatna svojina. Sve on tu kontrolise: od<br />

privrede do medija. Zato ocekujem Veljin otpor svemu sto bi<br />

makar malo dirnulo u njegov "suverenitet" nad Cackom. Sada<br />

ce Velja da rascisti situaciju, ne mogu pomocnici da koriste<br />

njegovo odsustvo-zbog termina kod frizera. Ko im je kriv-kad<br />

ne znaju sta rade.<br />

Crni: Cini mi se da je vlast najosetljivija na pitanje zakona o<br />

radiodifuziji. Sve se moze regulisati ali RTV modeliranje umova<br />

je nekako emotivno shvaceno od strane vlasti. Posebna prica je<br />

sto ministarstvo za kapitalne investicije koje je nadlezno za<br />

regulisanje ove oblasti je pod ingerencijom Velimira Kapitalca.<br />

Samo ultimatum stvara mogucnost da se nesto promeni u ovoj<br />

oblasti. Ovde je sasvim normalno da se mediji a posebno<br />

televizija koriste u svrhe koje nisu dopustene u zemljama<br />

evropske unije, pa je to mozda razlo zasto se Velja tesko odrice<br />

ovog zlatnog rudnika. Kad mu nafiluju ovi njegovi, puste dva tri<br />

kadra, kolica, masine i eto slike da se u Srbije kapitalno<br />

investira. Vazno je zapoceti i baciti prvu lopatu, a posle svako na<br />

svoja mesta i tako u krug. Kada vidim koliko mediji znace i<br />

koliko mogu da uticu na masu i na njeno rasudjivanje, pocinjem<br />

da razmisljam da li ce mo imati snage da ga otrgnemo iz<br />

konteksta zloupotrebe u kojem se godinama primenjuje.<br />

Optimista: Projekat smanjenja industrijskog zaga|enja Dunava<br />

koji }e se finansirati grantom od devet miliona dolara iz<br />

Globalnog fonda za prirodnu sredinu (GEF) za Srbiju je<br />

odobrila Svetska banka. Cilj Projekta je smanjenje zaga|enja<br />

Dunava i njegovih pritoka u Srbiji uvo|enjem ekolo{ki<br />

orijentisane prakse, u skladu sa regulativama Evropske unije.<br />

O~ekuje se da finansiranju projekta sa ukupno 13 miliona<br />

dolara doprinesu preduze}a koja }e imati koristi od realizacije,<br />

drugi donatori i Vlada Srbije. Realizacija Projekta omogu}i}e<br />

Srbiji i Crnoj Gori da ispuni me|unarodne obaveze na polju<br />

za{tite reke Dunav i pomo}i srpskim poljoprivrednicima da<br />

pove}aju profit upotrebom recikliranog |ubriva umesto<br />

ve{ta~kog. Po{tovanje ekolo{kih direktiva EU doprine}e i<br />

unapre|enju potencijala Srbije za izvoz stoke i proizvoda. Pored<br />

toga, smanjenje zaga|enja Dunava pomo}i }e da se o~uva<br />

vodeni svet i da se reka vi{e koristi za rekreaciju. Lepo,<br />

ohrabrujuce. Zar ne! Samo, da li ce se novac zaista utrositi na<br />

aktivnosti za koje smo dobili bespovratnu pomoc od GEF-a i<br />

Svetske banke?<br />

Night air: Uvek sam pomalo uplasen kada novac koji je dobren<br />

od stranih investitora treba da se primeni u predvidjene svrhe<br />

Uvek postoji sansa da njegovi ispravni tokovi zalutaju i budu<br />

iskorisceni za nepredvidjene namene Ovaj projekat koji se<br />

finansira je veoma vazan i bilo bi lepo da posle dobijene<br />

donacije vlada izadje sa rezultatima koji ce opravdati ulozena<br />

sredstva. Da li ce teko i biti ostaje nam da se sami uverimo, ali<br />

nesto mi govori da ce se kao uvek samo zapoceti plan kako bi<br />

se zamazale oci a posle je sve kao i obicno<br />

Covek iz senke: U nasem pravnom sistemu vlada haoticno<br />

stanje, bez nekih izgleda za skorije razresenje. Sve se radi<br />

svesno zbog zadrzavanja vladalacke moci. Nemamo izgradjenu<br />

zakonsku regulativu u skoro nijednoj sferi drustva. Pocevsi od<br />

politike pa sve do kulture, svuda kaskamo i zaostajemo za<br />

Evropskim standardima. Sta bi sa zakonom o policiji kojim bi<br />

se ukinuli cinovi, jer nam policija podseca na Severnokorejsku<br />

vojsku. Svuda praznine, cekamo-mada i dalje neznam sta<br />

cekamo? Mozda novog vodju, "legalistu" sa planom za<br />

"spasenje"... Stub svake drzave su zakoni i institucije, u oba<br />

slucaja nismo daleko odmakli!<br />

Pokeras: Siguran sam da ce Kostunjavi pokusati svojom<br />

politikom toplo-hladno da izvrgne ruglu, prijateljsku ruku Eu<br />

pruzenu Srbiji. Umesto da u Brisel ode sa izvestajima o stepenu<br />

ispunjenosti uslova za ulazak u EU, on nosi spiskove<br />

crnogorskih drzavljana koji treba da glasaju o referendumu. Sve<br />

dok je Kostunjavi na vlasti evropska buducnost Srbije ce biti<br />

mrtvo slovo na papiru. On jednostavno ne haje za vreme i<br />

uslove, samo za naredjenja koja dobija od sluzbi bezbednosti i<br />

tajkunaskih krugova... Ne znam koja je ovo igra sa spiskovima<br />

crnogoraca, ali siguran sam da se iza toga valja nesto sto nam u<br />

ovoj situaciji nije u celini poznato-mozda interes odredjenih<br />

finansijskih struktura... Sve u svemu na celu Vlade imamo<br />

coveka koji se ponasa kao da je lider velesile, pa mu se nigde ne<br />

zuri<br />

Johny bravo: Ova vlast nam svakodnevno pokazuje da je<br />

materija ove vrste toliko daleko od Srbije, da se plasim da ako<br />

se ovako stanje nastavi necemo moci da uhvatimo prikljucak sa<br />

svetom. Nista ne mozemo da promenimo, ako ne promenimo<br />

visoke kadrove DSS-a koji su aposeli MUP Srbije. Humano<br />

ponasanje policije nam je totalno strano, pa bi svaki oblik<br />

pravnog ogranicavanja nehumanog postupanja bilo shvaceno<br />

kao napad na integritet iste. Ko nam je kriv kada smo dozvolili<br />

da nam Jole vodi ovaj resor. Srbija i Crna Gora, a tadasnja<br />

SFRJ ratifikovala je Konvenciju UN protiv mucenja 1991.<br />

godine, a 2003. godine je potpisala pripadajuci Opcioni protokol.<br />

Sve to postoji na papiru, pa kada neko zatrazi, sa ustima<br />

punim legalizma mozemo da izvadimo svoje karte na sto. Ali<br />

nikako nam ne uspeva da to sto potpisemo i prihvatimo, primenimo<br />

u stvarnosti. Ocigledno da legalizam nema domena<br />

kada je primena potpisanog u pitanju. Odmah se tu javi sindrom<br />

neobavestenosti, da potpisano treba da se ispostuje.<br />

Joko: Srbija nije jos zapocela ozbiljnu reformu svog<br />

zakonodavnog sistema. Tacno je da su doneseni ili su u<br />

pripremi zakoni koji ce biti pravno kompatibilni sa<br />

zakonodavstvom EU. Medjutim, sve su to iznudjeni potezi,<br />

kako bi se deklarativno pokazala navodna spremnost Srbije za<br />

pridruzivanje clanicama EU. Glavni problem malog ulaganja i<br />

priliva stranog kapitala je upravo nedovoljna sigurnost za<br />

ulaganje u drzavu ciji pravni sistem nije uskladjen sa drugim<br />

drzavama. Jasno se moze videti nespremnost Srbije da<br />

sprovede reformu svog pravnog sistema, kao i odsustvo<br />

politicke volje da se na tom polju bilo sta promeni u buduce.<br />

Lakmus: Uskladjivanje zakonodavne regulative zahteva mnogo<br />

ozbiljniji i trezveniji pristup, od dosadasnjeg kvazi legalistickog.<br />

Da bi se to realizovalo potrebno je ozbiljnije organizovati<br />

komisije za izradu zakonskih projekata, koji ce biti kompatibilni<br />

sa zakonodavstvom EU. Suvise smo vremena izgubili na<br />

mlacenje prazne slame, i hvaljenje kako je ovaj saziv navodne<br />

Skupstine najvredniji. Mnoge oblasti drustvenog zivota su<br />

povrsno pokrivene, sto u praksi stvara ozbiljne probleme, u<br />

regulisanju medjusobnih odnosa gradjana. Zato bi primarni<br />


zadatak buduce Vlade (od ove ne ocekujem nista novo) bio<br />

uskladjivanje domacih propisa sa zakonodavstvom EU. To je<br />

najbolji nacin kojim cemo pokazati resenost da postanemo deo<br />

evrope, i ujedno raskinuti sa decenijskom praksom aljkavog<br />

donosenja zakona.<br />

Poglavica: Republika Srbija nema obavezu da uskla|uje svoje<br />

zakonodavstvo sa evropskim sve dok se ne potpi{e Sporazum o<br />

stabilizaciji i pridruìvanju EU. U momentu kada se taj<br />

dokument potpi{e, Srbija je u pravnoj obavezi da uskladi svoje<br />

zakonodavstvo. Ovo {to se sada de{ava, jer je deo zakona ve}<br />

usvojen, stvar je na{e dobre volje i blagovremene pripreme, jer<br />

}e do}i faza kada }emo imati skrining, kada }e se analizirati<br />

bukvalno ~lan po ~lan, a to }e biti onda kada budemo kandidati<br />

za prijem u EU. Ono {to nama predstoji jeste prilago|avanje<br />

Aki komuniter, odnosno pravnoj tekovini EU, {to sadrì<br />

primarno i sekundarno zakonodavstvo. Primarno se odnosi, pre<br />

svega, na ugovore npr. o osnivanju Evropske ekonomske<br />

zajednice, Rimski ugovor, Ugovor o osnivanju EU, zapravo na<br />

osniva~ke akte EU. Pored toga, postoji sekundarno<br />

zakonodavstvo, koje se odnosi na uredbe, direktive, odluke i<br />

tzv. soft lou, odnosno preporuke i mi{ljenja, isti~e za e magazin<br />

Jelena Popovi}, na~elnik Odeljenja za koordinaciju procesa<br />

uskla|ivanja propisa Kancelarije za pridruìvanje EU. [ta je<br />

bitno da preuzmemo od evropskog prava? Uredbe su direktno<br />

primenjive - ~im se objave u Slu`benom glasniku EU, one su<br />

primenjive u svim dràvama ~lanicama EU. Drugim re~ima,<br />

kada mi budemo ~lanica EU mi }emo ih direktno primenjivati.<br />

Ali, direktive zahtevaju transponovanje, a to se kod nas ve}<br />

po~elo raditi, u vidu izrade zakona u koje se ugra|uju direktive<br />

EU. Postoji oko 20. 000 propisa sekundarnog zakonodavstva<br />

EU i oko 4. 000 sudskih presuda iz oblasti evropskog prava,<br />

koje je nama tako|e zna~ajan izvor. To ne zna~i da bi trebalo da<br />

mi donesemo jedan zakon po osnovu jedne direktive, ve} da u<br />

jedan na{ zakon ugradimo i ~etri direktive. Zasad ne moèmo<br />

precizno da znamo ni ta~an broj novih zakona koje }emo<br />

doneti. Aki komuniter ima, ina~e, 31 poglavlje, a za nas su<br />

najzna~ajnija poglavlja koja reguli{u slobodno kretanje kapitala,<br />

roba, ljudi, usluga, kompanijsko pravo, poljoprivredu.<br />

Moracemo mi mnogo zakona da uskladimo sa Evropskim da bi<br />

postali clanica EU. Medjutim to nece biti moguce dok se god<br />

na celu drzave nalaze trutovi na celu sa Kalasnjikovim. Tek kad<br />

budemo smenili ove "legaliste" mozemo razmisljati o Evropskoj<br />

uniji.<br />

Izjave i saop{tenja zvani~nika EU<br />

Lingva: Solana o Srbiji. "Visoki evropski predstavnik je dodao<br />

da ne bi hteo da govori o kalendaru i datumima integracije<br />

SCG u EU, ali je istakao da }e se, ako se ovakav razvoj prilika<br />

nastavi u idu}im mesecima, stvoriti mogu}nost da se nastavi<br />

proces ka sporazumu o stabilizaciji i pridruìvanju SCG sa EU.<br />

- Voleo bih da naglasim da ljudi ne misle da je studija o<br />

izvodljivosti poslednji korak u procesu, ve}, naprotiv, to je<br />

po~etak. To je po~etak procesa reformi koji ima veliku va`nost<br />

za obe strane, za Evropsku uniju i za SCG, i za nas Evropljane -<br />

rekao je Solana"... Rukovodeci se ovom izjavom Havijera<br />

Solane, mogli bi (mada sa velikom dozom opreza) zakljuciti da<br />

su u Srbiji poceli da duvaju povoljniji vetrovi. Mislim da bi ovu<br />

izjavu trebalo da shvatimo kao spremnost Evropske unije da<br />

nas uvede u svoje drustvo, uz dodatno ispunjenje uslova koji su<br />

neophodni da bi smo postali deo savremenog sveta. Vazno je<br />

naglasiti da samo potpuna i neodlozna saradnja obezbedjuje<br />

veru u srecniju buducnost, koju kao narod zeljno iscekujemo.<br />

Urednik: 21. mart 2005. Brisel - Oli Ren kaè kako je nu`no da<br />

optuèni generali Neboj{a Pavkovi} i Sreten Luki} do kraja<br />

meseca budu preba~eni u Hag. Evropski komesar za pro{irenje<br />

Oli Ren je nakon susreta sa Borisom Tadi}em rekao da je EU<br />


spremna da nastavi proces evropske integracije SCG, ali, da je<br />

na dràvnoj zajednici da odlu~i ho}e li ispuniti sve kriterijume i<br />

saop{tio da }e Studija o izvodljivosti biti okon~ana 31. marta i<br />

podneta Evropskoj komisiji 12. aprila. Boris Tadi} se u Briselu<br />

sastao i sa Havijerom Solanom. Evropski komesar Oli Ren je<br />

istakao da je nu`no da do kraja meseca optuèni generali<br />

Neboj{a Pavkovi} i Sreten Luki} budu preba~eni u Hag,<br />

primetiv{i da se ne sme ubudu}e zaboraviti ni Ratko Mladi},<br />

"koji se, mada je bosanski Srbin, moè nalaziti na teritoriji<br />

Srbije". Havijer Solana je kao razloge boljih odnosa SCG sa EU<br />

naveo bolju saradnju s Ha{kim tribunalom, pribliàvanje<br />

pozitivne ocene Studije o izvodljivosti, dvostruki kolosek u<br />

ekonomskoj harmonizaciji dràva ~lanica sa EU i ~injenica da<br />

su posle Samita EU-a u Solunu 2003. godine, zemlje Zapadnog<br />

Balkana postale kandidati za ~lanstvo u EU. Predsednik Tadi} i<br />

Solana su, osim problematike vezane za Studiju o izvodljivosti,<br />

razgovarali o saradnji sa Hagom, produènju mandata<br />

poslanika parlamenta SCG, Kosovu. Tadi} je nakon razgovora<br />

kazao novinarima da postoji visok stepen saglasnosti u<br />

stavovima: "Mogu da kaèm da smo prakti~no na istim<br />

stanovi{tima Havijer Solana i ja na nizu tema koje smo danas<br />

pokrenuli"... Solana kaè da treba pospe{iti saradnju Beograda i<br />

Pri{tine. On je dodao i da kosovski Srbi treba u~estvuju u<br />

radnim grupa i institucijama Kosova.<br />

Eminem: Ne moze Tadic da se dogovara oko ubrzanja procesa<br />

integracije u EU dok je onaj operativac koji to treba da izvede<br />

izuzetno mrzovoljan da to ucini i spor, zna se da mislim na<br />

aktuelnog nam premijera. Onaj koji je bio brz i koji je bio<br />

nestrpljiv s’tim ciljem, prebrzo je nestao medju nama zivima i<br />

takva se licnost nece brzo pojaviti na politickoj sceni Srbije...<br />

Ostalo je ono najgore, koji ne mogu biti u tandemu sa Tadicem.<br />

Zalim, ali od tog ubrzanja nista, cak se moze u praksi govoriti<br />

oko usporavanja procesa, jer sa novom vladom smo vec izgubili<br />

i vise od godinu dana. Ne smemo zaboraviti i pogubnu<br />

predizbornu kampanju u kojoj su nam sadasnji obecavali sve i<br />

svasta s’ciljem zaustavljanja reformi koje se sad ponovo<br />

moraju pokrenuti. Naravno, uspeli su da se pred kamerama<br />

kite tudjim cvecem, kao raznim rekonstrukcijama puteva, sa<br />

punom kasom Narodne Banke Srbije itd., za koje je zapravo<br />

odgovorna DOS-ova vlast i pored svih mana te vlasti. Nadam se<br />

da g. Kostunica nece zabrljati posle postignutih rezultata Tadica.<br />

Redosled putovanja je trebao biti obrnut.<br />

Optimista: Be~, 7. april 2005. [ef Misije OEBS-a u Srbiji i<br />

Crnoj Gori Mauricio Masari u Be~u je, pred Stalnim savetom<br />

OEBS-a, govorio o politi~koj situaciji u Srbiji i Crnoj Gori.<br />

Masari je rekao da je zadovoljan trendom u dràvnoj zajednici,<br />

koji karakteri{e nastavak napretka u demokratskoj konsolidaciji<br />

i reformskom procesu. Prema njegovim re~ima, pozitivni trend<br />

najvi{e je prisutan zahvaljuju}i velikim legislativnim<br />

aktivnostima, koje su rezultirale u novim reformski<br />

orijentisanim zakonima na nivou dràvne zajednice i<br />

zakonodavstva dve republike, {to je, rekao je on, potrebno ne<br />

samo za napredak u sprovo|enju reformi, ve} i za pomo}<br />

konsolidaciji kredibilnosti demokratskih institucija. "Jedan od<br />

zna~ajnijih uspeha u poslednjih {est meseci bio je napredak u<br />

saradnji Srbije i Crne Gore sa Ha{kim tribunalom", naglasio je<br />

Masari, ukazuju}i da je od odlaska generala Vladimira<br />

Lazarevi}a u Hag, po~etkom februara, vi{e optuènika, kako iz<br />

Republike Srpske tako i Srbije, sledilo primer i dobrovoljno se<br />

predalo sudu. Masari je pohvalio Vladu Srbije i Nacionalni<br />

savet za saradnju s Ha{kim tribunalom, koji su, kako je naveo,<br />

bez sumnje imali zna~ajnu ulogu bez koje ovaj rezultat ne bi bio<br />

postignut. Masari je, me|utim, ocenio da me|unarodne<br />

obaveze ipak nisu u potpunosti ispunjene i podsetio da je hitno<br />

izru~enje preostalih optuènih generala, koji slobodno ìve u<br />

Srbiji, od klju~ne va`nosti za pozitivnu ocenu Studije o<br />

izvodljivosti.<br />

11

Bik koji sedi: Berlin - Jo{ka Fi{er pozdravio je pozitivnu<br />

Studiju, ali i kazao da }e biti pokazana ista doslednost kao i u<br />

slu~aju Hrvatske. Na pitanje da li }e Savet ministara EU krajem<br />

aprila, prilikom dono{enja odluke o studiji o izvodljivosti,<br />

prema SCG pokazati istu doslednost kao i prema Hrvatskoj<br />

pro{log meseca, nema~ki ministar inostranih poslova je<br />

odgovorio potvrdno: "Na{e drànje }e biti dosledno i ono nije<br />

usmereno ni protiv koga". Nema~ki ministar inostranih poslova<br />

je naglasio da }e se od Srbije i dalje zahtevati puna saradnja sa<br />

Ha{kim tribunalom.<br />

Bik koji sedi: [ef delegacije evropske komisije u SCG @ozep<br />

Ljoveras kaè da o~ekuje pozitivnu odluku Saveta ministara, ali<br />

isti~e da nastavak procesa evropskih integarcija zavisi od<br />

sprovo|enja reformi i ispunjavanja obaveza prema Ha{kom<br />

tribunalu. Ljoveras nije mogao da kaè da li je izru~enje<br />

Neboj{e Pavkovi}a tribunalu uslov za pozitivnu odluku Saveta<br />

Ministara; "Ne mogu da govorim u ime zemalja ~lanica, to }ete<br />

morati njih da pitate. Tekst studije je veoma jasan. Komisija<br />

smatra da je Srbija i Crna Gora spremna da po~ne pregovore o<br />

stabilizaciji i asocijaciji, ali u isto vreme se navodi da ukoliko<br />

neke od obaveza ili predvi|enih aktivnosti ne budu ispunjene<br />

Komisija moè da predloì da se pregovore prekinu. Zbog toga<br />

isti~em da napredak mora da bude nastavljen".<br />

Pesimista: Ambasador Nema~ke u SCG Andreas Cobel kaè<br />

da je izru~enje Neboj{e Pavkovi}a Hagu uslov za potvr|ivanje<br />

Studije o izvodljivosti. Ambasador Cobel je novinarima nakon<br />

potpisivanja sporazuma o finansijskoj pomo}i Nema~ke Srbiji,<br />

rekao da o~ekuje pozitivnu odluku ministarskog saveta, ako<br />

SCG ispuni taj neophodan uslov: "O~ekujem da }e Savet<br />

ministara Evropske unije 25. aprila potvrditi odluku Evropske<br />

komisije, koja je dala pozitivnu ocenu Studije o izvodljivosti<br />

pridruìvanja Srbije EU, ali za to je potrebno ispuniti odre|ene<br />

uslove", rekao je Cobel. On je pojasnio da je najva`niji uslov da<br />

se Pavkovi} na|e u Tribunalu. Moram razocarati ovog<br />

Kostunicu. Ne znam da li je obavesten da njegov krasni model<br />

"saradnje" sa Hagom NIJE prihvacen ni u Vladi, a kamoli u<br />

najsiroj javnosti Jedino, ako je njegova javnost samo ona iz dss.<br />

Dakle, NE, nismo svi zadovoljni, nismo, jer ste sakrili<br />

pavkovica, hadzica, jer krijete mladica, jer namerno nista niste<br />

preduzeli da pokazete EU da ste reformisali institucije. Voleo<br />

bih da verujem, voleo bih da budem srecan zbog mogucnosti da<br />

konacno neko pocne da obraca paznju na nasu drzavicu, ali<br />

kako se 25 april priblizava, a one kukavice nema, Evropa ce<br />

nam opet pokazati sta misli o vasem vidjenju srpske<br />

demokratije i vasim institucijama. Dzaba ste krecili, mogli ste<br />

sve optuzenike poslati gde im je mesto davno. Svakako ste znali<br />

da ste nas ukocili, svakao ste znali da cete morati Zasto onda<br />

po vecoj ceni.<br />

Metalika: Opet uslovi i rokovi... Dali su nam malo cokolade, a<br />

ako budemo dobri dace nam jos vise! A da smo spremni za EU<br />

nismo i necemo stvarno potpuno biti spremni ni danas ni sutra<br />

a mozda kroz 20-30 god. I ovo samo pokazuje da je EU ocajna<br />

za prosirenjem, po mom misljenju, cim su uzeli 10 zemalja<br />

istocne Evrope prosle godine i sada spominju isto za jos nekoliko<br />

a budimo iskreni niko od nas nije potpuno spreman i ovo je<br />

samo medvedja usluga!<br />

Nikita: Normalno da su nam dali malo nade, ili cokolade, kako<br />

je neko vec rekao u komentaru, kad se ponasamo kao deca!<br />

Kostunicu i ekipu treba paliti na guranje, ali u nasem slucaju to<br />

izgleda, kao da guramo kombajn da bi upalio na gurku! Ako,...<br />

ali samo ako su se pokrenuli. Sada samo treba dolivati nafte<br />

dok su u pogonu, ili ih eventualno gurnuti nizbrdo!!!<br />

XXI vek: Oli Ren je nakon razgovora u Beogradu kazao da }e<br />

njegov izve{taj koji }e podneti u Briselu nakon posete SCG biti<br />

pozitivan. "Izvesti}u da Srbija i Crna Gora pozdravlja Studiju i<br />

èli da uskoro po~ne pregovore o stabilizaciji i asocijaciji.<br />

Tako|e izvesti}u da u civilnom dru{tvu postoji {irok konsenzus<br />

podr{ke pridruènju Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji", kazao<br />

je komesar EU za pro{irenje. Ren je ~estitao vlastima na<br />

konkretnim koracima napravljenim u saradnji sa Hagom i<br />

istakao da je va`no nastaviti saradnju sa Tribunalom: "Va`no<br />

nastaviti napredak u saradnji. Pod tim podrazumevamo da<br />

dràva treba da poku{a da locira i izru~i sve preostale optuène<br />

tako da svi oni budu preba~eni u Hag. To nije samo pitanje<br />

odre|enih pojedinca ve} volje i mogu}nosti dràvnog aparata<br />

da u praksi pokaè vladavinu prava". Evropski komesar za<br />

pro{irenje EU je naveo da }e ubrzanje pregovora voditi i nizu<br />

konkretnih pogodnosti za gra|ane SCG: "U~ini}emo sve {to<br />

moèmo da ubrzamo pregovore o sporazumu o stabilizaciji.<br />

Ipak, to najvi{e zavisi od reìma sprovo|enja reformi u Srbiji i<br />

Crnoj Gori. Kada sporazum bude priveden kraju, to }e zna~iti<br />

da smo stvorili oblast slobodne trgovine, {to }e pruìti bolje<br />

uslove za trgovinu i ekonomsku saradnju. To }e zna~iti i da je<br />

pobolj{an dijalog izme|u Srbije i Crne Gore i Evropske unije, a<br />

trebalo bi i da poplo~a put za olak{avanje viznog reìma, posebno<br />

za studente, istraìva~e i druge grupe koje imaju potrebu da<br />

putuju po Evropi To zna~i niz konkretnih stvari za obi~ne<br />

stanovnike ove zemlje, kao i ostvarenje jednog ugovornog<br />

odnosa izme|u Evropske unije i Srbije i Crne Gore". Kostunica<br />

je izbegao da odgovori na pitanje, koji je UZROK sto smo<br />

poslednja zemlja na evropskom kontinentu koja moze da krene<br />

putem evropskih integracija Kostunica je samo naveo<br />

posledice, poput ratova, medjunarodnih sankcija i izolacije. Te<br />

posledice imaju UZROK. Inteligentna manjina u Srbiji, zeli od<br />

Kostunice da cuje UZROK, i to ne jednom, kako bi se i neinteligentna<br />

masa uverila u iskrene evropske politicke namere<br />

Kostunice. UZROK je tragicna i pogubna politika<br />

Milosevicevog klana protekle decenije, koja je rezultirala<br />

propascu drzave Srbije. Iako je sledio 5. oktobar 2000., najvazniji<br />

i neophodni deo reformi, jos nije ucinjen, a to je lustracija<br />

svih Milosevicevih kadrova, borba protiv njegovih kriminalaca<br />

do kraja, raskid sa ultrakonzervativnim institucijama poput<br />

SANU, i jasno upozorenje SPC da se ne mesa u drzavnu politiku<br />

i njen napredak, sa svojim ultrakonzervativnim delom<br />

svestenstva koje zagovara srednjovekovne drustvene "vrednosti"<br />

iako zivimo u XXI veku. Ovakve mere bi znacile pad vlade<br />

Kostunice, jer ce njegov koalicioni partner, Milosevic, u liku<br />

Dacica, iz psudo-komunisticko-mafijaskog SPS-a da mu uskrati<br />

podrsku. Cekamo 6. oktobar 2xxx<br />

Ana: Strazbur - Predsedavaju}i EU, premijer Luksemburga<br />

@an Klod Junker, zadovoljan je pozitivnom odlukom o Studiji<br />

o izvodljivosti. Junker je ~estitao na pozitivnoj oceni, ali je<br />

ukazao da ne moè da obe}a ubrzan pristup Srbije i Crne Gore<br />

Evropskoj uniji jer ne èli razo~aranja. "Pred SCG je dug put,<br />

bi}e potrebno dosta napora, i to ne samo kada je re~ o saradnji<br />

s Ha{kim tribunalom. To je proces kojem je potrebno vreme",<br />

rekao je Junker tokom prole}nog zasedanja Parlamentarne<br />

skup{tine Saveta Evrope. Junker je rekao da je veoma zabrinut<br />

zbog situacije na Kosovu i da je to jedno od najteìh pitanja za<br />

Evropu. "Pravo re{enje problema Kosova je verovatno<br />

najtrnovitije pitanje za Evropu. Re{enje }emo traìti s partnerima<br />

iz regiona jer }e ono imati uticaj na ceo region. Do juna bi<br />

trebalo da bude poznato kakvo re{enje je mogu}e, a ja sam<br />

uveren da jo{ nije vreme za re{avanje kona~nog statusa<br />

Kosova". Srbija ce uci Evropu nakon suocavanja sa bliskom<br />

prosloscu. A, ja mislim da je za to potrebno jos mnogo godina.<br />

Ogledalo, za ovakav stav, je stanje medija, institucija, politicke<br />

oligarhije. Srbija jos uvek zivi u proslosti<br />

Try: Brisel - Havijer Solana kaè da SCG posle pozitivne<br />

Studije ima fantasti~nu {ansu za nastavak puta ka EU. Visoki<br />


predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost<br />

Havijer Solana izjavio je u intervjuu FoNetu da je Studija o<br />

izvodljivosti za Srbiju i Crnu Goru samo po~etak procesa integrisanja<br />

u EU. Puna saradnja sa Ha{kim tribunalom ostaje<br />

neophodan uslov za "finalizaciju celog procesa", kaè Havijer<br />

Solana. Puna saradnja sa hagom uslov je za sve zemlje bez razlika.<br />

„Kao {to smo rekli vama i va{im liderima, za sve vaè isti<br />

mehanizmi i iste odrednice. Haradinaj na Kosovu, Gotovina u<br />

Hrvatskoj, isto je kao i generali Mladi} i Karadì} za SCG. To<br />

mora da bude jasno svima, Srbija nije izuzetak. Za sve koji èle<br />

u EU vaì da u potpunosti moraju da se ispune obaveze prema<br />

Hagu", kaè Solana. [to se ti~e Kosova, Solana je najavio da }e<br />

na osnovu "rezolucije ili signala" Saveta bezbednosti UN, biti<br />

razmotrena situacija na terenu u odnosu na postavljene<br />

me|unarodne standarde, me|u kojima je najva`niji poloàj<br />

srpske i drugih manjina. Solana pozdravlja poziv na razgovore<br />

koji je predsednik Tadi} uputio predsedniku Kosova. „Ja mislim<br />

da je to jako dobra inicijativa. Ono {to mi o~ekujemo je da }e i<br />

odgovor Pri{tine biti pozitivan. Jako je va`no da razgovori uskoro<br />

po~nu da po~nu dijalogom "licem u lice". Generalni sekretar<br />

UN }e u toku leta, posle sveobuvatne analize stanja, odlu~iti da<br />

li je situacija dovoljno zrela za po~etak re{avanja kona~nog statusa<br />

Kosova, precizirao je Solana, ali nije èleo da se upu{ta u<br />

to kakvo }e biti to kona~no re{enje.<br />

Maca: Strazbur - Predsednik Parlamentarne skup{tine SE<br />

Rene van der Linden kaè da bi raspad SCG usporio<br />

pojedina~an ulazak u Evropsku uniju. "To bi, bez sumnje,<br />

zna~ilo usporavanje procesa evropskih integracija i ulaska u<br />

porodicu Evropske unije. Nastala bi nova situacija koja bi<br />

traìla mnogo vi{e vremena. Pitanja o kojima je ve}<br />

raspravljano morala bi biti redefinisana, a odnosi, uklju~uju}i<br />

odnos sa Savetom Evrope, bili bi novi", kaèVan der Linden".<br />

Van der Linden je pozvao je Srbiju i Crnu Goru da primene<br />

Ustavnu povelju i dodao da, ipak, ne èli da se me{a u<br />

unutra{nje stvari SCG, ali da treba znati da me|unarodna<br />

zajednica pomno prati razvoj doga|aja u SCG. Ovakve poruke<br />

smo primali i ‘90. Evropa i svet su nam i tada slali jasne poruke<br />

da ce bivsa SFRJ (uz pomoc od 6 milijardi dolara), ubrzano uci<br />

u EU. Nasi "lideri" (prvenstveno milosevic, a nakon toga,<br />

tudjman i kucan), su odbili (uz pomoc svojih naroda) ovakve<br />

preporuke. Kada se sve zavrsilo, kako se zavrsilo (tragicno, za<br />

sve narode bivse SRJ), odjednom je ta ista Evropa proglasena<br />

krivom za raspad. Plasim se da ce se nesto slicno dogoditi i sa<br />

ovom drzavnom zajednicom, zahvaljujuci nerazumnoj politici<br />

kostunice i djukanovica. Istorija se ponavlja.<br />

Retrovizor: SCG bi mogla da u~estvuje, kao gost, na sastanku<br />

{efova diplomatija NATO i partnerskih zemalja, 24. i 25. maja u<br />

[vedskoj. Jo{ uvek se ~eka da pristanak SAD. To bi bilo prvi put<br />

da predstavnici vlasti SCG u~estvuju na nekom zvani~nom<br />

susretu u okviru struktura NATO. Zvani~nici u Briselu su,<br />

tako|e, saop{tili da }e Savet NATO i generalni sekretar Jap de<br />

Hop Shefer u petak posetiti Kosovo da bi "ponovo istakli<br />

politi~ki interes svih atlantskih saveznika za razvoj u pokrajini".<br />

Na sastanku {efova diplomatija Evroatlantskog saveta za<br />

partnerstvo u Oreu }e na jednoj od panel rasprava biti re~i o<br />

tome "kako zajedni~ki delovati na Balkanu i kako<br />

institucionalna saradnja svet moè u~initi bezbednijim". Panel<br />

raspravu o Balkanu }e voditi predsedavaju}i OEBS-a, {ef<br />

slovena~ke diplomatije Dimitrij Rupel. Odlicno! Korak napred.<br />

Zoe: Ovo jeste dobro, ali sve zavisi kako cemo uspeti da "iskoristimo"<br />

mogucnost koju nam je dao NATO. Dobro bi bilo da u<br />

delegaciji budu ljudi koji znaju i zele da priblize nasu vojskusavremenoj.<br />

Jednostavno oni treba da pokupe sve "fazone" o<br />

modernom nacinu funkcionisanja vojske. Bilo bi odvratno da<br />

tamo Davinic posalje ljude "starog kova", koji u svima vide<br />

neprijatelje sistema. Onda bi to bio povratak na staro, i cekanje<br />


neke nove prilike. Ostaje da vidimo<br />

Teletabis: Bez varljivih datuma. Kada je u subotu u Porto<br />

Karasu visoki diplomata doma}ina Gr~ke zagrljajem ispra}ao<br />

svog kolegu iz Srbije i Crne Gore sa drugog samita EU-a i<br />

Zapadnog Balkana, atmosfera je ve} bila popravljena koliko se<br />

moglo, a o~ekivanja priblièna realnosti. Samit EU-a je<br />

prethodnog dana u ~etiri (od ukupno 110) paragrafa zaklju~aka<br />

potvrdio da je region na spisku perspektivnih ~lanica - kad<br />

ispuni uslove. Komesar za spoljne poslove Kris Paten je na konferenciji<br />

za novinare, jedinoj posve}enoj Balkanu, ali i jedinoj<br />

posve}enoj posebnoj temi, ponovio da evropska slagalica u protivnom<br />

ne}e biti potpuna. Ni on, medjutim, kao ni bilo ko drugi<br />

uklju~uju}i ve}inu zvani~nika iz zemalja regiona - svako iz svojih<br />

razloga, nije preuzeo obavezu da se veè za datum. Trku tr~i<br />

svako za sebe: Hrvatska, ~iji se zahtev za priznavanje statusa<br />

kandidata ve} razmatra, Albanija i Makedonija, koje ve}<br />

u~estvuju u procesu stabilizacije i asocijacije, glavnoj politi~koj<br />

okosnici politike EU-a prema regionu, Bosna i Hercegovina i<br />

Srbija i Crna Gora. "Vi{enacionalno i demokratsko Kosovo<br />

ima}e takodje svoje mesto u Evropi", stoji u Solunskoj agendi<br />

za Zapadni Balkan.<br />

Deda mraz: Majkl Polt ambasador SAD. Ne morate da birate<br />

izme|u Kosova i EU. Ameri~ki ambasador u Beogradu Majkl<br />

Polt rekao je za Tanjug da SAD nemaju gotovo re{enje za<br />

Kosovo i Metohiju, te da SCG ne}e morati da bira izme|u<br />

Kosmeta i evropske budu}nosti. Govore}i o dràvnoj zajednici,<br />

on je istakao da odluku o njenoj budu}nosti moraju da donesu<br />

gra|ani na demokaratski na~in. Ameri~ki diplomata zaloìo se<br />

za jasnu i nedvosmislenu osudu zlo~ina u Srebrenici i naglasio<br />

da krivce treba izvesti pred lice pravde. Ambasador je naglasio<br />

da Va{ington sa izuzetnim odobravanjem gleda na uspehe na{e<br />

vlade u saradnji s Ha{kim tribunalom. „Mi smo istovremeno<br />

veoma jasno stavili do znanja da postoje klju~ne osobe koje jo{<br />

nisu iza{le pred lice me|unarodne pravde. To su Ratko Mladi},<br />

Radovan Karadì} i, izvan granica Srbije to je Ante Gotovina",<br />

rekao je Polt. On je istakao da je interes SAD u regionu mnogo<br />

{iri nego {to je to pitanje Kosova i Metohije. „SAD nemaju<br />

gotova re{enja za Kosovo i Metohiju. Mi nismo ni za nezavisnost,<br />

niti protiv nje. Mi smo za otvorene i u dobroj veri sprovedene<br />

pregovore izme|u Beograda i Pri{tine, sa u~e{}em<br />

me|unarodne zajednice, na{ih evropskih prijatelja, i nas samih.<br />

I sa nadom i o~ekivanjem da }e ishod biti takav da na neki<br />

na~in zadovolji sve strane", rekao je ambasador SAD. Polt je<br />

rekao da ne misli da SCG treba da bira izme|u kosmat i<br />

Evrope. Na pitanje da li evropska budu}nost SCG isklju~uje<br />

Kosmet, Polt je odgovorio: „Ne, ne isklju~uje. Ali, to }e biti opet<br />

va{a odluka, a ne na{a, ne odluka me|unarodne zajednice".<br />

13

Demokratija u Srbiji<br />

Da li je Srbija demokratsko dru{tvo?<br />

Urednik: Stav organizacije, kao i moj licni, o demokratiji u<br />

Srbiji, vec smo izneli u Forumu: Suocavanje sa prosloscu! U<br />

nastavku je clanak iz LA Times, publikovan pre godinu dana.<br />

Nazalost, mislim da se u Srbiji, u medjuvremenu, nista nabolje<br />

nije promenilo. Los Angeles Times, 2. januar 2004.<br />

POSRNULA DEMOKRATIJA U SRBIJI: Predsednik Bush<br />

je u novembru rekao da Sjedinjene dràve predvode "globalnu<br />

demokratsku revoluciju". Ali {ta da se radi kada radikali<br />

iskoriste demokratiju za ostvarenje sopstvenih<br />

antidemokratskih ciljeva? Izbori u Srbiji pro{le nedelje, na<br />

kojima su nacionalisti osvojili najve}i broj glasova, predstavljaju<br />

sve` podsetnik da je lak{e zastupati demokratiju nego stvarati<br />

demokratska dru{tva. Srbija nije na ivici da se vrati genocidnim<br />

ratovima protiv Hrvatske, Slovenije i Bosne. Poniàvaju}i poraz<br />

koji je Srbija doìvela od strane NATO snaga 1999. tokom rata<br />

na Kosovu smanjio je njene pretenzije na status velike sile na<br />

Balkanu. Ali kome{anja i atentati oteàvaju njen put ka<br />

stabilnosti i prosperitetnoj privredi.Dok god tamo{nji<br />

ultranacionalizam bude jaka snaga, me|unarodne korporacije<br />

neè èleti da investiraju u Srbiju, a njen kona~ni ulazak u<br />

Evropsku uniju bi}e usporen. Veliki deo krivice snose same<br />

demokratske snage. Od kad su nacionalisti~ki kriminalci u<br />

Martu 2003. ubili premijera Zorana \in|i}a, sprske<br />

demokratske partije vrve od skandala i borbi za mo}.<br />

Nacionalisti su ve{to iskoristili sukobe i obe}ali brz privredni<br />

oporavak i {irenje granica Srbije na ra~un njenih suseda.<br />

Nacionalisti~ka Srpska radikalna stranka, predvo|ena biv{im<br />

srpskim paravojnim komandantom Vojislavom [e{eljem,<br />

najve}i je pojedina~ni dobitnik na ovim izborima. Biv{i<br />

jugoslovenski predsednik Slobodan Milo{evi} tako|e je dobio<br />

mesto u parlamentu. Me|utim, [e{elj i Milo{evi} ne mogu da<br />

dobiju mandat jer su u zatvoru, na su|enju pred tribunalom za<br />

ratne zlo~ine u Hagu. Bushova administracija mora da bude<br />

svesna izbornih rezultata u Srbiji. Kako je to primetio urednik<br />

Newsweeka Fareed Zakaria u nedavno objavljenom bestseleru<br />

"Budu}nost slobode" (The Future of Freedom), u svetu po~inje<br />

da cveta jedan uznemiruju}i fenomen koji on naziva<br />

neliberalnom demokratijom. U Rusiji, Vladimir Putin odràva<br />

demokratske izbore ali se koristi neustavnim sredstvima,<br />

uklju~uju}i gu{enje medija, da bi pro{irio svoju vlast. U Iraku,<br />

{iitska ve}ina bi mogla da iskoristi izbore i nametne autoritarnu<br />

vlast, a u Saudijskoj Arabiji, muslimanski radikali imaju {anse<br />

da uspostave teokratiju uz pomo} slobodnih izbora. U jednoj<br />

studiji Radn Corp. "Uloga Amerike u izgradnji nacije"<br />

prime}uje se da uspeh zavisi ne od nivoa bogatstva ili<br />

obrazovanja jedne nacije, ve} od nivoa napora koji su SAD i<br />

druge zemlje spremne da uloè u fizi~ku obnovu ratovima<br />

razorenih dràva. Niko ne moè Srbima re}i kako treba da<br />

glasaju, ali stvaranje funkcionalne demokratije je ne{to {to<br />

Amerikanci uzimaju zdravo za gotovo - snabdevanje sudova<br />

pravni~kom literaturom, pomaganje trgovinskim sindikatima da<br />

se razviju i omogu}avanje {kolama da budu povezane na<br />

internet. Izgradnja demokratskih partija, nadgledanje izbora i<br />

edukovanje naroda zahteva strpljenje, bilo u Srbiji ili u Iraku.<br />

Bik koji sedi: Svakako, nema savrsenih sistema vrednosti, niti<br />

besprekornog ponasanja. Da bi se uspostavila javna kontrola<br />

politicke vlasti, valja prevaliti dug put. Neophodno je brizljivo<br />

staranje da osnovna merila u skladnoj raspodeli prava i<br />

duznosti budu dogra|ivana i uoblicavana, strpljivo<br />

osavremenjivana, a ne razgradjivana i ponovo od pocetka<br />

gradjena. Prekidanje unutrasnjeg vezivnog tkiva najcesce vodi u<br />

lutanja sa posledicama koje su posle tesko otklonjive. Odatle, u<br />

stvari, pocinje greska nezrelih politicara u pogledu sistema<br />

drustvenih vrednosti, s ishodistem apsolutnog kvarenja njenih<br />

nosilaca, ali i najsireg kruga gradjana. Nakon toga analiticarima<br />

preostaje da ispituju koliko je vrednosni sistem uoblicen, koliko<br />

ga se ljudi pridrzavaju, kojim su rizicima izlozeni, koji je ulog u<br />

tim "igrama" isplativ, a koji vodi u ponore trajnog gubitka.<br />

Nazalost, za nas koji smo vise godina aktivni u trecem sektoru,<br />

za proteklu 2004, mozemo reci da je bila vise nego gubitna.<br />

Afere o kojima smo svakodnevno obavestavani putem medija<br />

(vezane kako za bivsu, tako i za aktuelnu vlast), stepen<br />

kriminala i korupcije koji je verovatno isti kao i pre oktobarskih<br />

promena, neregulisanje civilne kontrole raznoraznih tajnih<br />

sluzbi, govor mrznje za koji smo se ponadali da je ostao u<br />

proslosti, lakrdija sa sudjenjem optuzenima za ubistvo<br />

premijera Djindjica (sa ociglednom politickom pozadinom),<br />

proces suocavanja sa prosloscu ili problem denacifikacije koji<br />

nisu ni dodirnuti, ozivljavanje fasisoidnih pokreta, jos uvek visok<br />

stepen ksenofobicnosti, nezapocet proces lustracije, kao i<br />

mnoge druge devijantne drustvene pojave, delovale su na<br />

svakog "slobodnog" gradjanina obeshrabrujuce. Ipak, moramo<br />

verovati da upravo navedeni problemi trebaju na sve nas<br />

delovati stimulativno i sve nas primorati da shvatimo da nam<br />

pravi posao u demokratizaciji drustva tek predstoji. Slobodni<br />

gradjani moraju aktivnije ucestvovati u ukazivanju na sve ove<br />

pojave, kao i na nacin njihovog resavanja, da se jednog dana ne<br />

bi probudili i upitali "ko je bio kriv" i "zasto je ovako". Ukoliko<br />

to ne uradimo, jednom cemo shvatiti da je nase okruzenje<br />

kreirao neko drugi, a ne mi, ali da smo ne cineci nista i mi sami<br />

tome doprineli.<br />

Beba i Ceda: Sta mislite o cinjenicama koje sam izneo u<br />

Insajderu (ne mali Ceda, vec ja BEBA)?<br />

Optimista: JOS SAM VECI OPTIMISTA!<br />

Platon: "Da li je srbija demokratska?" Procitajte "SMRT<br />

SOKRATOVA". Tu sam vam sve odgovorio (koja slicnost sa<br />

danasnjom Srbijom)<br />

Che: "Mi èlimo demokratsku Srbiju kao {to je bila pre sto<br />

godina" izjavio je svojevremeno premijer ko{tunica govore}i o<br />

periodu vladavine Petra Prvog Kara|or|evi}a. Mislim da ova<br />

izjava dovoljno govori o teznjama vlade i ostvarivanju<br />

ekonomsko-socijalnih reformi koje su nam potrebne za<br />

izgradnju modernog drustva i demokratije.<br />

Radilica: Politicari koji se zaklinju u patriotizam i predstavljaju<br />

sebe kao jedine branioce nacionalnih interesa, zaboravljaju<br />

kako su nas do sada branili i "odbranili"?! I sada pokusavaju<br />

napacenom narodu da "prodaju" maglu ne radeci nista<br />

konkratno. Kad god treba da uzmu ucesce kao legitimno<br />

izabrani narodni predstavnici da se u Skupstini bore za<br />

nacionalne interese i usaglase oko vaznih pitanja nacionalne<br />

strategije i nacionalne politike, izbegavaju istorijsku<br />

odgovornost. Vesto skrecu paznju u javnosti na savim druga<br />

pitanja (patriotizam... ) zarad, sitnih politickih interesa i<br />

ostajanja u vlasti. Narodu je za vreme njihove "borbe", sigurno<br />

postalo jasno ko su. Treba jasno reci svima, "Sto danas mozes<br />

da uradis, ne ostavljaj za sutra". Ko odlaze: saradnju sa Hagom,<br />

donosenje novog Ustava, i zajednicke strategije za resavanje<br />

pitanja Kosova, kao i nastavak reformi, ne misli o nacionalnim<br />

interesima. Ne treba vise takvi da nas vode i brane. Ocekujemo<br />

da konstruktivno iznose i zastupaju razlicite ideje u Parlamentu,<br />

na demokratski i civilizovan nacin i da preuzmu odgovornost<br />

pred biracima za svoj rad. Pred nama je novo vreme. Nema<br />

vracanja u proslost. Politika treba da postane profesija<br />

(zanimanje), a politicare, pozicije i opozicije, narod treba na<br />

izborima da vrednuje prema radu. Ovo je novi vek, za Srbiju je<br />

samo rad i dalja demokratizacija, pravi lek.<br />


Alan Ford: Nasa mafija ovaplocena kroz istaknute likove nasih<br />

institucija je nevina. Ipak je Srbija nebeska domovina u kojoj su<br />

na vlasti bili i ostali andjeli.I svi koji su bili ispitivani su rekli da<br />

su nevini i proces je okoncan. Pa ovo nema ni u Alan Fordu.<br />

Sumrak: Odlicno Bilo je vrlo napeto i neizvesno kako ce se<br />

zavrsiti ova istraga, ali sada nam je svima pao kamen sa srca, jer<br />

znamo da zivimo u jednoj divnoj zemlji, koju vode casni i<br />

posteni ljudi, a da je sve ono sto je Beba rekao bila glupost A<br />

ovi iz tuzilastva, koju su vodili istragu, verovatno su isti oni koji<br />

su utvrdili da je Bagzi trgovacki putnik, koji hrani krmacu i<br />

jedva prehranjuje porodicu Ostaje jos da se utvrdi da je Djindjic<br />

sam isplanirao, pripremio i na kraju izvrsio (daljinskim<br />

upravljacem!) svoje samoubistvo i sve je reseno. Zar u ovoj<br />

zemlji nema bas nikog ko je spreman da prelomi tu istrulelu<br />

granu i da odstrani to kancerogeno tkivo iz naseg organizma, da<br />

bi smo mogli da nastavimo dalje. Opet se smrkava.<br />

Nadica: Demokratija je kad narod ima da jede tri puta dnevno,<br />

kad moze da ode na odmor [od svoje plate, naravno], kad<br />

moze da podje u prodavnicu, a da ne razmislja o tome sta<br />

moze, a sta ne moze da kupi... Demokratija nije samo kad<br />

moze da drobi ko sta hoce i da za to ne snosi nikakve posledice.<br />

Nismo se za takvu demokratiju borili sa onim skotovima!?<br />

Kontrabanda: "Iz nekog razloga neko je re{io da podgreje<br />

slu~aj prebijanja Dragana Ili}a Limara, glavnog blagajnika i<br />

oruàra @eljka Maksimovi}a Make, jednog od najopasnijih<br />

gangstera iz "ekipe snova" stare Udbe. Napravljena je jedna<br />

nemogu}a konstrukcija: pritvoreni su jedan po{teni policajac i<br />

jedna sumnjiva udba{ka kreatura, a po istoj stvari. Pozadina te<br />

pri~e, me|utim, mnogo je sloènija". Ko god misli da u Srbiji<br />

ima demokratije neka procita najnoviju knjigu Milosa Vasica,<br />

sve ce mu biti jasno. Svi mi u Srbiji bi trebalo da se zahvalimo<br />

njemu koji nam je otkrio samo delic onoga sta se radilo i sta se i<br />

dalje radi. Moracemo da ponovimo 5. oktobar ali ovoga puta<br />

idemo do kraja...<br />

Abrakadabra: Demokratija je cudna stvar u Srbiji...<br />

Deklarativno jesmo demokratsko drustvo, ali... To ali, i jeste<br />

problem... Da bi sistem funkcionisao kao demokratski, mora da<br />

bude pre svega tako uredjen... i da se postuju pravila..odnosno<br />

da postoje mehanizmi koji ce odrzavati i kontrolisati<br />

funkcionisanje sistema... Takodje mora postojati i odredjen nivo<br />

kulture ponasanja... E, a mi to nista nemamo... niti nam sistem<br />

potpuno funkcionise, mnogo je perforiran, lako se zaobilazi...<br />

postoje backdoors, mala vrata... A tek kultura ponasanja...<br />

uhuhu..tu smo na nivou PROSECNE africke zemlje... Veliki<br />

problem je i ekonomska situacija... ljudi se plase za egistenciju, i<br />

jos vise sto ne vide sigurnost u sistemu koji treba da ga<br />

zastiti(penzioni, zdravstveni fondovi, socijalno, sudstvo... ) i<br />

onda dolazi do korupcije, kriminala, rada na crno... svih stvari<br />

koje onemogucavaju da se formira demokratsko drustvo... Dug<br />

je put pred nama... ali bice mnogo lakse kada ustvari mi<br />

budemo stvarno zeleli da zivimo u normalnim uslovima..i da se<br />

prepustimo uredjenom sistemu... ali prvo sistem treba da nam<br />

stvarno pruzi sigurnost i dobije poverenje gradjana... A<br />

prioritetni cilj vlasti je da to poverenje zasluzi.<br />

Ceca: Moramo da stvorimo dobro okruènje. Dobro, od ~ega<br />

se sastoji to okruènje? Od dru{tvenih ~inilaca. Koji su to<br />

dru{tveni ~inioci? Materijalni, dakle fizi~ki, i duhovni.<br />

Delovanjem na materijalne ~inioce delova}emo i na duhovne<br />

~inioce, jer su duhovni ~inioci okruèni materijalnim ~iniocima.<br />

Zdravlje ljudi? Zdrava ìvotna sredina. Vazduh, voda, sav ìvi<br />

svet, psihologija. Odakle u ovom dru{tvu mo} da se to<br />

postigne? Moè li ovo dru{tvo da stvori dovoljno iscrpne<br />

fondove za finansiranje ovih ciljeva? Dru{tveno generacijsko<br />

razvijanje stvorilo je Vladu. [ta je dru{tvo? Dru{tvo je okruènje<br />


pojedinca. Kako kreirati to okruènje? Okruènje ve} postoji.<br />

U tom okruènju postoje procesi. Koji su to procesi bitni, dakle<br />

od vitalnog zna~aja za ovo dru{tvo? Primera radi, gra|ani imaju<br />

o~ekivanja po~ev od dobara koja ih mogu okruìvati poput<br />

hrane i pi}a, stana, automobila, tehni~kih ure|aja, do dobrih<br />

prijatelja. Etika. Cenzura ili sugestija? Uticanjem na vrednosne<br />

kategorije informacija, moèmo uticati kratkotrajno na<br />

delimi~an sadràj svesti i srednjero~no na delimi~an sadràj<br />

podsvesti. Ekonomija. Ekonomska politika. Da li su za ovo<br />

dru{tvo bitniji interesi gra|ana ili interesi virtuelnih individua,<br />

dakle pravnih formi organizovanja, poput preduze}a? Da li bi u<br />

fiskalnoj godini mogao da postoji mesec bez carina, ali sa<br />

kontigentima, da se ne bi sve isporuke realizovale u toku tog<br />

meseca. Primera radi, dràvna tajna je taj zlatni mesec, a zna se<br />

da }e on biti izme|u marta i jula. Smanjuje se koli~ina prihoda<br />

od carina, ali se moè pove}ati prihod od poreza na promet.<br />

Dobitak ili gubitak za fiskus? Odrìvi razvoj. Periodi deficita i<br />

suficita. [ta je supstrat dru{tva u kome postoji dràva?<br />

Dru{tveni odnosi. Dobro, ima ne{to i infrastrukture. Dugovi,<br />

potraìvanja. Periodi suficita i deficita. Pa ako moè dràva da<br />

prolazi kroz ove periode mogu valjda i biznisi? Hajde naterajte<br />

biznise da se zaduùju, da bi gra|ani po~eli normalnije da ìve.<br />

Kako izbe}i inflaciju i devalvaciju u periodu deficita biznisa? Da<br />

li bi politika cena mogla da uti~e na biznise u smislu<br />

stimulisanja njihovog preorijentisanja ka proizvodnji za<br />

inostrana trì{ta?<br />

Profa: Srbija mora jos puno poraditi, kako bi sebe mogla<br />

nazvati demokratskom. Sadasnje stanje je porazavajuce:<br />

nesaradnja sa Hagom, odrzavanje institucija u kojima deluju<br />

retrogradne snage (Vojska, BIA, MUP, Akademija nauka,<br />

dobar deo Univerziteta itd.), usporena zakonodavna reforma,<br />

korupcija u svim sektorima drustva, neefikasnost pravosudja,<br />

uticu na stvaranje lose slike o stanju u kome se nalazi civilno<br />

(ako ono kod nas uopste postoji) drustvo u Srbiji. Mnogo<br />

vremena je utroseno na medjusobna prepucavanja politickih<br />

stranaka demokratskog bloka, sto delimicno ide na ruku<br />

retrogradnim (porazenim) politickim snagama. Potrebno je<br />

alarmirati sve relevantne reformske snage, kako bi smo izasli iz<br />

corsokaka u kome se sada nalazimo-studija o izvodljivosti je<br />

pod znakom pitanja zbog neazurnosti sadasnje Vlade u Srbiji.<br />

PS. Nadam se da su konacno obavesteni ONI koji vode ovu<br />

drzavu!!!<br />

Duda: To sto se intelektualci, kao svesni i obrazovaniji sloj<br />

drustva bune protiv nasilja u kulturi koje ih direktno i vitalno<br />

pogadja, sto studenti kao kriticki nastrojeni mladi ljudi<br />

protestuju protiv diktature koja ceo narod gura u ambis ili sto<br />

radnici odbijaju da rade za plate koje im ne omogicavaju ni<br />

golo prezivljavanje, ocekivano je i razumno njihovo ponasanje.<br />

To je jos jedan dokaz tragedije u kojoj se nalazi Srbija. Dokle<br />

cemo sramno sluziti kao podanici u sveopstoj bedi, umesto da<br />

zivimo kao ljudi i slobodni gradjani i da uzivamo u blagodetima<br />

demokratske kulture.<br />

Eminem: Da li je danasnja Srbija demokratsko drustvo Da,<br />

ukoliko poverujemo da je dobijanje studije o izvodljivosti od<br />

strane EU, krunski dokaz demokratizacije srbije Moze biti, za<br />

lakoverne, naivne, neobrazovane, obrazovane a nesvesne,<br />

obrazovane sa podanickim mentalnim sklopom... i za koje je<br />

studija VELIKI uspeh aktuelne vlade ali, ta ista vlada, koja sedi<br />

na Djindjicevim lovorikama, "lize" se sa njegovim ubicama, i cini<br />

sve sto moze da nas i ovakve osramocene kakvi smo, jos vise<br />

sramoti i ponizava. Vredjaju, Darvinom, Knjazom Milosem,<br />

pokusajima ukidanja specijalnog suda, a zatim pokusajem<br />

smenjivanja specijalnog tuzioca, ubijaju decu zbog ratka<br />

mladica, i njemu slicnih, i daju sve od sebe da se to zataska,<br />

iznose arhive BIA-e i daju ih Amerima (koji to nisu ni trazili),<br />

pa posle "nisam ja, nego je on... ", pa na kraju radikal mircic,<br />

15

zakljuci "nije bre niko" i tu se sve zavrsi ministri javno<br />

opstruiraju sprovodjenje zakona ("necemo da hapsimo"), a kad<br />

sprovode zakon, obmanjuju javnost da ga zapravo nisu<br />

sprovodili ("sami se predali u papucama", ili slucaj Beara, koji<br />

smo vec zaboravili), dzamija izgorela usred Beograda uz<br />

njihovu saglasnost. Ideologija "Obraza" i slicnih palikuca je<br />

maltene zvanicna ideologija vladajuce stranke, ne izlaze iz crkvi<br />

i manastira umesto da RADE ono za sta ih placamo, ne govore<br />

istinu kad kazu da ne znaju gde je Mladic, gde je Pavkovic. Pa<br />

zar je moguce da neko misli da je ova vlada sposobna za bilo sta<br />

osim za prikrivanje zlocina. Studiju izvodljivosti smo dobili,<br />

naravno, jer je Hag poceo ponovo da se puni, ali ona sama po<br />

sebi ne znaci nista. Za ulazak u EU moraju da se ispune mnogi,<br />

mnogi standardi, a nakon svega gore nabrojanog, sa ovakvom<br />

vlascu, ovakvim civilizacijskim dnom u kome smo, nece nas<br />

pustiti blize sebi od pogleda preko plota. Ne bih ni ja, najgore<br />

smo dno od drzave koje na svetu postoji, ustvari, da li dno<br />

uopste postoji<br />

Alien: Dozvolite, da i ova Vlada ubeleì jedan plusi}, jedan,<br />

jedini za ovih godinu i ne{to dana. Ali, ne svojom zaslugom,<br />

koliko re{eno{}u EU da nas ne prepusti samima sebi. Pa trudio<br />

se Ko{tunica da ni sada ne dobijemo studiju, kao {to }e se<br />

truditi da ne dobijemo Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji. Ali,<br />

dàba je bilo i dàba }e mu biti. Mi tamo moramo, a EU ima<br />

instrumente kojima }e nas na to prisiliti. Neka Ko{tunice ostane<br />

na vlasti jo{ dve godine. Potreban je. Za to vreme }e se zavr{iti<br />

sa statusom Kosova, samostalno{}u Crne Gore, a Mladi} i<br />

Karadì} }e biti u Hagu. Sve ovo }e se dogoditi protiv njegovih<br />

uverenja i nastojanja, a ipak na neki na~in uz njegove zasluge. I<br />

bi}e za javnost mnogo prihvatljivije nego da je to kao premijer<br />

uradio recimo, êda Jovanovi}. Za onaj "patriotski"deo<br />

javnosti, naravno. Tada kad obave opisane poslove, Ko{tunica i<br />

DSS mogu u politi~ku penziju i politi~ku istoriju, a Srbija moè<br />

dalje. Zato, podràvam Ko{tuni~inu misiju. Ima neke pravde u<br />

tome, da ba{ on (okoreli nacionalista), uni{ti nacionalisti~ke<br />

snove i zablude, iako je izuzetno vaàn segment te pri~e. Ako u<br />

ovome prepoznajete apsurd, mo`da ste u pravu, ali bih volio da<br />

se ba{ ovako dogodi. A Srbija... pa bi}e, nakon prmene jos dve,<br />

tri vlade, zaista demokratsko drustvo.<br />

Ascetic: Studija o izvodljivosti zna~i da i od ove na{e olupine od<br />

zemlje moè da ispadne DEMOKRATSKO DRUSTVO.<br />

Nagla{am MO@E, ali i ne mora. Da bi bila ure|ena po EU<br />

standardima MORA da se uskladi zakonodavstvo, reguli{e<br />

slobodno trì{te, uspostavi civilna kontrola nad policijom i<br />

vojskom, a naro~ito njihovim tajnim slu`bama. A da bi uop{te<br />

mogli da po~nemo da razgovaramo o slede}em koraku ka EU<br />

(sporazum o stabilizaciji i asocijaciji), MORAMO da<br />

isporu~imo SVE osumnji~ene u Hag, da podsetim: Mladi},<br />

Karadì}, Pavkovi}, \or|evi}, Hadì}... ‘ne zna’ se gde su.<br />

Cekacemo mi taj drugi korak poprili~no. Ali bi}e i to, siguran<br />

sam. Kao {to sam siguran i da }e vojska i policija i njihove tajne<br />

slu`be biti temeljno provetrene i o~i{}ene od taloga, kao i {to }e<br />

politi~ka scena biti o~i{}ena od saradnika i peva~ica pomenutih<br />

slu`bi.<br />

Inicijative za demokratizaciju Srbije<br />

Urednik: "(Logika sile) Privrèni vrednostima savremene<br />

civilizacije skloni smo, izgleda, da poreknemo bilo kakvu logiku<br />

politici razaranja same civilizacije, jer tamo gde se moè<br />

neka`njeno ubijati i plja~kati uzima maha "prirodno stanje".<br />

Kada nije na delu logika kao tvorevina razuma, mo`da "radi"<br />

neki njen surogat, recimo izvesna metoda koju ~ak i u ludilu<br />

zapaà jedan [ekspirov junak, Polonije, posmatraju}i<br />

Hamletovo pona{anje ("I ako je ovo ludilo, ipak u njemu ima<br />

metode", veli Polonije). Stvari su znatno komplikovanije kada je<br />

na delu kolektivno a ne individualno ludilo. U vrtlogu<br />

iracionalnosti nisu sasvim skrivene kauzalne veze izme|u<br />

razli~itih postupaka u stvaranju i funkcionisanju ideologije<br />

nacionalizma i populizma, o ~emu smo objavili obilje analiti~kih<br />

tekstova. Nisu ostala tajna ni logi~ne veze izme|u takvih<br />

ideologija i ratne politike i samog ratovanja, od Slovenije, preko<br />

Hrvatske i Bosne i Hercegovine, do Kosova, mada sve to treba<br />

jo{ podrobnije istraìvati. Uo~ene su logi~ne veze i izme|u<br />

plja~ke i zlo~ina, naro~ito tokom ratova, a daleko manje pre i<br />

posle njih. U svemu tome jasno se ocrtava vi{e logika sile negoli<br />

sila logike. Ova potonja, o~igledno, nije bila delotvorna, ~ak nije<br />

dovoljno poznato ni gde se sve i kako pojavljivala, i dok to ne<br />

budemo znali ne}emo mo}i pouzdano da prosudimo za{to nije<br />

bila delotvornija, pa ni da li to moè biti danas. Ba{ to nas ovom<br />

prilikom najvi{e zanima. (Snaga logike) Postoje svedo~anstva<br />

da su u Srbiji otpori Milo{evi}evom reìmu u izvesnom obliku<br />

postojali jo{ dok je on bio u usponu (1990-91), da su bili sve ja~i<br />

kada je on bio na vrhuncu mo}i (1992), da su bili jo{ sna`niji<br />

kada su stotine hiljada gra|ana mesecima protestovale i<br />

zahtevale da ìve "kao sav normalan svet" (1996-97), da bi<br />

dosegli vrhunac kada je preko dva miliona bira~a glasalo za<br />

opoziciju (DOS). Iz svega toga logi~no bi sledile ina~e<br />

o~ekivane promene u znaku uspostavljanja normalne dràve<br />

koja garantuje, pre svega, pravo na ìvot i pravo na imovinu.<br />

Mogu}nost takvih promena logi~no sledi iz jo{ nekih ~injenica.<br />

Mnogi gra|ani koji su nekako preìveli minule godine nisu<br />

odustali od aspiracija da ìve normalno. Mnogi ljudi su uspevali,<br />

i pod najgorim okolnostima, i da sti~u izvesna sredstva za ìvot<br />

ali su bili na razne na~ine reketirani, pa je razumljivo da bi hteli<br />

toga da se ratosiljaju. Nije mali broj ni onih koji su stekli i<br />

zama{niju imovinu i imaju interes da je legalizuju, li{e je<br />

hipoteke ratne plja~ke i stave u normalan trì{ni promet radi<br />

legalnog sticanja profita. Dalje, i u izvesnim preduze}ima u<br />

dru{tvenom vlasni{tvu (prema jo{ uvek vaè}em ustavu)<br />

primetni su uspe{ni napori da se prestrukturiraju, trì{no<br />

posluju i uklju~e se u modernu privredu. Mnoga preduze}a su<br />

privatizovana i uspe{no posluju. Primetna je i jedna nova<br />

pojava, radnika akcionara; ceni se da ih ima vi{e stotina hiljada.<br />

Mnogi od njih osporavaju vanustavnu uzurpaciju dru{tvenog<br />

vlasni{tva u onim oblicima privatizacije gde se kr{e zakoni i<br />

ugovori, favorizuje jedan suvlasnik na ra~un ostalih, toleri{e<br />

plja~ka i gaènje svojinskih prava malih akcionara i radnika. Iz<br />

ovih ~injenica, barem na prvi pogled, izbija snaga logike koja<br />

izvire iz interesa velikog broja ljudi, ~ak ve}ine dràvljana, da se<br />

uspostavi normalna dràva. A za to je neophodno da se donese<br />

novi ustav koji bi bio pouzdan znak raskida sa starim reìmom.<br />

Poseban zna~aj ima i ukidanje jo{ uvek vaè}e maglovite<br />

ustavne odredbe o dru{tvenoj svojini i ustavno zasnivanje novih<br />

oblika vlasni{tva. Novi ustavni okvir omogu}io bi racionalnu i<br />

pravi~nu prestrukturaciju privrede i dru{tva, te uklanjanje<br />

dominacije logike sile, doma}e i spoljne. (Rizici stvarala{tva)<br />

Kada saberemo sve koji su se u proteklim godinama borili za<br />

promene, logi~no je pretpostaviti da su one realno mogu}e. Ali,<br />

zna se, promene ne proisti~u neposredno iz logike ~ak i kada je<br />

ona veoma sna`na. Logika sile, u to su se mnogi uverili, ~esto<br />

odnosi prevagu. Za raskid s logikom sile neophodno je i<br />

odlu~no i istrajno politi~ko delovanje koje nije svedeno samo na<br />

borbu za vlast ve} obuhvata i proizvodnju politi~ke zajednice. A<br />

njen temelj je, kako se to u modernom dobu nebrojeno puta<br />

pokazalo, pravo na ìvot i imovinu svakog gra|anina, a ne<br />

privilegija onih koji dominiraju, bilo po nekoj vi{oj sili ili na<br />

osnovu demokratskih izbora. Mogu}a je, naime, kako pokazuju<br />

brojna savremena istraìvanja, i demokratija bez slobode da se<br />

oblikuje individualni i zajedni~ki ìvot. A ba{ ta volja za<br />

slobodom nije sasvim izvesna ni u minulim otporima starom<br />

reìmu niti u sna`nim te`njama za demokratskim promenama.<br />

Bilo bi prosto neverovatno da se ispostavi da prave te`nje za<br />

slobodom nije ni bilo, i da je ni danas nema. Zapo~eta debata o<br />

novom ustavu, pogotovo o ustavotvornoj skup{tini, pokaza}e<br />

realne "kapacitete" ne samo logike sile i snage logike, nego i<br />

same slobode dràvljana Srbije, dràvljana bez dràve." Nebojsa<br />


Popov.<br />

Bumerang: Mislim da je trenutno ugrozena demokratija u<br />

Srbiji, i ne samo to, vec se potkopavaju njeni temelji postavljeni<br />

5. oktobra. Neophodan je opsti konsenzus demokratskih snaga<br />

u nasem drustvu, jer sve ovo ide na ruku radikalima i<br />

socijalistima. U tom smislu tumacim poruku Havijera Solane o<br />

ulasku demokratske stranke u Vladu Srbije. Necemo valjda<br />

morati ponovo na ulice, ja sam SPREMAN... Moj predlog je<br />

da mi mladi agresivnije nastupamo, jer je trenutno zavladalo<br />

mrtvilo. Demokratija se mora cuvati i izgradjivati svuda i na<br />

svakom mestu. Internet je OK. ali ne zaboravite da "nasim<br />

nacionalistima" tehnika nije jaca strana...<br />

Marija: Sita sam konstatacija kako je u Srbiji sve unisteno<br />

pocev od prosvete, zdravstva, policije, lokalnih organa, itd. To i<br />

vrapci na grani znaju. Medjutim, niko ne kaze kako da to<br />

popravimo, jednostavno kako da se borimo protiv toga. Sve se<br />

svodi na savet da podnesemo prijavu nadleznim organima, pa<br />

to i ptice na grani znaju. Uostalom, nema svrhe podnositi<br />

prijavu onome ko je isti kao i onaj koga prijavljujete-to je<br />

kadijska pravda. Ja bih zelela da cujem neka moguca resenja,<br />

inicijative, konkretne akcije... PS. Pozdravljam to sto vi, osnivaci<br />

ove web prezentacije, i vasi posetioci preduzimate i<br />

konstatujete, ali mislim da morate biti mnogo agresivniji, dajte<br />

ljudi konkretne predloge, sta da radimo da promenimo ovo<br />

drustvo nabolje. Pozdrav!<br />

Vizionar: SCG dobila Studiju o izvodljivosti, 12. april 2005.<br />

Evropa je odlu~ila da nas ne ostavi same sebi, i to je dobra vest.<br />

Ne}e nam dozvoliti da budemo "crna rupa". E, sada nam ta ista<br />

Evropa, treba jednostavno, kao i Hrvatskoj sto su uradili, staviti<br />

jasno do znanja da bez izrucenja Mladica, suocavanja sa<br />

prosloscu, istinskog pomirenja sa susedima... da ne govorim o<br />

ostalim preduslovima, nema vajde... To je u interesu Srbije, jer,<br />

meni su vazniji zivoti mladih vojnika, nego interesi krvolocne<br />

patriotske mafije, koja ih je ubila na Topcideru. U interesu nas,<br />

gradjana, je da se slucaj Topcider resi, to je i drzavni interes,<br />

kako bi se uspostavio legalizam u drzavi, a koji je jedino moguc<br />

bez vlade g. Kostunice. Neka narod bira hoce li u Evropu, ili<br />

hoce u provaliju nebeske srpske proslosti. Birajte.<br />

Serbski intelektualac: Svakako uspeh. Nadam se da ce uskoro i<br />

vizni rezim biti malo ublazen. Zelim da putujem, zelim da se<br />

druzim, zelim da radim i zaradim. Sve to ce biti moguce ukoliko<br />

budemo u EU. Jos samo da stvorimo sliku Evrope u nasem<br />

narodu i da mu pokazemo da EU nije bauk vec mogucnost za<br />

sve nas Samo malo da pojasnim zasto nisam euforican od srece.<br />

Pa zato sto smo ka Evropi krenuli BMW-om, a onda kada su<br />

BMW grebali, busili gume, pljuvali. Razumljivo je to, voli "nas<br />

covek" Ladu pa to ti je, ko zna cemu sluze oni svi dugmici u<br />

BMW. A u Ladi sve jasno, prosto. I tako unistise BMW, sedose<br />

u Ladu i nekako se dokotrljase do prvog servisa. E, sad, da li je<br />

ovo za euforiju? Pa mozda i jeste, zavisi sta vam je referentna<br />

tacka. Ipak, za mene je nacin kako smo dobili studiju, kao kad<br />

na olimpijadi svi aplaudiraju plivacu koji ubedljivo poslednji<br />

isplivava, kasneci nekoliko duzina bazena. Ovacije sa tribina.<br />

Samo sto je u nasem slucaju plivac toliko lud da misli da pobedjuje.<br />

Arizona: Dobili smo {ansu. Evropa je od{krinula vrata geta u<br />

kome smo, na{om krivicom, dugo bili zatvoreni. Pozitivnom<br />

studijom o izvodljivosti u Strazburu je definitivno upaljeno<br />

zeleno svetlo na semaforu pred kojim smo godinama stajali,<br />

~ekaju}i uklju~enje na evropsku magistralu. Na nama je da<br />

uspe{no startujemo i brzo dostignemo, pa i prestignemo,<br />

kom{ije. Uslove koji }e nam se postaviti za dalju integraciju,<br />

nikako ne moèmo i ne smemo shvatiti kao nepotrebne i<br />

nezasluène prepreke. Optuèni za ratne zlo~ine moraju svoju<br />


istinu braniti na sudu. Zarad nase buducnosti. Reforme koje<br />

nas o~ekuju, pre zaklju~enja sporazuma o asocijaciji i<br />

stabilizaciji sa EU, ma koliko za neke bolne bile, jedini su na~in<br />

za uspe{no izvla~enje iz blata u kome smo tavorili. Da bismo {to<br />

pre uspe{no okon~ali put na koji smo ju~e stupili, neophodan je<br />

konsenzus o evropskoj perspektivi zemlje. Na{i politi~ari<br />

moraju se na tom putu uzdi}i iznad li~nih i strana~kih sujeta.<br />

Njima, tako omiljena podmetanja, minimiziranja i<br />

nipoda{tavanja uspeha suparnika moraju staviti u drugi plan<br />

Moramo biti optimisti.<br />

Rambo: Studija je svakako lepa vest, ali nikako ne treba podle}i<br />

euforiji i samohvali. Ovo je tek onaj prvi malecni kora~i} na<br />

dugom, dugom putovanju ka Evropi. Ostaje nam da napravimo<br />

jo{ mnoooogo takvih koraka. Da li }e to biti sitno cupkanje i<br />

pomeranje santimetar po santimetar ili }emo odlu~no<br />

zakora~iti i trkom krenuti u Evropu, zavisi samo od nas. Pravila<br />

za ulazak u Evro-klub su dobro poznata, a princip je "uzmi ili<br />

ostavi". Ni{ta od "Evropa mora da nas razume", ni{ta od<br />

"moramo da o~uvamo na{e dostojanstvo", ni{ta od "na{a<br />

juna~ka tradicija" i ostale ispraznosti, s kojima se tako rado<br />

zamajavamo i ispiramo usta. Evropa podrazumeva pre svega<br />

promenu na~ina razmi{ljanja i sistema vrednosti. To naravno<br />

podrazumeva zestok rad, pre svega vlasti, kako zakonodavne<br />

tako i izvrsne. Bez osvrtanja u nazad, i odlucnim slamanjem<br />

svih vrsta otpora kretanju u napred. Mnoga nezadovoljstva ce<br />

biti ogromna a vlast mora biti spremna na promenu cak i kada<br />

generalno dobro radi.<br />

Try: Zna se ko je gazda u ovoj drzavi a bez gazda ni jedna vlada<br />

ne moze opstati, i ni jedan zlocinac ne moze otici u Hag. Stvari<br />

su vracene na svoje mesto A vlada i ova vlada ce sutra morati<br />

da objasnjava gazdama... kako su generali isli u Hag... zasto su<br />

ih ubedjivali ti koji su ih ubedjivali... zasto je vlada saradjivala sa<br />

svima sa kojima je saradjivala, kada su oni... Da, imace vlada<br />

mnogo sta da objasnjava, cak mnogo vise, nego bilo koja pre<br />

njih A gazde ce ostati u zasticenoj sivoj zoni, da sacekaju novu<br />

vladu, i da ih, po ko zna koji put, uce kako se drzava vodi na<br />

patriotski nacin. Jedino resenje je: UNISTIMO gazde i njihove<br />

sadasnje, i buduce vazale. 6. oktobar nam ne gine.<br />

Bik koji sedi: Dragi druze Tito, vrati se Sve ti je oprosteno. Dok<br />

si bio ziv, shvatio sam da nije bas sve tako... Ali, kad su ove<br />

budale (zli, lukavi i podli) dosli shvatio sam koliko si ti znacio.<br />

Pogledaj sta je radio milosevic, seselj, tudjman... Pogledaj sta<br />

nam, u Srbiji, danas rade kostunica, labus, velja, nikolic... Kad si<br />

umro, nisam plakao A, da sam znao, kako ce biti Plakao bih...<br />

Vrati se druze Tito.<br />

Kantarion: Broj zvanicnih delegacija na Titovoj sahrani je bio<br />

veci nego na Papinoj. Sta o njemu misli istorija i civilizovan svet<br />

zna se veoma dobro. Onim koji i danas pokusavaju da blate<br />

Tita mogu samo da porucim poslovicu: "mrtvog lava dzukele<br />

vuku za rep, ali mrtav lav je uvek lav, a dzukela ostaje uvek<br />

dzukela". A za izbor da je klanje bolje od reformi i ujedinjene<br />

Evrope - za to nam nije Tito kriv.<br />

Lights: Zdravo drugovi, zar je moguce da postoje jos normalni<br />

ljudi, nadam se mladji, kao sto smo mi pun mi je klinac ovih<br />

nacionalno opredeljenih fanaticara, koji su celu yugu s*ebali...<br />

sada kad su videli sta su napravili, sad im ne odgovara ni ovako<br />

kako je ja im mogu samo reci, neka je ovako mozda je trebalo i<br />

ovako, da se ljudi opamete (ako su se uopste opametili)<br />

demokratija da, ali ne po cenu zlocina, mrznje, krvoprolica,<br />

siromastva... da li postoji pravda i da li ce moci svi narodi bivse<br />

jugoslavije ikada na miru ziveti. Tu se samo moze jedno reci,<br />

druze tito mi ti se kunemo, da sa tvoga pute ne skrenemo, smrt<br />

fasizmu, sloboda narodu. U tom smislu, zivela jugoslavija, u<br />

okviru evropske zajednice naroda.<br />

17

Back in black: Posle petnaest godina ja jos uvek, ne mogu sa<br />

svojom sramotom da se izborim... da sam ispao budala. Ja majci<br />

i rodbini mogu da slozim neku pricu, ali sebe ne mogu da<br />

prevarim, sto sam ispao budala posle 15 godina iluzije. To mi je<br />

najgore, taj teret sramote, jer sam ispao glup. Svi moji ortaci su<br />

kretali u privatni biznis. Moj rodjeni kum kaze: "Pusti politiku,<br />

bre, covece, ajde u biznis." Trebalo je ‘91. da se uclanim u SPS,<br />

ili ‘94. u jul, da se ogrebem, i da odmah imam pozicije,<br />

slepercic, lokal. Sta mi je sve to trebalo punih petnaest godina,<br />

da bih danas gledao Karica, koji se ne skida sa televizije. Da<br />

svakodnevno gledam Dinkica, Stojkovica, Jocica, Bakareca,<br />

Vucelu, Dacica... pa oni se ne skidaju sa televizije. To je kao<br />

kada bi vozac Gradskog saobracajnog, izasao na televiziji pa<br />

kaze: "Jao, znate kakva je guzva bila, pa ja povucem rucnu<br />

kocnicu, pa na semaforu jao, a ja ga ne zgazim, nego pustim<br />

coveka da prodje." Pa, covece, ti primas platu za to sto<br />

(ne)radis! Sta mi svake veceri solis pamet... Cime se oni hvale.<br />

Sto se tice Haskog tribunala, dan pre potpisivanja<br />

Kumanovskog sporazuma, poginuo je moj zet, rezervista, na<br />

Kosovu, u Djakovici. Svi u mojoj familiji hoce Milosevica da<br />

vide mrtvog. Oni ne zele da ga gledaju na sudjenju u Haskom<br />

tribunalu, gde nas pravi budalama, i nas i zrtve, oni hoce da ga<br />

vide na Terazijama, obesenog... A moja strina, iz Jugopetrola,<br />

koja nije smela da se pozdravi sa mnom, direktorka koja je<br />

imala od 365 dana, od toga 215 sluzbenih putovanja, ona dodje<br />

i prica mi o Kostunici. Ja ga pljujem, kilavka, licemera, vraca<br />

nas 15 godina unazad. A strina kaze: "Sta Kostunica, pa ti si<br />

sitna dusa, nije ti valjao Milosevic, sad ti ni Kostunica ne valja.<br />

Tebi niko ne valja." Covek moze da izdrzi sve, ali moras da imas<br />

satisfakciju. Ja cu da radim za malu platu, ali ukoliko je 1.000<br />

milosevicevih bogatasa u zatvoru. E sad, kako da niko od njih<br />

nije zaglavio zatvor, ti lopovi. Kako sada da dobijes sengensku<br />

vizu? Kako sada da odes sa tom pricom o politickom azilu?<br />

Reci ce: "Eto ti demokratija, bezi bre, kakav politicki azil!"<br />

Znaci vise ne mogu ni tu varijantu. Kada bih ja tu svoju krivicu<br />

za ovih petnaest godina, sa sobom raspravio, ja bih znao sta da<br />

radim. Meni je najveci problem, kako to sebi da objasnim.<br />

Treba da zivim sa tom sramotom sto sam ispadao budala<br />

petnaest godina. Ortaci moji se obogatili, a ja sam bio i ostao<br />

budala. Pa kako to sebi da priznam? Znate sta je najgore, ove<br />

nase devojcice, one ne kazu za njih da su lopovi, nego oni voze<br />

kolica, oni su za njih biznismeni, i setaju te lepe devojke. Ona ce<br />

da me saslusa pola sata, jer je zanimljiva ta prica, a posle ce da<br />

kaze: "Koliko pica? Jedno pice, sta, nemas za dva pica?!"<br />

Sponzoruse, fakultetski obrazovane devojke. Petnaest godina<br />

srozavanja morala. Pa za petnaest godina i fakultetski<br />

obrazovane, koje imaju nesto u glavi, neke obzire, pa i one su<br />

pukle, samo lova... Koje su moje sanse, u poredjenju s onim ko<br />

ima BMW, lepa odela, firmu... Sta ces ti, ko si ti! Sretnem<br />

ortaka, koji je, kao i ja, svih ovih 15 godina bio budala, i pitam<br />

ga: "Sta ti mislis, da li cemo ove lopove ikada da vidimo u<br />

zatvoru?" On kaze: "Tesko." Kada to moj ortak kaze... Cujem<br />

ministre koji tupe: "Privatizacija ce biti ako pustimo javna<br />

preduzeca do kraja godine." Pa kako da ojacaju. Pa ona da<br />

mogu da ojacaju, ne bi propala. Oni nemaju petlju da krenu u<br />

pravu privatizaciju. Devedeset posto pametnih, mladih ljudi<br />

ovako razmislja. Ali kako ti sada da izvedes taj narod ponovo<br />

na ulice kada je on ispao magarac. Taj narod je ispao magarac<br />

‘91. pa ‘97, sto je setao, pa oktobra 2000. Kako onda<br />

demokratizovati Srbiju.<br />

Moon & Sun: "Zato mi ne moramo da cekamo da se nacini<br />

ustavni okvir za SCG, nego moramo da napravimo instituciju<br />

dràve u Srbiji" (Vesna Pesic). Gledao sam tribinu "Centra za<br />

antiratnu akciju", u kome su Vesna, G. Petrovic i dr. rekli golu<br />

istinu. Mi smo se borili da skinemo Slobu, da bi nam sada<br />

Bulatovic i ostala kostunjava bratija-pravila cirkus u drzavi. Svi<br />

su oni profitirali na nasim ledjima. Iza svakog od njih stoji bar<br />

po dve-tri afere, koje cak i ne demantuju (bas ih briga). Istrosila<br />

se narodna energija, ljudi su nepoverljivi, zbunjeni, izgubljeni-ne<br />

znaju ko ovde za koga radi. RTS odradjuje svoj deo "posla",<br />

imaju oni tamo svog coveka. Svi siti, svi zadovoljni. SMUCILO<br />

MI SE! POVRATICU!<br />

Politi~ka situacija u Srbiji, nakon ubistva<br />

Zorana \in|i}a<br />

Urednik: Politi~ka situacija u Srbiji dramati~no se promenila od<br />

smrti premijera Zorana \in|i}a, a Srbija je svedok oìvljavanja<br />

vrednosti Milo{evi}eve ere, pi{e britanski "Indipendent"<br />

povodom su|enja okrivljenima za ubistvo \in|i}a. "Analiti~ari i<br />

advokati smatraju da se ono {to je opisano kao su|enje veka u<br />

Srbiji pretvara u parodiju pravde, mahom zbog politi~kih<br />

razloga", konstatuje list i dodaje da vlada Vojislava Ko{tunice<br />

poku{ava da minimalizuje zna~aj su|enja. List podse}a da je<br />

ministar pravde Zoran Stojkovi} prosle godine rekao da<br />

Specijalno odeljenje Okru`nog suda, gde se odràva su|enje,<br />

teba ukinuti, a da je je ministar unura{njih poslova Dragan<br />

Jo~i} rekao da treba pokrenuti novu istragu o ubistvu.<br />

Miskito: Strasno je to da se neke ideje koje pripadaju 19 veku<br />

jos uvek provlace u srbiji, jos strasnije je to da se mladi ljudi<br />

primaju na takve stvari. Da bi neko nesto uopste i pricao o<br />

seselju mora da ima jaku amneziju ili velike rupe u pamcenju,<br />

coveku koji je upravo imao i najveceg udela u "organizovanju"<br />

organizovanog kriminala (kako to da zemunski klan bas u<br />

zemunu bespravno gradi onakve gradjevine i da je bas<br />

zemunski), i onome koji je bio i ostao podrska milosevicu u<br />

budalastinama. Da to nisu mozda neke knjige "kako da":<br />

osnujemo paravojne formacije, ili kako da maltretiramo<br />

gradjane drugih nacionalnosti, ili proteramo albance sa<br />

kosova... Videli smo koliko ima mudrih misli kada ste unistili<br />

kosovo, njegova strategija se pokazala kao sjajna, samo sto su<br />

srbi zbog nje morali da napuste kosovo. Izgleda da je problem i<br />

sa igracima, najveci igraci vam trenutno igraju u inostranstvu<br />

(konkretnije u hagu) tako da ste oslabili malo sa ekipom, sto je<br />

meni licno jako drago, nadam se da ce im se uskoro tamo<br />

pridruziti i ostatak vasih velikana r. m. i r. k. Nego da ne duzimo<br />

o proslosti ovde se postavlja pitanje sta u buducnosti? Izgleda<br />

da nas vase priblizavanje sa dss vodi pravo u 19 vek, tesko da<br />

nam ima buducnosti sa covekom koji je izgleda prva zamena<br />

vaseg velikana i koji izjavljuje: "Cilj da Srbija, kao demokratski<br />

ure|ena dràva postane sastavni deo pro{irene evropske<br />

porodice naroda se danas postupno ostvaruje, zahvaljuju}i i<br />

svemu onome {to je ~inio ili smerao da ~ini Zoran \in|i}",<br />

rekao je Ko{tunica za agenciju BETA 12. marta 2005. na<br />

godi{njicu ubistva protivnika koga je nasledio. "Neke stvari u<br />

Srbiji se ne bi desile, ako smem da kaèm mo`da i njegova<br />

smrt, da je ura|eno vi{e od onoga za {ta sam se zalagao". V. K.<br />

Ve~ernje novosti, 31. mart 2003. "\in|i} i ja smo se rukovodili<br />

istim politi~kim ciljevima, istim politi~kim idealima. Ne{to {to je<br />

bio cilj i \in|i}ev i moj, ili {to je bio san i njegov i moj, polako<br />

po~inje da se ostvaruje", autorizovao je svoje re~i Ko{tunica 13.<br />

marta 2005. u listu Politika. "\in|i} i ja se u mnogo ~emu ne<br />

slaèmo i mnogo toga jedan drugome zameramo, i politi~ki i<br />

metodolo{ki", kaè Ko{tunica 12. marta 2003. novinarima na<br />

vest o ubistvu premijera na {takama. Tako da nam predstoji<br />

velika borba za nasu buducnost jer moramo da istrajemo do<br />

pobede moderne i razvijene Srbije nad zatucanom, zadrtom i<br />

retrogradnom Srbijom koju vi i vasi velikani poredstavljate.<br />

John Deep: Biv{i potpredsednik Vlade Srbije êdomir<br />

Jovanovi} razgovarao je sa specijalnim tuìocem Jovanom<br />

Priji}em na sopstveni zahtev... Komentari{u}i to da su na istoj<br />

krivi~noj prijavi general Obradovi}, kao jedan od lidera akcije<br />

hap{enja ubica premijera, i Bracanovi} i Legija, optuèni za<br />

brojna krivi~na dela upravo u Obradovi}evo vreme, Jovanovi}<br />

kaè: "Nije prvi put da se ljudi koji su obuhva}eni optu`nicama<br />


za najteà krivi~na dela samooptuùju. Milorad Ulemek je sam<br />

sebe optuìo kada se predstavio kao diler 600 kilograma<br />

dràvnog heroina. Ono {to Jo~i}, Bulatovi}, Stojkovi} i<br />

Ko{tunica ne èle da kaù to je istina utvr|ena policijskom<br />

istragom. To je ostalo u fiokama unutar MUP-a zato {to nije<br />

pametno u ovom trenutku javnosti poslati poruku da je Legija<br />

pred sudom lagao, pa ako je lagao, tada za{to to ne bi u~inio i u<br />

bilo kojoj drugoj situaciji... êda je najhrabriji mlad ~ovek za<br />

koga znam. On je jedan od malobrojnih koji nisu zaboravili<br />

na{ih 15 te{kih godina borbe protiv onih koji su sada u deo<br />

sada{nje vlasti i koji bi da hapse iz osvete. Sam popis Cedinih<br />

protivnika je dovoljan dokaz da su njegove tvrdnje istinite.<br />

Protiv njega se udruzio najgori olos Srbije. Sav onaj talog koji je<br />

isplivao na talasu Kostunicijnog "legalizma". Dragan Jocic,<br />

Zoran Stojkovic, Velja Ilic, Dejan Mihajlov, Aleksandar Tijanic,<br />

Rade Bulatovic, Aco Tomic i slicni bi kao drzavni sluzbenici bili<br />

sramota i za daleko propaliju drzavu nego sto je Srbija. A<br />

upravo ovi likovi stoje contra Cede. Da i ne spominjem one koji<br />

gvire iz mraka "Akademije" i katakombi SPC.<br />

Freedom: Ko{tunica: \in|i} pokreta~ reformi ("Evropa")...<br />

Vojislav Ko{tunica ocenio je da je ubijeni srpski premijer Zoran<br />

\in|i} pokrenuo reforme u Srbiji. On je za nedeljnik "Evropa"<br />

rekao da sada, kada je na ~elu Vlade, ne{to druga~ije gleda na<br />

prethodnu vladu Srbije. "Mo`da ne{to vi{e ~ovek razume<br />

te{ko}e sa kojima je jedna vlada suo~ena. Kada sve to pro|ete,<br />

dobijete potpuniju predstavu i ne{to druga~ije gledate na posao<br />

svojih prethodnika", rekao je Ko{tunica. Ova izjava je prosto<br />

degutantna! Covek cije su oci nacional-socijalisti svojevremeno<br />

pripisivali Al Pacinu, zbilja je dostigao nivo Forest Gampa. Ko<br />

zna sta cemo jos cuti Mozda cak i da nismo odbranili<br />

nacionalnu cast i da nismo pobedili NATO Da Haski sud nije<br />

ustvari deveta rupa na svirali Da razaranja Vukovara, Sarajeva i<br />

Dubrovnika nisu bili casna dela srpskih heroja Ovaj covek je<br />

najgori licemer! Jos u oktorbru 2000. me je podsetio na<br />

Domanovicevog slepog vodju, sto se u meduvremenu i<br />

potvrdilo. Kao, ispod tog cutanja i ozbiljnosti krije se neka<br />

velika mudrost, plan i akcija, ali se na kraju ispostavi ne samo<br />

kompletna nesposobnost i dezorientacija u vremenu i prostoru<br />

- nego cak zlonamernost i licemerje. Sama cinjenica kakvim se<br />

ljudima okruzio i kakav je nesposoban tim napravio (ne bi li se<br />

licno istakao kao vodja) govori dovoljno. Kao sto je veliki rimski<br />

pesnik Horacije pisao za vreme vladavine Kaligule i Nerona,<br />

nihilo admirare, tj. nicemu se ne cudim...<br />

Repriza: Hag, Sudsko ve}e Tribunala odlu~ilo je da na slobodu,<br />

do po~etka su|enja, pusti Lazarevi}a, Milutinovi}a, [ainovi}a i<br />

Ojdani}a. (14. april 2005. ) Blago nama Mafija je ponovo na<br />

okupu, samo im fali "Kum" sloba a i njega ce uskoro da puste.<br />

Jo{ da se vrate mira markovi} i "mali" marko, da legalisti puste<br />

legiju... frenki i stanisic su vec u SVOJOJ otadzbini, dobrodo{li<br />

u vesele devedesete. Tako nam i treba, kada nismo 6. oktobra,<br />

ispostovali dobri, stari "rumunski" scenario.<br />

Bumerang: Meni Haski tribunal uopste nije jasan. Ne bi me<br />

zacudilo da Milosevica puste da se brani sa slobode - kako to<br />

naivno zvuci. Naravno, tu su nezaobilazne garancije Vlade<br />

Srbije, podseticu Vas to je ona Vlada koja je pogubila pola<br />

Haskih optuzenika. Pustanjem navedenih optuzenika, Slobo bi<br />

mogao da formira Vladu u "senci" (setite se ko je to uradio, pre<br />

par godina). Cika Voja ce biti oslobodjen posle toga, jer neko<br />

mora da asistira buducoj Vladi u "senci" (tj. da preti pistoljem<br />

svojim studentima, bije taksiste, poliva vodom poslanike u<br />

skupstini... ), niko to ne moze bolje od njega. Samo jos da<br />

Legiju proglase nevinim (naravno usled nedostatka dokaza), i<br />

pocinje ostvarenje vekovnog sna-Velike Srbije (Karlobag-<br />

Virovitica-Ogulin... ).<br />

Makijaveli: êtiri ha{ka optuènika, koje je Tribunal pustio na<br />


slobodu do po~etka su|enja stigli su u Beograd. Predlazem da<br />

se vrate na funkcije na kojima su bili, to je kao kad su se nekad<br />

vracali sa golog otoka prevaspitani... sainovica za premijera,<br />

milance za predsednika, ojdanica za nacelnika GS, lazarevica za<br />

komandanta korpusa verujte mi, necete uociti nikakvu razliku<br />

ukoliko se ova rotacija obavi tadic=milance; kostunjicavi=<br />

sainovic; ojdanic=paskas lazarevic bi mozda ipak mogao biti sef<br />

auto-moto saveza serbije (da vec iskoristi veljinu fabiu).<br />

Sirius: Kada je u pitanju resavanje Kosovskog "problema",<br />

nema nekih vecih razlika izmedju Kostunice i radikala...<br />

Razlikuju se samo u metodi: legalista je za resavanje problema<br />

sporo, naoko "demokratski", pravdoljubivo... nacionalista je za<br />

ostriji start, sirovo, beskrupulozno, inadzijski... Obojica su sustini<br />

isti, ne bi me cudilo da sklope koaliciju-protiv ostatka sveta...<br />

Zalosno je sto su pojedini gradjani u zabludi, jer ih glasaju...<br />

Kada budu shvatili bice kasno...<br />

Maltese: "... I danas je pred nama veliki zadatak da mudrom<br />

dràvnom politikom obezbedimo da me|unarodno priznate<br />

granice na{e zemlje ostanu tamo gde su sada. Tako|e, nama i<br />

danas valja da dobro odmerimo sopstvene snage i realne<br />

me|unarodne prilike i da prona|emo pravi put do<br />

kompromisnog re{enja za Kosovo i Metohiju, gde ne}e biti ni<br />

apsolutnog pobednika, ni apsolutnog gubitnika - rekao je<br />

premijer Kostunica" Ovom coveku definitivno nije dobro.<br />

Ljudi, pa on se ponasa kao da je zaista u 1815 godini. Proradile<br />

mu emocije kad je dosao u Takovo, pa umislja da je on vodja<br />

Treceg srpskog ustanka. Pogledajte taj recnik, koji nije nimalo<br />

bolji od onih koje koriste preprodavci na kvantaskim pijacama<br />

Srbije. Opet fraze, opet je sve uopsteno, opet je bez konkretnog<br />

resenja i siguran sam da ce tako i ostati.<br />

Decko u usponu: Beograd - Funkcioner DSS-a Zoran Drakuli}<br />

otvorio novi rascep u vladaju}oj koaliciji optu`bama na ra~un<br />

G17 plus. On je izjavio da Srbiji treba novi ministar finansija, a<br />

aktuelni ministar Mla|an Dinki} najavljuje da }e traìti da se<br />

premijer Ko{tunica o tim pitanjima izjasni ve} sutra. Sve vise<br />

me nerviraju ovi nasi "politicari" koji prete da ce da kazu istinu...<br />

Apsurd, kao ako ti ne priznas, ja cu svima da kazem. Pa reci bre<br />

odmah, budi covek, ako znas i istina je, reci!<br />

James Bond: Mislim da su svi oni isti, pa zato jedni druge<br />

ucenjuju. Drakulic je imao priliku da se dokaze na izborima za<br />

gradonacelnika Beograda, pa nije uspeo. On ulaze u DSS vec<br />

godinama, pa sada zeli da povrati ulozene pare. Stalno nesto<br />

preti: prvo da ce napustiti stranku, sada da ce progovoriti o<br />

prljavim rabotama G17+. Pa svima je valjda jasno ko je Dinkic,<br />

Labus i ostala "ekspertska" druzina. A, znamo ko je i Drakulic,<br />

bivsi direktor Genexa, na Kipru, pa od ‘92. uspesni biznismen!<br />

Neka on progovori nesto sto ne znamo, a ne o onome sto i<br />

vrapci na grani znaju. Neka nam kaze nesto vise o buducim<br />

"taktickim" potezima kostunjavog, kao i o tome gde kriju<br />

Mladica…<br />

Robert: Sve vise me nerviraju ovi nasi "politicari" koji prete da<br />

ce da kazu istinu... Apsurd, kao ako ti ne priznas, ja cu svima da<br />

kazem. Pa reci bre odmah, budi covek, ako znas i istina je, reci!<br />

Nemam razloga da podrzavam Dinkica, izmedju ostalog sto je<br />

na perfidan, i naravno po srpskom receptu opravdan nacin<br />

politickog delovanja, najcise doprineo da prethodna Vlada<br />

podnese ostavku, navodeci i lazne i polulazne i istinite stvari...<br />

ali u konkretnom slucaju sa Drakulicem ima nesto sto je<br />

simptomaticno. Kao i Karic, i Drakulic stalno poziva i proziva<br />

neimenovane centre moci, koji su se bas na njega okomili a kao<br />

i njegov kolega u bogatstvu, ulazi u politiku infantilno verujuci<br />

da mi verujemo u njihovu genijalnost u poslovanju i biznisu. Pa<br />

obojica su stekli svoje imperije u ludom vremenu Milosevicevog<br />

bezakonja, sankcija i sta sve ne. Dakle, namera je obojici da<br />

19

ulaskom u politiku sacuvaju te svoje imperije. Prema tome, iako<br />

je u pocetku delovao kao covek dobrih namera, Drakulic<br />

pokazuje svoju cud, a o njegovim govornim interpretacijama<br />

moze samo jos Ilic da mu pozavidi.<br />

Misha: Ovo mi lici na situaciju koja je vezana za tajne dosijee u<br />

Srbiji, pa kad nesto ne funkcionise, odmah se potezu ucene da<br />

ce neko nesto da progovori, da obelodani javnosti. Kakve su<br />

ovo blef igre, da li ovo treba da nam stavi do znanja da su se<br />

dva finansijska centra moci sukobila oko podele plena? Mala je<br />

Srbija, a po svemu sudeci i Drakulic i G17+ imaju velike<br />

apetite. Sve me ovo podseca na mafijaske obracune i<br />

ostvarivanje hegemonije nad teritorijom na kojoj deluju.<br />

Definitivno je da su im se "politicki interesi" poklopili i da je<br />

teritorija na kojoj deluju postala prefise pretesna za obojicu.<br />

Britva: Mala bara a mnogo krokodila. Drakulic je postao<br />

halapljiv, nestrpljiv, cak i agresivan... Verovatno bi da povrati<br />

ulozeni novac, jer on ulaganje u politiku shvata kao biznis...<br />

Kostunjavi ne zeli da Drakulicu ponudi bilo koje mesto u Vladi,<br />

jer se boji sposobnih ljudi. Osim toga Drakulic je u poslednje<br />

vreme postao neposlusan, mnogo prica-sto nije u skladu sa<br />

statutom stranke. U DSS-u je bitno da cutis i slusas "velikog<br />

vodju", samo tako tunjavim stavovima mozes opstati kod<br />

Kostunjavog. Izgleda da je Drakulic kasno shvatio, kako DSS<br />

funkcionise...<br />

Decko u usponu: Lepo receno, a i krokodili nisu sitni. Drakulic<br />

bivsi direktor iz Geneksa (iz vremena najveceg bogatstva, pa<br />

potom sunovrata - a di su novci) A tu je i Miskovic Delta, po<br />

mnogima najaci covek Serbie - zna li ko da je bio<br />

potpredsednik komunisticke vlade Srbije (90-te mislim). Pa<br />

Karici, Zepteri, treba sve to nahraniti. A sve uspesni biznismeni.<br />

Samo me interesuje odakle im pocetni kapital, da li su prodali<br />

babin stan na Terazijama, ili kucu i zemlju na selu I svi muljaju<br />

u politici, jer treba biti i mocan i bogat, a za lepotu ce lako. A i<br />

nasi experti, treba i njih nahraniti. I ostaviti vranama i kobcima<br />

kokosarima. Mi smo vrapci. I koga ustvari briga za Bor. Niko ga<br />

ne pominje godinama, a sada kao svi zabrinuti. Ko koga tu j...<br />

Pa mala bara, to je osnovni problem...<br />

Niko ne sme da Vas bije: Po mom misljenju u periodu<br />

miloseviceve vladavine, njegove formacije (udba, kos, rts... ) sve<br />

su preduzimali sa ciljem da se gradjanima nametne uverenje<br />

"da se politikom bave izabrani", a svojom politikom, kao i<br />

politikom pojedinih opozicionih partija (koje je udba stvarala)<br />

uspeli su da u svesti ljudi izazovu osecaj gadjenja prema politici.<br />

Takva svest ljudi je i danas prisutna, u glavama je konfuzija, i<br />

gradjani ne mogu da sagledaju koja opcija im odgovara.<br />

Naravno, krivi su i aktuelni politicari, koji su nastavili sa takvom<br />

praksom, uopste se ne vodi jasna politika, ne postoji strategija<br />

stranaka, ne postoji cak ni koncenzus unutar stranaka, a da ne<br />

pricamo o postavljanju strategije zemlje. Dugo sam se pitao<br />

zasto je to tako, ali stvar je prilicno jednostavna. Pored toga sto<br />

su nam politicari priuceni, i uglavnom nestru22cni za preuzete<br />

zadatke, mucenje vode i nejasna politicke pozicije odlicna su im<br />

pozicija za zavrsavanje privatnih poslova i bogacenje. Kada bi se<br />

stvari izvele na cistac, veoma brzo bi se videlo ko je kakav, i<br />

kukolj bi morao da se ukloni. A kukolj su vecina njih. Ona<br />

manjina, normalnih poiticara, jednostavno, zbog demagogije<br />

vecine, se ne usudjuje da jasno izrazi realna resenja u drustvu,<br />

plaseci se pada rejtinga. Ali to ih ne opravdava, zar ne. Politika,<br />

iako nije moralna disciplina, mora da ima osnovna nacela<br />

kojima ce se rukovoditi.<br />

Cedre: Sve ono najgore u politici je preuzela Vlada V.<br />

Kostunice od rezima S. Milosevica. Kao prvo to je nepostojanje<br />

jasne strategije, plana, vizije o najvaznijim drzavnim pitanjima.<br />

Drugo nedostatak volje da bilo sta sprovede do kraja, u svemu<br />

sto zapocne. Trece mracna i tesko-razumljiva politika o svemu<br />

sto se desava... Mnogo toga sam preskocio, jer sam vec umoran<br />

u analizi necega sto se tesko moze nazvati "normalnim".<br />

Su|enje optuènima za ubistvo \in|i}a<br />

Lingva Pravnik: "Sudjenje grupi od 36 osoba optuzenih za<br />

ubistvo premijera Srbije Zorana Djindjica pocelo je 22.<br />

decembra 2003. godine, pred Posebnim odeljenjem Okruznog<br />

suda u Beogradu. Posle vise od devet meseci od ubistva ispred<br />

zgrade Vlade Srbije, odnosno tri meseca od podizanja<br />

optuznice, u Specijalnom sudu, nasla su se 22 optuzena i<br />

dvostruko vise branilaca. Petnaestorici optuzenih, koji su u<br />

bekstvu, sudi se u odsustvu. Sudjenje je pocelo pred troclanim<br />

krivicnim vecem u kojem se pored predsedavajuceg Marka<br />

Kljajevica, nalaze i sudije Nata Mesarevic i Milimir Lukic. U<br />

ime optuzbe, u ovom postupku, istupaju zamenici specijalnog<br />

tuzioca Milan Radovanovic i Nebojsa Maras. Dosadasnji tok<br />

postupka obelezio je neodgovorni odnos ucesnika u postupku.<br />

Fer i pravicno sudjenje optuzenima neprestano je ugrozavano<br />

radnjama branilaca koji su ometali sudski postupak<br />

neprimerenim ponasanjem, zloupotrebom svojih procesnih<br />

ovlascenja i nepostovanjem institucije suda. Pojedini branioci su<br />

se, napustanjem sudnice 24. decembra 2004. godine, odrekli<br />

advokatske etike, pri tom stvarajuci utisak u javnosti da<br />

zastupaju interese onog dela Srbije koji ubistvo premijera<br />

Djindjica vidi kao patriotski cin. Sudskom vecu se zamerilo sto<br />

nije, u skladu sa zakonskom obavezom, kaznilo ovu vrstu<br />

neprimerenog ponasanja branilaca okrivljenih, cime bi sprecilo<br />

pokusaj ponovljenog narusavanja integriteta suda i samih<br />

sudija. Ove stavove Komitet pravnika za ljudska prava iskazao<br />

je u zajednickom saopstenju sa Fondom za humanitarno pravo,<br />

koje je predstavljeno javnosti 15. februara. Takodje, je<br />

konstatovano da su nerazdvajanjem postupka protiv 13<br />

optuzenih za ubistvo premijera, sud i tuzilastvo doprineli<br />

stvaranju utiska u javnosti da ubistvo premijera nosi istu tezinu<br />

kao i kriminalne radnje poput razbojnistva, trgovine<br />

narkoticima, otmice i druga slicna dela. Zatrazeno je da se<br />

usvoji predlog zamenika specijalnog tuzioca da se razdvoji<br />

postupak za ubistvo premijera od postupka protiv lica<br />

optuzenih za druga krivicna dela, koja su, prema optuznici,<br />

ucinili kao pripadnici Zemunskog klana. Posle ovog obracanja<br />

javnosti, uocene su promene u radu suda u odnosu na<br />

dotadasnji tok postupka. Sud je doneo odluku o razdvajanju<br />

postupka protiv optuzenih za ubistvo premijera Srbije Zorana<br />

Djindjica, advokati su, po ponovnom napustanju sudnice,<br />

kaznjeni novcanom kaznom od po 5.000 dinara, a potom im je<br />

uskraceno pravo na odbranu optuzenog Dusana Krsmanovica.<br />

Sud je njihovo ponasanje ocenio kao nepostovanje i odluku o<br />

njihovom kaznjavanju prosledio advokatskoj komori da bi<br />

pokrenula eventualne disciplinske postupke protiv kaznjenih<br />

branilaca. U konkretnom slucaju ovo je dovelo do povratka<br />

sudjenja u normalne tokove. U postupku protiv optuzenih za<br />

ubistvo premijera Srbije Zorana Djindjica, advokati odbrane su<br />

kao osnovne prigovore iznosili spajanje postupka za<br />

organizovani kriminal i za ubistvo premijera Djindjica i citanje<br />

zapisnika sa saslusanja okrivljenog Zvezdana Jovanovica.<br />

Odluka suda o razdvajanju postupka jedna je od onih koje se<br />

odnose na rukovodjenje postupkom i ne predstavlja bitnu<br />

povredu odredaba krivicnog postupka koja bi mogla dovesti do<br />

ukidanja sudske odluke. Kako je predlog za spajanje ili<br />

razdvajanje postupka u nadleznosti suda, a sud se prilikom<br />

donosenja odluke rukovodi razlozima celishodnosti i kako se na<br />

ovo resenje ne moze izjaviti zalba, ocigledno je da je fokusiranje<br />

paznje na spajanje postupka za vise krivicnih dela, odnosno za<br />

neizdvajanje postupka samo za ubistvo premijera Djindjica bio<br />

vise u politickoj i medijskoj ravni, nego u krivicno-procesnoj.<br />

Ovaj prigovor odbrane je usvojen, posto je na predlog<br />

specijalnog tuzioca Jovana Prijica, sud razdvojio postupke za<br />


organizovani kriminal i za ubistvo premijera Djindjica. O<br />

delima organizovanog kriminala sud ce raspravljati naknadno".<br />

(Komitet pravnika za ljudska prava - Bilten br. 3.)<br />

Lavica: Samo dve godine su prosle od atentata na Djindjica, a<br />

Srbija je propala kao da je proslo pet godina. Veoma je vazno<br />

da se istraje u tome da pocinioci zlocina budu rigorozno<br />

kaznjeni. Samo tako cemo obezbediti da kad nam se pojave<br />

sledeci vizionari, oni ostanu u zivotu i za preporod budu<br />

nagradjeni postovanjem i ugledom medju nama (namerno ne<br />

kazem ljubavlju). Djindjic je sigurno bio covek i sa vrlinama i<br />

manama, bio je od krvi i mesa i pun zivota i zivotne radosti.<br />

Sigurno da je imao i gresaka i sigurno je tokom svog licnog<br />

sazrevanja menjao i evoluirao svoje stavove, sto je sasvim<br />

ljudski. Ali premijera Djindjica treba pamtiti i slediti. Ostavio je<br />

on dosta toga za sobom i istrajavanje na ispunjavanju toga sto je<br />

govorio, i zapoceo nije ideo-poklonstvo. Tuga je velika sto je<br />

jedan ljudski zivot ugasen, sto je njegova porodica ostala bez<br />

njega i sto je svima nama mogao jos mnogo toga da pokaze i da<br />

licno uradi. Gadim se likova kojima ljudski zivot nista ne znaci.<br />

Iskreno se nadam da ce mnogim likovima biti pruzena sansa da<br />

40 godina razmisljaju o tome sta su ucinili, a iskreno im zelim<br />

da ih se rodjena deca odreknu i da ne dolaze da ih posecuju<br />

Demokrata: "Ako neko misli da ce mojim uklanjanjem... grdno<br />

se vara... " Na zalost, prevario se Djindjic, a ne nalogodavac<br />

atentata. Nezasluzeno smo, jednog trenutka, dostigli anticki<br />

ideal - filozof na celu drzave. Ali, kakve veze imaju univerzalne<br />

civilizacijske vrednosti sa ovom zemljom? Nase hronicno stanje<br />

najbolje opisuje filozofski genije Dzon Lok kroz njegov drugi<br />

zakon termodinamike - red se smanjuje, haos se povecava =<br />

entropija (propadanje)<br />

Westpac: Nikada mi nece biti jasno odakle ovolike hipokrizije<br />

kod velikog broja intelektualaca i gradjana uopste: kada je bio<br />

ziv, i u opoziciji i kao Premijer, dr Zoran Djindjic na listama<br />

popularnosti i validnim anketama nije spadao u popularne<br />

politicare Naprotiv. Da je bio popularan, on nikada ne bi pustio<br />

da nosilac liste DOS-a ne bude on. I odjednom, posle tragicne<br />

pogibije, gnusnog ubistva, svi odjednom shvataju koliko je bio<br />

veliki, uman, koristan, posten, nenadoknadiv. U Srbiji neko<br />

mora da izgubi glavu, da bi se shvatilo koliko je bila vredna.<br />

Priznajem da mi je od filmova, naziva ulica i knjiga u ovom<br />

trenutku vaznije da se osude svi koji su ucestvovali u njegovom<br />

ubistvu - a da DS pronadje nacin da nastavi da vodi<br />

proevropsku politiku na vrlo pragmatican nacin, kako je cinio i<br />

Djindjic, uostalom.<br />

Angelina Jolie: Kada je Djindjic ubijen, pomislila sam, a sada<br />

sam jo{ vi{e u ube|enju, da je pre dve godine, zajedno sa<br />

premijerom Zoranom \in|i}em, ubijena i Srbija. Onu energiju<br />

i polet koje je imao \in|i}, niko od sada{njih, aktuelnih<br />

politi~ara ne poseduje. Mo`da je Zoran \in|i} bio<br />

kontradiktorna li~nost, mogu da mu pripisuju sva{ta, jer mrtva<br />

usta ne govore, ali on je bio i osta}e prvi demokratski premijer<br />

koji je znao [TA I KAKO HO]E. I kako to, {to ako mnogo<br />

ho}e i MO@E. Ovi, aktuelni, znaju samo {ta ne}e.<br />

Pluton: Nije bio problem ubiti Z. Djindjica. Zato je veliki<br />

problem uhvatiti R. Mladica i R. Karadzica. To je odlika<br />

infantilnih naroda, tamo gde kic i sund prolazi kao alva, gde je<br />

orijentalno krestanje nacionalna muzika, gde je svaki napredak<br />

uslovljen poznanstvima, umrezenjem. Tamo gde su na vlasti<br />

ljudi-zemljaci, polu-rodjaci, gde je stepen samooplodnje 100%.<br />

Pri tome ta kvazi- klika, od nekih 1 % bogatih ne placa ni porez<br />

A narod cuti, trpi, i bleji Takav narod nema mentalni kapacitet<br />

da prepozna kvalitetnog i talentovanog vodju, a sta isplovljava<br />

na povrsinu znate i sami. Djindjicu svaka cast, ali Srbija ga nije<br />

bila vredna.<br />


Urednik: 15. mart 2005. Izvor: B92. Svedo~ili su biv{i ministar<br />

policije Du{an Mihajlovi} i generalni sekretar Vlade Srbije<br />

Dejan Mihajlov. Mihajlov: Moje saop{tenje samo deo politike.<br />

Generalni sekretar Vlade Srbije Dejan Mihajlov izjavio je da je<br />

saop{tenje u kojem je najavljivao da }e Demokratska stranka<br />

Srbije otkriti ko su ubice Zorana \in|i}a bilo deo politi~ke<br />

borbe. Mihajlov je pozvan kao svedok na su|enje za ubistvo<br />

\in|i}a zbog saop{tenja koje je, kao {ef Izbornog {taba<br />

Dragana Mar{i}anina, pro~itao 17. maja 2004. Mihajlov je u<br />

saop{tenju pozvao biv{eg tada{njeg premijera Zorana<br />

@ivkovi}a i lidera Demokratske stranke Borisa Tadi}a da<br />

saop{te javnosti ko je ubio \in|i}a i naveo da }e, ako oni ne}e,<br />

to u~initi DSS. Na pitanje predsedavaju}eg Sudskog ve}a da li<br />

zna ko su ubice \in|i}a, Mihajlov je rekao da nema nikakvog<br />

saznanja sem onoga {to je u javnosti poznato, a da je saop{tenje<br />

dato u predizbornoj kampanji i da predstavlja deo politi~ke<br />

borbe. Mihajlovi}: Bilo je jasno. Biv{i ministar unutra{njih<br />

poslova Du{an Mihajlovi} posvedo~io je da mu je, posle<br />

incidenta kod "Beogradske arene" bilo jasno da je re~ o<br />

atentatu na premijera. On je naveo da je tada{nji republi~ki<br />

tuìlac Sini{a Simi} smatrao da nema dovoljno dokaza za<br />

krivi~nu prijavu za atentat i da je traìo od policije da prikupi<br />

jo{ dokaza dok je Dejan Milenkovi} u pritvoru. "Policija u tome<br />

nije uspela jer je Milenkovio} pu{ten iz pritvora", rekao je<br />

Mihajlovi}.<br />

Orvel: Umesto Mihajlova trebao je svedo~iti Tijani}. On je<br />

pisao ono saop{tenje, a sitni igra~ Mihajlov ga je "samo"<br />

pro~itao.<br />

Predsednik: Tako visokoneinteligentno bice, gmizavac, kao sto<br />

je Mihajlov, koje kohabitira u politickom zivotu samo<br />

zahvaljujuci ljubljenju izvesnih delova tela nadredjenih<br />

(prvenstveno meni), jednostavno ne zasluzuje nikakvu drugu<br />

kvalifikaciju. Mihajlov je produkt inferiornosti Kostunice (tj,<br />

mene) kad je komunikacija sa inteligentnim ljudima, svesnim<br />

svojih postupaka i izjava, u pitanju. Vise je nego sramno kako se<br />

Mihajlov nalazi na mestu na kom se nalazi. Da li je Kostunica<br />

(ja) svestan kakvu poruku salje svima samim cinom drzenja<br />

doticnog uz svoje skute. Krajnje cinicno, licemerno,<br />

ponizavajuce.<br />

Kakva je to ljudska psiha potrebna da bi se takve notorne<br />

gluposti koristile i kasnije opravdavale nazovi politickom<br />

borbom. Jos se i ne seca ko mu je dao izjavu i naredio da je<br />

procita (ja se secam). Prosto ne mogu da verujem kakav je to<br />

mentalni sklop u ovom liku. Covekom ga sigurno ne mogu<br />

nazvati. Ogorcen sam vec duze vreme, a svakim danom to moje<br />

ogorcenje raste, zalivaju ga neprestano beskicmenjaci poput<br />

ovog.<br />

Sirius: Sudjenje Legiji i ostalim Slobinim i Mirinim kadrovima,<br />

pocinje da lici na sudjenje Makinoj grupi. Prvo se odugovlaci i<br />

izvrce ruglu i parodiji, a onda se usled "nedostatka" dokaza<br />

puste na slobodu. Ove nase sudije kao da je Staljinova<br />

Kominterna ucila kako da sude. Na kraju ce Legija da tuzi<br />

drzavu za odstetu (vec vidjeno)!<br />

Volks: Iako mi nije preterano simpatican (sto je verovatno<br />

posledica stravicne medijske propagande, koja se protiv njega<br />

vodi), verujem Cedi Jovanovicu, jer je on, uz pok. premijera<br />

Djindjica, jedan od retkih ljudi u ovoj zemlji koji su nesto radili.<br />

Ne treba biti previse pametan da bi se zakljucilo ko vodi SPC<br />

danas Patrijarh Pavle koji je vise nebeski covek, ili Amfilohije<br />

koji se u javnosti pojavljuje u prisustvu bezvratih telohranitelja<br />

kao mocni vladar... i sasvim ne-hriscanski drzi politicke govore.<br />

"Gospodin" kao da ne zna da je oholost smrtni greh. To doduse<br />

nije svetovna stvar. Njemu ce suditi nadlezni na onom svetu.<br />

Samo se plasim da ce se sudjenje ubicama Premijera zavrsiti<br />

21

kao farsa, jer upravo ljudi koji su stvarali "pogodnu atmosferu"<br />

da se to dogodi, sada imaju moc.<br />

Mali ~ovek: Svi smo naslucivali ovo sto je receno, medjutim,<br />

kreatori svega sto je Jovanovic izneo, imali su mnogo vremena<br />

da zametnu tragove. Jedino nam je za utehu sto Oni znaju, da<br />

mi znamo, sta su uradili Srbiji, ubistvom Djindjica Mada s’<br />

druge strane, veliko je pitanje sta se zbiva u njihovim glavama, i<br />

da li od silne kolicine mrznje i zatupljenosti, ima mesta za stid i<br />

kajanje Otvorite oci i probajte objektivno da analizirate ono sto<br />

se dogodilo u poslednjih pet godina. Saberite, ko je ziv ko nije a<br />

ko pokusava da se izbori da ostane ziv!? Dokle vise onaj<br />

mentalno zaostalo nacin vredjanja ljudi, daj da kritikujemo boju<br />

ociju Cede, kao i Popovica sto uljem maze kosu. Ali ne dirajte<br />

mi kalasnjikove i kler u crkvi. Ehej, ljudi, nema ozbiljnije stvari<br />

u vasim zivotima, nema. A, Ceda vam moze biti simpatican ili<br />

ne, ali ovo nije izbor za mis. Ovo su decenije ubistava, zlocina i<br />

muljanja sa ovim narodom i zasto vam smeta neko, ko hoce da<br />

vas probudi. Da se ne bi suocili sa samim sobom. Zivimo u ultra<br />

poremecenim okolnostima, stanovnistvo je u depresiji, svaki<br />

dan servira nam se po jedna nova tragedija, danas Topcider,<br />

sutra ko zna sta, i sve vise, i vise, nam je jasno, da smo ponovo u<br />

glibu, kao pocetkom devedesetih samo sto danas nema ko da<br />

nas iz njega izvuce. Zasluzili smo to Kada nam je Djindjic<br />

pruzio ruku, mi smo se mislili. Zbog cega, zbog koga. Valjda je,<br />

danas, svim slepcima u Srbiji jasnije.<br />

Naivac: Koje je zlocince i zlikovce blagosiljala SPC Pa zar tako<br />

kratko pamcenje imaju "pukovnici" i "majori" Tako brzo<br />

zaboravise Arkana i njegove Naravno da je Ceda rekao istinu<br />

koju, uostalom, znaju svi normalni ljudi u Srbiji i sve sto je izneo<br />

predstavlja korak napred u slobodi izrazavanja, i zaista<br />

civilizovanu kriticnost. Crkva, kao i drustvo, na to nisu navikli, i<br />

ocigledno odgovaraju govorom mrznje, bacajuci ‘fatvu’ na<br />

protivnike mesanja Crkve u politiku Govor koji upotrebljava<br />

ova institucija je slican onom iz ‘90-tih. Licno, ovakva Crkava,<br />

kakva je danas, i u poslednjih 15 godina, sigurno nije moja To je<br />

"paravojna" organizacija, koja je pomagala preko pojedinaca, ili<br />

precutno prelazila preko srpskih zlocina I onda, naravno, da me<br />

ne cudi da ovakva crkva, tako brzo daje demanti na ovakve<br />

optuzbe... A sam sadrzaj demantija, siuran sam, nije u duhu<br />

onoga sto crkva propoveda... Amfilohije, Atanasije Jeftic,<br />

Filaret... svakako vise lice na mizantrope nego na one koji<br />

propovedaju covekoljublje Hristovo<br />

Sub Zero: U svetlu onoga sto cujemo ovih dana o sprezi Crkve<br />

i drzave, treba postaviti pitanje-Ko stvarno vodi i upravlja SPC?<br />

Po meni Crkva je (uostalom kao i celo pravoslavlje) u<br />

medjusobnom sukobu. S jedne strane imate Amfilohija,<br />

Atanasija, Grigorija, koji zastupaju radikalnije stavove; sa druge<br />

Pavla koji po mom licnom misljenju ne kontrolise neka kretanja<br />

u samoj SPC; a sa trece Lavrentija koji opet zastupa<br />

dijametralno razlicite stavove i ideje o buducim aktivnostima<br />

ove institucije. Crkveno ucenje je u dobrom delu konzervativno,<br />

jednostrano i otporno na promene. Mislim da bi celni ljudi SPC<br />

morali da se na jedan primereniji nacin u buduce ograde od<br />

pojedinih ljudi i grupacija koji joj narusavaju ugled i dovode u<br />

pitanje njen kredibilitet kod gradjana.<br />

200/na sat: "Svedo~e}i na su|enju optuènima za ubistvo<br />

premijera Zorana \in|i}a, êdomir Jovanovi} je rekao da<br />

nema dilemu da je premijera ubio zemunski klan i<br />

prvooptuèni Milorad Ulemek. Istakao je da je za atentat na<br />

premijera odgovoran Vojislav Ko{tunica, a da sa Ulemekom<br />

nije bilo dogovora osim pre 5. oktobra 2000. o me|usobnom<br />

nenapadanju i negirao je sve navode iz odbrane<br />

prvooptuènog". Ako je ovo sto je Ceda rekao tacno, onda bi<br />

trebalo pokrenuti krivicne postupke protiv svih (makar bili i<br />

celni ljudi u drzavi) onih koji su prozvani u njegovom iskazu.<br />

Ako sada cutimo dozivecemo nova ubistva, klanove, "mocne"<br />

specijalce (poput JSO) itd. Obzirom da pojedini politicari sebe<br />

nazivaju legalistima, nece se protiviti da to i dokazu. Postavio<br />

bih pitanje Premijeru Kostunici: Kako dozivljava cinjenicu da<br />

ga pripadnici rasformirane JSO dozivljavaju kao svog<br />

zastitnika? PS. Sa kim si takav si...<br />

Jeca: Ne ocekujem da politika bude cista - daleko od toga. Ali<br />

ovo je prevrsilo svaku meru.Ne da je prljavstina u svakoj pori<br />

ovog drustva nego je celo drustvo nezdravo. Hoce li vec neko<br />

da kazni one koji pokusavaju da zataskaju bitne dogadjaje i<br />

hoce li iko ikada razmrsiti klupko ucaureno u svaku poru ovog<br />

napacenog naroda.Zelim samo da zivim normalno<br />

Alan ford: Naravno da zaverenici (dss, spc... ) sada "pljuju"<br />

Jovanovica. Ali bolje da "pljuju" nego da ubijaju, sto im nije<br />

strano, dobro ih je ovaj "mali" bocnuo, cim ovoliko piste i<br />

vriste... a zasto neko ne prikaze na nekoj tv, ili ne postavi na sajt,<br />

onu cuvenu fotku Arkana i njegovih secikesa sa oruzujem u<br />

rukama, kada ih je amfilohije primio, u crkvu na cetinju. Cisto<br />

da se crkvi malo osvezi pamcenje koga su sve blagosiljali... ili se<br />

ne secamo ni one jos cuvenije slike, kada je patrijarh Pavle isao<br />

kod karadzica na pale ili smo i to zabnoravili. A, kao, zaboravili<br />

smo i da je Arkan izjavio, da mu je patrijarh Pavle "vrhovni<br />

komandant". A zaboravili smo i Filareta s masinkom. Ili smo<br />

mozda zaboravili, cak i to, da je patrijarh Pavle 12 marta ‘91.<br />

isao medju studente, da ih pozove da prekinu demonstracije<br />

protiv Milosevica. Ili ovi u spc, zaista misle da svi imamo<br />

pamcenje ko zlatne ribice, i da cemo im ikada zaboraviti sta su<br />

radili i koga su podrzavali.<br />

Ko su ljudi koji danas vode Srbiju<br />

Free Pozega: Dva su osecanja koja se prosecnom konzumentu<br />

srpske dnevne politike namecu u poslednje vreme. Gadjenje i<br />

bes. Manjinska vlast svojski se potrudila da nam unisti svaku<br />

nadu da je normalan politicki zivot ovde uopste moguc. U kojoj<br />

to drzavi premijerski mandat podrazumeva susrete sa<br />

optuzenima za ratne zlocine? O cemu se to oni premijeru<br />

ispovedaju kad on onako, udobno zavaljen u premijersku<br />

fotelju, saucesnicki klima glavom dok slusa njihove ispovesti?<br />

Da li im je mozda obecao da ce tajnu potopljenih hladnjaca i<br />

batajnickih jama cuvati zauvek? Za sta se to Velimir Ilic,<br />

ministar svega i svacega, Lazarevicevoj porodici oduzio<br />

automobilom koji kosta koliko i dva sanitetska vozila koja<br />

nedostaju bolnicama po Srbiji? Pokusaj da se u narodu stvori<br />

slika da se generali zrtvuju kako bi Srbija zivela bolje i bila<br />

korak blize Evropi fakticki je nastavak medijskog obmanjivanja<br />

kakvim se sluzio i Slobodan Milosevic. Izjava koju je Dejan<br />

Mihailov dao Specijanom sudu daje nam moralnu sliku ljudi<br />

koji danas vladaju Srbijom. Jasno nam obzanjuje pravo lice<br />

zakletih legalista spremnih da zarad par hiljada glasova bezocno<br />

prekopavaju grob coveka koji ih je politicki stvorio. Marsicanin<br />

nije prekomandovan u diplomatiju zato sto se u kampanji<br />

sluzio bezocnim lazima, vec zato sto uz pomoc tih lazi nije<br />

postao predsednik. Da li se Kostunica ogradio od izmisljotina<br />

svog neobrijanog batlera? Naravno da nije. I nece, siguran sam<br />

u to. Kada smo oktobra 2000. godine dolazili u Beograd, u glavi<br />

nismo imali ovakvu sliku Srbije. U zelji da se sto pre resimo<br />

Milosevica i konacno pocnemo normalno da zivimo, nismo<br />

previse razmisljali ko ce ga zameniti. Bilo nam je nebitno. Sada<br />

placamo danak nepromisljenosti.<br />

Nabukanadzor: Sadasnja vlast vise nego ikada oslikava pravu<br />

sliku Srbije. Zemlja kontradiktornosti, jakih, neartikulisanih<br />

emocija koje upravljaju nama a ne zdrava pamet. Realnija je<br />

ova vlada nego ijedna pre. Milosevic je ipak koristio strasne<br />

manipulacije i namestao izbore(ne sve). Djindjic je imalo viziju<br />

brzih promena, ulaska u evropske tokove po svaku cenu, ne<br />

obaziruci se ni na sta. Cilj opravdava sredstva. I zbog toga je<br />


stalno na svakom koraku nailazio na otpor. To je bila strasna<br />

borba za njega, opstrukcije, podmetanja... A danas. Slusaju puls<br />

naroda, i idu niz dlaku. Svaki odlucni korak ne preduzimaju pre<br />

nego sto ga prethodno dobro ne izvagaju. Ali na pogresnoj vagi.<br />

I zato stalno ulaze sebi u stomak. Ne zele da se isprljaju pred<br />

narodom, glasacima, a u isto vreme bi zeleli u evro tokove. Ali u<br />

isto vreme osluskuju pogresan puls naroda, ne stvarne potrebe,<br />

vec emocije. Jer emocije upravljaju nama, a ne pamet. A<br />

emocije su i mrznja, bes... I zato su stalno kontradiktorni, nece<br />

nikoga da isporuce, jer srpski narod to ne zeli, ali ako treba<br />

Lukica ce malo da poguraju, ali tajno. Muka mi je tog<br />

licemerja, politike cistih ruku, koja je sve ali ne cista. Ali i dalje<br />

stojim pred tvrdnjom da je to ipak najrealnija vlada nego ikad.<br />

Vlada naroda. Ali kojeg? Naroda nepismenog, naroda koji je 15<br />

godina ziveo (i jos zivi) u getu, u siromastvu, na repu evrope, u<br />

ratovima koje nismo vodili, sa traumama koje nemamo. E zato<br />

ja ne zelim vladu koja oslikava taj narod. Jer ne zelim da<br />

pripadam takvom narodu. Ali ne zelim ga se odreci, nego<br />

edukovati, uvesti u evropu, obuci, oprati od nacionalizma, od<br />

mrznje... Zato nama treba reformska, demokratska,<br />

proevropska, i pre svega odlucna vlada. Koja ce nas konacno<br />

izvesti iz ovog blata.<br />

Kantarion: Danas politicka situacija Srbije izgleda tako da<br />

retrogradne politicke opcije odlucuju o glavnim pitanjima u<br />

zemlji, ali moje misljenje je da ce se veoma brzo politicka<br />

situacija iskristalisati i poslati te iste stranke u daleku proslost, ili<br />

ih svesti na marginalne nivoe. Nesto slicno kao sto se desilo i u<br />

Hrvatskoj. Sa resavanjem Haskog problema i oni gube na snazi,<br />

i oni to dobro znaju, zato se tako grcevito bore da prolongiraju<br />

resavanje haskih optuzenika. Obaveza vladajucih stranaka je da<br />

sto pre sprovedu aktivnosti po tom pitanju i rasciste jednom sa<br />

time. Problem je sto i medju strankama vladajuce koalicije ima<br />

stranaka koje znaju da sa rasciscavanjem politicke slike u Srbiji<br />

nestaju i oni, tako da imamoopstrukcije i sa njihove strane.<br />

Bik koji sedi: Za nepune dve godine svoje vladavine, ova vlada<br />

je uspela da restaurira situaciju koja je vladala u periodu<br />

Milo{evi}evog reìma: vlastita dràva je ponovo najve}i<br />

neprijatelj svojih gra|ana. Mafija{ke, obave{tajne i<br />

ratnoprofiterske strukture, vladaju jednim narodom<br />

pomra~enog uma, i vlada}e jo{ dugo, sve dok i ogromna ve}ina<br />

onih koji bi hteli ne{to druk~ije, ne shvati da je sve to deo istog<br />

kompleksa, da su i oni koji im se ~ine prihvatljiviji od ostalih,<br />

samo drugo lice istog, pogubnog spleta nazadnja{tva, fanatizma,<br />

kriminala i korupcije Da je Ko{tunica u su{tini isto {to i<br />

Milosevic, patrijarh Pavle isto {to i Filaret ili Amfilohije, a<br />

Labus, u osnovi, na istoj strani barikade kao i Toma Nikoli}, jer<br />

svima njima jednostavno odgovara status quo. A to je danasnja<br />

Srbija, kao krajnje zaostali i siroma{an "zabran", puna<br />

primitivnih i neobrazovanih ljudi, koje svi oni, zajedno, uz<br />

pomo} obave{tajnih slu`bi, vojske, policije i kontrolisanih<br />

medija, mogu bezo~no da manipuli{u i eksploati{u O ovim<br />

zlocinackim sluzbama ne treba trositi puno reci, oni su istinski<br />

vladari Srbije od 1945. na ovamo, OZNA, UDBA, KOS u<br />

raznim oblicima. ONI vladaju zemljom, kriju Mladica, ubijaju<br />

Curuviju, pomazu Pavkovicu, Hadzicu... sta god lose da nam se<br />

desi, to su oni. Sad, ne znam poimenice, ko su to oni Problem<br />

je, izgleda, sto je to kod nas teze raspoznati, nego u Rumuniji,<br />

pa smo ostali bez satisfakcije da ih vidimo u zatvorima Mislim<br />

da je sada za sve kasno, toliko su se usancili u sve pore drustva i<br />

imaju idealnu podlogu za lov u mutnom, da covek jednostavno<br />

ne zna kome vise da veruje. U ovakvoj, u sustini, jednostavnoj,<br />

nikako kompleksnoj, situaciji, ipak se da zakljuciti, KO SU<br />

(NE)LJUDI KOJI DANAS VODE SRBIJU. Sve sto se<br />

dogadja, posledica je tuzne cinjenice, da je Srbija i dalje pod<br />

zdruzenom okupacijom vojnih, paravojnih, policijskih i<br />

parapolicijskih sluzbi. A, tajkuni, kostunica, jocici, stojkovici,<br />

covici, labusi... ostali "ministri" i ostali "drzavni zvanicnici",<br />


"samo" su marionete, koje kontrolise ova neman, koja nema ni<br />

imena, ni prezimena, ni oblik. Ovakva, paradoksalna, sizofrena,<br />

situacija moguca je samo u BANANA drzavama, gde<br />

MAJMUNI kolo vode, i gde sami presudjuju, osudjuju, gde<br />

sami ljude stavljaju, ili skidaju sa vesala. Da imamo formirano,<br />

svesno, javno mnenje, i da takvo mnenje ima kriticnu masu da<br />

se ovome suprostavi, problemi bi se ubrzano resavali. Ovako,<br />

sve ide po unapred zacrtanoj putanji Arhimedove spirale. A<br />

Djindjica, NEMA!<br />

Danguba: Najteze je odgovoriti na pitanje: Ko vodi Srbiju<br />

danas? Po meni to su pitomci UDB-e, KOS-a, BIA-e... Ukoliko<br />

ste gledali film Profesionalac, pretpostavljam da ste shvatili<br />

glavnu poruku (naravoucenije) koje je D. Kovacevic poslao<br />

gledaocima - Sta se promenilo, nista se nije promenilo! Upravo<br />

tako sve je isto, isti tim igra, ali smo samo promenili kapitena (a<br />

i on je dugo sedeo na klupi), onako neobavesten. Vlasnici<br />

krupnog kapitala finansiraju gotovo sve politicke stranke, pa<br />

samim tim imaju maksimalnu zastitu-nekada je to bio Slobadanas?<br />

Svaka Vlada u Srbiji sebe naziva reformskom, a od<br />

reformi ni traga - to je savremena demagogija,<br />

"REFORMSKA".<br />

Lud i brz: Danas sam negde procitao da privatna obezbedjenja<br />

u Srbiji predstavlja trecu oruzanu silu u Srbiji. Procene su da<br />

trenutno ima oko 30.000 ljudi pod oruzjem koji obavljaju ulogu<br />

bodygard-ova, i sl. A od tog broja samo je 500-600 registrovano<br />

od strane institucije koja je ovlascena za izdavanje validnih<br />

dozvola. Da li se neko pita zasto ti likovi ne zele da se<br />

licenciraju? jedan od razloga je podebeo krivicni dosije, a drugi<br />

sto su tu i jos uvek aktivni pripadnici policije i vojske (znaci<br />

zabranjeno im je obavljanje takvih poslova). I koga oni to<br />

cuvaju... Verujem da biznismeni imaju regularno obezbedjenje,<br />

znaci ostaju samo krimosi. Mozda se tu i krije odgovor na<br />

pitanje: Ko stvarno vlada u Srbiji?<br />

Johny: Nazalost, Srbija se danas oseca veoma umorno. Dobro,<br />

svi smo mi ponekad osetili sta to znaci, alio umor koji Srbija<br />

oseca je vrlo delikatan. Umorila se Srbija za ove dve godine<br />

"patriotsko-legalisticke" vlasti gore nego da je pregurala dva<br />

rata(da se pomerim sa mesta). Pa pogledajte ko su sve puleni<br />

Vojislava Kostunice. Ko su ljudi od njegovog poverenja, i kome<br />

je dao da upravlja vaznim segmentima drustva. Sve same<br />

postenjacine i neprikosnoveni borci za pravdu i jednakost.<br />

Ubise nas ove postenjacine od price o pravnoj drzavi, novom<br />

Ustavu i nekakvom boljitku koji samo oni vide. U sustini kada<br />

bolje razmislim, njima i jeste bolje, ali sta je sa nama, gde smo<br />

mi u celoj toj prici. Zaboravljeni smo. Zaboravljeni smo od<br />

Kostunice koji definitivno nema osecaj za vreme u kojem zivimo,<br />

i cija percepcija ima frekventni opseg koji ne reaguje dalje<br />

od zidova njegovog kabineta. Kao takav, pomoc trazi od svojih<br />

saradnika, ministara, a to su tek primeri nastupanja degeneretivnih<br />

promene u uslovima socioloskih potresa. Jocic, Bakarec,<br />

Mihajlov, Marsicanin... jao nama!<br />

Riverman: "Vojislav Ko{tunica je na sednici glavnom odbora<br />

DSS ocenio da je u saradnji sa Ha{kim tribunalom dràva<br />

u~inila "zna~ajan napredak", ali i ne samo to. - U ostvarivanju te<br />

saradnje, osim opipljivog i konkretnog napretka, pokazalo se da<br />

dràva uìva kredibilitet u me|unarodnoj zajednici i da se re~<br />

dràve po{tuje". Kakav recnik, kakav stil, kakava kulminacija<br />

neobjektivnosti. Sve me to podseca na vladu Mirka<br />

Marijanovica i na Srbiju iz vremena "telegrama podrski" raznih<br />

udruzenja gradjana, svesnih intelektualnih pojedinaca,<br />

patriotskih saveza, frontova i blokova, udruzenja tetaka, teca i<br />

ostale mnogobrojne rodbine. Kako to silno zvuci"rec drzave se<br />

postuje", taman da osvezi ugrozenu sujetu Kostunice i njegovih.<br />

Spremno su docekali sve izazove tranzicije i spremno koracaju<br />

ka utemeljenju Pravne drzave, koju ocito samo oni vide. Mozda<br />

23

i idu napred, ali sta ce mo mi koji smo pozadi i direktno se<br />

gusimo u prasini njihove vlasti. Sta je sa strajkovima, sta je sa<br />

siromastvom, sta je sa korupcijom, sta je sa vojskom, gde vam je<br />

Mladic. Jesu li to uspesi sa kojima se dice Kostunica i njegovi i<br />

da li je to drzava u koju treba da verujemo, nije vam tesko da<br />

zakljucite.<br />

Talicni: Srbija je u problemu, samim ti i njeni gradjani - MI. Nas<br />

problem je sadasnja vlast, koja nam malo toga pruza, ali uspeva<br />

da se odrzi, nazalost. Definitivno, nasa situacija je<br />

zabrinjavajuca. Imamo manjinsku vladu, podrzanu od strane<br />

onih protiv kojih smo se borili svih ovih godina, sto je priznacete<br />

ociti paradox, ali opet se nista ne desava. Opet im uspeva da<br />

ostvare vecinu u Parlamentu i produze nam trajanje agonije<br />

koju prozivljavamo. Kao da smo opijeni. Toliko smo se navikli<br />

na inertnost i nesposobnost ove vlade, da smo stekli mogucnost<br />

mimikrije. Dobro, mozda sam i preterao. Nije da nema otpora,<br />

ima ga, ali nedovoljno. Istupi par pojedinaca nisu dovoljni. Pa<br />

nije Kostunica za dzabe trazio podrsku socijalista Imaju oni<br />

koristi od njih, ako nista drugo, ono bar savetodavno. Naucio je<br />

Kostunica da se koristi njihovim oprobanim suptilnim<br />

metodama, kojima eliminise svoje oponente. Dobio je recept i<br />

primenjuje ga. Cim se pojavi "neprijatelj" legalizma i ostalih<br />

svetinja sledi kontraofanziva. Tajne sluzbe dobro odradjuju<br />

posao i verne su rezimu. Mi i dalje cekamo, nadam se ne<br />

previse dugo.<br />

Lud i brz: Mladi lav on the road again... Preko dana Bakarec je<br />

zamenik predsednika SO Stari Grad, ali nocu oblaci crne kozne<br />

pantalone, crnu kosulju i crne rukavice bez prstiju i obilazi<br />

beogradske klubove. U klubovima je naravno fatalan za sve<br />

osobe zenskog pola. Macor nema sta. Da li je neko gledao<br />

crtani Bananamen. Pa Bakarec je ustvari Erik, mirni decko iz<br />

komsiluka, a kada pojede bananu, on postaje BANANAMAN<br />

(sa koznim pantalonama). Ljudi da li su oni normalni Pa ko im<br />

radi marketing i PR, ovo je smesno. Jedva cekam nastavak. A<br />

nadimak Robin Hud mu je dao Mihajlov, kada je ovaj uzeo CD<br />

sa jedinstvenim izbornim listama i nestao na pola sata (to je<br />

krivicni prekrsaj). Posle je objasnjavao da ga je uhvatio proliv i<br />

da je morao do klonje, i nije imao vremena da vrati disk. Pravi<br />

Robin, nema sta.<br />

Marko: Ne treba biti vidovit, niti imati natprirodne sposobnosti<br />

da bi shvatili ko vodi Srbiju danas... To su radikali, kvaziradikali i<br />

kvazidemokratske (proevropski) orijentisane stranke... Radikali<br />

su vec svima poznati: nepismeni, drcni, agresivni, bezobrazni,<br />

manipulanti, "kvazipatriote" - tj. patriote po politickoj potrebi...<br />

Kvaziradikali manje poznati ali providni: podmukli,<br />

neobavesteni, spori, "legalisti", kriminalizovani, konzervativni...<br />

azidemokratski orijentisane stranke: kvazisavremene,<br />

kvaziproevropske, kvazienergicne, kvazireformske... PS. Postoje<br />

li razlike...<br />

Johny: Srbijom haraju postovaoci svih onih stvari koje u sustini i<br />

ne razumeju. Pozeri koji se kriju iza izlizanih floskula o pravnoj<br />

drzavi i jos gore o legalitetu. O tome sam samo procitao u<br />

knjigama, nisam se uverio da sadasnja vlada na bilo koji nacin<br />

primenjuje pravila koja ne ispusta iz usta. Samo pogledajte<br />

njihova lica i jasno ce vam biti sve. Dovoljno je da vidite<br />

Kostunicu i Samija, i odmah ce vam biti jasno kakvu dinamiku<br />

promena mozemo ocekivati. Ali to je samo jedan primer, ima<br />

tu jos mnogo toga da se kaze. Nebi bilo lepo da ne pomenem<br />

neke veoma bitne ljude danasnje vlasti. Na mom licnom "top<br />

ten-u" osoba koje me neverovatno nerviraju na politickoj sceni,<br />

vodeca mesta su rezervisana izmedju ostalog i za Dejana<br />

MIhajlova. Ovaj nesimpaticni i licemerni Kostunicin "probni<br />

balon", olicenje Srbije koju oni kreiraju, covek koji je mogao da<br />

se uvek kada treba bezobrazno ponasa prema politickim<br />

neistomisljenicima, kao u najboljim danima Ivan Markovic, ne<br />

zasluzuje da mu se daje prostor u prici. Zamislite on se ne seca<br />

ko je pisao ona morbidna saopstenja, one neverovatne uvrede.<br />

On ne mora da se pojavi na saslusanju zbog istih, on je miljenik.<br />

Moj sigurno nije, smucili su mi se. Gadim se od price o svim<br />

njihovim "uspesima", dovoljno vidim i sam zakljucujem.<br />

Uspesno su nas vratili u Milosevicevo vreme, ali to za njih nije<br />

toliko bitno<br />

Free Pozega: Ukoliko bi me kakva sila obdarila moci da<br />

ozivljavam ljude, prva dvojica koju bih u zivot vratio bili bi<br />

Radoje Domanovic i Branislav Nusic. Zamislite taj izvor<br />

inspiracije olicen u liku zalutalog viteza, Nebojse Bakareca, koji<br />

gladnoj raji recituje svoje konfuzne stihove i pokazuje svoju<br />

komicnu figuru ne bi li raja na trenutak zaboravila u kakvoj<br />

drzavi zivi i ko joj drzavu vodi. Kako nazvati politicku elitu koja<br />

predvodeci jedan narod u odumiranju, narod sa milion<br />

nezaposlenih, narod koji bez vize moze samo na Aljasku, a koja<br />

sebi daje za pravo da se jeftinim marketinskim forama<br />

podsmeva tom korpusu nesretnika koji od iste te elite ocekuje<br />

da resi bar deo njihovih problema? Misljenja sam da svaki<br />

politicar koji u ovoj zemlji sebi daje pravo da se javno smeje<br />

ustvari zlonameran covek. Kada bi vladajuca kamarila napravila<br />

kraci izlet van "kruga dvojke" videla bi da Srbiji nije ni do smeha<br />

ni do petparacke poezije prestonickih pozera. Srbiji je potrebna<br />

nada da ce u dogledno vreme poceti da zivi zivotom dostojnim<br />

veka u kome postojimo. Ako zelimo da se ta nada ostvari,<br />

neophodno je da zabludele pajace u koznim pantalonama iz<br />

skupstinskih klupa preselimo tamo gde im je mesto u cirkuske<br />

satre i seoske vasare.<br />

Back in black: Proteklih petnaest godina, ostace u secanju po<br />

velikom broju neverovatnih i apsurdnih stvari, ljudi i dogadjaja,<br />

sto je sve zajedno skupa okrenulo tocak sudbine, u<br />

neocekivanom pravcu, za dobar deo gradjana. Da mi je neko<br />

pre petnetak godina prisao, i ispricao bar jednu od stvari kroz<br />

koju sam morao proci, iako to nisam zeleo, tesko da bih mu<br />

mogao poverovati. Neko ce te protekle godine pamtiti po tome,<br />

sto je preko noci, zarad nekakvih nebeskih i vaskolikih ciljeva,<br />

izgubio gotovo sve... neko se nazalost, nece secati nicega, jer je<br />

sve to platio svojom glavom. A NEKO ce se tih vremena secati,<br />

po tome, sto je za kratko vreme postao vise nego bogat, iako je<br />

koliko jos do juce nosio gajbice sa pivom ili mozda brao visnje.<br />

Danas, svi zele da pokazu kako su bas oni bili oduvek na toj<br />

stani, i kako su bas oni dali ogromni doprinos promenama. Ma<br />

sta danas pricali ti nasi zasluzni gradjani i kvazipoliticari,<br />

promene, kakve-takve su, doneli su obicni, mali ljudi koji svih<br />

proteklih godina nisu gubili nadu ni jednoga trenutka, verujuci<br />

u demokratizaciju drustva. To su oni koji su izlazili svih tih<br />

godina na sve moguce skupove, na kojima se javno iskazivala<br />

neposlusnost milosevicevom rezimu... i koji su bili prisutni bez<br />

obzira da li se na tom skupu okupilo nekoliko desetina, ili<br />

nekoliko stotina hiljada gradjana. To su oni mali ljudi koji su<br />

stajali u kordonima, setali po vetru kisi i snegu, prebijani ko zna<br />

koliko puta od istih onih policijskih generala, o kojima mnogi<br />

danas govore hvalospeve, lupali u serpe i lonce, pistali i vristali,<br />

kako to lepo rece jedna novokomponovana pevaljka. Za razliku<br />

od njih, neki drugi su iskoristili to vreme za lov u mutnom, pa<br />

sta se zalomi, kola, kiosk, stan, kuca, poslovni prostor na<br />

ekskluzivnom mestu, fabrika, vila na Dedinju, ili monopol nad<br />

uvozom robe, bez koje se zivot danas ne moze zamisliti, mada<br />

smo mi videli da se moze i bez toga. Naravno da su svi oni bili<br />

patriote po zanimanju, a poneki i veliki ktitori, pa cak i<br />

dobrotvori, sto naravno nije ni tesko, kada toliko pokrades od<br />

svojih sugradjana... dati malo za izgadnju neke crkve, ili kupiti<br />

malo hrane za gladnu decu u skolama i obdanistima, nije nista...<br />

jer koliko sutra ce ti isti ukrasti duplo vise, kako bi nadoknadili<br />

svoj gubitak nastao izlivom svoje velikodusnosti. Gde cemo naci<br />

bolji primer od karica, stojkovca, hamovica, lazarevica,<br />

drakulica, mitrovica, ceptera... Sve to vide mali, obicni ljudi koji<br />


su 15 godina trpeli sve nepravde i ponizenja, u nadi da ce doci<br />

taj dan kada ce svemu tome doci kraj, i kada pravda biti<br />

zadovoljena. Oktobra 2000, stigao je taj dan, pa dan posle, pa<br />

mesec posle, pa 5 godina posle, a kao da se nista nije<br />

promenilo. ONI i dalje uzivaju u blagodetima svojega<br />

bogatstva, vozaju se u svojim skupocenim kolima, oni ne znaju<br />

sta znaci iskljucenje struje, ili lose grejanje, legalizovali su svoje<br />

prljave poslove. Pa ko je i lud od njih da ode iz ove zemlje, kada<br />

ovde kako stvari stoje ONI postatju investitori, ugledni<br />

gradjani... a neki od nijh pisu knige o tajni zaradjivanja miliona<br />

maraka za nepunih godinu dana, u zemlji sa platama manjim<br />

od dvesta evra (kao mirko marjanovic, karic... ). Ali treba ih<br />

razumeti, bila su to teska vremena i moralo je nekako da se<br />

snadje, pa makar i na nesreci drugih. A sta je sa onim malim<br />

ljudima, koji se nisu predavali, ni u momentima kada su svi<br />

ostali gubili nadu da se ovde promeniti nesto moze, i nadi da ce<br />

na kraju pravda biti zadovoljena, da ce svi odgovarati za svoje<br />

postupke. Vecinu njih je zahvatio solunski sindrom. Desava im<br />

se isto sto i obicnim srpskim vojnicima nakon prvog svetskog<br />

rata, koji su bili potpuno zaboravljeni i prepusteni sami sebi.<br />

Neki od tih junaka bili su prinudjeni da prose na ulicama<br />

Beograda i drugih gradova Srbije, a za otadzibinu su dali gotovo<br />

sve, pa cak i deo svoga tela. Dok su oni ratovali, neki drugi su se<br />

obogatili na kriminalan nacin, i postali vidjena gospoda. I tako<br />

se istorija ponovo ponavlja na ovim prostorima, naravno<br />

prilagodjena danasnjici. Pa ko je onda tu glup, a ko pametan.<br />

Da li mi sto smo se natezali sa Gedom svih godina, ili oni drugi<br />

koji su kanap vukli na njegovu stranu, i zbog toga bili pod<br />

njegovim plastom, a danas pod plastom kostunice i njegovih<br />

kompanjona. ONI su ti koji imaju novac i moc, a mi smo ti koji<br />

imaju secanja na vreme, kada smo verovali da nas svet moze<br />

izgledati drugaciji nego sto jeste.<br />

Ko u Srbiji glasa za radikale<br />

Boka: Ko u Srbiji glasa za radikale?! Kvazipatriotske zamlate,<br />

ideoloski naivci, krimosi, osobe sa zavrsenom ili jedva<br />

zavrsenom malom maturom...<br />

Urednik: Stranke demokratskog bloka su se u toku kampanja<br />

2003. i 2004. intenzivno me|usobno napadale. Takav pristup, da<br />

bi bio racionalan sa ta~ke gledi{ta stranke koja ga koristi, mora<br />

da po~iva na nekoliko pretpostavki. Prvo, implicitna<br />

pretpostavka jeste da je korpus „demokratskih" glasova manjevi{e<br />

dat, i tako|eda je dat i korpus glasova sa stranke biv{eg<br />

reìma (radikale i SPS). Samo ako je to slu~aj onda ima smisla<br />

napadati sebi politi~ki bliske stranke, jer ne postoji {ansa da se<br />

dobiju glasovi radikala, ve} je jedina mogu}nost za dobitak u<br />

preraspodeli glasova unutar demokratskog korpusa. Druga<br />

pretpostavka jeste da se napad na politi~ki blisku stranku isplati,<br />

tj. da se na taj na~in mogu „zaraditi" neki glasovi. Tre}a<br />

pretpostavka jeste da se druge demokratske stranke ne}e<br />

upustiti u eskalaciju me|usobnog napadanja. êtvrta i veoma<br />

va`na pretpostavka jeste da ukoliko i dolazi do erozije ukupnih<br />

demokratskih glasova usled me|usobnih napada, onda je, za<br />

stranku koja napada,dobitak u udelu u demokratskom „kola~u"<br />

ve}i od gubitka zbog smanjenja veli~ine tog „kola~a". I peto,<br />

smanjenje „demokratskog kola~a" ne moè nakraju dovesti i do<br />

nestanka demokratije. Jedino, ukoliko verujemo da su svihovih<br />

pet pretpostavki ta~ne, ima smisla orijentisati se - sa ta~ke<br />

gledi{tauskostrana~kog interesa - na napade na ostale stranke<br />

demokratskog bloka. Bar ~etiri, od ovih pet pretpostavki, su<br />

pogre{ne. Prva pretpostavka: iako verovatno postoji „tvrdo<br />

jezgro" i demokratskih i radikalskih glasova, verovatno je da se<br />

petina ili ~ak i ~etvrtina bira~kog tela (koliko obi~no ima<br />

neopredeljenih bira~a u anketama) nije strogo odlu~ila za koga<br />

}e glasati. Otuda postoji razlog da se jedna demokratska<br />

stranka bori za pridobijanje neopredeljenih bira~a, a ne samo<br />

da se bavi preraspodelom demokratskog „tvrdog jezgra". Tre}a<br />


pretpostavka, da se druge stranke ne}e upustiti u sli~no<br />

pona{anje (napade) je svakako pogre{na, kako smo lako mogli<br />

da uo~imo u toku kampanja (2003. i 2004.). Otuda postaje<br />

neta~na i ~etvrta pretpostavka, naime da me|usobna<br />

prepucavanje ne dovode do erozije broja demokratskih bira~a.<br />

Me|usobni napadi su, kako sva istraìvanja pokazuju, doveli do<br />

smanjenja ukupnog procenta glasova demokratskih snaga.<br />

Tada, ~ak i ukoliko jedna stranka „zara|uje" napadanjem ostalih<br />

demokratskih stranaka, verovatnoje da u ukupnom iznosu gubi,<br />

jer dolazi do zna~ajnijeg smanjenja „kola~a"nego {to se<br />

pove}ava njen udeo u tom „kola~u". I na kraju, i mo`da<br />

najva`nije,i peta prepostavka ne vaì. Smanjenje demokratskog<br />

korpusa i ja~anje radikala dovodi u opasnost demokratiju.<br />

Kratkoro~no posmatrano, cilj svake stranke jeste da<br />

maksimizira broj glasova. Ali, ako je postizanje tog cilja mogu}e<br />

samo nau{trb ostalih demokratskih glasova i dovodi do pada<br />

ukupnog broja demokratskih glasova i pobede nedemokratskih<br />

snaga, taj cilj se pretvara u svoju suprotnost.<br />

Naime, usled pobede ne-demokratskih snaga, same<br />

demokratske stranke mogu da budu zabranjene, a demokratija<br />

stavljena „podklju~". Tako je u poslednjim godinama Vajmarske<br />

Nema~ke mo`da bilo racionalno,ali i veoma kratkovido,<br />

me|usobno napadanje komunista i socijaldemokrata. I jedni i<br />

drugi su èleli da budu najve}a stranka levice i verovali da<br />

desni~arske pristalice ne mogu da pridobiju njihove glasa~e, te<br />

da se moraju koncentrisati na me|usobnu borbu za glasove<br />

levice. Ali, {ta je komunistima uspeh protiv socijaldemokrata<br />

zna~io kada je kasnije Hitler do{ao na vlast, zabranio obe<br />

partije, a njihove lidere poslao u Dahau? O~igledno, politi~ka<br />

elita uvek ima kratkoro~ne ciljeve, ali njihovo postizanje mora<br />

biti u skladu sa dugoro~nim ciljevima i interesima. Ono ih ne<br />

sme direktno potkopavati. Drugim re~ima, nekada je potrebno<br />

`rtvovati deo kratkoro~nog cilja da bi se mnogo vi{e dobilo na<br />

dugi rok. Ukoliko bi demokratske partije prihvatile racionalniji<br />

obrazac pona{anja, njihov cilj bi trebaloda bude priodobijanje<br />

glasa~a radikala. Ovo bi sa njihove ta~ke gledi{ta impliciralo<br />

ofanzivnu strategiju pridobijanja potencijalnih radikalskih<br />

bira~a kojom bi se, prvo, {irio korpus demokratskih glasa~a i,<br />

drugo, za partiju koja tim putem krene pro{irivao sopstveni broj<br />

glasa~a. Empirijska analiza glasa~a radikala ukazuje na<br />

nekoliko osnovnih smerova kojima je mogu}e ovu strategiju<br />

sprovoditi. Rezultati pokazuju da za to nije presudno<br />

predizborno pove}anje plata, jer, kako smo videli, porast plata<br />

u 2003. godini, nije imao uticaja ni na radikalske niti na<br />

demokratske glasove. Porast op{teg standarda jeste vaàn, {to<br />

se vidi u zna~aju prose~nog nivoa dru{tvenog proizvoda po<br />

stanovniku, ali to nije ne{to {to je mogu}e realizovati za godinu<br />

ili dve. U tom roku, pak, bilo bi mogu}e, ukoliko se<br />

demokratske stranke odlu~e za racionalnu strategiju, delovati<br />

na na~in ~iji bi cilj bio „prelivanje" glasova od radikala ka<br />

demokratskim partijama. Takva strategija bi uklju~ivala slede}e<br />

elemente: - pove}anje izlaznosti u Beogradu i ve}im sredinama<br />

(op{tinama) gde je nivo obrazovanosti vi{i i podr{ka<br />

demokratskim strankama ve}a - pove}anje izlaznosti èna u<br />

gradovima, jer su one zna~ajno manje sklone radikalima nego<br />

mu{karci - pridobijanje glasove izbeglica, ube|ivanjem da<br />

radikali koji su bili u vladi kada su oni morali da beè i iz<br />

Hrvatske i sa Kosova, sigurno ne bi bili uspe{niji kada bi<br />

ponovo do{li na vlast - pridobijanje romskih glasove preko<br />

ve}eg angaòvanja i rada sa njihovim organizacijama i - ve}e<br />

angaòvanje u Vojvodini, gde su radikali, naro~ito me|u<br />

mu{kim i to obrazovanim stanovni{tvom, statisti~ki neobi~no<br />

jaki.<br />

Ludi Milojko: Dolazak SRS na vlast u Srbiji, zna~i ru{enje<br />

kreditno/monetarnog sistema, kao i platnog prometa u<br />

Republici. Odgovor je prost: Do}i }e do sveop{teg stampeda<br />

gra|ana ka bankama i podizanja devizne {tednje. Ko }e jo{<br />

svojim vlastitim novcem isprobavati da li su radikali od<br />

25

sau~esnika u otima~ini devizne {tednje napredovali do nekoga<br />

ko razmi{lja doma}inski? Svi }e re}i: vide}emo ali ne s mojim<br />

parama. Banke }e ostati bez novca a to }e izazvati strahovitu<br />

nelikvidnost u platnom prometu. Svaka banka {tednju plasira u<br />

kredite. Ovo }e potpuno slomiti krhku i s mukom uspostavljenu<br />

ravnoteù u kreditno - monetarnom sistemu Srbije, pa }e se<br />

ovo preneti na ubiranje poreza (niko vi{e ne}e mo}i da plati<br />

porez), {to }e izazvati trenutno {tampanje novca i hiperinflaciju.<br />

Penzije, plate u vojsci, policiji, prosveti, zdravstvu, sudstvu }e na<br />

po~etku zakasniti, a onda }e po~eti da pristiè sveè {tampan i<br />

bezvredan novac, sa sve ve}im i ve}im ka{njenjem, {to }e<br />

verovatno rezultirati gla|u i pusto{i u ovim va`nim dràvnim<br />

slu`bama. Rasulom. Devize se vi{e ne}e mo}i kupiti u bankama<br />

i menja~nicama, jer }e SRS to zabraniti u o~ajni~kom poku{aju<br />

da vrednost bezvrednih papiri}a odre|uju dekretima (kao<br />

nekada Marjanovi}/[ajinovi} vlade). Strah me da pi{em {ta }e<br />

dalje biti, ali znam da }e gorko zaàliti svako ko je uzeo<br />

bankarski kredit sa deviznom klauzulom. To je cena jednog<br />

jedinog trenutka neodgovornosti na glasa~kom mestu. Cena<br />

zaokruìvanja broja ispred SRS. Da li }e ponovo Srbija ubiti<br />

samu sebe?<br />

Danguba: Srbi u kandzama nacionalista! U Srbiji je manje od<br />

10% intelektualaca (ukljucujuci magistre i doktore nauka, kao i<br />

akademike), ostali deo stanovnistva su ljudi sa zavrsenom<br />

srednjom i osnovnom skolom. Dobar deo stanovnistva cine<br />

ljudi bez obrazovanja. Ovakva obrazovna struktura stanovnistva<br />

u Srbiji glavni je razlog sto radikali dobijaju glasove na izborima.<br />

Uostalom i Milosevic se odrzavao na vlasti zahvaljujuci ljudima,<br />

koji su mu slepo verovali, sve dok nisu videli da ih je izigrao. PS.<br />

Sto glava praznija (radikalska) to bezobraznija!<br />

Riverman: Ma radikalsko glasacko telo je pravi socioloski<br />

fenomen. Jednostavno ljudi koji mogu da na glasackom listicu<br />

zaokruze SRS su zreli za detaljan psihicki remont. Poznajem<br />

neke koji se javno busaju u grudi time sto glasaju i pripadaju<br />

radikalima i to su pravi pacijenti. Njihova retrogradna shvatanja<br />

i kvazi patriotizam nam je jasno pokazan devedesetih godina i<br />

svedoci smo sta nam se sve desavalo. E sad su oni kao dobri, pa<br />

sve lepo pricaju, pa se i Aco smesi i Maja je prava urbana ikona<br />

ali ne vredi. Znamo se dugo, videli smo vas i osetili na nasoj<br />

kozi i neponovilo se<br />

Johny: Hajde da se malo podsetimo na tako nam dragu<br />

proslost i nikad prezaljenu vlast radikala. Mozda ce se naci neki<br />

dezurni skeptik i reci da pricam gluposti jer radikali nikada nisu<br />

bili u vlasti, mozda, a mozda sam i ja neobavesten, ko ce ga<br />

znati Pa kad je vec tako neka mi neko odgovori ko to bese<br />

"crveni vojvoda", ko je pravio kampanju iz CZ-a, ko je dobio pet<br />

miliona maraka marta 1998 za ulazak u vladu ( patriotski nema<br />

sta ) ko je jezikom ekstremiste odvlacio paznju naroda od<br />

pitanja hiperinflacije i nemastine ko je 1997 bio na vlasti u<br />

Zemunu krseci zakone, pre svih komunalne i gradjevinske a i<br />

diskriminacija ljudskih prava nije bila zaobidjena, mislim na<br />

slucaj porodice Barbalic Ma da ne pricam vise, ne mogu, pa vec<br />

sam vam rekao da sam neobavesten.<br />

Darvin: Hvala vam, Eureka, i za vas serbske radikale, ipak vazi<br />

moja teorija uz manji, hiljadugodisnji zastoj, u procesu<br />

evolucije. Kao sto znate do principa prirodne selekcije dosao<br />

sam na osnovu tri cinjenice i dve dedukcije. 1. cinjenica:<br />

Bioloske vrste imaju potencijal za geometrijsko povecanje broja<br />

svojih jedinki. To se ogleda u cinjenici da svaki roditeljski par<br />

daje mnostvo potomaka. Brojnost potomaka, bar na pocetnim<br />

stupnjevima njihovog razvica, je uvek veca (a kod nekih vrsta<br />

enormno veca) od brojnosti roditeljske generacije. 2. cinjenica<br />

jeste ta, da uprkos spomenutoj tendenciji, brojnost jedinki u<br />

prirodi ostaje relativno konstantan. To ne treba apsolutizovati.<br />

U prirodi postoje vrste cija brojnost raste, a i obratno. I tamo<br />

gde vrsta raste u brojnosti, taj rast je manji od potencijalnog.<br />

Kod nekih vrsta sigurno u ogromnoj stopi manje ima potomaka<br />

nego sto je potencijal. Iz ove dve cinjenice, sigurno vam je<br />

poznato, izvukao sam, 1. dedukciju, a to je: da postoji borba za<br />

opstanak, zato sto rast broja jedinki bilo koje vrste je<br />

eksponencijalan, a resursi sredine nemaju taj rast. Pa prema<br />

tome, za ogranicene resurse sredine (hrana, prostor... )<br />

konkurise mnogo veci broj jedinki nego sto sredina moze da<br />

podrzi, pa prema tome, po prirodi stvari postoji borba za<br />

opstanak 3. cinjenica koja me je uputila na zakljucak da postoji<br />

prirodna selekcija, jeste postojanje individualne varijabilnosti u<br />

populacijama jedinki. I na osnovu trece cinjenice i prve<br />

dedukcije, zakljucio sam da postoji prirodna selekcija. Posto u<br />

prirodi postoji kompeticija za ogranicene resurse, odnosno,<br />

posto postoji borba za opstanak, i posto se jedinke iste vrste<br />

medjusobno razlikuju (individualna varijabilnost pripadnika iste<br />

vrste), neke varijante ce u toj opstoj i cesto ostroj konkurenciji<br />

imati prednost u prezivljavanju i razmnozavanju. Nema<br />

selekcije bez varijabilnosti. Mora postojati individualna<br />

varijabilnost da bi bilo selekcije, ili kako se to danas, popularno<br />

kaze: "Individualna varijabilnost u populaciji jedinki iste vrste je<br />

‘hrana za selekciju’." Moraju postojati varijante da bi vi<br />

selektirali. Prirodna selekcija je osnovni mehanizam moje<br />

teorije evolucije, ali postoje i drugi mehanizmi, kao sto je<br />

nasledjivanje stecenih promena, usmereni efekat sredine... Za<br />

vas serbske radikale, evo i odgovora na vasu duhovnu hranu:<br />

zasto postoji bol? Zato sto postoji nemilosrdna borba jedinki za<br />

opstanak. I u toj opstoj borbi svih protiv svih, slabiji stradaju, a<br />

prilagodjeniji opstaju i umnozavaju se. Napredak, evolutivni<br />

uspon zivota (od amebe do coveka), je pracen neizmernim<br />

bolom i nebrojenim propadanjima. Uveren sam da vam je sve<br />

jasno.<br />

200/na sat: Stavovi radikala nisu me nimalo iznenadili, to je ono<br />

sto oni uvek govore... Gde god su oni i frenkijevci "vojevali",<br />

narod je bezao traktorima... Nikada oni nisu postovali zakone,<br />

setite se silnih uredbi koje je Seselj doneo kada je bio u Vladi...<br />

Pogledajte u sta se Zemun pretvorio, od dolaska radikala na<br />

lokalnom nivou... Ogromnu stetu Srbiji nanose iako su<br />

opoziciji, tek sta bi nam uradili da su na vlasti... NE SMEM NI<br />

DA ZAMISLIM...<br />

Fakir: Da ne ulazim previse u istrazivanja mentalnih sklopova<br />

licnosti gradjana koji glasaju za radikale, ne zelim da dajem<br />

nikakve psihijatrijske analize jer bi to mnogo potrajalo, vec cu<br />

da vam prezentujem primer iz moje okoline koji je<br />

reprezentativni uzorak radikalskog glasackog tela. To je sasvim<br />

dovoljno da razuman covek donese zakljucak da se radi o cistoj<br />

patologiji. Moj prvi komsija, "radikalni radikal", nepopustljiv, ne<br />

prihvata nista novo i javno propagira ljubav prema radikalima.<br />

Nema problema, svako ima pravo na drugacije misljenje, ali<br />

neke stvari mi nisu jasne. On ne radi i bez posla je 10 godina.<br />

Za vreme socijalista i radikala je ostao bez posla, oni su mu<br />

uzeli crkavicu koju je skupljao, naravno pomocu Dafine i njene<br />

fantomske banke, tri puta je bio u ratu, jedva prezivljava i na<br />

kraju opet nista. Slep je i kako kaze "voli ih do smrti".<br />

Zadovoljan je nacinom zivota i zadovoljan je da ujutru kupi<br />

hleb i "kurir", to mu je izvor energije, dovoljan za ceo dan. Sta<br />

reci posle ovoga, nego da je hitno potrebno prosirenje<br />

kapaciteta u zdravstvenim ustanovama zatvorenog tipa, nema<br />

nam druge.<br />

Talicni: Definitivno niko normalan. Normalni ljudi takav<br />

presedan ne bi mogli da ucine. Radikali imaju najvecu potporu<br />

u neobrazovanom i siromasnom delu stanovnistva. Na prvi<br />

pogled ovo jeste paradoksalno, ali kada se malo bolje razmisli<br />

postaje razumno. Upravo ti slojevi su nalpogodniji za<br />

manipulaciju koju radikali vrse. A radikali pricaju ono sto ti<br />

ljudi zele da cuju. Hrane ih sopstvenim predrasudama, velicaju<br />


ih, podgrevaju im price o spoljnim i unutrasnjim neprijateljima,<br />

govore prostim i njima razumljivim jezikom i obavezno<br />

pominju bolje dane kada oni dodju na vlast. Nazalost, ti ljudi im<br />

veruju, i to je strasno. Mozda postoji neki mali broj koji je<br />

svestan nemoguce misije radikala, ali se opet vracam na onaj<br />

bitan karakter mentalnog sklopa radikalskog glasaca-Ti ljudi<br />

vole da se hrane predrasudama i da im se prica ono sto vole da<br />

cuju.<br />

Neron: Iako ne volim da raspravljam sa radikalima, reci cu ti<br />

nesto "mladi radikalu". Moras da shvatis da nacionalizam i<br />

sovinizam nikome nije doneo dobro, a najmanje onima u cije<br />

ime se priziva... Hitler je zelo da unisti ostale narode, ali je na<br />

kraju unistio svoju drzavu i narod. Prestani da sanjas, probudi<br />

se, ukljuci TV, prikaci se na internet, otputuj iz Srbije i pogledaj<br />

one koje mrzis... Svi oni prosto "grabe" ka Evropi, od koje vi<br />

radikali imate fobiju, ne znam zbog cega! Pokusaj da realno<br />

gledas stvari, nista vise ne trazim od tebe! Pokusaj da mislis<br />

svojom glavom.<br />

Bergamote: Imam ja jedan bolji predlog, da nas vi radikali<br />

konacno ostavite na miru. Dosta mi vas je vise, kad god<br />

ukljucim TV, samo se vi cujete... Kada cete vec jednom da se<br />

prokulturite. Prolazi vreme pretnji, ucena, likvidacija - shvatite<br />

to. Probudite se, ili bar nastavite da spavate bez "hrkanja".<br />

Sloboda medija u Srbiji<br />

Lingva Pravnik: MEDIJI U SRBIJI CETIRI GODINE<br />

POSLE MILOSEVICA: KORAK NAPRED, DVA<br />

KORAKA NAZAD (Izvor: Vladan Radisavljevic, novinar i<br />

urednik u Medija centru-Beograd) Za medije u Srbiji moè se,<br />

uz dosta argumenata, re}i da su tokom vi{e od jedne decenije<br />

Milo{evi}eve diktature bili razvijeniji i bolji od drugih oblasti<br />

dru{tva. To se, naravno, odnosi na korpus nezavisnih novina,<br />

radio i televizijskih stanica koje su u potpuno neregularnim<br />

uslovima, suo~eni sa najsurovijom represijom, profesionalno<br />

obavljali svoj posao, vremenom dobijaju}i na obimu, zna~aju i<br />

ugledu. Kona~no, uzrastaju}i iznad „partijskih biltena", kakva su<br />

bila glasila pod kontrolom vlasti, nezavisni mediji odigrali su<br />

jednu od presudnih uloga u smeni vlasti i oktobarskom<br />

prevratu. S druge strane, moè se lako dokazati i tvrdnja da su<br />

od tada, u narednih pet godina, upravo mediji najmanje<br />

napradovali izgubiv{i trku u profesionalizmu, trì{nom<br />

poslovanju, privatizaciji, transformaciji i zakonskoj regulativi.<br />

Drugim re~ima, od oktobra 2000. godine sa medijima u Srbiji<br />

dogodilo se malo pozitivnog i mnogo negativnog {to je situaciju<br />

u~inilo haoti~nom, a perspektivu nesigurnom i veoma<br />

udaljenom. înjenice da va`ni medijski zakoni jo{ uvek nisu<br />

usvojeni, da se odredbe usvojenih zakona ne primenjuju, da ne<br />

postoji regulisano medijsko trì{te, da nisu dostupne<br />

informacije o medijskom vlasni{tvu, da se privatizacija odvija<br />

mimo pravila, da ne postoji osnova za dodelu frekvencija kao i<br />

da su primeri klevete i uvrede putem {tampe svakodnevni<br />

odavno su postale op{te mesto. O njima se dodu{e ~esto i rado<br />

govori, ali se ne ~ini gotovo ni{ta da se takvo stanje popravi. A<br />

stanje nereda i proizvoljnosti kao stvreno je za novo budjenje<br />

prakse pretnji novinarima, potkupljivanja urednika, {irenja<br />

politi~kog uticaja putem medija i oglu{ivanja o osnovne eti~ke<br />

principe profesije. Javljaju se tu i tamo i neki stari medijski<br />

kadrovi u novim ulogama, a najdrasti~niji primer nesumnjivo je<br />

nedavna nagrada za ìvotno delo Saveza novinara SCG<br />

dodeljena Draganu Radevi}u, nekada{njem uredniku<br />

novosadskog „Dnevnika", koji je uz najcrnje srozavanje ugleda<br />

lista ostavio ovu ku}u u gotovo milionskim valutnim dugovima.<br />

U Srbiji su na snazi samo dva medijska zakona - Zakon o<br />

radiodifuziji i Zakon o javnom informisanju - ali se ni jedan od<br />

njih ne primenjuje. Radiodifuzni Savet je raspu{ten, a na~in<br />

izbora novog obe}ava takvu ujdurmu da su Anem (Asocijacija<br />

nezavisnh elektronskih medija) i Nezavisno udruènje novinara<br />


Srbije odustali od predloga svojih kandidata uvereni da ~itav<br />

proces kao i o~ekivani rezultat ne}e imati smisla. Zakon o<br />

slobodnom pristupu informacijama upravo je ovih dana u<br />

Skup{tinskoj raspravi, a jedan od predvidjenih amandmana<br />

preti da novinarima, umesto lak{eg, posao u~ini teìm budu}i<br />

da predvidja da ovu profesiju izjedna~i sa gradjanima pa bi tako<br />

novinari mogli na informaciju od dràvnih organa da ~ekaju i<br />

do petnaest dana. Kona~no, kada je o zakonskoj regulativi kao<br />

nephodnom po~etku bilo kakvih ozbiljnih promena re~, u ovom<br />

trenutku nedostaju zakon o reklamiranju kao i zakon o<br />

spre~avanju monopla, koji je, mada ne iz medijskog korpusa,<br />

veoma bitan za ovu oblast. Dràva, uprkos nedavnim jasnim<br />

preporukama Saveta Evrope, i dalje direktno finansira medije<br />

koje je odavno trebalo transformisati u javne servise, a ubedljivo<br />

najve}i deo novca iz budèta odlazi na RTS i dràvnu novinsku<br />

agenciju Tanjug. Uz svesno stvaranje nelojalne konkurencije<br />

drugim medijima, vlast svakako na ovaj na~in èli da zadrì<br />

potrebnu kontrolu i mogu}nost uticaja. Istini za volju, ne moè<br />

se re}i da dràvna televizija i novinska agencija emituju<br />

programe koji su samo po volji vlasti, ali se princip finansiranja<br />

u nestabilnoj politi~koj situaciji koristi po formuli „zlu ne<br />

trebalo". S druge strane, enormno veliki broj elektronskih i<br />

pisanih medija - u ovom trenutku program emituje oko 2 000<br />

radio i televizijskih stanica (samo u Beogradu 120), a u<br />

Beogradu redovno izlazi petnaestak dnevnih listova - suo~en je<br />

sa totalnih haosom na trì{tu i apsolutnom nesigurno{}u u<br />

poslovanju. [tavi{e u oblasti elektronskih medija i dalje ima<br />

o~iglednih monopola i nasledjenih privilegija pre svega u<br />

velikom broju lokalnih RTV stanica i svakako u dva<br />

najtransparentnija slu~aja - sada ve} regionalne televizije Pink<br />

~iji je vlasnik nekada{nji funkcioner stranke na ~ijem je ~elu bila<br />

Mirjana Markovi} (supruga Slobodana Milo{evi}a, ve} dve<br />

godine nedostupna vlastima Srbije koje je krivi~no gone) i<br />

televizije BK, ~iji je vlasnik Bogoljub Kari} osnovao politi~ku<br />

stranku i sa dosta uspeha se upustio u trku za predsednika<br />

Republike, naravno obilato koristiv{i u predizbornoj kampanji<br />

kapacitete svoje TV stanice. Imaju}i u vidu obim predstoje}ih<br />

poslova u oblasti radiodifuzije, a to su pre svega izbor novih<br />

~lanova Radiodifuznog Saveta, a potom i formiranje Agencije<br />

za telekomunikacije, sva je prilika da se regulisanje procesa<br />

dodele frekvencija ne moè o~ekivati pre isteka roka od<br />

naredne dve godine, uz uslov da se na posao prione odmah, {to<br />

svakako nije za o~ekivati. [tampani mediji, uz ostalo, suo~eni su<br />

i sa gotovo svakodnevnim primerima najdrasti~nijeg kr{enja<br />

profesionalne novinarske etike kao i sa brojnim sudskim<br />

procesima koji se vode protiv novinara. U novinama, a pre<br />

svega u velikom broju tabloida, u Srbiji se moè napisati ba{<br />

sve. Nedavo istraìvanje broja tekstova u nekoliko dnevnih<br />

novina pokazalo je da se ~ak i u takozvanim ozbiljnim<br />

novinama dnevno moè na}i po desetak tekstova koji sadrè<br />

elemente klevete ili uvrede putem {tampe i zbog kojih bi bilo<br />

pravno osnovano pokrenuti krivi~ni postupak. S druge strane,<br />

uprkos deklarativnim nastojanjima da se zemlja pribliì<br />

evropskim standardima, delo klevete i dalje se nalazi u<br />

krivi~nom zakonu uz zapre}enu zatvorsku kaznu. Ipak, zbog<br />

sporosti sudova procesi su ~esto beskona~ni, a svako novo<br />

ro~i{te zapravo afirmi{e novinara i ponovo na strane {tampe<br />

dovodi oklevetanog podse}aju}i na njegovo navodno delo ili<br />

re~i zbog kojih je postupak pokrenut. Imaju}i to u vidu, oni koji<br />

se ose}aju o{te}eno naj~e{}e diù ruke nadaju}i se da }e na taj<br />

na~in sve biti brè zaboravljeno. Apsurda, naravno, ima i na<br />

suprotnoj strani. Novinari i urednici lokalnog lista i lokalne<br />

televizije iz Majdampeka (isto~na Srbija) nedavno su osudjeni<br />

na nov~ane kazne jer su njihova glasila, bez komentara, prenela<br />

saop{tenje Muzeja u tom gradu koje se odnosilo na jedno<br />

umetni~ko delo. Muzej - autor saop{tenja u kojem je umetnik<br />

prona{ao uvredu, nije tuèn. Zbog svega u krugovima<br />

profesionalnih novinara sve ~e{}e se ~uje mi{ljenje da pitanje<br />

novinarske etike i profesionalizma nipo{to ne sme biti<br />

27

prepu{teno dràvi, a neke od inicijativa kre}u se u pravcu<br />

samoregulacije. Sve ~e{}e se pominje i formiranje Medijskog<br />

Saveta koji bi se bavio pitanjima etike i poku{ao da uti~e na<br />

formiranje pravila o tome {ta se u medijima moè, a {ta ne<br />

moè objaviti. S druge strane, nije mali broj ni onih koji, imaju}i<br />

u vidu civilizacijski trenutak u kojem se Srbija nalazi, veruju<br />

jedino u o{tre kazne i njihovo efikasno sprovodjenje.<br />

Lingva Pravnik: Formiran Savet za {tampu Medija centra.<br />

Medija centar, u saradnji sa Uneskom, formirao je Savet za<br />

{tampu, koji }e u narednih godinu dana pratiti i analizirati<br />

koliko se po{tuju profesionalni standardi i eti~ki kodeksi u<br />

{tampanim medijima, i ukazivati na primere njihovog kr{enja.<br />

^lanovi Saveta, novinarke i novinari Gordana Su{a, Hari<br />

[tajner, Dragan Janji}, Antonela Riha, Lila Radonji} i Du{an<br />

Radulovi}, jednom mese~no }e saop{tavati rezultate do kojih su<br />

do{li. Savet }e raditi na osnovu posebno razvijene metodologije<br />

monitoringa najva`nijih eti~kih i profesionalnih principa,<br />

redovnih izve{taja i li~nih stavova svojih ~lanova. Namera<br />

Medija centra i Uneska je da ovo telo svojim radom omogu}i<br />

stvaranje jasnije slike o tome koliko novinari po{tuju pravila<br />

profesije i tako pomogne da mediji svoj posao rade na<br />

najprofesionalniji mogu}i na~in, imaju}i u vidu da je upravo<br />

etika ta koja razlikuje profesiju od obi~nog zanatstva.<br />

RTS: Srpski politi~ari ugroàvaju novinare. U Srbiji je 2004.<br />

protekla u politi~koj paralizi, a u haoti~noj i polarizovanoj<br />

atmosferi novinare su ugroàvali politi~ari, vladine agencije,<br />

biznismeni, optuèni za ratne zlo~ine i organizovani kriminal,<br />

ocenio je Komitet za za{titu novinara u izve{taju za proteklu<br />

godinu. U delu izve{taja „Napadi na {tampu 2004 "koje se<br />

odnosi na Srbiju i Crnu Goru isti~e se da je tokom 2004. jedan<br />

novinar ubijen, a ubistva dvojice novinara jo{ nisu razja{njena.<br />

U izve{taju se nabrajaju slu~ajevi zastra{ivanja novinara, kao {to<br />

je napad telohranitelja ministra za kapitalne investicije Velimira<br />

Ili}a na vlasnika „Kurira "i „Glasa javnosti". U izve{taju se<br />

spominju slu~ajevi hap{enja autora Vladana Vlajkovi}a zbog<br />

knjige „Vojna tajna "i napada na Svetlanu \or|evi} zbog knjige<br />

„Svedo~anstvo o Kosovu "i dodaje da su pokretanjem procesa i<br />

ka`njavanjem po starom krivi~nom zakonu i sudovi<br />

obeshrabrivali novinare u Srbiji da pi{u o zloupotrebama vlasti.<br />

Najve}i problem protekle godine bila su jo{ neka`njena ubistva<br />

dvojice novinara, Slavka ]uruvije koji je ubijen u aprilu 1999. i<br />

Milana Panti}a ubijenog u junu 2002, isti~e se u izve{taju.<br />

Komitet za za{titu novinara ocenjuje tako|e da je srpska vlada<br />

zadràla zna~ajan uticaj na nacionalne televizije, kao glavni<br />

izvor informisanja za ve}i deo zemlje.<br />

Urednik: Antisemitski plakati protiv B92, Helsin{kog odbora za<br />

ljudska prava u Srbiji i Fonda za humanitarno pravo. 22. mart<br />

2005. U Beogradu su osvanuli plakati sa pozivom da se<br />

bojkotuje B92, a grafiti su ispisani i ispred jevrejskog groblja i<br />

nekih NVO. Na plaktima kojima je tokom no}i oblepljen<br />

centar grada je znak B92 u Davidovoj zvezdi, a ispod pi{e:<br />

"Bojkot zbog antisrpskog delovanja, pogubnog uticaja na srpsku<br />

omladinu, podr{ke nezavisnosti Kosova, podr{ku {irenju<br />

narkomanije homoseksualizma i drugih bolesti sa zapada i<br />

podr{ke multirasnom novom svetskom poretku". Uz poruku<br />

"Srbija Srbima", potpisnik tih plakata je Nacionalni stroj. Tokom<br />

pro{le no}i, ispisani su i grafiti ispred ulaza u prostorije<br />

nevladinih organizacija Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji<br />

i Fond za humanitarno pravo. Helsin{ki odbor podse}a da je<br />

prethodne no}i na Trgu Republike u Beogradu organizovano<br />

potpisivanje peticije "Prekinimo zaveru cutanja" u okviru<br />

kampanje protiv rastu}eg antisemitizma, koju je pokrenula<br />

Grupa osam nevladinih organizacija. Ispred prostorija te NVO<br />

jutros su se pojavili grafiti "Sonja Biserko - jevrejski pion -<br />

pokorni sluga jevrejskog svetskog poretka", "Srbija, Srbima" (uz<br />

simbol ~etiri ocila), kao objedinjeni znaci Davidove zvezde i<br />

B92...<br />

Sumrak: Oj srbijo medju sljivama (i ostalim povrtlarskim<br />

kulturama i vockama)... Ovo je moguce samo u zemlji koja se<br />

zove Srbija. Sve dok u zemlji Srbiji postoje takvi likovi koji se<br />

bore protiv "sila zapada", Srbija ce biti na istoku, i to onom gde<br />

sunce ne izlazi, vec zalazi... Ne dozvolite da vas sljam omete u<br />

radu.. Sljam treba ignorisati i protiv njega se boriti svim<br />

raspolozivim sredstvima.<br />

XYZ: Srbija postaje sve vise mesto uzasa, ksenofobije, moralne<br />

propasti... Nazalost, ne iznenadjuje me pojavljivanje ovakvih<br />

plakata. Nema svrhe da to osudim, ali ako ih budem video da<br />

to lepe u mojoj ulici ili bilo gde drugde, lepo cu da im pridjem i<br />

nalupam ih... jer ja sam gnevni biciklista, a oni ce najverovatnije<br />

posle Jevreja da predju na nas bicikliste... za neupucene ovo je<br />

Remarkova fora.<br />

Katja: Ispala mi je solja sa kafom dok sam citala vest. Ljudi ovo<br />

je neko "otkljucao ludnicu, proverite molim vas". U jednoj jedinoj<br />

recenici ti umobolni mrzitelji su opisali sustinu vecnog<br />

neprijatelja srpskog naroda, SEBE! Mrze Jevreje, mrze sve normalne<br />

ljude, mrze progres, mrze demokratiju, mrze slobodu<br />

misljenja, mrze ljude, mrze osmehe na licu, oni bi da se i svi<br />

medjusobno zamrze i poubijaju valjda??? Ipak je ovo 2005 i vi<br />

cete nestati, jer ste nemocni, jer nemate odgovore, jer nemate<br />

ljubavi u sebi, jer samo mrzite. A mi cemo ostati, nadam se normalni<br />

pored vas, i slusacemo i gledacemo B92 jos dugo dugo...<br />

Alo, Jocicu, Simicu, jel’ ima neko da reaguje na raspirivanje<br />

mrznje, secate se, krivicno delo??? Nozevi u rukama maloletnika<br />

po ulicama, utakmicama skolama, mrznja prema svakome<br />

ko ne spava u SPC i krsti se sto puta na dan. To je to drustvo na<br />

koji ovi pozivaju. Nece proci, zao mi je.<br />

200/na sat: Postoji sloboda medija i zloupotreba slobode medija,<br />

kod nas je ovo drugo na snazi. Jednu istu informaciju u<br />

razlicitim medijima mozete da saznate na totalno razlicitdeformisan<br />

nacin. Svi oni favorizuju svoje sponzore, ovde je rec<br />

o finansijskoj diktaturi. Voleo bih da osnujete TV Zamisli<br />

Srbiju, ali da ga uredjujete poput ovog sajta. Za sada ste stvarno<br />

OK!!!<br />

Milutin ljuti: Ma koja sloboda medija u Srbiji radi ko sta hoce i<br />

za to ne snosi nikakve posledice, posebno TV stanice. Bitno im<br />

je samo da favorizuju nekog od novopecenih bogatasa, da prate<br />

sa kojom je pevaljkom proveo vece i to su im uglavnom udarne<br />

vesti.Ovo je prevrsilo svaku meru,na prste jedne ruke se mogu<br />

nabrojati ozbiljne TV stanice. Kada sam cuo da utakmicu<br />

nacionalne reprezentacije prenosi TV Pink samo sto se nisam<br />

srusio. Ko je doneo takvu odluku treba hitno kod psihijatra, ali<br />

mislim da mu jedan nije dovoljan, vec mu je potreban citav tim.<br />

U svakoj iole normalnoj drzavi nacionalne televizije prenose sve<br />

vaznije dogadjaje koji su vezani za predstavljanje drzave u svetu,<br />

pa i sportske. Jadna je ova Srbija kada je dozivela da na PINK-u<br />

gleda nacionalnu selekciju.<br />

XYZ: Ukida se kazna zatvora za klevetu? Novinarima u Srbiji<br />

najverovatnije vi{e ne}e pretiti zatvorska kazna ukoliko prenesu<br />

uvredu ili klevetu. O tome bi uskoro trebalo da se izjasni<br />

Skup{tina Srbije, u okviru Predloga krivi~nog zakonika.<br />

Ukoliko Skup{tina ukine zatvorsku kaznu za uvredu i klevetu,<br />

Srbija }e biti prva zemlja u okruènju koja je to u~inla.<br />

Intersantno je da to nisu jo{ u~inile ~ak i neke dràve koje su<br />

starije ~lanice Evrpske unije. Predloènu izmenu odredbi<br />

podraàlo je Ministarstvo kulture, a uskoro }e se o tome izjasniti<br />

i Ministarstvo pravde, kao i Vlada Srbije. U novinarskim<br />

udruènjima smatraju da bi to mogla biti ohrabruju}a promena.<br />

Ipak, iako se odredba o zatvorskoj kazni ve} neko vreme ne primenjuje<br />

u Srbiji, novinari podse}aju da pretnja ipak moè da se<br />


pretvori u izuzetak. NUNS je zatraìo od Skup{tine i da razmotri<br />

uvo|enje odredbe o takozvanoj du`noj novinarskoj<br />

pa`nji, kojom tuèni novinar ne bi morao da dokazuje istinitost<br />

informacije koju je objavio, ve} bi trebalo da dokaè da je postupao<br />

po pravilima struke. Pa sad, ne vidim neke su{tinske<br />

promene, naime, jedno je visina i vrsta zapre}ene kazne, a<br />

druga je stvar sudska praksa, odnosno, kako je sud presudjivao<br />

u tzv. klevetu{ama". Sem u retkim slu~ajevima, optuèni za<br />

klevetu dobijao je uslovnu kaznu ili nov~anu. Ipak, treba<br />

podràti promene u ovom pravcu, ako ni{ta, ono bar imidà<br />

radi. Ne verujem da je ikoga zapre}ena kazna za klevetu<br />

spre~avala da klevetu i u~ini.<br />

Legalista: Predlog o izmeni Krivicnog zakona u kome se za<br />

klevetu nece zatvorski kaznjavati, predstavlja veliki korak<br />

napred. Tacno je da u poslednje vreme sudovi za krivicno delo<br />

klevete nisu izricali kaznu zatvora, ali ce zakonskom promenom<br />

zastita novinara biti potpuna. Vazno je obezbediti adekvatnu<br />

primenu zakonskih odredbi kada je u pitanju visina izricanja<br />

novcane kazne za izvrseno krivicno delo klevete, tj. uticati kroz<br />

sudsku praksu da novcane kazne ne budu velike (kao za vreme<br />

Milosevica).<br />

Abrakadabra: Novinaru Bojanu Ton~i}u su upu}ene ozbiljne<br />

pretnje iz okruènja nekada{njeg {efa Crvenih beretki Franka<br />

Simatovi}a. Dnevni list Danas nedavno je izme|u ostalog<br />

objavio da je Franko Simatovi} Frenki "operativni {ef akcije<br />

‘dobrovoljnih predaja’ Ha{kom tribunalu optuènih iz Srbije i<br />

Republike Srpske". Iako je Vlada Srbije demantovala te<br />

navode, redakcija tog dnevnika prenela je da ostaje pri<br />

objavljenom tekstu jer je on rezutat komunikacije sa vrlo<br />

respektabilnim izvorom koji nije u konfliktu sa vladom". Ipak<br />

nedugo zatim potpisniku teksta Bojanu Ton~i}u ubrzo su stigle<br />

pretnje iz ‘okruènja’ Simatovi}a ne samo tu`bom ve} i<br />

nasiljem: "Redakcija Danasa i ja dobili smo pretnje u<br />

ponedeljak 12.aprila i re~ je o onome kako je uredni{tvo<br />

procenilo da su to utemeljene pretnje, odnosno ozbiljne.<br />

Uredni{tvo je u dva navrata te pretnje razmatralo i<br />

konstatovalo da o njima ne moè da se }uti". Dok god likovi<br />

kao sto je Frenki budu mogli nekaznjeno da prete novinarima<br />

bice novih slucajeva Curuvija u Srbiji. A ocigledno je da u toj<br />

vesti ima istine, jer reakcija ukazuje na to. Uplasio se frenki<br />

kolega i njihove reakcije na vest!!! "Danas" je reagovao na pravi<br />

nacin i stao uz svog novinara, i dao im do znanja da se ne plase.<br />

A istrazni organi... pa njihov odgovor na ovo ce biti verovatno<br />

tipa... neko se salio... kao komandant Dzo sa pancevackog<br />

mosta.<br />

200/na sat: Vecina ljudi pogresno procenjuje franka simatovicafrenkija,<br />

misleci da je on samo jedan od zlocinackih paravojnika<br />

(poput legije, zvekija, gumara). On je covek, koji je stvorio te<br />

nemani, poseduje veliko iskustvo u podzemlju, tako da niko<br />

normalan (ako ih ima u ovoj zemlji) ne treba olako shvatiti<br />

pretnje koje su upucene Bojanu Toncicu, novinaru-Danas-a.<br />

Cudno je kako je Haski tribunal (uz garancije srpske vlade, i<br />

saglasnost SAD-a, Francuske, i Rusije) pustio da se brane sa<br />

slobode ljude koji su dugogodisnji sefovi tajne policije i<br />

zlocinackih organizacija. Zakljucak je da su oni pusteni nakon<br />

nekih dogovora? Kojih pa vec se otkriva ovih dana, lobiranje<br />

srpskih zlocinaca da se "dobrovoljno" pojave u Hagu.<br />

Abrakadabra: Sloboda medija... hmmm... To je po meni veoma<br />

diskutabilno. Narocito u poslednjih par godina. Kada se kaze<br />

sloboda medija, odmah se pomisli na eliminisanje odredjenih<br />

restrikcija, zabrana... ali kada imate medijski prostor neuredjen<br />

zakonom... onda imate viska sloboda... a to nije dobro. Jer tada<br />

dobijate Kurir, Nacional... koji bez posledica sipaju raznorazne<br />

informacije, koje su cesto ili poluinfo, ili totalne lazi. I tada<br />


krecu manipulacije. Svi ce se pozivati na tu vest, koja je uzgred<br />

laz, ali dok stignes da je demantujes ona je vec usla u usi. I tu ti<br />

je kraj. Sta se sada desava Cedi. Koliko je od vesti o njemu<br />

istinito. Kako on to moze demantovati? Pa trebace mu meseci<br />

za to. Znaci dolazimo do zakljucka da su mediji odlicno<br />

sredstvo za kreiranje javnog mnjenja. I kada imate neuredjen<br />

medijski prostor, mediji postaju mocno i opasno oruzje. Mediji<br />

koji izlaze iz okvira profesionalnosti i novinarskoog kodeksa, su<br />

pod necijim patronatom, jer samo tako mogu da opstanu. Pod<br />

cijim to, pitam se? Samo mi jedna misao pada na pamet.<br />

UDBA. Znaci ko kontrolise UDBU on kontrolise Srbiju.<br />

Uopste mi se ne svidja ta ideja. Tu se nesto mora menjati.<br />

Peti oktobar, incident ili (nesvr{ena) revolucija<br />

Platon: Sokratovo pitanje (a moze biti i mog ucenika aristotela),<br />

za Srbe: da li je 5.oktobar 2000. bio samo jedan od<br />

mnogobrojnih ‘’desavanja’’ naroda (bilo ih je na desetine<br />

‘90), ili je pak (nesvrsena) revolucija?<br />

Urednik: Odgovoricu citatom govora Vesne Pesic, sa tribine<br />

Modernizacija Srbije. êtiri godine nakon Petog oktobra.<br />

Nema razloga za o~ajanje. Za mene je Peti oktobar veliki<br />

datum. Tog dana, pre ~etiri godine, energijom na{ih gra|ana,<br />

sru{ili smo zlo~ina~ki reìm i krenuli da gradimo modernu<br />

Srbiju. Gradili smo je tako brzo, da smo se ponadali da ta stvar i<br />

nije ba{ toliko te{ka. No, pokazalo se da nije tako. Latinka<br />

Perovi} je s pravom na to ukazivala, i nije slu~ajno da je ona<br />

svoj ìvot posvetila mukama srpske modernizacije. Opet smo<br />

zastali, pa i unazad krenuli. Koliko puta me zbog toga hvata<br />

o~ajanje. A onda se trgnem i kaèm: nema {ta da o~ajava{,<br />

ulenjila si se. Bolje bi ti bilo da se {to pre vrati{ u Srbiju i krene{<br />

na posao. Te{im se da sam napravila samo jednu pauzu.Ideali<br />

evropske Srbije koji su nas vodili petog oktobra ostvari}e se. Ja<br />

u to uop{te ne sumnjam. Pogledajte samo koliko je navalio ovaj<br />

na{ mladi êda, udario na modernizaciju, reforme i Evropu, pa<br />

ne pu{ta. Ne}e on odustati! I takvih ima jo{ mnogo. Pa koliko<br />

god ona mra~na sekta radila i ma~em mahala kako Srbija<br />

nikada ne bi bila Evropa, toliko je i ova na{a strana navalila, jo{<br />

i vi{e i ja~e, da Srbija {to pre postane deo civilizovanog sveta.<br />

Cena petog oktobra je stigla kasnije. Vo|a na{e petooktobarske<br />

revolucije, na{ premijer i dràvnik, doktor filozofije, Zoran<br />

\in|i}, sa nevi|enom energijom poveo je Srbiju ka Evropi.<br />

Izgledalo je kao dru{tvo u zanosu koje dìnovskim koracima ide<br />

ka budu}nosti. Zoran se hvalio, s pravom, da Petog oktobra nije<br />

prolivena ni kap krvi za slobodu koju smo tog dana izborili. I<br />

jeste to bilo va`no. Jer su na{a istorija, a i bliska pro{lost,<br />

obeleèni potocima krvi. Ali, krvlju je platio samo Zoran.<br />

Molim vas da to nikada ne zaboravimo. Neka svako danas<br />

malo ot}uti za njega. Za modernu Srbiju poloèn je Zoranov<br />

ìvot. Ve} i samo zbog toga se ne moè odustati. Na{ je zadatak<br />

da u~inimo sve da zaverni~ka druìna koja je ubila na{eg<br />

modernistu, demokratu i reformatora, bude otkrivena i<br />

ka`njena. Tim ~inom Srbija se kvalifikuje za Evropu. Zamah<br />

moderne Srbije posle Petog oktobra nije bio incident nego<br />

pravilnost. Koliko god se brisali njeni tragovi, novi i ja~i }e se<br />

stvarati. Zato se ne libim da vam ~estitam Peti oktobar. To je<br />

bio po~etak, ali bez tog po~etka nije se mogla misliti budu}nost<br />

Srbije. Sada je imamo. Vesna Pe{i}, "Modernizacija Srbije" -<br />

05.10.2004.<br />

Lingva Pravnik: Peti oktobar (revolucija ili ne)! Kada govorimo<br />

o petooktobarskim desavanjima iz sadasnje perspektive ne<br />

mozemo a da se ne zapitamo, koliko su njegovi akteri uticali na<br />

razvoj demokratije u Srbiji (posmatrani iz ugla jednog mladog<br />

demokratski orijentisanog intelektualca u Srbiji). Da bi smo<br />

dotakli sustinu stvari u analizi svega sto je zadesilo nasu drzavu<br />

proteklih godina, moramo se posluziti uporedno-pravnim<br />

metodom. Dobrim delom petooktobarska desavanja podsecaju<br />

29

na Francusku burzoasku revoluciju 1789. god. koja predstavlja<br />

kolosalan dogadjaj za svetsku istoriju. Tog misljenja je dr<br />

Slobodan Jovanovic, koji je ovom dogadjaju posvecivao veliku<br />

paznju, posmatrajuci ga kao "takav svetsko istorijski prevrat koji<br />

je, nesumnjivo, otkrio na delu sve politicke vrednosti i tvorevine,<br />

razorne i gradalacke snage drustveno-politickog pokreta, sve<br />

nagonske i strastvene vihore u masama i pojedincima, slabosti i<br />

domasaja racionalnosti, sva neurotska i patoloska stanja<br />

pojedinaca, grupa i naroda". (prof. Dr Stevan Vracar, Pravna<br />

Metodologija) Vodje Francuske revolucije su svojim govorima<br />

raspaljivali mase, imali su: brzu, jasnu, ostru, nepomirljivu<br />

retoriku, snazan revolucionarni duh (iako su mnogi od njih<br />

dobar deo zivota proveli u tamnicama). U moru mnogih,<br />

Danton je bio najkontroverznija licnost, zbog svojih kontakata<br />

sa dvorskim krugovima sto mu je koristilo da postane vodja<br />

najnizih slojeva stanovnistva. O njemu dr Slobodan Jovanovic<br />

pise: "Danton je bio veliki realist u politici; vanredno zivo<br />

osecao stvarne cinjenice; i odredjivao se po neposrednom<br />

utisku koji bi od njih dobio". (prof. Dr Stevan Vracar, Pravna<br />

Metodologija). Kada su mu savetovali da pobegne iz<br />

Francuske, jer mu je zivot bio ugrozen (revolucija cesto pojede<br />

svoju decu), on je izjavio: "Otadzbina se ne odnosi na djonu od<br />

cipela". Analizom izlozenog, mozemo reci da su revolucionari<br />

koji su ziveli pre vise od dva veka bili mnogo inventivniji,<br />

snaznijeg duha, ostrijih reci, dosledniji u pogledu ideja i zamisli<br />

koje su zastupali. Medjutim, postrevolucionarni period je u<br />

mnogome ponistio i umanjio velika dostignuca revolucije, tako<br />

da se namece jedno logicno pitanje: Sta je to sto svaku<br />

revoluciju pokusava da ucini besmislenom? Ko su ti ljudi? Da<br />

bi odgovorili na ovo pitanje analiziracemo petooktobarska<br />

desavanja u Srbiji, jer su slicnosti bez obzira na ogromnu<br />

vremensku distancu, vise nego prisutne. U izlaganju o<br />

demokratiji u Srbiji, naceli smo temu o promenama u strategiji<br />

borbe protiv tadasnje autoritarne vlasti. Potpisivanjem<br />

Kumanovskog sporazuma, a potom povlacenjem srpske vojske<br />

i policije, i najtvrdokornijim Milosevicevim pristalicama postalo<br />

je jasno, da je to krah svega sto se godinama serviralo kao<br />

ideoloska magla. Gradjani su shvatili da je preko potrebno<br />

preduzeti nesto, kako bi se drzava i narod zastitili od daljeg<br />

pogroma. Demokratske snage su se udruzile kako bi lakse<br />

uspele da izborno poraze, vec dotrajao rezim koji je pokusavao<br />

da svoj slab rejting u narodu prekrije, nacionalistickim i<br />

ideoloskim proklamacijama. Raspisani su izbori na kojima je<br />

udruzena opozicija odnela ubedljivu pobedu, ali koju na zalost<br />

tadasnji rezim nije bio spreman da prihvati (jer je za vecinu njih<br />

opstanak na vlasti znacio i izbegavanje krivicne odgovornosti za<br />

ono sto su cinili prethodnih godina, dok su bili na vlasti).<br />

Zapoceo je sveopsti narodni bunt i protest, kako bi se vlast<br />

privolela da prizna pobedu demokratskog bloka, i time<br />

ispostuje narodnu volju. Petog oktobra, na platou Savezne<br />

skupstine okupio se veliki broj gradjana iz cele Srbije, tu su na<br />

jednom mestu bili ljudi svih obrazovnih profila, jer ih je<br />

povezivala zelja da se njihova volja ispostuje, i Srbija konacno<br />

krene putem na kome su skoro sve drzave Balkana daleko<br />

odmakle. Rezim se tada oslanjao (kao i uvek), na svoje<br />

bezbedonosne strukture a narocito na JSO, koji su cesto<br />

nazivani "Slobinim pretorijancima". Medjutim, ubrzo je svima<br />

postalo jasno da niko ne zeli da stane na stranu onih koji ne<br />

postuju svoje gradjane, u ciju su se volju i poverenje stalno<br />

zaklinjali. Konacno je predsednik SRJ Slobodan Milosevic,<br />

"kada je dobio sluzbenu informaciju o svom porazu", cestitao dr<br />

Vojislavu Kostunici i celom narodu pobedu. Prvi put je u Srbiji<br />

u poslednjih sest decenija pobedila demokratija, a narod je<br />

simbolicnom setnjom glavnim Beogradskim ulicama, proslavio<br />

oslobodjenje od totalitarizma. Dogadjaji koji su nakon toga<br />

usledili (hapsenje S. Milosevica i njegova predaja Hagu, razlaz<br />

dr V. Kostunice i dr Z. Djindjica, afere itd.), poceli su da se<br />

negativno odrazavaju na stav javnog mnjenja, i rejting politickih<br />

stranaka demokratske orijentacije. Konacno, ubistvo premijera<br />

dr Zorana Djindjica i sudski proces koji se vodi povodom toga,<br />

poceli su da dovode u pitanje poverenje u same drzavne<br />

institucije, i u sve ono sto se postiglo petog oktobra. Zakljucak<br />

se moze svesti na konstataciju: da su temelji demokratije u<br />

Srbiji postavljeni petog oktobra, ali da do krova predstoji jos<br />

puno napornog rada, i zelje kako bi kuca bila gotova u naselju<br />

koje se zove EVROPA.<br />

Intelektualka: Peti oktobar jeste nesvrsena revolucija, jer da je<br />

tada sve zavrseno danas ne bi razgovarali o sestom oktobru,<br />

nego bi slavili peti kao dan drzavosti... mnogi nisu ni svesni sta<br />

je tada propusteno zalosno je sto smo se u poslednje dve<br />

godine vratili u period pre petog oktobra, a od demokratije nije<br />

ostalo ni ono D.<br />

Nadica: Svakim danom sve manje verujem da je 5.oktobra bila<br />

revolucija. Revolucija je brate bila u Rumuniji ‘89. u<br />

Bukurestu, a ne ono u Beogradu. Sloba priznao poraz,<br />

napravio sebi manevarski prostor i nastavio da radi po svome<br />

(da uz pomoc B92, prenosenja sudjenja) kreira politiku u<br />

jadnoj srbiji. Jedino je DS sa DJindjicem i jos par ministara<br />

radio i vukao napred... ostali su se samo borili za privilegije.<br />

Leonardo: Petog oktobra jeste bila Revolucija, ali su desavanja<br />

posle toga umanjila njen uspeh. Medjutim, svaka revolucija<br />

jede svoju decu, to se nazalost desilo i kod nas. Ja sam bio<br />

ucesnik 5. oktobra, gutao suzavac... Smeta mi kada neko ko je<br />

sedeo u fotelji kod kuce (kao devojcica iz prethodnog<br />

komentara), prica i komentarise o necemu u cemu nije<br />

ucestvovala... PS. Posle bitke svi su GENERALI!<br />

Nabukanadzor: U Beogradu je formiran pokret "Peti oktobar",<br />

~iji je cilj ispunjenje izneverenih obe}anja koja je vlast dala<br />

gra|anima 5. oktobra 2000. Pokret su predstavili predsednik<br />

Demohri{}anske stranke Srbije Vladan Bati}, lider Lige socijaldemokrata<br />

Vojvodine Nenad ânak i predsednica frakcije<br />

Gra|anskog saveza Srbije "11 decembar" Vesna Pe{i}. - Sta mislite<br />

o ovome? Da li Vam ovo lici na pokusaj vracanja na politicku<br />

scenu, ili... Ja stvarno vise nisam pametan, jedino me raduje<br />

povratak Vesne Pesic. Setite je se samo iz vremena Saveza za<br />

promene. Ko zna, mozda i bude nesto od ovoga.<br />

Leonardo: Mislim da je Vesna Pesic OK. Ona mora da uradi<br />

ono sto je Djindjic zapoceo, inace ode sve u propast. Morace da<br />

trckara i miri lidercice iz DOS-a, od kojih su pojedini poceli da<br />

imitiraju Milosevica. Bitno je da je ona voljna da pomogne, MI<br />

je necemo ostaviti na cedilu.<br />

Milutin ljuti: Pa dobro, nije lose to sto hoce Pesicka i jos po koji<br />

lider bivseg DOS-a. Ne znam ko je sve u igri da bude clan<br />

"Petog oktobra", ali mislim da je to daleko od realnog. Cini mi<br />

se da neki od bivsih lidera DOS-a hoce na mala vrata da se<br />

vrate na politicku scenu i da za masku iskoriste Pesicku, kao sto<br />

su to uradili Zoranu Djindjicu. Ali poredjenje (u predhodnom<br />

komentaru) Vesne Pesic sa pokojnim Djindjicem je u najmanju<br />

ruku neumesno.<br />

Lustracija: Interesantan komentar. Vidi se da politicku scenu<br />

srbije pratis nakon oktobarskih promena 2000. da li si pre toga<br />

bio klinac ili radikal ljuti... ne mogu biti siguran (nadam se do<br />

tvog odgovara, na ovaj komentar) svi ti, za koje ti kazes da "na<br />

mala vrata zele da se vrate na politicku scenu", vise su<br />

pojedinacno ucinili za demokratizaciju srbije, nego sto je suma<br />

(zbir) ucinaka svih clanova sadasnje vlade (i u periodu<br />

miloseviceve vladavine, a narocito nakon njegovoh pada)... reci<br />

za protica, batica, canka... da zele da se "na mala vrata" vracaju<br />

u politiku, blago receno je notorna budalastina... u daljoj<br />

prepisci za svakog od njih, nadam se da cu moci da ti<br />

argumentima ilustrujem sta su sve uradili od ‘90.-2003... isto<br />


tako cu ti reci samo argumente i za "zasluge" tvojih favorita<br />

naravno, ukoliko mi uopste odgovoris ko je taj koji vodi srbiju u<br />

evropu (a aktivan je "na politickoj sceni srbije", ili mozda "ceka<br />

pravi trenutak") za vesnu pesic si verovatno cuo, od kako se<br />

vratila iz meksika da si, iole, pratio politicka desavanja, koja su<br />

nas dovela u *ovna, u kojima se trenutno nalazimo, kao i aktere<br />

takve politike, nikada se ne bi usudio da kazes glupost "Ali<br />

poredjenje (u predhodnom komentaru) Vesne Pesic sa<br />

pokojnim Djindjicem je u najmanju ruku neumesno" do dalje<br />

prepiske reci cu ti ono sto vecina onih koji su postovali<br />

djindjica(ili barem malo pratili njegovo politicko angazovanje<br />

od ‘89.) ZNAJU vesna pesic je bila najveci prijatelj i ucitelj<br />

pok. djindjicu... od ‘78. pa sve do ubistva djindjica, bila mu je<br />

mnogo vise od njegovih saradnika u stranci (zivkovica, cede,<br />

tadica... )... i savetnik i iskreni prijatelj (njega i njegove supruge),<br />

cije je misljenje djindjic oduvek uvazavao... nazalost, punih<br />

godinu dana pre ubistva (u toku 2002.), ako si uopste citao<br />

Danas i vesninu kolumnu, javno mu je savetovala (ne samo<br />

njemu, vec i nama koji smo podrzavali djindjica u sprovodjenju<br />

reformi), sta da uradi, da se ne bi desilo ono sto se desilo... uz<br />

svo uvazavanje problema sa kojima se djindjic suocavao<br />

(opstrukcija kostunjicavog, povampirenje milosevicevih ljudi,<br />

kriminalaca, udbe, tajkuna i svih ostalih kriminogenih struktura,<br />

koje su direktno ili indirektno ubile djindjica). Do tvog sledeceg<br />

komentara... pozdrav.<br />

Avatar: vesna je OK, ali ne sme da dozvoli da ponovi<br />

djindjiceve greske (da veruje, da ovaj narod zaista zeli<br />

modernizaciju, i da uopste ume da ceni prave vrednosti)... ona<br />

je pre svega jaka licnost i ima viziju za razliku od tebe, koji cak<br />

ne umes ni da shvatis sustinu dijaloga ako ima nasu podrsku, i<br />

uz kredibilitet koji ima u medjunarodnoj zajednici, uveren sam<br />

da moze da nas izvuce iz bede u koju smo upali. Jednostavno,<br />

mora da deluje polako, ali sigurno, jer je okruzena<br />

kvazipoliticarima... ali smesno je uopste savetovati nekog, ko se<br />

od ‘70. godina bori za demokratizaciju srbije (za tvoju<br />

informaciju, prvi disident pod brozom, ne racunajuci "brozove"<br />

kvazidisidente, cosica, djilasa... ) Zavrsicu komentar latinskom<br />

poslovicom: Ne zbog znanja, vec za zivot ucimo. PS. Prevod ne<br />

moze u potpunosti izraziti svu mudrost ove poslovice... ali bolje<br />

je na srpskom, jer ako si neki prikriveni radikal, tesko da bi ista<br />

razumeo (na lat.)... iskreno, sumnjam da razumes i na srpskom<br />

Oxygene: Ne treba vam mnogo da shvatite da je 6 oktobar<br />

neminovan. To je ujedno i odgovor na temu i postavljeno<br />

pitanje. Svakodnevno se uveravamo da je jedini krivac i ujedno<br />

branilac Milosevicevske Srbije Vojislav Kostunica. Samo je<br />

njemu bilo poznato zasto je drzao Milosevicevog prvog coveka<br />

za prljave poslove, Rada Markovica, na mestu nacelnika DB, 6<br />

meseci posle pada rezima. To je bilo sasvim dovoljno da se<br />

tragovi krvave Miloseviceve vladavine zauvek izgube. Kostunicu<br />

samim tim mogu smatrati za saucesnika. Pogledajte sta danas<br />

radi. On se jos uvek ocinjski ophodi sa ljudima koji su nas<br />

unazadili i ojadili. Mazi ih, ispratnice im pravi, vraca ih na bivse<br />

funkcije, jos samo da pocne da im peva uspavanke za laku noc.<br />

Pocinjem da sumnjam da nas je taj covek prevario kada nas je<br />

uveravao da samo on moze da nas pogleda u oci. Svi oni<br />

njegovi kabinetski saradnici, one sive eminencije Srbije, sve one<br />

podmetacine oko ubistva Gavrilovica, otvorena podrska<br />

ubicama iz JSO, njegov zemljak iz KOS Aca Tomic, skrivanje<br />

Legije, sve to odvratno zaudara da pomislim, ciji je on covek?<br />

Za koga je ovo radio i kakvi su mu planovi? Nema nazad, 6.<br />

oktobar nam je neminovan.<br />

Religija, SPC i ostale "crkvene" organizacije<br />

Mannitou JR: Pre par dana sam procitao jednu apsolutno morbidnu<br />

vest koja je, koliko se secam stigla iz Bugarske. U<br />

nekakvom pravoslavnom manastiru 23-ogodisnja monahinja je<br />


izdahnula na krstu!!! Zasto je bila na krstu? To nije napisano, ali<br />

je navedeno to, da je jedan od velikodostojnika rekao kako ne<br />

moze da komentarise slucaj jer jos uvek nije poznato sta je<br />

monahinja uradila!!! Da li to znaci da pravoslavlje upraznjava<br />

taj drevni metod kaznjavanja? Sta to treba uraditi da bi se<br />

dospelo na krst? Postoji jos mnogo pitanja koja bi trebalo<br />

postaviti, ali neka ova morbidna vest bude pocetak konverzacije.<br />

Ukoliko imate nekih detalja vezanih za ovaj slucaj POPA<br />

UBICE, posaljite.<br />

Bik koji sedi: Super ti je topik... Procitaj molim te, na home<br />

page ovog sajta, u linku Govori i izjave, bisere crkvenih<br />

poglavara SPC.<br />

Mannitou JR: Iz svakog nastupa crkve i njenih zaposlenih stice<br />

se utisak da se ta organizacija pretvorila u jedan FASISTICKO-<br />

LOPOVSKI koncern, ciji je cilj da sto duze ostavi u zivotu<br />

razne nebesko-srpske teorije i teoreticare, kao i da prikupi sto<br />

vise novca za sebe i svoje potrebe. Jedan od najvecih krivaca za<br />

totalnu propast svih (u Srbiji vazda krhkih) vrednosti (u Srbiji<br />

vazda krhkog) gradjanskog drustva je vajna SRPSKA<br />

PRAVOSLAVNA CRKVA. Zato bi bilo potpuno pogresno<br />

govoriti o SPC kao o klasicnoj verskoj instituciji. SPC je na<br />

najgori moguci nacin umesana u rat na prostoru bivse<br />

Jugoslavije, a svedoci smo i njenog konstantnog uplitanja u<br />

politicka zbivanja. Pravo sa sise SRPSKE PRAVOSLAVNE<br />

CRKVE stigao nam je citav korpus nedonoscadi. Neka se ne<br />

naljute oni koje sam zaboravio jer se uvek setim samo onih<br />

"najmilijih": FILARET, raspop ZARKO, AMFILOHIJE,<br />

ATANASIJE, PAHOMIJE, GAVRILO... Cemu ovi ljudi mogu<br />

da nas nauce? Kako cemu?! Drevnoj vestini proganjanja,<br />

drevnoj vestini komandovanja cetom navijaca Rada,<br />

specijalnom batinanju homoseksualaca, pri cemu svestenik i<br />

navijaci tuku greh u coveku, a ne coveka (cista metafizika, zar<br />

ne? ), vrhunskom licemerju, kao i sve popularnijem<br />

zlostavljanju dece, drevnom isceliteljskom zanatu (vrac i veliki<br />

ljubitelj paravojnih formacija Gavrilo). OVO JE SAMO<br />

DELIC OGROMNOG PROSVETNOG POTENCIJALA U<br />

POTPUNOSTI IZOPACENE SRPSKE PRAVOSLAVNE<br />

CRKVE!!!<br />

Tighten Up: Zanima me sta se dogodilo u medjuvremenu,<br />

povodom slucaja te nesrecne devojke (iz rumunskog, ne<br />

bugarskog manastira) koja je preminula na krstu? Da li je neko<br />

odgovarao, da li je iguman tog manastira rascinjen, uhapsen ili<br />

je slucaj zataskan?Da li se rumunski patrijarh oglasio ili je I on<br />

dao neku slicnu cinicnu I morbidnu izjavu poput njegovog ’<br />

sluzbenika". Kako su reagovale drzavne institucije na ovaj<br />

sablasni primer inkvizicije? Ne znam gotovo nista o poziciji<br />

rumunske pravoslavne crkve u njihovoj zemlji I njenom uticaju.<br />

Inace malo znam o zemljama u okruzenju. (digresija sa<br />

referencom na nasu hronicnu izolovanost). No, znam ponesto o<br />

sve vecoj bezocnosti SPC i nesposobnosti rezima da onemoguci<br />

crkvenim velikodostojnicima da indoktriniraju svoju pastvu. Da,<br />

nasa crkva je fasisoidna, jezuitska, farisejska, ona blagosilja<br />

zlocine, u najboljem slucaju ih precutkuje (sto se svodi na isto),<br />

ali ja bih da dodam nesto sto se ne tice etike ili politike, ni<br />

ljudskih prava, nego estetike. Naime, pored ovoga sto sam<br />

nabrojala I sto nisam vezano za SCP, ona je kriva jos po jednoj<br />

tacki. Ona u svojoj ekspanziji (kvazi- renesansi) propagira<br />

vulgarnost I kic zloupotrebljavajuci tekovine vizantijske, raske ili<br />

koje vec skole srpskog srenjevekovnog slikarstva I arhitekture.<br />

Da li ste primetili sve one ruzne plastificirane ikone koje vise na<br />

retrovizorima? Da li ste nekada bili u kucima strastvenih<br />

vernika koji se takmice u broju losih reprodukcija fresaka I<br />

ikona verujuci da ce ce im njihova brojnost pribaviti vecu milost<br />

kod boga, koji je I sam ni kriv ni duzan postao privatna svojina I<br />

miraz svim onim samozadovoljnim tipovima mirnog I najcesce<br />

meketavog glasa, koji ne prestaju da govore u Njegovo ime. Zar<br />

31

nisu I oni ruzni I nekultivisani kao I njihova olako usvojena<br />

doktrina koja nema nikakve stvarne veze sa ljubavlju na koju se<br />

neprestano pozivaju? Pa jos te njihove tipski gradjene crkve na<br />

svakom koraku, koje izgledaju kao da se kakav dokoni<br />

gastarbajter igrao kopiranja srednjevekovnih zaduzbina (I<br />

oblozio ih mermerom kojim je malo pre toga sredio svoje<br />

kupatilo). Da li ste nekada imali prilike da drzite u ruci neku od<br />

nesuvislih knjiga iz njihove bogate produkcije? Ko kaze da u<br />

Srbiji nema novca za izdavastvo? Da li ste prisustvovali nekom<br />

casu veronauke na kome su elementarni civilizacijski postulati<br />

izokrenuti naglavacke od strane kakvih smusenih I priucenih<br />

polu-inteligenata?Tim ljudim sumnjive pismenosti I duhovne<br />

sirine je najveci domet u knjizevnosti Dostojevski I najveca<br />

mistifikacija u poeziji Nikolaj Velimirovic ili Ducic! Da li ste<br />

nekad videli na sta lice zgrade od javnog znacaja koje su oni<br />

povratili(?) u svoj posed I preuredili ih po svome umesto da se<br />

o njima staraju strucnjaci iz Zavoda za zastitu spomenika?<br />

Neumerenost, kic, prostakluk.<br />

Neartikulisana individua: Evo jednog govora vladike SPC-a<br />

Atanasija Jeftica. Govor je od prosle godine, tacnije 7.april<br />

2004. Integralni tekst se nalazi na adresi<br />

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=375301, a ovde<br />

navodim samo najinteresantnije delove "besede". "Ve}<br />

tradicionalno, 7. aprila, na Blagovesti, u manastiru ]elije kod<br />

Valjeva, odràno je se}anje na oca Justina Popovi}a, koji slovi<br />

za jednog od ve}ih, i zna~ajnijih teologa i duhovnika u<br />

pravoslavnom svetu. Posle Svete arhijerejske liturgije, kojom<br />

prilikom je o blaènopo~iv{em ocu Justinu besedio vladika<br />

Irinej, usledila je Duhovna akademija pod velikom {atrom, gde<br />

se mikrofona dohvatio vladika Atanasije sa svojim programom.<br />

Za{to su Srbi nacionalisti, za{to njima ne ide u korist da mi<br />

budemo vezani za svoj narod, i da taj dar Bo`ji po{tujemo.<br />

Niko ne govori koliko su Jevreji nacionalisti, koliko Nemci,<br />

Amerikanci, oni to zovu druk~ije, ameri~ki strate{ki interesi. A<br />

gori su od fa{ista i nacista, ti isti Amerikanci, probajte da<br />

nagazite ameri~ke interese, gde su do{li oni name}u svoje<br />

interese, name}u {ovinizam. Po njima svi smo mi drugostepena<br />

civilizacija, zato {to nismo kao oni. To su demonske pretenzije,<br />

zato, nemojte se bojati, pustite te evroslinavce po Beogradu,<br />

ima ih jedan kombi da ih skupite, dve Nata{e, dve Sonje, dva,<br />

ne znam kako se zove, Mirko \or|evi}, naàlost bili se<br />

dokopali prethodne vlasti, takozvane dosovske, gde se {ljam<br />

okupio, nazadnjaci koji su usred Beograda demonstrirali svoja<br />

prava na nastranosti.(misli na gej paradu-prim.) I bio je ministar<br />

i potpredsednik Vlade takav jedan. Pa sve deca razbucala; tu se<br />

jedino udruìli "partizanovci" i "zvezda{i". Pustite, ne treba se<br />

obzirati na njih, ali, naàlost, oni njih podràvaju i pla}aju. Kad<br />

biste u{li u biografije tih ljudi, kad biste ih videli izbliza, kakvi su,<br />

odma’ bi vam sve bilo jasno. Ne treba im pridavati va`nost, ali<br />

ne treba se pribojavati od toga... U mom kraju, u mom selu,<br />

Srbin je ~ovek, komunisti nisu Srbi govorili smo, to su Turci, ne<br />

moè samo krv i meso da bude karakteristika Srba. Otac Justin<br />

je za nebesku Srbiju bio, jer, bra}o i sestre, nema krv i meso, da<br />

je Marko Kraljevi}, da je od Du{ana Silnog, ni{ta samo je hrana<br />

crvima, ako nema veze s nebom, ako nemate u telu telo i krv<br />

Hristovu. Kad je otac Justin preminuo, svi ste videli, u ono<br />

vreme, u 1 i 20, sad je to otprilike, on je bio ko an|eo, beo,<br />

svetao, ve} je bio na nebu. Ja vam danas svedo~im, 40 dana sam<br />

se molio za njega, nisam mogao vi{e. Ose}ao sam da je to Bo`ji<br />

~ovek koji je uzet od Boga gore. I danas njegova soba, kad se<br />

sagnete, jo{ miri{e, iako su sestre prale i vetrile, eto, 25 godina,<br />

na onaj fini znoj koji je on imao. Ima ljudi s neprijatnim<br />

znojem, {ta da radite, jadni muslimani po{to jedu loj. Znate {ta<br />

se desilo u selu Brdarici, ~ovek bio dobar, svra}ao ljude ku}i,<br />

putnike, jedno jutro svratio dvojicu, èna ~ista, posluènje, ali<br />

uzrujala se, jao oprostite, ~istila sam, oprostite {to mi smrdi, i<br />

tako nekoliko puta, jao oprostite {to mi smrdi, oti{li oni i ~ovek<br />

}e, ludo jedna, oni smrde, a ne soba, bili muslimani, ona jadna<br />

nije znala. Jedan je musliman rekao u Bosni, lako je vama, vi se<br />

jednom okupate. Otac Justin je bio sveti ~ovek, imao je taj<br />

divan, fini miris, danas ga osetite u sobi kad do|ete. On je bio<br />

Bo`ji ~ovek i bez toga, ima trista drugih ~uda." Bas u duhu<br />

pravoslavlja, zar ne?<br />

Mannitou JR: Postoji li nemoralnija religijska organizacija od<br />

SPC? Evo pre desetak minuta upravo je o tome u<br />

PESCANIKU govorila Mirjana Miocinovic. Govorila je o crkvi<br />

koja ne pokazuje elementarnu solidarnost ali zato pokazuje<br />

glad kada je u pitanju moc. Njihovi drugari iz vrha srpske vlasti<br />

cine sve da SPC tu moc i dobije i postane autoritarna<br />

organizacija, jer vise niko nema *uda da bude diktator. Nadam<br />

se da ste svi primetili nagli porast pravoslavnog fanatizma.<br />

Citave grupe mladih ljudi pocinju da prihvataju vrednosti tog<br />

TURBO-PRAVOSLAVLjA. Brade, marame i duge haljine<br />

kao simboli nove neslobode, kao uniforme novog srpskog<br />

diktatora SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE!!! Kad smo se<br />

vec dotakli neestetskih pojava, Mirjana Miocinovic primecuje<br />

da hram na Vracaru izgleda kao "SKOROJEVICKO<br />

KUPATILO". PS: Prodajem brkovez CARA DUSANA!!!<br />

Pera Miskovic: Razdvajanje drzave i religije je definitivno nesto<br />

sto treba tek da se dogodi u Srbiji. To je i problem i nekih<br />

evropskih drzava. Osim u Srbiji, videcete ga na jako<br />

raznovrsnim mestima sirom Evrope. Ovako, napamet, pomislio<br />

sam na drzave kao Rusija, Grcka, Kipar, Danska (da, u<br />

skandinavskim zemljama postoji institucija drzavne crkve),<br />

Velika Britanija (sef drzave = glava crkve), te, recimo, Spanija i<br />

Italija, gde crkva stalno nastoji da utice na drzavu. (Iznenadili<br />

biste se koliko je malo ljudi u Spaniji zaista religiozno.) O<br />

Balkanu ne treba ni govoriti. Po pitanju sekti, Srpska<br />

pravoslavna crkva ima sledeci zvanicni stav: sektama se<br />

smatraju sve hriscanske crkve koje nisu pravoslavne, Katolicka i<br />

Anglikanska, jer ove tri imaju ono sto se u crkvenom zargonu<br />

naziva «apostolic succession» (da li bese «apostolsko<br />

prejemstvo»?) tj. neprekinuti lanac dodirivanja temena glave od<br />

Hrista, preko apostola, sve do svakog njihovog svestenika.<br />

Ostale religije, na primer za hindu ili budisticku religiju,<br />

pravoslavni teoreticari smatraju «ostacima prethriscanskih<br />

mnogobozackih kultova», a samim time, manje dostojnim<br />

sistemima verovanja. Mislim da je prosto zastrasujuce sto se<br />

takva neka pseudologika koristi i kod odlucivanja od strane<br />

srpske drzave sta ce se smatrati «sektom», sto samim time sve<br />

te verske grupacije stavlje u podredjeni polozaj. Uostalom, ako<br />

se samo «tradicionalne» verske organizacije smatraju «nesektama»<br />

u ocima srpske drzave, onda kao izvornu i<br />

tradicionalnu religiju mozemo predstaviti i razne kultove<br />

slovenskih bogova, koji su postojali na ovim prostorima.<br />

Okrugli_sto: Mislim da se ne slazem sa idejama ljudi koji SPC<br />

opravdavaju za svesne i nesvesne grehe pocinjene ovih godina.<br />

Mislim da je osnovni problem ljudi u Srbiji sto misle da je<br />

pravoslavlje vezano za SPC kao organizaciju. SPC je<br />

organizacija koja sa vaseljenskim sinodom ima jako<br />

kompleksan odnos (da ne kazem nategnut) tako da ce jos malo<br />

i vaseljenskog patrijarha proglasiti jeretikom.Kao pravoslavac<br />

ne mogu da razumem vecinu poteza koje u medijima prave<br />

celni ljudi ove verske zajednice. Mislim da cak ni satanisti ne<br />

mogu propagirati ubistvo na tako mastovit nacin kao sto to cini<br />

pukovnik Radovic.Smatram da ako SPC ne moze da se ogradi<br />

od ljudi koji od nje prave monstruoznu masinu za ispiranje<br />

ljudskih mozgoava i nacisticki pokret onda tu postoji kolektivna<br />

krivica. Licno kao vernik posle vise izjava u medijima od strane<br />

ljudi slicnih pukovniku Radovicu, ogorceno posmatram ljude<br />

koji se bave mojom dusom! Da li je zilotski red prevladao i da li<br />

ce kao svoj manastir na Atosu minirati celu Srbiju u pokusaju<br />

da se integrise sa svetom ne bih znao da kazem ali mi sve mirise<br />

na barut!<br />


Kino: U organizaciji srs-a, stranke za koju su glasali svi ratni<br />

zlo~inci u Srbiji na svim prethodnim izborima i svi kriminalci u<br />

zatvorima, prikazan je film o stradanju srpskog naroda u Bih i<br />

Hrvatskoj. Patrijarh Pavle je bio u prvom redu i pa`ljivo slu{ao<br />

govorancije radikala Tomislava Nikoli}a, dobrovoljca i u~esnika<br />

u vojnim ili paravojnim formacijama (kako mu kad odgovara<br />

da kaè) koje su u selu Antin ali i na mnogim drugim mestima<br />

po~inile ratni zlo~in. Ja zaista ne mogu da verujem da je na{a<br />

crkva toliko slepa za doga|aje iz bliske pro{losti. Neki sve{tenici<br />

su imali priliku da vide da se za su|enje u Ov~ari sudi<br />

pripadnicima vojne formacije koji su svi od reda imali ~lanske<br />

karte srs-a (jo{ ih imaju) koje je li~no ispratio predsednik te<br />

stranke a komandom u Vukovaru, da ni jedan Hrvat ne sme ìv<br />

da napusti grad, po~inio verbalni delikt zbog kojegi odgovara u<br />

Hagu. Verbalni delikt pred postrojenom jedinicom<br />

dobrovoljaca, ~lanova njegove stranke koji su samo njegovu<br />

komandi slu{ali i izvr{avali. Za{to se na{a crkva jasno i<br />

nedvosmisleno podràva strana~ke aktivnosti partije za koju su<br />

svi dokazani i nedokazani ratni zlo~inci glasali. Kako ih nije<br />

sramota? Crkva se na ovaj na~in svesno ili nesvesno stavlja na<br />

stranu najbezumnije i najokrutnije politike koja je na{ narod<br />

ponizila i jo{ ga poniàva na svakom koraku. Da li oni zaista<br />

misle da }e pobedom Tomislava Nikoli}a i njegovih drugara<br />

dobrovoljaca na slede}im izborima, biti stvoreni uslovi da se<br />

sa~uva Kosovo? Zar je mogu}e da patrijarh na{e crkve<br />

aplaudira govoru ~oveka koji je vi{e puta javno pred TV<br />

kamerama izjavio da mu nije ào {to je ubijen novinar<br />

]uruvija?<br />

Rambo: Poslednjih 17 godina SPC se strasno<br />

iskompromitovala. Da ne kazem srozala, mozda najnize do<br />

sada u citavoj istoriji. Ne, ne generalizujem, i ne "pljujem" po<br />

crkvi kao instituciji. Upravo zbog mnogih iskrenih vernika<br />

kojima ona treba. I jer upravo zelim da bude mnogo bolja. Da<br />

dodju u njoj do izrazaja neki bolji ljudi (npr. Janjic, Rakita), za<br />

koje jos uvek verujem da ih ima. Mozda i vise no ovih drugih,<br />

ali ovi su organizovaniji i glasniji. Ali kako mogu doci, ako im je<br />

ovo sada primer? "Patrijarh je otisao tamo jer je pozvan, a on se<br />

uvek odaziva, to mu kao verskom poglavaru i duhovnom vodji<br />

naroda i primereno". Donekle tacno. Ali ipak, on ne bi smeo<br />

dopustiti da bude manipulisan od takvih stetnih grupa i partija<br />

kao sto su smradikali i slicni. Uostalom, ako pretenduje da<br />

bude duhovni vodja naroda, crkva ne sme preuzimati i politicke<br />

uloge. U redu i da je otisao samo zbog poste prema zrtvama iz<br />

filma. Ali ja ipak uopste ne mogu da pravdam da je mogao<br />

preci preko svega ostalog negativnog u citavoj stvari, ocigledne<br />

politicke zloupotrebe zlocina, radi smradikalske promocije i<br />

pokusaja njihovog pranja od sopstvenog udela krivice.<br />

Nemoguce je da Patrijarh nije bio svestan te strane stvari. I<br />

prema tome, njegovo prisustvo tamo je apsolutno neprimereno.<br />

I znaci indirektno, ili cak i vrlo direktno ovim cinom<br />

podrzavanje te pogubne politike.<br />

Ludo i brzo: De~aci ponovili iskaze o Pahomiju. Ni{-Danas je<br />

nastavljeno su|enje vladici vranjskom Pahomiju. Pred<br />

Op{tinskim sudom u Ni{u tri o{te}ena de~aka peti put su<br />

ponovila iskaze u kojima okrivljenog optuùju za seksualno<br />

zlostavljanje, a advokati odbrane kaù da se ovih dana napada<br />

sve {to je sveto srpskom narodu. De~aci su bili dosledni u<br />

iskazima u kojima su detaljno opisali na koji na~in su postali<br />

`rtve seksualnog zlostavljanja koje je sprovodio optuèni<br />

Tomislav Ga~i}. Ako je pedofilija sve ono sto je sveto srpskom<br />

narodu, onda cu rado promeniti veroispovest i postati clan neke<br />

druge religije.Sta bi mi falilio da postanem budista, oni<br />

verovatno nisu pedofili kao ovaj nas Tomislav Gacic. Tomislav<br />

spada u grupu svestenika kojima je idol pukovnik Amfilohije.<br />

To je onaj Amfilohije koji televiziju B92 nazva izdajnickom, a<br />

NVO djavoljim organizacijama. Ne zna covek dal je vise<br />


bezobrazan ili glup.<br />

Govor mr`nje<br />

Danguba: "Ljudi sa jednom knjigom opasniji su od ljudi bez<br />

ijedne: ovi potonji naprosto ne znaju nista, oni prvi misle da<br />

znaju sve" (Teofil Pancic). Gledao sam TV prenos sa promocije<br />

knjige dr Vojislava Seselja-"Istorija srpskog nacionalizma", i cuo<br />

izjavu Tomislava Nikolica u kojoj je on naziva "Srpskom<br />

biblijom". Ne mogu da se nacudim kako neko u 21. veku moze<br />

da pise tako "jeftine" knjige. Zar "on" misli da smo mi Srbi<br />

toliko glupi, da jedemo sve ono sto nam serviraju "Haski<br />

mucenici". Kazu da je u Hagu Seselj napisao mnogo knjiga, ali<br />

ja se rukovodim jednom izrekom: "Ako nesto zelis da<br />

obezvredis samo ga omasovi".<br />

Lebadìja: Evo jedne izjave velikog idola naseg fon voje od<br />

takova, nikolaja velimirovica pristalice konc koncepta iz Drugog<br />

svetskog rata: "Sva moderna gesla evropska sastavili su @idi,<br />

koji su Hrista raspeli - i demokratiju i {trajkove i socijalizam i<br />

ateizam i toleranciju svih vera i pacifizam i sveop{tu revoluciju i<br />

kapitalizam i socijalizam. Sve su to izumi @idova, odnosno oca<br />

njihova, |avola".<br />

Marko: "Izve{taj specijalnog izvestioca Saveta za {tampu<br />

Medija centra za mart - po{tovanje eti~kih normi u dnevnoj i<br />

nedeljnoj {tampi. Psovke, uvrede, laì i klevete. Kada se strah i<br />

la` institucionalizuju, tada moè da se sru{i i poverenje u<br />

prijatelja - zapazio je Emanuel Levinas. Zna~ajan udeo u tome,<br />

imaju mediji. Oni nisu samo simptom ve} i uzrok dru{tvene<br />

patologije i izopa~enih institucionalnih i interpersonalnih<br />

odnosa u dru{tvu"... Novinari (kao uostalom i svi) rade da bi<br />

zaradili za zivot. Meni smeta sto umesto da pisu objektivno, oni<br />

tezgare tako sto pisu u duhu onoga ko im ponudi najvise novca.<br />

Zato smo imali slucaj da pojedine medije kod nas finansiraju<br />

kriminalni klanovi (poput Legije, Spasojevica itd.). Curuvija je<br />

bio covek koji se trudio da nepristrasno informise javnost o<br />

svemu sto se dogadja u Srbiji, ali je zbog toga ubijen (pociscen).<br />

Mislim, da iz svega sto nam se desavalo nismo izvukli pouke, jer<br />

ne vidim da se bilo sta u tom pravcu promenilo.<br />

Profa: Gledao sam Jorgovanku Tabakovic na TV Kraljevu, i<br />

cudi me kako neko ko istice titulu magistra moze tako<br />

neargumentovano da izjavljuje. Kod Radikala nista novo, jer u<br />

njihovoj svesti nema nista novo. Sa puno mrznje govori o<br />

medijima, pojedinim politickim strankama, NVO-u... Postavio<br />

bih joj sasvim logicno pitanje: Kako ona misli da reformise<br />

drustvo (narocito privredu), kada sa Radikalima medjunarodna<br />

zajednica ne zeli da saradjuje? Verovatno zeli da primeni<br />

Severnokorejski model razvoja ekonomije!<br />

Mladi radikal: Sta mi ne komuniciramo nisakim! Kakve su to<br />

gluposti. To su samo namestaljke kvazi demokrata da je evropa<br />

protiv nas... Samo nas stav moze da se nesvidi tkz evropejcima,<br />

a to je da smo mi uvek za razgovor, ALI na ravnopravnoj<br />

osnovi. E to niko vise u zemlji Srbskoj ne zahteva od<br />

medjunarodne zajednice, vec kao vazali idu im na poklonjenje.<br />

A braca Rusi su uvek tu. I ekonomsko povezivanje sa ruskim<br />

zemljama brzo bi izvuklo Srbiju iz krize. A tek Kina, Indija...<br />

Flash Gordon: Ma sta to govoris covece kakvo tvoje<br />

ekonomsko povezivanje sa Ruskim zemljama bulaznis decko,<br />

nesto si lose pojeo. Pa secas li se da ste tu ideju o vaskolikom<br />

ujedinjenju Srbije Rusije i Belorusije lansirali na Srpski narod u<br />

paketu sa tomahavcima NATO a 1999 god. Da, to je bio prvi<br />

sedativ vec izgubljenom narodu kome ste stitili interese onako<br />

patriotski, kako samo vi umete, u vidu stradanja i patnji. Posle<br />

ste rikali po mostovima i pravili se herojima, naravno znajuci da<br />

to nisu mete, a mete su bile tamo gde vas nije bilo. Ako<br />

33

udemo docekali da nam vi tzv. radikali ponovo pisete istoriju,<br />

onda ja odoh u Crvene brigade.<br />

Srpski heroj: Sta to mlatis mladi vadikavu?O kakvoj ti Rusiji<br />

pricas i njihovoj ljubavi prema Srbiji,znas li ti jadnice koliko su<br />

Rusi dobijali para za svaki dan bombardovanja Srbije.Rusi su<br />

uvek profitirali na Srpskoj grbaci,nikad nam nisu ni bili prijatelji<br />

nego su nas muzli kroz citavu istoriju.Srbija treba da se okrene<br />

prema zapadu i da konacno zavrsimo sa "bratskom" nam<br />

Kubom,Belorusijom,Severnom Korejom zemljama koje<br />

nemaju nikakve perspektive,one imaju samo svoje diktatore<br />

kao sto smo i mi imali Milosevica.Dosta mi je prica vas radikala<br />

o Srbima kao nebeskom narodu,stvarno zelim da ostanem na<br />

zemlji a ne kao desetine hiljade momaka zbog vase patriotskoherojske<br />

politike zavrsim na nebu.SRS je jedna fasisticka partija<br />

koju trebasmo da zabranimo posle 5.oktobra,nego ne mogasmo<br />

od "legalista".Gospodo radikali vi srozaste sa vasim bracnim<br />

drugom Milosevic ovu zemlju na najnize grane, na kakve Srbija<br />

u istoriji nije bila.<br />

Marko: Neko je pomenuo "tzv. evropeizam", pokusavajuci da<br />

omalovazi intelektualce koji su pripadali tom pravcu. Po onome<br />

kako je to ucinio vidim, da je tesko i bukvar procitao do kraja.<br />

Problem kod Radikala nije sto ne znaju, vec sto ne zele da<br />

citaju (ako izuzmemo Seseljeve memoare iz Haga-u formi<br />

"Biblije"). Oni nemaju: istorijsku, geografsku, sociolosku,<br />

politikolosku, pravnu... predstavu. Odusevljavaju se drzavama<br />

koje se nalaze na marginama savremenog drustva. Dok ceo<br />

svet prica o globalizaciji i ujedinjenju, oni bi da stvaraju vojne<br />

saveze sa Kinom, Sev. Korejom... mozda i sa Bin Ladenom. Ja<br />

im zelim puno srece, ali neka probaju da ostvare svoje ratne<br />

ambicije u nekoj drugoj drzavi, a nas neka ostave na miru!<br />

Johny: Evo, opet ista prica i ista dijagnosticka slika klasicnog<br />

primera onih sto sebe nazivaju radikalima. Opet se ponavljaju<br />

(prizivaju) groteskni motivi i umisljeni spasioci, nasa braca koja<br />

ce na samo jedan mig da nam dotrce i prihvate u siroki, bratski<br />

zagrljaj. Majcica Rusija je ponovo potreba ali ovog puta po<br />

shvatanju mladog radikala u jacem sastavu, najacem do sada, sa<br />

sve Kine i Indije. Cudi me da svoje seirenje nije poceo sa vec<br />

mega popularnom " istorijski trenutak je braco " ili " vreme je da<br />

se pokaze ko su izdajnici a ko su patriote " imali ste vi dosta<br />

takvih neurastenicnih ispada, dovoljno smo ih slusali i vreme je<br />

da vi naucite da slusate bolje jer tako mora biti. Sve ono, sto<br />

sam ovih godina video i cuo od vas radikala, zavrsilo se<br />

destrukcijom, patoloskom agresivnoscu, mrznjom,<br />

beskrupuloznom zeljom za vlascu, ratovima i razaranjima. Budi<br />

dobar i uci od boljih - nikad nije kasno.<br />

Jeca: Kada god cujem izraz govor mrznje, ja se setim onih<br />

strasnih godina Miloseviceve vladavine. Setim se svih onih koji<br />

su svojim poganim jezikom huskali i ubedjivali narod na ovakav<br />

necivilizacijski nacin. Setimo se Ivana Markovica, koji je<br />

demokratsku opoziciju nazivao "trabantima" i<br />

"petokolonasima", njegovog klubskog druga, Gorana Matica, pa<br />

Mirka Marjanovica, koji se i danas oglasava tako sto je izdao<br />

knjigu "U raljama dosovske vlasti". Primera ima mnogo a<br />

najveci biser medju njima po meni je izjava Tomislava Nikolica,<br />

gde je pomenuti dao definiciju i podelu domacih izdajnika na:<br />

Izdajnike naroda i izdajnike drzave.<br />

Nabukanadzor: Bravo za podsecanje. Pa ja sam totalno<br />

zaboravio na tu ekipu. Kakav drim tim. Pa i Gebels bi im<br />

zavideo, a bogami i imao stosta da nauci. Secam se da sam<br />

pripadao hordi huligana, petokolonasa, narkomana, stranih<br />

placenika, americkih spijuna, hitler jugend... Sve u isto vreme.<br />

Kakvi su oni vizionari bili. Verovatno su inspirisali Peter<br />

Jackson-a da na osnovu "naseg" vernog opisa (datog od strane<br />

Matica i Markovica) napravi horde iz Gospodara prstena.<br />

Kako smo ruzni, BRE. I opasni.<br />

Obican covek: Vidim da ste se lepo podsetili na stubove propagande<br />

Milosevicevske Srbije. Ali jedan renomirani clan<br />

Milosevicevog klana sinoc je imao veliki "come back". Vratio<br />

nam se Sinisa Vucinic, onako pun zelje za osvetom i konacnom<br />

unistenju neprijatelja patriotizma. Covek paradoksa i neuspeo<br />

primer genetskog inzinjeringa, radikal i levicar i olicenje infantilne<br />

Milosevicevske Srbije. Sta zakljuciti posle svega ovoga sto<br />

sam rekao. Ja samo na jedno tipujem. Vucinic je covek sa<br />

platnog spiska DB-a i izgleda da Kostunica i njegovi ovakve<br />

poput Vucinica cuvaju izolovane kao virus, pa ih po potrebi<br />

pustaju da sire svoju poganu zarazu.<br />

Obican covek: U ponedeljak uve~e, pred kraj emisije "Insajder",<br />

u zgradu B92 do{ao je Sini{a Vu~ini}, predsednik Srpske partije<br />

socijalista i pripadnik naoruàne grupe koja je u martu 2001.<br />

poku{ala da spre~i hap{enje Slobodana Milo{evi}a. Vu~ini} je<br />

do{ao s ~etiri osobe, od kojih je jedna, naoruàna pi{toljem, s<br />

njim u{la u zgradu. Razlog za ulazak u B92, kako je objasnio<br />

Vu~ini}, bio je poku{aj demantovanja izjave koju je êdomira<br />

Jovanovi}a dao za "Insajder". Vu~ini} je rekao da posle sino}ne<br />

emisije u Beogradu nema mesta i za njega i Jovanovi}a. On je<br />

kazao da se ~uo i sa Makom (@eljko Maksimovi}, vo|a grupe<br />

koja je bila osumnji~ena za ubistvo policijskog generala Bo{ka<br />

Buhe) i sa suprugom Milorada Ulemeka Legije. Vu~ini} je<br />

poru~io da Jovanovi}a ne}e ubiti ni Maka ni Legija, ve} njegovi<br />

ljudi iz Hercegovine, te da je "spreman da ga odrobija". Po<br />

odlasku iz zgrade, Vu~ini} se javio jo{ nekim redakcijama i<br />

poru~io da }e tokom no}i sa svojim ljudima opkoliti zgradu<br />

B92. O toj pretnji odmah je obave{tena policija, koja je uzela<br />

izjave od radnika obezbe|enja B92. Tokom no}i i u utorak nije<br />

bilo drugih incidenata. Sve je jasno, Sinisa upada u B92 sa<br />

stilom, spreman na konacni obracun. Poletan kao pre petnaestak<br />

godina,(kada je bio Predsednik omladine Rojalisticke<br />

stranke da bi na kraju zavrsio kao clan direkcije JUL-a i<br />

metafizicke drzave monarhije Srpske) Sinisa nam je svima dao<br />

lekciju iz rodoljublja i verovatno mnogo vise.<br />

Nabukanadzor: Ajde sad vojvodo lepo u corku za pretnju<br />

ubistvom, dosta si bio na slobodi.<br />

The Boy: Bilo bi dobro da vidimo da li ce se to desiti. Da smo<br />

mi normalna drzava i da imamo stvarno vladavinu prava,<br />

Vucinic bi vec cekao drugi dan iza resetaka. Gde su sad<br />

Legalisti. Pa probise nam glavu o legalitetu, a sad ni da privire.<br />

Kostunica misli da ako je dobio "Studiju o izvodljivosti" moze<br />

da hekla i da se hvali. Gde je Jocic trafikant. Nesto ga ne cujem<br />

da se oglasava. Ma gde je Bakarec, nova porno ikona, mozda<br />

ce dojahati na konju sa macem. BLJAK.<br />

Reforma vojske<br />

Lingva Pravnik: Reforma vojske. U sveopstoj demokratizaciji i<br />

transformaciji drustva (misli se na drzave u tranziciji), vojska je<br />

ostajala skoro netaknuta. Da bi smo dobili odgovor na pitanje<br />

zasto se to desavalo? Sta je uzrok? Moramo znati sustinu<br />

principa po kojima vojska funkcionise. Naime, vojska, manastiri<br />

i druge institucije, predstavljaju mesta u kojima dolazi do<br />

ogranicavanja slobode (u smislu postovanja kucnog reda), tako<br />

da to nije ambijent za ljude koji ne vole ogranicenja, ma koliko<br />

ona bila opravdana, jer guse kreativnost, slobodoumnost itd. To<br />

nikako ne znaci da vojsku treba ukinuti, zasta se zalazu<br />

pojedinci koji ne poznaju sustinu funkcionisanja institucija kod<br />

kojih subordinacija predstavlja nacin regulisanja rada njenih<br />

pripadnika, vec je treba transformisati i modernizovati<br />

kadrovski i tehnicki. U vojsci postoji linija komandovanja i linija<br />

bezbednosti. Liniju komandovanja, cine formacije (od odeljenja<br />

do korpusa) u kojima su zaposljena aktivna vojna lica i vojnici<br />


(na odsluzenju vojnog roka i vojnici po ugovoru). Postavlja se<br />

pitanje sta ovde treba menjati? Prvo je potrebno napraviti<br />

radikalni rez, koji ce voditi smanjenju broja pripadnika vojske u<br />

ovom sektoru. Jedini kriterijum kojim se treba rukovoditi je<br />

profesionalizam. Potrebno je smanjiti broj civilnih lica (od kojih<br />

vecina samo opterecuje vojni budzet), zatim otpustiti jedan broj<br />

aktivnih podoficira sa zavrsenim kursom od 9 meseci (sto nije<br />

dovoljno cak ni za dobrog snajdera, a kamoli osposobljenog<br />

vojnog lica koji ce u ratu komandovati vojnicima), njih ne treba<br />

mesati sa podoficirima koji su zavrsili srednju vojnu skolu koji<br />

su itekako sposobni, jer su se za svoj poziv skolovali pune cetiri<br />

godine. Vazno je uciniti vojsku pokretljivijom kako bi mogla da<br />

odgovori na sve izazove koje namece moderan nacin ratovanja.<br />

Treba raditi na tehnickoj modernizaciji vojske, jer postojece<br />

stanje je lose s obzirom na starost vozila, nedostatak borbenih<br />

aviona novije generacije i goriva za obavljanje trenaznih letova,<br />

pa samim tim je nemoguce odrzati borbenu gotovost na<br />

zadovoljavajucem nivou. Potrebno je potpuno rasformirati<br />

upravu za informisanje i moral, jer se ne moze shvatiti svrha<br />

njihovog postojanja. Na visinu morala u vojsci ne uticu<br />

predavanja koja oni drze, vec standard njenih pripadnika. Ovo<br />

ce zvucati saljivo ali je istinito: ako bi smo pitali laika za vojna<br />

pitanja, koja je razlika izmedju NATO vojske i nase vojske,<br />

odgovor bi glasio da NATO nema moraliste ali zato ima<br />

blagajnike. Potrebno je promeniti i pojedine principe na kojima<br />

pociva vojna doktrina, po pitanju odnosa prema potcinjenima<br />

(misli se pre svega na vojnike na odsluzenju vojnog roka), i<br />

napustiti pojedine vec tradicionalne vrste kaznjavanja koji nigde<br />

nisu propisani, ali se primenjuju (poput usivanja dzepova sa<br />

kamenjem, pozdravljanja drveca, skupljanja lisca i pikavaca<br />

prstima itd. ). Trebalo bi otvoriti novi smer na Vojnoj akademijivojna<br />

policija, apro po policijskoj akademiji. Na taj nacin bi smo<br />

dobili skolovane oficire Vojne policije, i poboljsao bi se kvalitet<br />

strucnog kadra koji bi poznavao krivicnopravnu i<br />

kriminalisticku problematiku, sto do sada nije bio slucaj. Linija<br />

bezbednosti je za veliki deo domace i medjunarodne javnosti i<br />

dalje nepoznata. Nju sacinjavaju obavestajna i<br />

kontraobavestajna uprava, ciji je osnovni zadatak, informisanje<br />

nacelinika Generalstaba i Ministra odbrane o aktivnostima u<br />

drzavi po vojnim pitanjima, kao i pracenje rada stranih<br />

agentura, vojnih atasea, stranih vojnih delegacija kada su u<br />

poseti nasoj zemlji, i sprecavanje njihovih antidrzavnih<br />

aktivnosti po pitanju odbrane zemlje. Vrlo je tesko i<br />

neodgovorno davati ocenu o kvalitetu rada vojnih sluzbi<br />

bezbednosti, zbog prirode njihovog posla koji podrazumeva<br />

tajnost. Vazno je istaci da na nju ne treba gledati kroz prizmu<br />

licnosti koje su bile na njenim celnim mestima, jer su<br />

personalna resenja cesto politicki motivisana. Svuda u svetu<br />

bezbednosne sluzbe se sporo transformisu, sto ne znaci da na<br />

tome ne treba insistirati kroz jednu celovitu i plansku aktivnost,<br />

imajuci u vidu pre i iznad svega interese vojske, drzave i<br />

gradjana.<br />

Kobajagilud: Dragan Jo~i} postavlja i u gardi... Na du`nost<br />

komandanta gardijske brigade Vojske SCG postavljen je<br />

pukovnik Goran Radovanovi}, do sada na du`nosti u kabinetu<br />

na~elnika General{taba. Prethodni predlog da se za<br />

komandanta garde postavi pukovnik Dragan Kolunìja bez<br />

obja{njenja je povu~en. Po{to je u General{tabu odlu~eno da se<br />

na du`nost komandanta garde postavi pukovnik Dragan<br />

Kolundìja, general Dragan Paska{ je sa njim obavio razgovor i<br />

to mu saop{tio. I umesto da Kolundìja preuzme komandu nad<br />

jedinicom, sve je bez obja{njenja stopirano. Upu}eni u<br />

kadriranje u Vojsci SCG tvrde da se u izbor komandanta garde<br />

ume{ao ministar srpske policije Dragan Jo~i}, pa je ministar<br />

odbrane Prvoslav Davini} promenio odluku na~elnika<br />

General{taba i njegovog kolegijuma. Ime novog komandanta<br />

garde ministru Davini}u je dojavio, niko drugi, nego<br />

komandant @andarmerije general Borivoje Te{i}. General<br />


Te{i}, bliski prijatelj ministra Jo~i}a, u @andarmeriju je stigao<br />

ba{ iz Gardijske brigade. Usput je dobio ~in generala i re{io<br />

stambeno pitanje, {to u Vojsci nikako nije mogao... Sve mi ovo<br />

lici na vec vidjeno (sve je isto, samo "njega" nema). Kada cemo<br />

vec jednom da prekinemo sa starom praksom postavljanja<br />

kadrova u vojsci i policiji? Reformisati vojsku ne znaci pomerati<br />

ljude sa jednog mesta na drugo, bez ikakvog obrazlozenja.<br />

Nametanje svojih kadrova nije nista novo, na to smo vec navikli.<br />

Sinalko: Ukoliko zelimo da budemo clanica NATO-a, moramo<br />

preuzeti obaveze koje su vec ispunile njegove clanice.<br />

Uostalom, i Rusija je clanica partnerstva za mir, ali to njeni<br />

gradjani ne dozivljavaju kao "bedu". Morate shvatiti da su nasoj<br />

vojsci prekopotrebne reforme, kako bi postali deo Evropskog<br />

bezbednosnog sistema. Ne mozemo reformisati vojsku tako sto<br />

cemo penzionisati desetak generala, i unistiti dvadesetak<br />

tenkova... Nasi vojnici nisu 1999. god. branili zemlju, vec rezim<br />

koji nas je doveo u situaciju da ratujemo sa 19. drzava sveta.<br />

Lo{e informisan: Mladi} ipak bio u "Top~ideru"? 11. april 2005.<br />

List "Danas" je objavio ispovest podoficira VSCG Miroslava D.<br />

Petrovi}a koji tvrdi da je bio u obezbe|enju Ratka Mladi}a.<br />

Petrovi} tvrdi da su gardisti Draèn Milovanovi} i Dragan<br />

Jakovljevi} 5. oktobra pro{le godine ubijeni jer su u kasarni<br />

"Top~ider" videli Ratka Mladi}a. Petrovi} kaè da je u junu<br />

pro{le godine na Top~ideru odràno savetovanje o bezbednom<br />

prolasku Mladi}a na sever zemlje ili prema Bosni. U svojoj<br />

ispovesti u "Danasu", Miroslav D. Petrovi} tvrdi da je jedno<br />

vreme bio zaduèn za obezbe|enje ha{kog optuènika Ratka<br />

Mladi}a. Prema njegovim re~ima, Mladi} je u Top~ideru<br />

boravio u junu i oktobru pro{le godine, a tokom juna je u toj<br />

kasarni odràno i posebno savetovanje o Mladi}evoj<br />

bezbednosti. Petrovi} tvrdi i da je, tokom slu`be na jugu Srbije<br />

tokom 2004, otkrio grupu stare{ina vojske SCG koji su<br />

uklju~eni u prodaju vojnog i zaplenjenog oru`ja Albancima, kao<br />

i da je vojnik Dragan Kosti}, za koga vojska tvrdi da je izvr{io<br />

samoubistvo u kasarni u Leskovcu, zapravo ubijen jer je bio<br />

svedok kra|e pi{tolja iz magacina te kasarne. Petrovi} dodaje<br />

da se u novembru pro{le godine predao KFORU, jer mu je,<br />

zbog saznanja o ilegalnoj trgovini oru`jem, ìvot bio ugroèn.<br />

On tvrdi da se trenutno nalazi u statusu dezertera, pod za{titom<br />

ameri~kih vojnih snaga u jednoj susednoj zemlji. Glavni i<br />

odgovorni urednik lista "Danas" Grujica Spasovi} kaè da je<br />

redakcija najve}i deo materijala, na osnovu kojeg je tekst<br />

nastao, dostavila ministarstvima odbrane i inostranih poslova<br />

SCG, zatim ministarstvima pravde i unutra{njih poslova Srbije,<br />

kao i ameri~kom ambasadoru u SCG. Spasovi} je rekao da je<br />

Petrovi} prvi put kontaktirao list pre oko mesec dana i da<br />

isprva, obja{njavaju}i to strahom za svoju bezbednost, nije<br />

pristajao da mu se obelodani identitet. Izvor, prema<br />

Spasovi}evim re~ima, tvrdi da je samoinicijativno, i bez znanja<br />

svojih za{titnika, re{io da stupi u kontakt s medijima. Ministar<br />

odbrane Prvoslav Davini} izjavio je da }e to ministarstvo<br />

"posvetiti najve}i zna~aj" informacijama o ulozi Vojske SCG u<br />

skrivanju Ratka Mladi}a i dodaje da je jutros "od nadle`nih<br />

slu`bi zatraìo" da se ispitaju navodi lista "Danas"... Povodom<br />

ispovesti Miroslava D. Petrovi}a, predsednik Srbije Boris Tadi}<br />

pozvao je nadle`ne u Ministarstvu odbrane SCG i<br />

General{tabu VSCG da "sa najve}om ozbiljno{}u" ispitaju<br />

istinitost informacija objavljenih u "Danasu"... Ministarstvo<br />

odbrane SCG potvrdilo je da je Miroslav Petrovi} iz<br />

Obrenovca, koji je izneo tvrdnje o boravku generala Ratka<br />

Mladi}a u kasarni u Top~ideru, bio na slu`bi u Vojsci SCG, u<br />

inìnjeriji u Prokuplju do 20. novembra 2004, saznaje Beta iz<br />

vojnih izvora. Betin izvor navodi i da se Petrovi} tog dana nije<br />

javio na posao i da mu se od tada gubi svaki trag. Petrovi}u, koji<br />

je u VSCG bio od 28. juna 2001. godine, vojska je 10. decembra<br />

2004. godine izdala re{enje o prestanku radnog odnosa, a posle<br />

toga organi unutra{njih poslova i vojna policija intenzivno su<br />

35

tragali za njim i nisu uspeli da ga na|u ni na jednoj adresi,<br />

rekao je izvor agencije Beta. On se negativno izrazio o<br />

Petrovi}u i izrazio sumnju u verodostojnost njegove izjave koju<br />

je preneo dnevni list "Danas". U me|uvremenu, saop{tenje je<br />

izdalo i Ministarstvo odbrane u kom se navodi da je Miroslav<br />

D. Petrovi} dobro poznat nadle`nim organima, kako vojske,<br />

tako i policije. On se, kako se navodi u saop{tenju, 11.<br />

novembra pro{le godine u jedinici u Prokuplju u alkoholisanom<br />

stanju i rastrojstvu samopovredio udaraju}i glavom u vojni~ku<br />

kasetu. Petrovi}a je ~etiri dana kasnije zbrinula hitna pomo} iz<br />

Bujanovca, po{to se tokom obavljanja redovnih zadataka u<br />

Kopnenoj zoni bezbednosti poàlio na glavobolju. Od 19.<br />

novembra mu se gubi svaki trag, a policijska potraga za njim<br />

pokrenuta je 23. novembra. Ministarstvo odbrane saop{tava i<br />

da je Petrovi} od ranije poznat policiji jer su protiv njega bile<br />

podno{ene krivi~ne prijave zbog tu~e i kra|e. Ministarstvo<br />

odbrane na kraju saop{tenja zaklju~uje da je Miroslav D.<br />

Petrovi} lice sa istorijatom problemati~nog pona{anja i da se<br />

njegove izjave mogu tuma~iti kao stvar li~ne promocije. - Ma<br />

naravno da je taj zlikovac pod zastitom dela vojske Srbije. To<br />

svako normalan moze zakljuciti. Isto kao sto Karadzic uziva<br />

potporu i logistiku crkve Da li ste svesni u kakvoj zemlji ìvimo<br />

[ta god da je, sve vezano za ubistvo tih mladi}a stra{no smrdi<br />

Najàlije mi je {to sam 5. oktobra odlu~io da ostanem u zemlji.<br />

Sramota me je, i nije mi jasno ~ime smo zasluìli sve ovo {to<br />

nam se de{ava... Kostunica, Davini}, Tadi}... To su ljudi od kojih<br />

bi ~ovek o~ekivao da o{trije reaguju u ovakvim slu~ajevima, da<br />

li je mogu}e da neko sa njihovih pozicija ne zna {ta se u vojci<br />

de{ava. I ko }e sad da odgovara? Krga, Davini}, Ko{tunica,<br />

neko ~etvrti ili po starom srpskom obi~aju NIKO. Sve u svemu<br />

UZAS. Mislim da je krajnje vreme da se uozbiljimo i kao<br />

dràva i kao narod.<br />

Kontrabanda: Eto koliko ko?ta Haski optu?enik... svako mora<br />

da umre, ako je slucajno video optu?enoga R. Mladi}a koliko<br />

jos je ubijeno ljudi na isti nacin, a da se nikada ne}e znati. Za{to<br />

sam sklon da vi{e verujem ovom ~oveku, nego demantiju od<br />

strane onih koji laù u "interesu dràve". Prica zvuci sasvim<br />

logicno i realno. Jedino sto se u ovoj zemlji "sve zna", a na kraju<br />

se nikada zvanicno ne sazna... zato sto onima koji su na vlasti<br />

tako vise odgovara. Zanima me koliko ljudskih zivota vrede<br />

Mladic, Pavkovic i ostali srpski "junaci" koji se kriju po misjim<br />

rupama. Naravno da G-dina Petrovica stiti americka vojna<br />

baza. Bas bih "voleo" da vidim kako bi ga stitila nasa vojska.<br />

Nazalost, svi znamo kako to izgleda.<br />

Sumrak: Sta je u ovom iskazu novo? Naravno da nam je to sve<br />

poznato, ali nema ko u ovoj drzavi da resava ta pitanja.<br />

Naravno da je bio u Topcideru, a i da nije bio vojska ga je skrivala<br />

negde drugde, i jos uvek to cini Da ne pricamo o individualnoj<br />

odgovornosti Davinica koji krije ratne zlocince, samim tim<br />

sto se oni kriju pod njegovom jurisdikcijom... ostaje pitanje ko<br />

je taj covek, kako je na to mesto dosao Ko ce nositi politicku<br />

odgovornosti za njegove postupke, ko je njega napravio ministrom<br />

i ko je dobio ovo ministarstvo koalicionim sporazumom:?:.<br />

Kako sad ministar finansija da dobije kredite i studiju<br />

kad mu partiski kolega skriva ratne zlocince... Ako se demontira<br />

zlo~ina~ki reìm, hvatanje Mladi}a je tehni~ko pitanje. Ali,<br />

umesto demontaè, sada{nja politi~ka elita radi na njegovom<br />

osnaìvanju. Mada, koliko god sve ovo danas izgledalo beznadezno,<br />

resice se to. Dve, tri, mozda malo vise godina, ali neki<br />

ce konacno da zavrse na susu i u zatvorima. Mi obicni gradjani<br />

u to ne mozemo da verujemo sada, a oni to znaju, samo ne<br />

znaju ko ce od njih da ‘zaglavi’ i kad ce konacno poceti da<br />

dolaze po njih. Pa vi sad vidite, nama gore ne moze da bude, a<br />

njima moze<br />

Volks: Svako ko ìvi u Srbiji zna da u na{oj dràvi - postoji<br />

dràva u dràvi. Ta dràva u tami - drì ve}insku Srbiju pod<br />

okupacijom Ta okupacija traje ve} 60 godina. Po{to i dalje<br />

odlu~uju o na{im ìvotima - rade uveliko na tome da Srbija<br />

bude {to dalje od Evrope... Po svoj prilici imaju nameru da nas<br />

povedu u jo{ jedan rat protiv mrskog NATO pakata. Oni<br />

druga~iju politiku nisu u stanju da vode.<br />

Mali ~ovek: Jo{ jednom se jasno pokazalo da je Ko{tunica<br />

restaurirao situaciju koja je vladala za vreme Milo{evi}evog<br />

reìma: vlastita dràva je ponovo najve}i neprijatelj svojih<br />

gra|ana. Mafija{ke, obave{tajne i ratnoprofiterske strukture,<br />

vladaju jednim narodom pomra~enog uma, i vlada}e jo{ dugo,<br />

sve dok i ogromna ve}ina onih koji bi hteli ne{to druk~ije, ne<br />

shvati da je sve to deo istog kompleksa, da su i oni koji im se<br />

~ine prihvatljiviji od ostalih, samo drugo lice istog pogubnog<br />

spleta nazadnja{tva, fanatizma, kriminala i korupcije, da je<br />

Ko{tunica u su{tini isto {to i Milosevic, patrijarh Pavle isto {to i<br />

Filaret ili Amfilohije, a Miroljub Labus, u osnovi na istoj strani<br />

barikade kao i Toma Nikoli}, jer svima njima jednostavno odgovara<br />

status quo, Srbija kao jedna zaostala i siroma{na zemlja,<br />

puna primitivnih i neobrazovanih ljudi, koje svi oni, zajedno, uz<br />

pomo} obave{tajnih slu`bi, vojske, policije i kontrolisanih medija,<br />

mogu bezo~no da manipuli{u i eksploati{u. Sre}om jo{ ima<br />

hrabrih ljudi, poput Petrovi}a, koji su spremni da rizikuju ìvot i<br />

iznesu na videlo istinu o zlo~inima i mahinacijama ove kriminalne<br />

oligarhije, koja pet godina posle Milo{evi}evog pada,<br />

ponovo gu{i Srbiju<br />

Naivac: Narednih sto godina ce se proucavati fenomen ispranog<br />

mozga u Srba. Zaista smo otvorili novo poglavlje u psihopatologiji<br />

(ili obrnuto). Svakako da je bio Mladic, i to ne zato<br />

sto je to ovaj covek rekao, vec zato, sto je svako ko je odbio da<br />

mu mozak promeni mesto, to SAM mogao da zakljuci<br />

Poredjate redom, ko, koga, kada, gde i sa kim... neistinu su govorili<br />

i vojni istrazitelj i sudije pa su nagradjeni "prelaskom" u<br />

CIVILNO pravosudje Lagao je i Davinic i Krga... sto puta, pare<br />

i oruzje i Fond za reformu vojske,... El Dorado. Znaci, mogu i<br />

vama, i meni da dopadnu kao delioci pravde? Deca mrtva, ko<br />

zna koliko njih. Da li je onda cudo sto nas drugi proglasavaju za<br />

genocidan narod kad ubijamo sopstvenu decu. Jer, vojska je<br />

glavni akter svih negativnih desavanja, koja su se odigrala u<br />

Srbiji u poslednjih 15 godina. Kod njih jos uvek vazi pravilo da<br />

oni stite sami sebe, svoje malverzacije, a ne narod, od kojeg jos<br />

uvek zive, i koji cine drzavu, kojoj oni ustvari treba da sluze. U<br />

Srbiji je izgleda normalno da sve bude nenormalno. Da je<br />

Srbija normalna drzava, kao sto nije zbog ovakve krvave afere,<br />

jos jesenas bi pale obe vlade i mnogi bi bili krivicno gonjeni.<br />

Nazalost, i ova vest bice od svih prozvanih demantovana, i<br />

nakon nekoliko dana pasce u zaborav. U najboljem slucaju,<br />

oformice se jos jedna "komisija" ciji ce zadatak biti da se nista<br />

ne obelodani "Ima tu mnogo neverovatnih detalja... ", "istrazicemo...<br />

"; da, da. Sve je vec jasno I dok su nasa deca ginula, oni su<br />

vrlo lepo zaradjivali i bogatili se na prolivenoj krvi. Ministar<br />

Davinic i persone iz vrha VSCG i obavestajnih sluzbi, koji svi<br />

zajedno sluze krimogenim interesnim grupama, morali bi znati<br />

da nicija nije do zore gorela, i da ce ih kad-tad ruka pravde dostici.<br />

I Karadzic i Mladic znaju vrlo mnogo delikatnog o sistemu i<br />

ljudima koji su i sada kriminalno organizovani u svim sferama<br />

drzavnih institucija i na visokim javnim polozajima. I<br />

Pavkoviceva saznanja ih takodje plase. Stoga se ti zlikovci i tako<br />

vesto skrivaju pod skutima vlasti... Hocemo li i dalje sami svojima<br />

bacati prasinu u oci. I tadasnja Miloseviceva JeNeA, zatim<br />

VJ, pa danas VSCG i mnogi ljudi iz vrha u svim legalnim i nelegalnim<br />

vojnim formacijama, na svim stranama, imali su<br />

redovno vrlo unosne medjusobne transakcije, sto oruzjem, sto<br />

drugim sredstvima za brzo zbrinjavanje sopstvene pohlepe Pa<br />

samo o Karadzicu ima toliko dokaza. I ko finansira svu ovu<br />

bezaniju i igru zmurke<br />

Zasto Ovaj Petrovic je dao jedan od odgovora... sacuvao je svoj<br />

zivot, da ga ne bi uzalud poput Zorana Djindjica darovao<br />


estidnom sljamu, cija je duhovna hrana mrznja prema svakom<br />

i svacem sto ne pripada plemenskom oboru iz ‘90-tih.<br />

Bik koji sedi: Maaa neeee, taman posla, sve je to samo propaganda<br />

antisrpskih krugova. Vrapcima na grani je jasno, ko je i<br />

zasto uklonio one jadne mladice Samo nas premijer, i njemu<br />

slicni, nisu obavesteni, ni o cemu. Poslednja izjava VJ i njihove<br />

obave{tajne slu`be, pokazuje da tamo jo{ vlada jednoumlje, sto<br />

se vidi po tome da nema argumentovanog demanta ili<br />

suprotnog dokaza, nego diskeditovanja ~oveka (te alkos, te labilan,<br />

te neodgovoran, te "odranije poznat policiji" itd). Sutra ce<br />

ga proglasiti {pijunom i petom kolonom. Ali Kako se onda<br />

takav ~ovek uop{te zaposlio u vojsci. Kako se niko za tri i po<br />

godine, koliko je u vojsci proveo, nije dosetio da taj ~ovek<br />

mo`da i nije pogodna li~nost da nosi uniformu. Dokle cemo se<br />

vise zamajavati i hocemo li ikad pogledati istini u oci.<br />

Intrepid: Svi vi previ|ate jednu stra{nu stvar: da je Boris Tadi}<br />

tako|e bio ministar odbrane! Tada se isto u vojsci krio Ratko<br />

Mladi}, ali i [ljivan~anin i mnogi drugi. Taj isti Tadi} bi sada<br />

trebao da nas brani od tih posrnulih vojno-bezbednosnih<br />

struktura i da zahteva istragu u vojsci. Ja sam sluìo vojsku dok<br />

je Tadi} bio ministar odbrane. Ni{ta on nije uradio na reformi te<br />

vojske. Bio sam u kasarni u Vranju kada je \in|i} ubijen. Malo<br />

je falilo da slave i pevaju kada su ~uli vest (mislim na oficire i<br />

podoficire). Bik koji sedi je primetio udba{ke metode<br />

diskreditovanja svedoka umesto valjanog demantija. Ne smeju<br />

vi{e da demantuju ni{ta, jer ne znaju {ta je istina ili nisu spremni<br />

da saop{te istinu, a znaju da ih mediji ~ekaju "na no`" da opet<br />

lupe neku glupost, pa da sutradan tvrde ne{to sasvim suprotno.<br />

Tako|e je potpuno neverovatno da ~ovek sa ponu|enim<br />

moralnim profilom sluì vojsku. Pa znate i sami kada ste sluìli<br />

vojsku da se za svakog vojnika pravi detaljan psiholo{ki i<br />

sociolo{ki profil i znaju se svi podaci iz njegovog civilnog ìvota.<br />

Najbolje je bilo ono da je Petrovi} kao sklon pi}u. Hahahahaha.<br />

Kao i 99. 9% oficira koje sam video u ìvotu. A sve su {anse da<br />

je taj koji je pisao to saop{tenje tako|e notorni alkoholi~ar.<br />

Depresivan: Dakle, davinic i njegovo ministarstvo zvani~no<br />

tvrdi da je ~ovek lud i da ne treba pridavati va`nosti onome {to<br />

on bulazni Me|utim, kako to da je takav ludak uspeo da se<br />

pro|e sve kontrole i zaposli se kao profesionalni vojnik. A ako<br />

je kontrola slaba ili nikakva, koliko onda jo{ ima takvih ludaka<br />

u Vojsci. Drugo, ministarstvo ne demantuje da je on radio u<br />

Top~ideru, ve} samo tvrdi da je lupao glavom u kasetu, ali u<br />

Prokuplju [ta je pre toga radio u Top~ideru, i uop{te, {ta je sve<br />

(i gde) radio u vojsci, pre epizode s kasetom. Ne, drugovi<br />

"vojnici", ovo je samo jeftin (i neuspe{an) poku{aj<br />

diskreditovanja nezgodnog svedoka. Recept je davno poznat:<br />

kad je ono {to neko kaè neprijatna istina, onda ti jedino<br />

preostaje da {to vi{e ocrni{ onoga, koji je tu istinu izneo Tako da<br />

uop{te nisam iznena|en, {to ga sada predstavljate kao alkosa i<br />

neura~unljivog. ûdi me samo, da ste zaboravili da mu<br />

prika~ite i ne{to è{}e, kao na primer homoseksualizam,<br />

satanizam, pedofiliju i/ili zoofiliju. Ili to mo`da ~uvate za kasnije.<br />

Ako ovo prvo ba{ i ne pro|e.<br />

Bespomo}an: Ministarstvo LAZI, ne saopstava, kako je jedan<br />

takav alkoholicar i nasilnik, toliko dugo vremena radio kao njen<br />

pripadnik, i kako je mogao cak i napredovati u sluzbi, a o<br />

njemu kao pripadniku obezbedjenja Mladica da i ne<br />

spominjemo. Poluamaterski, i histericno srocena javna<br />

diskvalifikacija, u starom udbaskom maniru, jasno pokazuje da<br />

je svedocenje ovog coveka (Petrovica), izvesno utemeljeno na<br />

cinjenicama. I nakon jos jednog od njihovih klovnova Tadica, a i<br />

ovog najnovijeg "reformatora" Davinica, jasno se vide dugacki i<br />

krvavi prsti gospodara nasih sudbina iz OZNA, UDBA, KOS,<br />

pardon, BIA i VBA kuhinja. Ali Znamo i mi vas. Sve {to ste<br />

znali da radite, pokazali ste u poslednjih 60 godina. Na{ta li~i<br />


Srbija kada vi vladate, vidi se na svakom koraku. Li~i na<br />

Andri}evu "Prokletu avliju". U va{oj vladavini - sve je<br />

izokrenuto naglava~ke. Vrline se KA@NJAVAJU, a zlo se<br />

NAGRA\UJE. Zato toliko i mrzite Evropu, i njene vrednosti.<br />

Svako ko ukazuje da je "CAR GO "odmah biva progla{en za<br />

zapadnog {pijuna. Kladim se, za deset dana, ovog Petrovi}a,<br />

proglasicete za {pijuna CIA-e, i naravno, VATIKANA.<br />

Johny: Nijednog momenta nisam dosao u nedoumicu kako ce<br />

izgledati odgovor Generalstaba VSCG povodom teksta "zivo<br />

meso Ratka Mladica", odnosno price podoficira Miroslava<br />

Petrovica. NE NISAM. Klasican udbaski stil, potkovan<br />

psihijatrijskom epikrizom doticnog Petrovica. Tu imamo sve,<br />

pocetak, sredinu i kraj. Sve je odlicno uklopljeno, imamo<br />

dijagnosticki pristup problemima ovakve vrste, svojstven<br />

morbidima iz KOS i BIA. Da sve bude kako treba (ipak se<br />

mora cuvati renome firme pravljen 50 godina) u izjavi<br />

Generalstaba se provlace razne psihijatrijske diskvalifikacije<br />

Petrovica, pa onda asocijalno ponasanje, sklonost alkoholu, te<br />

destruktivna licnost, simptomatski poremecaji i to je to,<br />

dovoljno je o takvom coveku je deplasirano i govoriti. E NIJE<br />

MUKA MI JE od ovakvih malicioznih diskvalifikacija koje se<br />

uzimaju kao alibi. "Drugovi", nemate alibi nesrecni vojnici su<br />

ubijeni i to je ono najgore. Naravno da ne zelite da se istina<br />

ikada sazna pa zato Generalstab u stilu ex jastreba jul-a, Ivana<br />

Markovica plasira neistine i zbunjuje javno mnenje,<br />

pokusavajuci da ublazi ogorcenost normalnih ljudi Srbije. Sto se<br />

mene tice NIKADA<br />

Kantarion: Sva ova desavanja oko vojske su toliko mutna da je<br />

to prosto neverovatno. Ocigledno je da je vojska osudjena na<br />

propast a ne reformu. Apsolutno mi je svejedno za institucije<br />

kao sto je vojska, jer sam pacifista, ali me strasno nervira nacin<br />

na koji se radi urusavanje vojske, nacin na koji se postupa sa<br />

"tehnoloskim viskom", a sto se da najbolje videti iz prethodnog<br />

komentara. Ocigledno je da su na nekom nivoima (bolje reci,<br />

centrima moci), dogovori napravljeni, i sada se samo sprovode,<br />

i da je neko za to dobio velike pare. Mafija je ocigledno<br />

prisutna i u vojnim krugovima (kao i u svim segmentima<br />

drustva). I da li je stvarno slucajnost ucestalost incidenata u<br />

vojsci, ili je ipak nesto drugo... previse je dobro tempirano...<br />

Ogorcen: Ma ovo je ludnica. Da ministar vojni ima gram mozga<br />

podneo bi ostavku na tu funkciju jos kod onog slucaja u<br />

Leskovcu, kada je ubijen"samo jedan" vojnik, kazem "samo<br />

jedan" jer je sreca sto vise vojnika nije videlo to sto je video taj<br />

mucenik. A za Topcider da i ne pricam. SRAMOTA! Ovo<br />

nigde nema, osim naravno u Srbiji. Za gospodu koja<br />

komanduje vojskom nisu bitni zivoti ljudi, vec reforma. Zasto?<br />

Zato sto im se drmaju fotelje! Ljudi moji, treba sacekati da<br />

neko od ovih foteljasa u sklopu reformi bude visak (puno ih je<br />

verujte mi) pa ce da se naslusamo raznih stvari. Vojni ministar<br />

bas ima odgovarajuce prezime.<br />

Reforma policije<br />

Dragan-T: Policija je jedan deo izvrsne vlasti, koji se stara o<br />

javnom poretku i unutrasnjoj bezbednosti drzave i na taj nacin<br />

odrzava javni red i mir, i stiti licnu i imovinsku sigurnost<br />

gradjana. Rec policija, potice od grcke reci politefa sto znaci<br />

drzavna uprava (i lat. politia - drzava). Posle svake radikalne<br />

promene vlasti u jednoj drzavi, neminovno dolazi do reforme u<br />

drzavnoj organizaciji a pre svega u reformisanju policije kao<br />

najznacajnijeg dela izvrsne vlasti. Zavisno od karaktera i vrste<br />

drustvenih promena kao i tipa drzavnog uredjenja, koje ta vlast<br />

zeli da sprovede, vrsi se i odgovarajuca reforma policije. U<br />

kvazi-demokratskim drzavama svaka politicka elita koja dodje<br />

na vlast, javno se zalaze za depolitizaciju policije, a sustinski<br />

uvek zeli da policiju "drzi" pod svojom kontrolom kako bi<br />

ostvarila odredjene ciljeve ( Policija je zarac u rukama<br />

37

politicara.). Reformisanju policije u Srbiji, posle oktobarskih<br />

promena 2000. nije se pristupilo na adekvatan i ocekivani nacin.<br />

Cesto se postavlja pitanje da li je jednu vrstu "Sablje" trebalo<br />

uvesti odmah po preuzimanju vlasti i obracunati se<br />

kriminalizovanim strukturama u drustvu na svim nivoima?<br />

Tako su izostale: radikalne kadrovske promene u vrhu policije<br />

(SJB i SDB), izmena normativne regulative i decentralizacija,<br />

drustveni konsenzus o ulozi i zadacima policije. Zastoji u<br />

reformi policije su doveli do toga da se preduzimaju<br />

"marketinski" potezi u promeni nacina rada i funkcionisanju<br />

policijske organizacije, a koji nisu dali prave rezultate (Uputstvo<br />

o policijskoj etici -2003). Razvijene, demokratski uredjene<br />

drzave su reformisale svoju policiju i ucinile je efikasnim<br />

servisom u sluzbi svih gradjana. U Srbiji su stvoreni uslovi za<br />

reformu policije posle politickih promena, i dolaska na vlast<br />

demokratskih, reformskih snaga. Da bi se policija istinski<br />

reformisala u skladu sa savremenim svetskim (Evropskim)<br />

standardima i postala efikasna u borbi protiv kriminaliteta i<br />

postala "servis"gradjana, potreban je dugacak put reformisanja<br />

svih struktura policijske organizacije (izmene: organizacije,<br />

strategijska polazista i nacela, kadrovska politika, edukacionih<br />

procesa, metoda kontrole i merenja efikasnosti, bitno<br />

popravljanje tehnicke opremljenosti i resavanje materijalnog<br />

polozaja njenih pripadnika). Od svih promena, najteze ce se<br />

izvrsiti promena filozofije, psihologije i kulture onih koji<br />

obavljaju poslove bezbednosti. Na strucnoj raspravi "Policija u<br />

zajednici" koja je odrzana 2001. u Visoj skoli za unutrasnje<br />

poslove u Zemunu, posvecenoj reformi policije u Srbiji, usvojen<br />

je koncept koji je u svojim tekstovima "Uloga policije u<br />

prevenciji kriminala na nivou lokalne zajednice", "Strategijske<br />

osnove prevencije kriminala na nivou lokalne zajednice-svetska<br />

iskustva" i "Predlog za insitucionalizovanje prevencije kriminala<br />

u Srbiji", predstavio Prof. dr. Branislav Simonovic. "Polazeci od<br />

svetskih iskustava, najverovatnije se odgovor nalazi u usvajanju<br />

sistema policijske organizacije i rada poznatog pod nazivom<br />

community policing. Community policing se moze prevesti kao<br />

policijska delatnost na nivou lokalne zajednice (tj. opstine i<br />

mesne zajednice) i predstavlja veoma razvijen model u kome<br />

policija i gradjani udruzenim snagama resavaju bezbednosne<br />

probleme u svom susedstvu i radnom mestu"(Prof. dr. Branislav<br />

Simonovic, Pravni fakultet Kragujevac). Na osnovu izvestaja o<br />

izvrsenom uvidu u rad policije Republike Srbije, predstavnici<br />

OEBS-a, dali su konstruktivnu osnovu za dalju reformu policije.<br />

U narednom periodu, posle pet godina od politickih promena<br />

u Srbiji, predstoji sustinska reforma policije, najpre donosenje<br />

Zakona o policiji i njena decentralizacija, a time i oslanjanje<br />

policije na saradnju sa gradjanima i lokalnim institucijama. Vrlo<br />

cesto se u strucnoj javnosi, postavlja pitanje neophodnosti<br />

donosenja zakona o prevenciji kriminaliteta, koji bi prevenciju<br />

ucinio obaveznom i privlacnom, ne samo kao policijsku<br />

delatnost nego kada su i drugi subjekti u pitanju. Policijska<br />

prevencija nije moguca kao izolovana delatnost, vec je ona<br />

moguca iskljucivo u interakciji sa drugim drustvenim organima i<br />

institucijama uz podrsku najsire javnosti (Prof. dr. Vladimir<br />

Krivokapic, Policijska Akademija).<br />

Kontrabanda: "Da li Boòvi} ostaje na funkciji? Ministar<br />

unutra{njih poslova Srbije Dragan Jo~i} izgleda nije zadovoljan<br />

radom Vladimira Boòvi}a, generalnog inspektora MUP Srbije,<br />

i pokrenuo je pitanje njegovog ostanka na funkciji, saznaje<br />

Danas iz pouzdanih izvora". Nije dobro sto se kadrovi u MUP-u<br />

Srbije smenjuju po principu, da li neko nekome politicki<br />

odgovara ili ne. Siguran sam da ako bude doslo do smene<br />

generalnog inspektora Vladimira Bozovica, Ministar Dragan<br />

Jocic nece ponuditi bilo kakvo obrazlozenje te svoje odluke.<br />

Mislim da se nista nije promenilo u policiji u Srbiji, jos od<br />

vladavine Krcuna i Rankovica.<br />

Sinalko: "Na dan 7. marta ove godine, povodom godi{njice<br />

kako je na vlasti, ministar policije Dragan Jo~i} je gra|anim<br />

Srbije poverio da ima informacije o ubicama jagodinskog<br />

novinara Milana Panti}a. Ministar je rekao: "Oni koji su<br />

sproveli zastra{ivanje po nalogu, neplanirano su ga ubili. Oko<br />

Panti}a postoji dosta ~injenica, ali nas sada{nji zakon o<br />

krivi~nom postupku sputava." MINISTAR PROGOVORIO!!!<br />

Iako nisam pravnik vise je nego ocigledno da sa izjavom<br />

ministra Jocica nesto nije u redu. Po njemu istraga je zavrsena<br />

prikupljeni su dokazi, ali iz njemu znanih zakonskih razloga<br />

postoje smetnje da se sudski postupak pokrene. Ministar kaze<br />

da ubice nisu htele da ubiju Pantica, vec da ga zaplase. Stvarno<br />

cudno...<br />

Trinaesti: "Na dan 7. marta ove godine, povodom godi{njice<br />

kako je na vlasti, ministar policije Dragan Jo~i} je gra|anima<br />

Srbije poverio da ima informacije o ubicama jagodinskog novinara<br />

Milana Panti}a. Ministar je rekao: "Oni koji su sproveli<br />

zastra{ivanje po nalogu, neplanirano su ga ubili. Oko Panti}a<br />

postoji dosta ~injenica, ali nas sada{nji zakon o krivi~nom postupku<br />

sputava". Odakle si ovo citirao? Da li je moguce da ministar<br />

policije izjavi nesto slicno? Ako je citat tacan, da li je on<br />

svestan sta je izjavio? Boze nas sacuvaj i sakloni od ovakvih i<br />

njemu slicnih ministara. Koja Evropa, koji bakraci, pa mi nismo<br />

zreli ni za amazonske dzungle.<br />

Nijeminista: Ma nista neobicno. Kod nas je i nemoguce<br />

moguce. Nego da li znate onaj vic, verovatno ste vec culi, ali<br />

moram ga ponoviti: Uhvatili policajci klinca u trenutku dok<br />

obija trafiku." E sad si konacno na*ebo" kazu oni." Ma<br />

naj*ebacete vi kad budem postao vas ministar" odgovara klinac.<br />

200/na sat: Zandarmerija i njene "junacine"... Svakoga dana<br />

citam i slusam o reformi policije, ali vec mi se sve smucilo. Nije<br />

mi jasno kakvu to reformu planira policija, koja u svom sastavu<br />

ima ratnu jedinica prepunu "Slobinih kadrova". To je naravno<br />

Zandarmerija kojom plase ovaj ojadjeni narod, a sto i nebi<br />

kada tamo covek sa srednjom skolom ima mesecna primanja<br />

oko 60.000 dinara. Oni su drzavni placenici, uglavnom puni<br />

"patriotizma" dokazanog u "borbi" na Kosovu. Sve dok nam<br />

takvi uvode i cuvaju red troseci drzavne pare, nikuda mi<br />

necemo stici. Najbogatije drzave na svetu nemaju tako brojnu<br />

specijalnu jedinicu, koja u svom sastavu ima nekoliko hiljada<br />

pripadnika (ne zna se tacan broj, to je "drzavna tajna"). Nasa<br />

drzava kao da se sprema na novi obracun sa ostatkom sveta!<br />

Radilica: Obecane reforme policije - pobedom reformskih<br />

snaga 5.oktobra 2000.godine svi su ocekivali brze i korenite<br />

promene u drustvu, pre svega u njegovoj demokratizaciji<br />

drustvenih odnosa, promeni Ustava i reformu zakonodavstva,<br />

kao i doslednu primenu vazecih zakona. Sto smo se vise nadali i<br />

ocekivali brze kretanje na putu reformi to su "zastoji" bili veci a<br />

rezltati slabiji.Svaka revolucionarna promena vlasti<br />

podrazumeva brzo reformisanje policijske i vojne organizacije,<br />

a zatim i drugih organa drzavne uprave. Za vise od 4 godine<br />

nije donet Zakon o policiji iako je nacrt Zakona bio gotov,<br />

skoro pre tri godine. Svi se slazu da proces korenitih reformi u<br />

policiji mora da ima zakonsku snagu i da pravih promena nema<br />

bez dobre zakonske regulative. Umesto toga vrsene su samo<br />

"kozmeticke" promene a radikalna promena policijske<br />

organizacije iz strogo centralizovane i hijerarhijski ustrojene u<br />

decentralizocvanu sluzbu koja istinski treba da postane "servis"<br />

svih gradjana su izostale. Na obavezu reformisanja policije i<br />

donosenja Zakona o policiji, ponovo se cekaju preporuke<br />

Evropske zajednice. Kao da smo zaboravili da su te preporuke i<br />

ranije upucene. Na jednom od savetovanja posvecenih reformi<br />

Ministarstva za unutrasnje poslove, odrzanom 2002.godine,<br />

visoki policijski ekspert Saveta Evrope, Gospodin Dzon Slejter<br />

ukazao na cetiri ovsnovna elementa demokratske policije: 1.<br />

prevencija (kriminala, javnih nereda i dr.); 2. istraga; 3.<br />


ovlascenja za sprovodjenje zakona; 4. zadobijanje poverenja od<br />

strane javnosti. Po njegovom misljenju istragu i ovlascenja za<br />

sprovodjenje zakona lako je organizovati sa Vladinog nivoa, ali<br />

je veoma tesko sa tog istog nivoa obezbediti prevenciju i<br />

zadobiti poverenje javnosti. Vlada moze da resi pitanja: drzavne<br />

bezbednosti; ozbiljan i organizovan kriminal i prevenciju i<br />

istrage korupcije. Pitam se sta je od datih preporuka Vlada<br />

usvojila i dokle se stiglo? Da li su svi funkcioneri ispunili<br />

najnoviju obavezu iz antikorupcijskog zakona i u roku prijavili<br />

svoju imovinu? Sta je sa reformom policije i kada ce se doneti<br />

dugo najavljivani Zakon o policiji? Odgovor potrazite sami!<br />

Luka: "Zavisno od potrebe policija predmete drzi u fiokama...<br />

Tamna brojka kriminala u zemlji je mnogo veca, i gradjani to<br />

bolje opazaju od zvanicne statistike, a posebno je opasna<br />

"kopca" organizovanog kriminala sa drzavnim organima i<br />

vaznim ljudima - istakao je Radovanovic". Sa reformom policije<br />

u Srbiji se nije mnogo odmaklo. Jos uvek nije donet novi Zakon<br />

o policiji, kojim bi smo se priblizili razvijenim evropskim<br />

drzavama, i poboljsali kvalitet rada nase policije. Poslednjih 50.<br />

godina nasa drzava ima konstantni problem sa kadrovima u<br />

policiji, prouzrokovan nespremnoscu da se u tom pravcu bilo<br />

sta pokrene. Svakoga dana se mogu cuti deklarativne izjave<br />

visokih funkcionera MUP-a kako ce primiti mlade ljude<br />

(narocito intelektualce), ali kada pokusate da se zaposlite onda<br />

vas bukvalno "zavlace", pod izgovorima: sacekajte, dodjite<br />

kasnije (a onda su oni koje trazite obicno na sluzbenom putu<br />

itd). Sustina je u ovome: nasa policija se boji mladih<br />

intelektualaca, jer su oni u njihovim ocima opasnost; pojedina<br />

radna mesta se prikrivaju i cuvaju za pojedine ljude (necije<br />

sinove)... Ukratko "neko" ne zeli da poremeti "uobicajeni tok<br />

stvari u policiji"!<br />

Nikola: Dva Beogra|anina uhap{ena su zbog kr{enja autorskog<br />

prava. Razlog je kopiranje diskova i kori{}enje neregistrovanog<br />

Windows-a. MUP Srbije je saop{tio da su, zbog osnovane<br />

sumnje da su ume{ani u pirateriju, istra`nom sudiji privedeni<br />

Dragoslav Mijovi} i Sr|an Sredojevi} iz Beograda. Sumnja se<br />

da je Mijovi} izvr{io krivi~no delo neovla{}enog kori{}enja<br />

autorskog i drugog srodnog prava. Sumnja se da je Sredojevi}<br />

krivi~no delo neovla{}enog kori{}enja autorskog i drugog<br />

srodnog prava izvr{io od 2003. do 24. marta 2005. tako {to je u<br />

svojstvu direktora preduze}a "Invej" u prostorijama tog<br />

preduze}a organizovao kori{}enje ~etiri ra~unara bez<br />

zaklju~enog ugovora s nosiocem autorskih prava za programe i<br />

operativne sisteme, kompanijom "Microsoft Corporation". Ova<br />

akcija je zaista krunski dokaz reforme srpske policije poubijase<br />

tolike na ulici pa nikom nista, a ove nesretnike hapse i jos se<br />

dice time svaka cast Srbijo... Necu preterati ako kazem da 95<br />

procenata vlasnika racunara u kucama ima ilegalan softver sto<br />

je sasvim normalno kad se ima u vidu koliko kostaju hardver i<br />

softver, a kolike su plate nasih roditelja. Sad jedino da samo<br />

deca novobogatasa mogu da koriste racunere a ostali nek<br />

vezbaju kopanje. Ako objavite ovaj komentar, da znate da je<br />

pisan sa nelegalnog kompjutera, odnosno softvera... nemoj da<br />

ispadne posle da vas nisam obavestio...<br />

Super hik: Kako ne razumes da drzava srbija, preko<br />

ministarstva SILE, jos od ‘90. pomno pazi da siromasni ne<br />

ukradu neki dolar od super-bogatih, inace kako bi ovi bili<br />

super-bogati... shvati, bre, da su to su sve moji ucenici, ps. a to<br />

sto se hvalis da koristis NELEGALAN softver, neces jos dugo<br />

sirotinjo, ako nemas pare za LEGALAN softver, predji na<br />

pisacu masinu, ili koristi NALIV-PERO. Kako se usudjujes da<br />

krades od Bill Gates-a.<br />

Bik koji sedi: Dra{kovi}: BIA zna gde je Mladi} (BBC).<br />

Ministar spoljnih poslova SCG Vuk Dra{kovi} kaè da se<br />

Ratko Mladi} krije uz podr{ku bezbednosno-informativne<br />


agencije. List tu Dra{kovi}evu ocenu opisuje kao prvo priznanje<br />

te vrste jednog istaknutog funkcionera u Srbiji, prenosi BBC.<br />

"Logi~no je da ta slu`ba zna gde je Mladi}, odnosno da li je u<br />

Srbiji ili nije. Bez te za{tite i te mreè Mladi} ne bi mogao da<br />

bude nevidljiv. Da sam premijer, pozvao bih {efa BIA i pitao ga<br />

gde je Mladi}. Ako bi mi odgovorio da ne zna, smesta bih ga<br />

otpustio", kaè Dra{kovi} za "Fajnen{el tajms". "To su<br />

besmislene optu`be, koje nisu zasnovane na ~injenicama.<br />

înjenice govore druga~ije", naveo je Bulatovi}, a prenosi se u<br />

saop{tenju koje je objavio Internet-sajt Vlade Srbije. On je<br />

ocenio da su takve tvrdnje veoma {tetne i da obeshrabruju i<br />

odvra}aju ha{ke optuènike da se dobrovoljno predaju... Ovde<br />

se svi prave naivni kao pariske sobarice. Naravno da BIA zna<br />

gde je ratko mladic.. ali ne}e da se zamera "srpsko-ruskim<br />

patriotama" iz vojnih slu`bi bezbednosti, koji mu tu logisti~ku<br />

za{titu pruàju I tako }e biti sve dok nas te sve tajne slu`be,<br />

protiv na{eg interesa, budu dràle u savezu sa Rusijom i<br />

Belorusijom. Jer ~iji je to interes da Srbija ne bude u Evropskoj<br />

zajednici i da ne bude ~lan NATO-a, obicnih gradjana, sigurno<br />

nije, ali jeste tih sluzbi i kriminogenih sruktura i tajkuna sa<br />

kojima su vec 15 godina u sprezi. A sto se tice Kostunice,<br />

mozda covek jos uvek nije obavesten... da BIA postoji.<br />

Legalista: Policajci su "ponos" nase drzave, trudimo se da ih<br />

imamo sto vise. Sta cemo mora neko narod da bije. Ljudi su<br />

profesionalci, Slobini pretorijanci. Mislio sam da je Domanovic<br />

prestao da bude aktuelan, ali izgleda da sam pogresio! "Sanjao<br />

sam kako se smejem zandaru kome je otpalo dugme, pa se<br />

pitam da li sam smeo da sanjam"... (Radoje Domanovic)<br />

Otvaranje tajnih dosijea<br />

Lustracija: Da li ce nasa generacija (od ‘70. pa nadalje)<br />

doziveti otvaranje tajnih dosijea (vodjenih od strane udbe, kosa,<br />

smip-a... ). Licno, mislim da nece... razlog za pesimizam je<br />

moje uverenje da je polovina nacije (naravno, punoletne), sto<br />

podrazumeva i politicare (poziciju i opoziciju) direktno ili indirektno<br />

saradjivala sa tajnim sluzbama. Ko zna, mozda nam CIA<br />

dostavi te dosijee (ne znam samo kako da ih kontaktiram...<br />

mozda preko bulatovica, sefa bia-e)<br />

Udba (bia): Dobices ga licno (ovih dana). Veliki brat te pomatra!<br />

Lingva Pravnik: Otvaranje tajnih dosijea - U poslednje vreme<br />

se mnogo govori o otvaranju tajnih dosijea. Medjutim, da bi<br />

smo raspravljali o ovoj temi moramo nesto reci o samom<br />

funkcionisanju obavestajnih sluzbi, sa posebnim osvrtom na rad<br />

Bezbednosno- informativne agencije (BIA). Svaka drzava ima<br />

svoju tajnu policiju, kako bi zastitila drzavu i njene interese. Za<br />

nedemokratske rezime rad tajne policije je u mnogome vezan<br />

za opstanak jedne ideologije ili elite na vlasti. U takvim<br />

rezimima tajna policija dobija ulogu tajne politicke policije, ciji<br />

je osnovni zadatak borba protiv neistomisljenika. Svuda u svetu<br />

obavestajne sluzbe u svom radu koriste saradnicke mreze.<br />

Postoji vise nacina da bi se prvo uspostavila, a onda rasirila<br />

saradnicka mreza. Prvi nacin je putem finansiranja ljudi koji su<br />

pripadnici saradnicke mreze. Zavisno od drzave to se moze<br />

izvrsiti razlicitim putem. Kada je u pitanju nasa drzava najcesce<br />

je sluzba takve ljude novcano nagradjivala za dan bezbednosti<br />

ili povodom nekih drugih vaznijih drzavnih praznika. Drugi<br />

nacin je putem koriscenja ideoloske pripadnosti onoga koga<br />

sluzba zeli da vrbuje da radi kao njen saradnik. Ovo karakterise<br />

drzave bivseg Istocnog bloka, u kojima je ideologija bila duboko<br />

ukorenjena u svest ljudi koji su ziveli u to vreme iza "gvozdene<br />

zavese". Biti saradnik domace obavestajne sluzbe, bila je cast i<br />

istovremeno dokaz da drzava ima poverenje u onoga koga<br />

angazuje na tim zadacima. Danas, sa propascu komunizma i<br />

39

ideoloske osnove na kojoj je on pocivao, ovaj nacin rada skoro<br />

da je napusten, jer je neupotrebljiv. Treci nacin je putem ucene<br />

onih koji su sluzbi potrebni, jer su u situaciji da dodju do<br />

kvalitetnih podataka. Naime, tokom kontinuiranog<br />

sprovodjenja operativnih mera: prisluskivanja, pracenja,<br />

nadziranja bitnih objekata itd., dolazi se do podataka koji su<br />

cesto intimnog karaktera. Sluzeci se tim podacima sluzba<br />

ucenjuje pojedine gradjane kako bi ih privolela na saradnju.<br />

Cetvrti nacin je specifican po tome sto postoji jedan broj<br />

gradjana koji zele da saradjuju i distavljaju sluzbi podatke, jer<br />

im to pricinjava zadovoljstvo. Na taj nacin se kod njih stvara<br />

lazan osecaj moci, u smislu da su oni neophodna karika u<br />

funkcionisanju obavestajnog sektora u drzavi, tj. da se bez njih<br />

jednostavno ne moze. Kada je u pitanju nasa drzava (pri tome<br />

se misli na: SFRJ, SRJ, Drzavnu zajednicu SiCG), problem<br />

kontrole rada obavestajnog sektora visestruko je prisutan na<br />

raznoraznim forumima, TV emisijama, literaturi. Mislim da bi<br />

ovu temu trebalo podici na jedan visi nivo, u smislu<br />

angazovanja socioloskih, politikoloskih, i pravnih strucnjaka za<br />

ovu oblast, jer je ovo dugo bila tabu tema. Treba ukazati na<br />

jednu pojavu koja vrlo bitna kada se govori i ocenjuje rad<br />

obavestajnog sektora u jednoj drzavi. To je postojanje rivaliteta<br />

izmedju civilnih i vojnih sluzbi bezbednosti. Cesta je pojava da<br />

se ove sluzbe medjusobno kontrolisu, upadaju jedne drugima u<br />

saradnicke mreze, vrbuju informatore medju pripadnicima<br />

konkurentske sluzbe, i uopste ometaju jedne drugima rad,<br />

umesto da saradjuju i koordinisu svoje aktivnosti. Ovo je slucaj<br />

koji karakterise skoro sve drzave sveta, s tim sto su vojne<br />

obavestajne sluzbe mnogo zatvorenije za javnost od civilnih.<br />

Kod nas je do skoro SDB bio u sastavu MUP-a sto nije praksa<br />

u svetu, medjutim najnovijom transformacijom osnovana je<br />

BIA koja je pod direktnom kontrolom Vlade. Mi kao drzava<br />

nemamo saveznu obavestajnu sluzbu (izuzimajuci SID koji je<br />

sastavni deo SMIP-a), jos od upada 1993. u prostorije<br />

nekadasnje SSDB. Iz svega izlozenog, vidimo da problem<br />

otvaranja dosijea nije nimalo jednostavan. On povlaci za sobom<br />

mnoga pitanja poput: gubljenja poverenje u rad sluzbe (misli se<br />

na nekadasnje dugogodisnje saradnike); kompromitovanje<br />

pojedinih njenih bivsih i sadasnjih pripadnika i funkcionera;<br />

pokretanje odgovornosti za pojedina desavanja u drzavi koje je<br />

indirektno kontrolisala sluzba (poput sindikalnih protesta itd. );<br />

i konacno unistenja rada same sluzbe, jer niko nece prihvatiti<br />

da bude saradnik ukoliko nije suguran da ce biti zasticen od nje<br />

same, i od progona javnosti koja nije blagonaklona prema tim<br />

ljudima. Mislim da bi trebalo normativno na kvalitetan nacin<br />

regulisati pitanje otvaranja dosijea, imajuci u vidu zastitu<br />

interesa drzave i njenih gradjana. Samo tako je moguce na<br />

pravno adekvatan nacin sprovesti sve potrebne aktivnosti u cilju<br />

informisanja gradjana o sadrzini njihovih dosijea. Kada<br />

govorimo o ovim pitanjima vazno je istaci da treba otvoriti<br />

politicke dosijee, jer su oni relikt proslosti i kreacija nekadasnjih<br />

vladajucih autoritarnih struktura koje su porazene.<br />

Urednik: Obratite paznju na "argumente" zvanicnika BIA-e. Ni<br />

pet godina posle pada reìma Slobodana Milo{evi}a nije<br />

usvojen zakon koji bi ra{~istio zaostav{tinu arhiva tajnih slu`bi<br />

(5. mart 2005. | Izvor: B92). Za razliku od drugih biv{ih<br />

socijalisti~kih zemalja, gde su nove vlasti veoma brzo donele<br />

pravna akta i otvorile dosijea svojih slu`bi bezbednosti, u Srbiji<br />

se jo{ vodi polemika kako to uraditi i {ta od podataka treba da<br />

ostane tajna. Okrugli sto u organizaciji OEBS-a bio je dobra<br />

prilika da se ~uju mi{ljenja za{to jo{ nije donet zakon o<br />

otvaranju dosijea od 1945. do 2000. Konstatacijom da napolju<br />

pada sneg, a da jo{ nisu pale Milo{evi}eve slu`be bezbednosti,<br />

ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore i lider Srpskog<br />

pokreta obnove, Vuk Dra{kovi}, jasno je stavio do znanja kako<br />

vidi problematiku zaostav{tine obave{tajnih slu`bi u Srbiji i<br />

otvaranja njihovih dosijea. Podse}aju}i da od usvajanja<br />

Predloga zakona, koji je njegova stranka podnela Skup{tini<br />

Srbije, nema ni{ta, Dra{kovi} kaè da mu je nelogi~na najava<br />

da i sama tajna policija ho}e da napi{e takav zakon. Srbija,<br />

prema njegovim re~ima, uveliko kasni u demontiranju temelja<br />

reìma Slobodana Milo{evi}a. "Ne samo da kasni, nego se mi<br />

suo~avamo i s ~injenicom da metode tih slu`bi, njihovo drsko<br />

nastupanje, organizovanje svakojakih nastupa, su drskije nego u<br />

doba Slobodana Milo{evi}a", rekao je Dra{kovi}. A {ta kaù<br />

{efovi slu`bi bezbednosti [efovi civilne i vojnih slu`bi<br />

bezbednosti, Rade Bulatovi} i general potpukovnik Milan<br />

Zari}, na~elno su izrazili spremnost da se pitanje otvaranja<br />

dosijea re{i. Oni, me|utim, traè da se tome pristupi obazrivo i<br />

da se na|e balans izme|u za{tite ljudskih prava i za{tite vitalnih<br />

nacionalnih interesa. General Zari} je poku{ao da objasni za{to<br />

je otvaranje dosijea vojnih slu`bi bezbednosti, kako je rekao,<br />

delikatno pitanje. "Otvaranjem dosijea moglo bi da do|e do<br />

provale saradni~ke mreè slu`bi, pa one ne bi mogle da<br />

obavljaju poslove i zadatke iz svojih nadle`nosti, niti da pruàju<br />

kvalitetne informacije dràvnom i vojnom vrhu. Ishitreno<br />

obelodanjivanje i stavljanje na uvid javnosti sadràja<br />

dokumentacije vojnih slu`bi bezbednosti, bez jasnog cilja i<br />

validnog pravnog okvira, moglo bi da izazove ozbiljne {tetne<br />

posledice po dràvu i dru{tvo u celini", smatra general Zari}.<br />

[ef Bezbednosno-informativne agencije, Rade Bulatovi}, kaè<br />

da }e Agencija po{tovati sva zakonska re{enja, ali smatra da<br />

predloèni tekstovi imaju mnogo manjkavosti koje su, prema<br />

njegovim re~ima, posledica nepoznavanja materije. On<br />

precizira da bi za Agenciju bilo prihvatljivo re{enje ono kojim bi<br />

se osiguralo poverenje javnosti u rad dràvnih institucija i slu`be<br />

bezbednosti, da otvaranje dosijea nema uticaj na efikasnost<br />

rada dràvne bezbednosti i da to pitanje u svim slu`bama,<br />

uklju~uiju}i i Resor dràvne bezbednosti Crne Gore, bude<br />

re{eno na jedinstven na~in. On je potom, naveo i jo{ nekoliko<br />

stavki: "Neophodnost selektivnog otvaranja dosija, imaju}i u<br />

vidu njihovu razli~itost. Onemogu}avanje politi~kih zloupotreba<br />

otvaranja dosijea. I poslednje, izbegavanje stvaranja<br />

parainstitucija za arhiviranje dosijea. Va`no je ista}i da je<br />

dosada{nja praksa pokazala neophodost direktnog uklju~ivanja<br />

Agencije…u razmatranje svih predloga zakona o otvaranju<br />

dosijea." OEBS ne razume za{to se "oteè" [ef misije OEBS-a<br />

u Srbiji i Crnoj Gori, Mauricio Masari, me|utim, ne vidi razlog<br />

za{to se jo{ "oteè" sa usvajanjem Zakona. "Taj posao je<br />

neophodan kako bi se razotkrile neprihvatljive prakse pro{losti,<br />

da bi se ispravile nepravde i sprovela pravda `rtvama<br />

represivnog reìma, uklju~uju}i i njihovu moralnu rehabilitaciju,<br />

i tamo gde je mogu}e, materijalnu nadoknadu", rekao je<br />

Masari. Masari je istakao da ne postoji univerzalni model<br />

regulisnja otvaranja dosijea, ali da se mora po{tovati potreba<br />

njihovog otvaranja, kao i to da se ono mora ostvariti na<br />

objektivan i profesionaln na~in, da bi se spre~ila njihova dalja<br />

zloupotreba.<br />

Bik koji sedi: A {ta kaù {efovi slu`bi bezbednosti? [ef<br />

Bezbednosno-informativne agencije, Rade Bulatovi}, kaè da<br />

}e Agencija po{tovati sva zakonska re{enja, ali smatra da<br />

predloèni tekstovi imaju mnogo manjkavosti koje su, prema<br />

njegovim re~ima, posledica nepoznavanja materije...<br />

Nepostojanje politi~ke volje za usvajanje Zakona govori o<br />

nespremnosti spske politicke elite (i pozicije i opzicije) da se<br />

izbori sa kriminogenim strukturama u civilnim i vojnim<br />

slu`bama bezbednosti. Da bi Srbija postala gradjanska dràva,<br />

neophodno je da se ove slu`be stave pod civilnu kontrolu.<br />

Nepostojanje politi~ke volje umnogome oteàva hap{enje<br />

Ratka Mladica, zato sto ove slu`be i dalje seju strah medju<br />

politicarima. Evidentno je da kriminalci iz njihovih redova i<br />

dalje upravljaju Srbijom.<br />

Arsen Lupen: Naravno da je "tesko" doneti zakon o otvaranju<br />

dosijea. Borba se vodi oko toga, kako da se sakriju politicki<br />

motivisana smaknuca nasih ljudi u zemlji i sirom sveta. Ubice su<br />


ili penzionisani radnici tajnih sluzbi, ili su jos uvek aktivni u<br />

Srbiji. Pitanje otvaranja tajnih dosijea je bar dvostruko vazno: a)<br />

da Evropa vidi da smo mi definitivno u glavama i akcijama<br />

rascistili sa komunistickom prosloscu i Milosevicevim neosocijalistickim<br />

recidivima (sa staljinistickim elementima) i b) da<br />

pojedini aktuelni politicari dograbe svoja dosijea i izbace sve<br />

dokaze o sopstvenoj saradnji sa OZNOM, UDBOM, DB,<br />

BIA... Sva dosijea moraju da se ucine JAVNOM<br />

dokumentacijom i istorijskom gradjom. U dvadeset i prvom<br />

veku, jedina smo zemlja u Evropi u kojoj je Drug Staljin jo{ ìv.<br />

Nikola: Pa cekajte, jesam li ih ja bio po usima da drukaju i<br />

potkazuju? Ili su oni to rado radili, cak i bez da ih neko pita? Pa<br />

njima je to bilo zadovoljstvo i opsesija, a sad isti oni mracnjaci,<br />

diplomirani denuncijanti, koji imaju "frku" od otvaranja dosijea,<br />

ne dozvoljavaju da se ista otvore! Zasto ne bih komsiji zapalio i<br />

kucu i kravu i stalu Je l’ zato sto to ne bi bilo "eticki". A bilo je<br />

eticki to sto je, na primer, moj deda redovno "nagrabusivao"<br />

(kao clan predratne "Demokratske stranke" i osvedoceni borac<br />

protiv komunizma i fasizma), zato sto su mu poturali sve i svasta,<br />

namestali, privodili ga, zatvarali, tukli i matretirali i obelezili<br />

ga kao izdajnika? Da, to je eticki A zamislite da moj brat, decko<br />

1982. godiste, ima u VOJNOM kartonu napomenu citiram:<br />

"Privodjen zbog politickog stava/ Otpor!"?! Eto, bas tim recima.<br />

I Sprdnja je ovo. Al kad prsne Vlada, a necemo jos puno cekati,<br />

ima ti "misevi" da beze k’o *icke.<br />

John Deep: Pa da, sta ste mislili drugari, da su za otvaranje<br />

ARHIVE DB-a, deca, unuci, naslednici biseg komunistickog<br />

rezima, koji u bezbedonosnoj sferi nije taknut jos od 45 godine<br />

Znamo kako se regrutuju i kako se primaju novi kadrovi u<br />

sluzbi kakva je DB. Tamo je moguce zaposliti se i biti kakav sef,<br />

samo ako ste sin, cerka, najblizi srodnik nekoga iz te sluzbe, to<br />

svako zna, ili ako poznaje nekog iz tih sluzbi… koja je zapravo<br />

sluzba zatvorenog kruga ljudi Dokaz da se od 5. oktobra jos nije<br />

donesen zakon o otvaranju dosijea, je taj - da je vecinu stranaka<br />

osnovao licno DB-a. Drugog razloga nema. Zato se i u SPO<br />

desava sve ovo sto se desava. BIA (za neupucene DB ili<br />

OZNA) bas zbog ovog zakona i drugih stavova razbija SPO.<br />

Zbog ovog i slicnih zakona se u SPO desava to sto se desava<br />

BIA (OZNA, UDBA, DB) je i dalje vrhovna vlast u ovoj<br />

zemlji.<br />

Ludi Milojko: Znamo kako se regrutuju i kako se primaju novi<br />

kadrovi u sluzbi kakva je DB. Ne, mi u stvari to ne znamo, jer<br />

sluzba je i dalje obavijena velom tajne... Ja sam mislio, posle<br />

promena nesto ce se promeniti, i desile su se promene. Kako je<br />

Johny lepo primetio, dobili su novo ime —BIA. I sve ostalo je<br />

ostalo po starom, stari metodi, kadrovi (kako lep izraz), misija<br />

U jednom nestabilnom sistemu kakav je ovaj nas, to je samo<br />

moglo da rezultira necim strasnim. I desio se 12. 03. 2003. ubistvo<br />

premijera. I to na kakav nacin. Genijalan spoj sluzbe i kriminalaca<br />

koji su odgledali sva tri dela Kuma, i pomislli pa ovo<br />

mozemo i mi. I sve dalje sto se desavalo u sluzbi (kako vole da<br />

je zovu oni sami) nije slutilo na dobro. Prvo Rade Bulatovic<br />

izjavljuje nema vise prislusnih uredjaja kod Vuka, pa ono ipak<br />

ima, pa opet Rade ima samo tri... kao da ih je on postavio licno,<br />

pa ne zeli da ih otkrije... Kao da nekim ljudima iz vlasti (i ove i<br />

bivse) u stvari nije u interesu da izvrsi korenitu reformu policije.<br />

Iako svi dobro znamo da ljudi iz sluzbe ne zele reformu sluzbe,<br />

drzava i dalje pokazuje da postoje strukture koje su i dalje<br />

nedodirljive. I opet se vracamo na Kuma I, II i III. I da cekamo<br />

novu ekipu koja misli da je don Korleone jedan lik kojeg treba<br />

imati i Srbija. Ali ti isti bi kao i legija, *iptar, budala, kum, majmun,<br />

mutavi, da to postanu preko noci... i ko zna, da su uspeli<br />

mozda bi i svojim nadimcima dodali nesto kao don Mutavi, de<br />

*iptar, sir Budala... Ovoj zemlji je potrebna katarza, ali od toga<br />

po svemu sudeci nema nista, tako da cemo jos dugo imati ljude<br />

koji misle da mogu (i stvarno mogu) sve... Sluzba, bila ona med-<br />


icinska, socijalna, vatrogasna, ili ma koja druga, mora da ima<br />

monitoring od strane visih instanci, da bi se sprecili bilo kakvi<br />

vidovi zloupotrebe, korupcije, malverzacije... Doktor primi mito<br />

da bi brze, detaljnije i kvalitetnije pregledao pacijenta... za svaku<br />

osudu. Radnik sluzbe bezbednosti prima novac od treceg lica za<br />

neke usluge... kakve su posledice u prvom, a kakve u drugom<br />

slucaju. Mislite o tome prilikom price o otvaranju dosijea, ili<br />

bilo cega o sluzbi.<br />

Pogledaj dom svoj andjele: Naravno da bi otvaranje dosijea<br />

imalo negativne posledice, ali po koga Po mene sigurno ne, vec<br />

pre svega, po razne cause, dousnike, ljude bez morala koji su<br />

ucestvovali u pravljenju istih Zatim po one koji su se obogatili u<br />

Srbiji tokom ‘90-ih (cast mi je i zadovoljstvo sto sam u tom<br />

periodu bio luzer kao i vecina mojih prijatelja i ljudi koje postujem),<br />

a mislim da se vlada najvise plasi otvaranja tih dosijea zato<br />

sto mozda u njima pise i nesto o tome kako je nastala stranka<br />

‘sa najvecim koalicionim kapacitetom’, kao i o ulozi brojnih<br />

krtica u opoziciji Stanje u drustvu nam vise nego jasno pokazuje<br />

da su upravo te tadasnje (a, bogami i sadasnje) krtice danas na<br />

vlasti, pa bi bas bilo glupo da se javno obelodane njihova imena.<br />

Scott: Sto je ovaj Petrovic odjednom postao pametan. Cim ga<br />

maknu s vlasti on zna i nacin na koji treba resavati probleme,<br />

kako to samo nije znao dok je bio na funkciji? Pa je l’ je i on<br />

tada za svog sefa radio isto sto rade i ovi koje spominje za<br />

sadasnje sefove. Djindjic nije ni dotakao tajne sluzbe kao sto ih<br />

nece dotaci ni Kostunica, a mozemo samo da se zavaravamo i<br />

prepucavamo medjusobno. Tajne sluzbe kontrolisu njih.<br />

Volks: Iako je zakasnio, Petrovic je u pravu. Dok u ovoj zemlji<br />

ne budu razmontirani opskurni centri moci (preziveli ne iz<br />

Slobinog, nego jos iz Brozovog vremena!), sve ostaje paralisano:<br />

i oni cestiti delovi vojske, i privreda, i spoljna politika. Drzava<br />

koja i dan-danas na desetine hiljada svojih gradjana drzi u evidenciji<br />

kao "sumnjiva lica" i "neprijateljske elemente" - takva<br />

drzava je sve, samo ne demokratska Puci cete kad-tad, to vam<br />

ne gine.<br />

Sub Zero: "Prvi korak je bio u obe zemlje zakon o nelegalnosti<br />

komunisti~kog reìma. Usledilo je 1995. u ê{koj osnivanje<br />

Ureda za istraìvanje i dokumentaciju zlo~ina komunizma i<br />

otvaranje dosijea zakonom iz 1996. Prvo isklju~ivo pogo|enim<br />

osobama koje je tajna slu`ba (STB) pratila, {ikanirala i hapsila.<br />

A zatim, zakonom iz 2002. i svakom ko to zatraì.<br />

Revolucionarni pomak u dostupnosti dosijea koji je u~inio taj<br />

zakon dopunjen je i obavezom da se imena svih agenata i<br />

saradnika {tampaju i objave na internetu". Cesi su jednostavno i<br />

na vreme resili ono sto mi necemo. Pogledajte gde su oni sada.<br />

Ciji to interese ugrozava otvaranje tajnih dosijea, verovatno<br />

bivsih saradnika. Uostalom na prstima jedne ruke mogu se<br />

nabrojti politicari u Srbiji koji nisu bili saradnici DB, a ostali<br />

(seselj, magistar, mile *isakov, filozof, sokrat itd. ), sve su to njihovi<br />

saradnici.<br />

Riverman: Generalno gledano, ljudi imaju u sebi osecaj nepoverenja<br />

prema drugima. Kod nekoga je to manje, a kod nekih<br />

vise izrazeno. Cini mi se(mozda i gresim), da je nas prosecan<br />

gradjanin posebno zainteresovan da sazna sta to komsija radi i<br />

ko su ljudi koji mu dolaze u kucu, vole ljudi da "bace uvo" u<br />

tudju sobu pa nek ide do djavola. Ali, i tu postoji jasna<br />

demarkaciona linija Neki to rade iz ciste znatizelje, onako<br />

volonterski, sa puno entuzijazma, dok neki to rade profesionalno,<br />

sa sve placenog osiguranja, regresa i toplog obroka E, sad<br />

smo tu, sad smo dosli do onog pravog pitanja, ko su oni Mozda<br />

je to moj komsija, mozda moj prodavac novina, onaj sto me<br />

stalno mrko pogleda kad ga pitam da li je dobio "Vreme",<br />

mozda mi je teca dousnik, mozda, mozda, mozda. Ovo je<br />

veoma slozena tema, i ovo je veliki problem. Ko zna ko je od<br />

41

nas za ovih pedesetak godina bio pod budnim okom ljudi iz<br />

tajnih sluzbi, i ko zna koliko su zivota ljudi, bas ti denuncijanti,<br />

te sitne i nemoralne tuzibabe uspeli da uniste Pravedno je znati<br />

istinu, neka se otvore sva dosijea, ljudski je znati sta su sve radili<br />

ovih godina. Zelim i imam pravo da znam ko je spijunirao i<br />

cinkario, ko je oterao mnoge ljude na politicku robiju Neka se<br />

zna ko su "crni zbirovi", vreme je.<br />

Abrakadabra: Krajem devedesetih u Niksicu je jednog jutra<br />

osvanuo letak sa 50-tak imena Niksicana. Na spisku su se<br />

uglavnom nalazili ugledniji sugradjani. Pored liste imena na<br />

letku je pisalo jos nesto: Spisak dousnika DB-a. Velika je frka<br />

izbila u gradu, jer su to bili vidjeniji gradjani, komsije, profesori,...<br />

Spisak verovatno nije bio lazan, nekome je jednostavno<br />

puklo, i odlucio da obelodani zbirove. Od tada se u Niksicu<br />

lepse, i lakse zivi. Kada cemo mi da sredimo u nasem dvoristu.<br />

200/na sat: Jedan od bivsih direktora CIA-e je rekao: Moze Vas<br />

povrediti samo onaj kome ste dozvolili da Vam se dovoljno<br />

priblizi! Otvaranje tajnih dosijea ce razotkriti mnoge koji su mi<br />

se predstavljali, kao prijatelji, komsije, bivse devojke, profesori...<br />

Neki kazu da ce se time unistiti rad sluzbe, i poverenje ljudi koji<br />

su dugogodisnji saradnici. Ako je to cena koju mora da platimo,<br />

ja sam spreman da se dosijei otvore odmah. Svi oni koji nisu<br />

imali "prijateljske" kontakte sa OZNA, UDB-a, SDB, BIA,<br />

KOS, nemaju razloga da strepe, iz prostog razloga zato sto su u<br />

moralnom smislu "cisti". Ove ostale "ZALIM"<br />

Jeca: Postoje misljenja da ce otvaranje tajnih dosijea, pokrenuti<br />

"zlu krv" nasih gradjana. Sudeci po onome sta se sve desavalo<br />

na nasim podrucjima, ovo me pomalo plasi. Medjutim, kada<br />

bolje razmislim, zasto bih se ja plasila. Pa nisam ja spijunirala i<br />

prisuskivala ljude. Nisam ja pratila i cinkarila nego ONI,<br />

"prijatelji sa pedigreom" tajnih sluzbi. Sve vise sumnjam da je<br />

prica o pokretanju "zle krvi" lansirana iz tih istih tajnih centara<br />

moci, kako bi se zastitili njihovi poslusnici.<br />

Talicni: Kakav bi to spektakl bio kada bi se otvorili tajni dosijei,<br />

mogu samo da zamisljam. Takav rasplet dogadjaja ne bi mogao<br />

ni Veljko Bulajic da osmisli. Pa doslo bi do neminovne emigracije<br />

velikog dela "mirnih i postenih" gradjana mile nam<br />

domovine. Kako bi se lepo videlo sa kim smo ziveli svih ovih<br />

godina Pa tu bi i brakovi popucali, da ne pricam o "prijateljstvima".<br />

Bile bi price tipa "morao sam", "bio sam ucenjen", "mislio<br />

sam da radim ispravnu stvar", "prevarili me" i ko zna kakve jos.<br />

Ali drugovi stanite, sacekajte malo, pa gde bas vas da nadju Pa<br />

sto mene nisu pitali da budem dousnik Pa mogu i ja da kazem<br />

da nemam para i da moram da se "snalazim", ali da li je to<br />

moralno Da li je posteno ulaziti u tudje zivote i cinkariti za licne<br />

interese Naravno da nije i zato je "sluzba" angazovala vas, koji<br />

ste "morali" i koji ste "ucenjeni", zato sto im licno vi dugujete.<br />

Znaju oni na cija vrata treba da zakucaju i zato nemojte da se<br />

pravite ludi, jer vas niko nije terao - SAMI STE TO TRAZILI.<br />

The boy: Otvaranje tajnih dosijea plasi one koji su bili ucesnici u<br />

jednom prljavom, nemoralnom poslu. Mi ne treba da se<br />

plasimo, naprotiv, mi treba da iniciramo da da se donese Zakon<br />

o lustraciji. To je nuzno, moraju se znati ljudi koji su radili i bili<br />

placeni kao konfidenti raznih tajnih sluzi Vecina od nas je imala<br />

neprijatna iskustva sa policijom u periodu protesta koji su<br />

demokratizovali Srbiju. Mnogi su privodjeni, mnogi su fizicki<br />

zlostavljani i lepo bi bilo znati ko ih je prijavio, ko ih je pratio i<br />

ko im je usao u privatnost zivota. Setite se politickih disidenata,<br />

setite se politickog delikta i zato je sasvim prirodno traziti<br />

otvaranje dosijea i ljudi koju su ga kreirali. Zanima me kako<br />

sam ocenjen u "njihovim" ocima.<br />

Manjinska prava<br />

Lingva Pravnik: Nacionalne manjine i problem njihove zastite<br />

prisutan je vec duze vreme na mnogim medjunarodnim<br />

skupovima, regionalnim konferencijama, kao i na<br />

unutardrzavnom nivou. Zastitu manjinama garantuje Povelja<br />

UN, a od regionalnih konvencija analiziracemo, Okvirnu<br />

konvenciju za zastitu nacionalnih manjina (Strazbur 1. Februar<br />

1995.) Glavni motiv koji pokrece sve relevantne medjunarodne<br />

faktore da se angazuju na planu zastite nacionalnih manjina,<br />

jesu burni dogadjaji u evropskoj i svetskoj istoriji (Balkanskoj<br />

narocito), koji jednostavno opominju da se krsenje manjinskih<br />

prava u pojedinim drzavama i regionima regenerise s vremena<br />

na vreme. Svako drustvo koje preferira da bude demokratsko,<br />

mora da se na neki nacin dokaze upravo na ovom polju, jer<br />

clanstvo ili prijem u clanstvo najrazvijenijih drzava<br />

podrazumeva i preuzimanje odredjenih obaveza na planu<br />

unapredjenja nivoa zastite ljudskih i manjinskih prava. Jer<br />

multikulturno, multinacionalno, multikonfesionalno drustvo<br />

vazan je preduslov za dalje razvijanje demokratije, ekonomskog<br />

i kulturnog prosperiteta jedne drzave, ali samo ako se postojeca<br />

dostignuca na planu zastite nabrojanih vrednosti razvijaju<br />

jednom uzlaznom linijom. Drzave clanice Saveta evrope su se<br />

sporazumele, da "Zastita nacionalnih manjina i prava i sloboda<br />

pripadnika tih manjina sastavni je deo medjunarodne zastite<br />

ljudskih prava i kao takva spada u oblast medjunarodne<br />

saradnje". (Okvirna konvencija za zastitu nacionalnih manjina)<br />

Strane ugovornice (misli se na drzave), su se obavezale da<br />

garantuju pripadnicima nacionalnih manjina ravnopravnost<br />

pred zakonom, zabranjujuci svaku vrstu diskriminacije na<br />

osnovu pripadnosti nacionalnoj manjini. Istovremeno, potrebno<br />

je stvoriti drustveno prihvatljiv ambijent za sve pripadnike<br />

nacionalnih manjina, kako bi se stvorili uslovi za razvoj i<br />

unapredjenje: kulture, vere, jezika, tradicije, i svega ostalog sto<br />

cini njihovo nacionalno bice. Treba podsticati pozitivan duh<br />

usmeren ka: postovanju, razumevanju, saradnji, koordinaciji,<br />

medju gradjanima u jednoj drzavi, bez obzira na njihov verski,<br />

etnicki, kulturni, jezicki identitet. U sudskom, kao i postupcima<br />

pred drzavnim organima, ustavom i zakonima je zajemceno<br />

pravo nacionalnih manjina da koriste svoj jezik, primaju i salju<br />

pismena na svom jeziku. Ukoliko bi im to pravo bilo uskraceno,<br />

to bi predstavljalo bitnu povredu odredaba zakona i povlacilo<br />

za sobom nistavost samog postupka. Prilikom privodjenja (s<br />

obzirom da se tada najdublje zadire u prava pojedinaca),<br />

zagarantovano je pravo svakom pripadniku nacionalne manjine<br />

da bude odmah obavesten, na jeziku koji razume, o razlozima<br />

hapsenja i o razlozima optuzbe protiv njega, ukoliko mu tumac<br />

bude bio potreban njegovo angazovanje ce biti besplatno.<br />

Zajemceno je pravo pripadnicima nacionalnih manjina da<br />

zasnivaju i odrzavaju slobodne kontakte sa susednim drzavama<br />

(misli se pre svega na one sa kojima imaju, zajednicke verske,<br />

jezicke, kulturne, etnicke veze). Medjutim, s druge strane<br />

obavezuju se pripadnici nacionalne manjine da ce postovati<br />

nacionalno zakonodavstvo i prava drugih gradjana, u jednoj<br />

drzavi (kako pripadnike vecinskog, tako i pripadnike ostalih<br />

nacionalnih manjina).<br />

Urednik: NACIONALNE MANJINE JO[ NISU U<br />

DOVOLJNOM STEPENU UKLJUÊNE u rad dràvnih<br />

organa Srbije i Crne Gore, izjavio je Mauricio Masari, {ef misije<br />

OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori. Masari, koji je, 8.marta 2005. u<br />

Podgorici promovisao svoju knjigu "Koji je put SCG ka Evropi",<br />

naglasio je da u dràvnoj zajednici ne postoje "u dovoljnoj meri"<br />

razvijeni nezavisni mediji i sudstvo. Zbog toga se, naglasio je, ne<br />

moè re}i da postoji zadovoljavaju}i stepen vladavine zakona u<br />

zajednici SCG. Masari je rekao da njegova knjiga sadrì i deo<br />

koji se odnosi na uslove koje treba ispuniti za ulazak u<br />

Evropsku uniju napominju}i da je jedan od tih uslova saradnja<br />

sa Ha{kim tribunalom. On je naglasio da je "mesto SCG u EU"<br />


i da bi u dràvama ~lanicama trebalo izgraditi nacionalni<br />

konsenzus oko tog pitanja.<br />

Marko: Mislim da su manjinska prava kod nas i dalje ugrozena,<br />

u smislu da se javljaju grafiti sa nacistickom sadrzinom,<br />

prebijaju se Romi (ili im se zabranjuje ulazak na bazen,<br />

pojedine skupove itd.). Drzava bi po meni morala da se<br />

odlucnije obracuna sa pojedincima (ili cak organizacijama),<br />

koje sire i raspiruju mrznju i netrpeljivost. Ponekad<br />

nepreduzimanje mera, pocinje da lici na odobravanje...<br />

Angel: "Obrazovanje na jezicima manjina" 22. april 2005. U<br />

Novom Sadu je u petak otvorena me|unarodna konferencija.<br />

Konferenciju organizuje Pedago{ki zavod Vojvodine uz<br />

podr{ku Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu.<br />

Konferencija treba da doprinese definisanju strategije razvoja<br />

obrazovanja na manjinskim jezicima, zasnovane na iskustvima<br />

zemalja u okruènju koje su stekle iskustvo u pridruìvanju<br />

Evropskoj uniji ili se za to pripremaju. Direktor Pedago{kog<br />

zavoda Vojvodine Lenka Erdelji kaè da se u Vojvodini ne<br />

moè govoriti o obrazovanju manjina ako i ve}inski i manjinski<br />

narodi ne pokaù spremnost da sa~uvaju bogato jezi~ko<br />

nasle|e. Potpredsednik Skup{tine Vojvodine Borislav<br />

Novakovi} podsetio je da je usvajanjem Omnibus-zakona<br />

Pokrajina dobila mnogo ve}i broj nadle`nosati, a jedna od njih<br />

je i obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina. Pomo}nik<br />

pokrajinskog sekretara za obrazovanje Danica Stefanovi} rekla<br />

je da se osnovno i srednje obrazovanje u vojvo|anskim {kolama<br />

moè poha|ati na ma|arskom, slova~kom, rumunskom,<br />

rusinskom i hrvatskom jeziku, a da se kao izborni predmeti<br />

mogu u~iti ukrajinski i romski. U~enje na jezicima manjina<br />

mogu}e je i na pojedinim faklutetima Univerziteta u Novom<br />

Sadu. U sredstvima javnog infomisanja upotrebljava se osam<br />

jezika, postoje vi{ejezi~na pozori{ta, a manjinski jezici u<br />

slu`benoj upotrebi su u 39 od 45 vojvodjanskih op{tina. Na<br />

konferenciji u~estvuju strani i doma}i istraìva~i koji se bave<br />

obrazovanjem nacionalnih manjina, prosvetni radnici,<br />

obrazovne institucije, nacionalni saveti nacionalnih manjina i<br />

predstavnici nevladinih organizacija i udruènja od interesa za<br />

obrazovanje.<br />

Sinalko: Dopada mi se sto se o pravima manjina raspravlja na<br />

medjunarodnom nivou... Medjutim, primetno je vezivanje<br />

prava manjina za Vojvodinu, sto jeste dobro, ali nije dovoljno.<br />

Sta je sa nacionalnim manjinama u ostalim delovima Srbije...<br />

Oni su na neki "fini" nacin zapostavljeni. Postoje veliki problemi<br />

na jugu Srbije, kao i u svakom mestu pojedinacno... Nemojmo<br />

da pravimo iste greske. Mora postojati Vladina strategija kada<br />

su u pitanju prava manjina, kao i mogucnosti za njihovo<br />

prevazilazenje. Konferencija ce se zavrsiti, ali se bojim da ce se<br />

nastaviti po starom.<br />

Player: Miroslav Krleza, Vladimir Nazor, Bora Stankovic,<br />

govorili su: narod koji nema svoje Rome je siromasan narod. To<br />

jeste tacno, ali bas zato moramo se potruditi da im pruzimo<br />

bolje uslove. Posetio sam prvi put u zivotu izbeglicki kamp<br />

Roma, i jos sam pod snaznim utiskom koji su oni na mene<br />

ostavili. Ceo njihov zivot se odvija tu: u nevidjenom siromastvu,<br />

druzenju, pesmi, igri, "zadovoljstvu" onime sto imaju. Naravno.<br />

iza svega ovoga krije se beskrajna tuga i nemoc. Zahvaljujuci<br />

NVO-u, oni uspevaju da prezive surovu zimu... Vlada se njih<br />

seti samo za vreme dekade Roma, odrze par govora i nista vise.<br />

Do sledece dekade.<br />

Maltese: Nazalost vlada se seca Roma samo po potrebi<br />

marketinga. Istinska briga za njihove probleme ne postoji. Uvek<br />

mi je smetala diskriminacija njihovih prava vezana za<br />

skolovanje. Verujem da postoji odredjeni deo koji nisu<br />

zainteresovani, ali zasto one koji zele da se skoluju saljemo u<br />


specijalne skole. Takve stvari ne smeju vise da se ponavljaju.<br />

Ako se vec ne poklanja paznja njihovim ekonomskim i<br />

socioloskim problemima, zasto se prave diskriminacije ovakvog<br />

tipa. Idemo dalje, govori, hvalospevi i pozdravi i na tome se<br />

zadrzava.<br />

Corto: Budimo realni, prava Roma u Srbiji su krajnje ugrozena.<br />

Da ne pominjemo druge, jer probleme Roma mozemo videti<br />

svakodnevno. Pogledajte gde zive i razmislite kako im je kada je<br />

napolju -20 a oni su u onim kartonskim kucicama. Sigurno je da<br />

tako nesto nikada ne bi pozeleli da osetite. Ovim ljudima je<br />

pomoc uvek potrebna. Nije bitno sta je to i kakve je vrste, vazno<br />

je da mi pokazemo inicijativu. Kada bi mi kao drustvo sprecili<br />

njihovo ignorisanje i pomogli im da dodju do svojih osnovnih<br />

ljudskih prava, koja im se uskracuju, siguran sam da bi ti ljudi<br />

pokazali svoju veliku zahvalnost.<br />

Decko u usponu: Romi jesu u Srbiji narod koji je iskljucen iz<br />

svih tokova zivota. Ako pricamo o srpskom rasizmu, onda su<br />

Romi prvi na udaru. Nivo nase svesti najbolje objasnjava scena<br />

iz filma "Ko to tamo peva", kada ostali putnici (naravno, Srbi)<br />

optuze dva romska muzicara da su ukrali novcanik. Ta mrznja i<br />

agresija, iz te scene, najbolje oslikava nas odnos prema<br />

Romima. Cak i onaj bolesni (tuberkulozan), koji je izopsten iz<br />

drustva, postaje krajnje agresivan. Najbolji medju njima, nije<br />

dorastao najgorem medju nama. To je nas stav. Niko to nece<br />

reci, cak ce se i usprotiviti, ali podsvesno to misli, i svi nasi postupci<br />

idu tome u prilog. Nismo mi jos za Evropu sa takvim<br />

stavovima. Dug je put pred nama, i kada budemo Rome,<br />

Rumune, Albance, Gorance... prihvatili kao susede i sebi ravne,<br />

moci cemo da krenemo dalje.<br />

Ascetic: Televizija Smederevo }e od danas dva puta dnevno<br />

svakog radnog dana emitovati vesti na romskom jeziku.<br />

Direktorka TV Smederevo Vesna Vitorovi} kaè da se<br />

"Romano dnevnik" ne}e baviti problemima Roma, ve} novostima<br />

iz ìvota Smedereva i da o~ekuje saradnju s Ministarstvom<br />

Srbije i Crne Gore za ljudska prava i nacionalne manjine.<br />

Smederevo ima 120.000 stanovnika, a njih oko 5.000 su Romi.<br />

Bravo za TV Smederevo. Vise afirmacije Romske misli i reci.<br />

Neka bude to pozitivan primer i ostalim TV kucama u Srbiji.<br />

Freestate: Odlican primer da je postovanje manjinskih prava<br />

moguce, a iznad svega potrebno. Pruziti manjinama da se<br />

informisu na svom jeziku je prava inicijativa, ali ne treba da se<br />

sva njihova prava svedu samo na televizijski dnevnik. Neka to<br />

bude pocetak, ali mi kao drustvo treba da tezimo da romskoj<br />

populaciji pruzimo mogucnost da ostvare prvenstveno socijalna<br />

prava. Da se pronadje modus resavanja njihovih stambenih i<br />

egzistencijalnih problema, jer takve stvari su im primarne nad<br />

ostalima. To ne znaci da poduhvat TV Smederevo nije adekvatan,<br />

naprotiv, opet napominjem, neka to bude pocetak za<br />

jednu sveobuhvatnije delovanje na ovim problemima.<br />

Jeremija: Lepo je to sto se u Smederevu odnos prema Romima<br />

poboljsava u odnosu na raniji period. Ali bojim se da ce to ostati<br />

usamljen primer, jer ima gradova poput: Nisa, Vranja,<br />

Leskovca, Sabca, gde Romi zive u velikom broju, a nemaju<br />

neka osnovna elementarna prava. Pravo na informisanje je<br />

osnovno i odatle sve pocinje. Zabrinjavajuce je da ogroman<br />

broj Roma nema zavrsenu osnovnu skolu, tako da ne mogu da<br />

se ukljuce u drustveni zivot opstine u kojoj zive. Postoje svojevrsni<br />

"getoi" u kojima zive Romi, koji ne samo da nisu urbanizovani<br />

nego nemaju ni resenu infrastrukturu: vodu, kanalizaciju,<br />

puteve... Zato je krajnje vreme da drzava uradi mnogo vise<br />

na afirmisanju i uvodjenju Roma u drustveni zivot.<br />

Tina: Lep gest televizije Smederevo koji nam jasno daje do<br />

znanja da je moguc pomak i resavanje osnovnih manjinskoh<br />

43

prava, u ovom slucaju pravo na informisanje na maternjem<br />

jeziku. U probleme romske populacije se slabo ukljucju drzavne<br />

istitucije i da se pojedine nevladine organizacije ne zauzimaju<br />

bila bi katastrofalna situacija. Svedoci smo njihovih problema,<br />

pa bi svako zatvaranje ociju pred njima bilo ispod svakog nivoa.<br />

Ovaj primer TV Smederevo bi trebalo slediti i pokazati interes<br />

za manjine, a samim tim interes za demokratizaciju drustva.<br />

Katarina: Problemi sa kojima se srecu Romi su veliki sto svako<br />

moze svakodnevno da se uveri. Njihov najveci problem jesu<br />

definitivno osnovni ljudski problemi, pitanje smestaja, odece,<br />

obuce, hrane, posla, jdnostavno egzistencijalni problemi.<br />

Svedoci smo postojanja "kartonskih" naselja, losih higijenskih<br />

uslova zivota, tragedija koje su neminovne u takvim uslovima.<br />

Drzava bi trebala da ucini nesto vise kako bi Rome integrisala u<br />

drustvene tokove i dala im sansu da ucine nesto za svoje zivote i<br />

samim tim stvore uslove za bolji zivot.<br />

Ko najbolje ìvi u Srbiji<br />

Bik koji sedi: Mislim da je tema interesantna... Sta mislite?<br />

Volks: 95 % ljudi u Srbiji (onih drugih 5% su neradnici) zivi<br />

najbolje na svetu. Mesano meso za 4 osobe a pojedes ga sam,<br />

pa gde to ima sem kod nas, gde ima da odes u neki klub preko<br />

nedelje i da ima sasvim tolko ljudi da se lepo provedes nego<br />

kod nas, gde sunce lepse greje nego kod nas, gde zene imaju<br />

cvrsce grudi nego kod nas. Glamur zapada je na TV-u, ima<br />

tamo i sirotinje i ne zaposlenih i onih koji rade u kaficu a imaju<br />

mnogo vece obrazovanje. Jedino sto oni voze golf 4 mesto yuga,<br />

ali su i oni za tamosnje uslove bednici u odnosu na neke druge<br />

a pritom su i stranci. Nije secer tamo sladji nego ovde ne<br />

zavaravajte se a ko je navikao na nas mentalitet zivljenja...<br />

Arsen Lupen: Da smo generalno siroma{ni, ve} je postalo<br />

degutantno i spominjati, ali da smo na hiljade bogata{a,<br />

milionera u evrima, u proteklih 15 godina, dobili gotovo preko<br />

no}i, nije nikakva novost. To su oni koji su se "sna{li", umeli da<br />

"muljaju", stekli i iskoristili dobre veze, naj~e{}e po politi~koj<br />

liniji. Na primer, ko god je bio u blizini Marka Milo{evi}a, ostao<br />

bi, {to bi narod rekao, ~estit. Oni odli~no rade i danas, ali vode<br />

ra~una da se javno ne eksponiraju na bilo koji na~in. Olako se<br />

moglo ste}i bogatstvo i preko "{tednje" kod Dafine i Jezde ko je<br />

imao vezu da pre sloma ovih piramidalnih banaka izvu~e svoj<br />

novac sve sa astronomskim kamatama. I "veze" su odli~no<br />

pro{le: provizije za takvu vrstu usluga merile su se desetinama<br />

pa i stotinama hiljada maraka. Mnogi su svoje bogatstvo stekli u<br />

svetu gde i danas ìve i njihova imena i imetak nije te{ko<br />

saznati. O takvima su i knjige pisane. Tako nije nikakva tajna<br />

da, na primer, Milan Jankovi} Cepter, kralj lonaca i {erpi, ima<br />

imovinu na svih pet kontinenata ~ija se vrednost procenjuje na<br />

vi{e od dvadeset milijardi dolara Sta je sa doma}im<br />

"rokfelerima", onima koji su na{i sugra|ani Da li su ba{ oni ~iju<br />

mobilnu mreù naj~e{}e koristimo ili u ~ijim diskontima rado<br />

kupujemo najbogatiji? Re}i }e nam mnogi za Bogoljuba Kari}a<br />

i Miroslava Mi{kovi}a, ali na pitanje koliko njihovo bogatstvo<br />

vredi, umesto konkretnog odgovora, po~e}e nabrajanje dugog<br />

spiska imovine i na kraju ekspoze svesti na jednu re~ - mnogo.<br />

Najbogatiji ljudi su u Srbiji za javnost potpuno anonimne<br />

li~nosti. Na jednoj listi najbogatijih Srba, objavljenoj pre deset<br />

godina, me|u trinaest bogata{a za koje se nezvani~no<br />

procenjivalo da poseduju imovinu vredniju od deset miliona<br />

dolara, na{la su se ~ak ~etiri biv{a "geneksovca".Dva od njih su<br />

ponovo me|u nama Miki Savi}evi} i Zoran Drakuli}. Drakulic<br />

je 1990. godine na Kipru, gde je radio kao finansijski direktor u<br />

"Generaleksportovoj" firmi "Jugo Arab", koja je trgovala sa<br />

zemljama Bliskog i Srednjeg istoka, osnovao firmu, "Ist Point<br />

Holding" LTD. koja se bavi, izme|u ostalog, rudarstvom,<br />

gra|evinarstvom, trgovinom obojenim, crnim i retkim<br />

metalima, ìtaricama, naftom... Srbijom drmaju i "Junajted<br />

braders", iliti slo`na bra}a. Uz najpoznatije Kari}e, tu su i<br />

Rodi}i (narodu poznati kao vlasnici najve}eg supermarketa u<br />

Srbiji i lanca prodavnica, fudbalskog kluba, kao i po velelepnom<br />

sedi{tu svoje kompanije u Kuli), Vuji}i (Valjevci, po sopstvenoj<br />

proceni bogatstvo im je vredno vi{e od petnaest miliona evra, a<br />

prave dobro poznate prozore), Zukanovi}i (firma "Koling"<br />

poznata po gradnji vila na Dedinju), Mandi}i (moteli, pumpe...)<br />

Nadica: Ljudi vezani za politiku i kriminalci (tajkuni)? A gde<br />

smo mi u svemu tome.<br />

Sinalko: Izbegavaj ono "mi" jer ja tu ne spadam. Mislim da ti je<br />

pitanje suvise uopsteno, mi-vi to su komunisticke floskule. Ti<br />

kao da si skoro citala Kardeljeva sabrana dela. Politika nije<br />

znanje, to je umece uravnotezavanja..., ne zelim sve da ti<br />

kazem, pronadji preostali deo definicije. Intelekt coveka se procenjuje<br />

ne po tome kakve odgovore daje, vec kakva pitanja<br />

postavlja. PS. Uciti, uciti i samo uciti-to je rekao...<br />

Milutin ljuti: Sto se Ti sinalko peckas na ono "MI" sto rece ova<br />

nadica? Da nisi slucajno diplomirao na Kardeljevim delima<br />

posto vidim da ih dobro poznajes?Uopste se necu iznenaditi<br />

ako i mene budes kritikovao i pri tome koristio neke "poznate<br />

izreke" TEBI po ubedjenju bliskih i rado citanih, nazovi<br />

politicara. A, sto se tice teme i sajta uopste, kapa do zemlje!<br />

Samo reci hvale za onog ko je ovo pokrenuo i osmislio. Samo<br />

napred! Ipak je vise nas pod ono "MI".<br />

Danguba: Najbolje u Srbiji zivite Vi iz 063, jer Vama svaka vlast<br />

odgovara. Interesantno je to kako umete tako brzo da se prilagodjavate,<br />

a uz to ste "humanisti". Najveca Kompanija u Srbiji<br />

pomogla mestanima Kosovskih sela tako sto im je kupila agregate<br />

u vrednosti od 6000 eura. O tome smo slusali danima kao<br />

svojevremeno o cuvenoj salati. Niste nimalo promenili taktiku!!!<br />

Eddie: U Srbiji najbolje ìve oni koji su sa one strane zakona.<br />

Verovatno svi to ve} i govore, a na àlost to je ta~no. Znam<br />

jednog ~oveka koji svaki dan menja automobile i to ne Jugo,<br />

Fi}a ve} audi, mercedes... I tako godinama... I niko mu ni{ta ne<br />

govori, niti jedna optuìca protiv njega. ôvek se jedino malo<br />

primirio dok je bila Sablja, a sada opet tera po starom.<br />

Neverovatno ali to je istina o dana{njoj Srbiji, ljudi koji nemaju<br />

ni 3 razreda osnovne {kole ìve kao lordovi... Stra{no, ali istinito.<br />

Ali sa druge strane znam i jednog ~oveka koji od svog rada<br />

po{tenog ìvi normalno. Radi u Rajfajzen banci i ìvi dobro. Ali<br />

sve zahvaljuju}i svojim sposobnostima.<br />

Obican covek: Mi vec duze vremana zivimo u fazi hibernacije.<br />

Ne pravimo nijedan suvisan pokret, energija se racionalno trosi,<br />

zalihe su nam na minimumu. Ne pripadam sloju elite, koja se<br />

razmece u svakom pogledu, koja se bahato razbacuje dok<br />

vecina gradjana jedva egzistira. Oni lepo zive, oni ne razmisljaju<br />

kao mi o prostoj egzistenciji. Kriminalni krogovi, estradni<br />

"umetnici", prevaranti raznih profila, oni dobro zive. A mi Mi<br />

gledamo, pitam se samo dokle?<br />

Ogorcen: Dugacak je spisak, a bice jos duzi ako se nastavi<br />

vladavina "legalisticke" vlade. Ako je ovo, sto se desava u<br />

poslednje dve godine, pravna drzava, onda nam nije potrebna<br />

ni drzava, a jos manje vlada. Vlada stiti ljude sa one strane<br />

zakona, jos ih za mutne poslove bogato nagradjuje, i tome kraja<br />

nema. E, tako su stvorene citave imperije, ali ne znanjem i<br />

radom, vec prevarama i lopovlukom. Pored ovih, vec,<br />

pomenutih, dobro zive svi koji su bliski vladajucim strukturama,<br />

na svim nivoima I naravno, "estradne eumetnic". Posebno one<br />

gologuze sa Pinka Boga mi, dobro prolaze i ove pevaljke, koje<br />

se takmice, koja ce da snimi bolji porno film. Situacija u Srbiji,<br />

sto se tice siromastva, nikad nije bila gora, a kako stvari stoje, ne<br />


ginu nam kontejneri, kao u bliskoj proslosti. Broz unistavao<br />

koze milosevic sve zivo i mrtvo a ovi aktuelni slede njegovu<br />

politiku. Ima li kraja ovoj agoniji.<br />

Flash Gordon: Pa gde njih da se ne setimo, gde da se ne setimo<br />

autora amaterskih porno filmova. Pa to je jedno vreme bila<br />

najtrazenija roba, naprosto jagma za tako vaznim stvarima.<br />

Prosecni Srbin i prosecna Srpkinja su se divili enterijeru soba<br />

estradnih umetnika, vodili intelektualne polemike na tu temu,<br />

uzivali u obnazenim telima i bili srecni zbog toga sto im je<br />

drzava pruzila ono sto oni najvise vole. O ovima na selu, ne<br />

smem ni da pomislim. Njima su zbog ovakve narodne euforije<br />

sigurno propali svi buduci prinosi, sve je zapostavljeno. U<br />

jednom momentu cela Srbija je stala. Sta drugo da zakljucim<br />

osim da je to bio odlican marketinski potez, odlican da pokrpi<br />

rupe u budzetu novih porno ikona.<br />

Obican covek: Mi obicni nemamo te "prirodne kapacitete" i<br />

obdarenost za zivot na visokoj nozi. Los nam je marketing,<br />

suvise smo obicni, ne odskacemo od mase. Zato i ne treba da<br />

nas cudi sto zivimo najgore u Srbiji. Za razliku od nas, ovi<br />

estradni likovi, ovaj "POLUSVET", ovaj "KANCER<br />

DOBROG UKUSA", zivi odlicno, na nivou. Kupuju se novi<br />

automobili, jahte, stanovi, "prijatelji", sve im je na dohvat ruke.<br />

Tabloidi oblavljuju feljtone u nastavcima tipa "Ispovesti Sekija<br />

Turkovica", "Kako je nagrabusila Vesna Rivas", "Kuhinja<br />

Marinka Rokvica", "Sve zene Ere Ojdanica" i ostale bolestine<br />

ovakvog tipa. Da se razumemo, nisam ja toliko besan na ove<br />

skorojevice, na ove pokondirane tikve, ja sam besan na ljude<br />

koji im poklanjaju paznju, na ljude koji uzivaju u ovakvim<br />

bestijalnostima, na one koji ovakve mogu da postuju i vole.<br />

Kada pogledam lica ljudi koji su publika u onim silnim<br />

paradama, one opsene iluzija, one simbole nazadnosti i<br />

Milosevicevske Srbije, dodje mi da prsnem od besa. Pitam se,<br />

zar je moguce da tako nesto postoji.<br />

200/na sat: Sve sto je u svetu: cudno, nenormalno, glupo,<br />

nazadno- kod nas postoji... I ne samo to, i vise od toga. Srbiju je<br />

zahvatio simbol "lepog zivljenja", ali i nacin da se do toga<br />

dodje... Iskoristis lakoverne ljude ("patriote"), obogatis se, a<br />

onda im nudis zelenu salatu, razbijas katance, obrijes brkove,<br />

igras sa pevacicama na Pinku... Ukratko, zezas one koje si ojadio...<br />

Ali ni "oni" nisu bolji, jer da jesu ne bi verovali "Pink-patriotama"...<br />

Nije ovo film - kako da postanem bogat... Ovo je<br />

Srbija, prostodusno-naivna... I dalje nepromenjena...<br />

Riverman: Tesko da postoji nesto strasnije od nase "elite". Veliki<br />

su prohtevi, pa se mora odgovoriti na sve izazove. Prate se<br />

trendovi, zivi se brzo a ‘hrane se lako", kako rece jedna<br />

vrhunska tracara. Da se ne lazemo, takve je proizvelo drustvo,<br />

takve je napravila Srbija za vreme zaraze koja je pretila da nas<br />

unisti. Logicno je da su ti elitni produkti rodjeni sa zarazom, sto<br />

je najstrasnije. Sire je, imaju televizije, stranke, kompanije i<br />

sistematski nas truju. Dobro je da nema Marka MIlosevica da<br />

nas pozove na edukaciju kako se obogatiti uz pomoc gajbica.<br />

Izjahala je elita ovaj narod svih ovih godina, pa im je malo<br />

dosadilo. Zeli jos vise, zeli prisniji odnos, zeli vlast-STRASNO.<br />

Karic nam pokazuje sve gluposti ovog sveta, mase salatom, ljubi<br />

neke babe, dere se kao da nije stavio slusni aparat i obavezno<br />

moralise. Jadno je da takvi o tome pricaju i jadni su oni koji u<br />

to veruju.<br />

Romanov: Izgleda da je Tijanic zaljubljen u Bidzu, ako nije<br />

onda neka mi objasni sta se koji klinac zalepio za njega. Ne<br />

mogu da pogledam nesto na RTS, a da "lepog, debelog,<br />

zanimljivog" bidzu ne vidim na ekranu... Kako moze da prica o<br />

nekakvom moralu covek, koji cim je postao pred. opstine<br />

izmenio nazive ulica (kao Djindjicevu ulicu npr.)... Lako je u<br />

Svilajncu da budes uspesan predsednik, samo reketiras<br />


gastarbajtere-i to je to. Maznjavao ljudima pare, i od toga<br />

komunjarskom metodom, pola sebi-pola gradu. Zaposlio sve<br />

rodjake: tetke, strine, ujne, "drugarice"... Raspistoljio se Bidza,<br />

pa se samo smeska, "puca" od srece. Zna on kako treba sa<br />

ovima sada, mnogo jeftinije nego dok je Sloba bio. Ove lakse<br />

potkupis manja im cena, ne znaju brate ni da se cenkaju... Daj,<br />

sta das.<br />

Katalysator: Ceca je izbacila svoje adute. Smatra da je to<br />

dovoljno za put u visoko drustvo. Snima reklame, seta se po<br />

emisijama i prosipa manire pravoslavne domacice i majke, sa<br />

sve svojim nabreklim adutima. Kazu neki, vidi je, kraljica, lavica,<br />

i ono najjace Srpkinja. Dive joj se, a iz njenih reci mozemo da<br />

zakljucimo koliko je prosta i neprosvecena. Kada je vidim kako<br />

nas uci uspehu i kvalitetnom nacinu zivota, pocinjem da<br />

razmisljam kako neki ljudi nisu nimalio odmakli od<br />

intelektualnih gabarita kokoske. Njen zivot hrani neprosvecenu<br />

publiku i ljude kod kojih je utvrdjen trajni imunitet na zdravo<br />

razmisljanje. Medjutim ovo nije najgore. Strasno je to sto<br />

ovakve "elite" ima na pretek u Srbiji, i sto se takvi predstavljaju<br />

kao olicenje uspesnih i moralnih. Hajde da pustimo vodu, neka<br />

idu tamo gde im je mesto.<br />

Zoe: Koja bre Ceca, jeste li citali malo o njenoj proslosti. Nema<br />

rupe u kojoj ona nije pevala, izjurila se-uzduz i popreko. Sada<br />

se setila da glumi srpsku majku, domacicu, pocela da deli<br />

savete... Moze ona da "farba" one koji je ne znaju... U jednoj<br />

TV emisiji Ceca je nosila ogrlicu koju joj je poklonio Arkan, ali<br />

gle cuda... Javila se jedna gledateljka (iz Bosne), koja je<br />

prepoznala da je ogrlica njena. Ceca se pravila luda, kao ne zna<br />

o cemu se radi, prvi put cuje za tako nesto... Verovatno joj<br />

Arkan kupio ogrlicu na cekove, na odlozeno placanje... Znamo<br />

mi ko je Arkan, Ceca, Mira Skoric, Aca Lukas i ostala<br />

kompanija. Sve su to novokomponovani "rodoljubi"... Pozdrav.<br />

Vertigo: Nazalost ovakvi kao na slici najbolje zive u Srbiji. Ona<br />

ima sve pretpostavke da bi je mediokritetska Srbija prihvatila.<br />

Srbin voli zrtve, a ona je tako predstavlljena. Nema veze sto joj<br />

je muz bio najveci krimos na ovim prostorima, sto je pod<br />

plastom borca za narod imao ekipe koje su danonocno krale od<br />

ljudi koji su bili unesrecini onim sta im se desava, sto je umesan<br />

u mnoga ubistva u Srbiji, ucene, razbojnicke kradje i ko zna sta<br />

jos. Sta ce mucenica, ostala bez muza, pa mora da zove Legiju i<br />

Spasojevica da je tese, da joj se nadju. A i oruzje voli kao pravi<br />

patriota, a Srbinu nista nije vazno, on je zali i postuje. Nista nje<br />

vazno, vazno je da ima sa cim da "zatrese", pa ce se seljacine<br />

paliti i urlati od srece.<br />

Billy: Dobra ova Ceca, prava srpska majka. Sto joj zamerate sto<br />

se druzila sa Legijom, Spasojevicem, Kumom, pa mora i ona da<br />

zivi. Nije znala da su oni losi momci, inace ne bi... To su<br />

Arkanovi Drugari-"patriotska elita"... Sta ste zapeli sa tim<br />

oruzjem, nije bila obavestena da je u njenoj kuci... Mozda<br />

Legija zaboravio da uzme, kada je bio kod nje - desava se to u<br />

raku (pogube se stvari). Pozdrav.<br />

Ha{ki tribunal<br />

Zedov tata: Sta mislite o sudu u Hagu (da li je legitiman,<br />

pristrasan... )<br />

Moderator I: Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je 25. maja<br />

1993. godine doneo Rezoluciju 827 kojom je osnovan<br />

Medjunarodni krivicni sud za bivsu Jugoslaviju. Savet<br />

bezbednosti je u toj Rezoluciji izrazio ozbiljnu zabrinutost zbog<br />

sve veceg broja izvestaja o flagrantnim krsenjima<br />

45

medjunarodnog humanitarnog prava na podrucju bivse<br />

Jugoslavije, ukljucujuci i izvestaje o masovnim ubistvima,<br />

organizovanom i sistematskom zatvaranju i silovanju zena, i<br />

nastavku prakse "etnickog ciscenja". Odluceno je da ce sediste<br />

Medjunarodnog krivicnog suda za bivsu Jugoslaviju (MKSJ)<br />

biti u Hagu, u Holandiji. Sprovodjenjem istraga i krivicnim<br />

gonjenjem osoba odgovornih za teska krsenja medjunarodnog<br />

humanitarnog prava u bivsoj Jugoslaviji, MKSJ nastoji da<br />

obezbedi pravdu zrtvama tih zlocina. Oni koji su osnovali i<br />

podrzali rad tribunala takodje su verovali da ce njegovo<br />

postojanje spreciti dalja teska krsenja humanitarnih prava i<br />

doprineti uspostavljanju i ocuvanju mira i stabilnosti u regiji.<br />

MKSJ se sastoji od tri zasebna organa koji deluju nezavisno<br />

jedan od drugog u vrsenju svojih primarnih funkcija. Zapravo,<br />

pogresno je govoriti o Haskom tribunalu klao jednom entitetu<br />

jer su to zapravo tri odvojene komponente: sudska veca,<br />

tuzilastvo i sekretarijat. Inace, osoba koja je proglasena krivom<br />

moze biti osudjena na kaznu zatvor, ukljucujuci i kaznu<br />

dozivotnog zatvora. Minimum kazne nije propisan. U skladu sa<br />

standardima medjunarodnog humanitarnog prava, MKSJ ne<br />

moze izreci smrtnu kaznu. Sve osobe su jednake pred Haskim<br />

tribunalom. Optuzeni ima pravo na pravicno javno sudjenje bez<br />

nepotrebnog odlaganja i smatra se nevinim dok se dokaze<br />

suprotno. Osim toga, optuzeni ima pravo da pravovremeno i na<br />

jeziku koji razume bude obavesten o prirodi optuzbi po kojima<br />

se tereti. Optuzeni takodje ima pravo da se brani licno ili putem<br />

branioca, kao i da proverava tacnost dokaza i ispituje svedoke<br />

koji svedoce. Optuzeni ne moze biti primoran da svedoci protiv<br />

sebe ili da prizna krivicu.<br />

Moderator I: Tuzilac pokrece istrage ex officio (priroda<br />

njegovog/njenog polozaja mu to omogucava), na osnovu<br />

informacija iz bilo kojeg izvora. Tuzilac ima punu diskreciju<br />

prilikom odlucivanja da li da nastavi istragu. Nakon sto se utvrdi<br />

da postoje osnove prima facie (tuzilastvo prilaze dokaze koji<br />

pokazuju da postoji dovoljno dokaza za osnovanu sumnju da je<br />

osoba navedena u optuznici pocinila zlocine za koje se tereti),<br />

tuzilac podize optuznicu koju treba dostaviti sudiji na potvrdu.<br />

Sudija zatim pregleda sadrzaj optuznice i propratni materijal<br />

nakon cega moze odbaciti ili potvrditi optuznicu u potpunosti ili<br />

delimicno.Sudija takodje moze traziti od tuzioca da dostavi<br />

dodatne dokaze za pojedine tacke optuznice. Top predstavlja<br />

vazan element u postupku zbog toga sto iako tuzilac ima puno<br />

diskreciono ovlascenje u sprovodjenju istrage, optuznica nece<br />

postati zvanicni dokument Tribunala sve dok je ne potvrdi<br />

sudija. Ovakav vid kontrole koji je dat sudijama u odnosu na<br />

tuzilastvo jos je jedan vid zastite prava optuzenog.Kad je<br />

optuznica potvrdjena, osumnjiceni pred Tribunalom ima status<br />

optuzenog. Sudija tada moze izdati i nalog za hapsenje.Sudija<br />

pretresnog veca takodje moze naloziti da optuznica ostane pod<br />

pecatom sve dok se ne uruci optuzenom.<br />

Boka: Tribunal je konstituisan odlukom Saveta bezbednosti<br />

Ujedinjenih nacija (koji je politicki organ). Zar to Tribunal ne<br />

cini pristrasnim?<br />

Moderator I: Ne. Savet bezbednosti Ujedinjenih Nacija, najvisi<br />

politicki organ Ujedinjenih Nacija, jeste stvorio MKSJ, ali<br />

Rezolucija po kojoj je on osnovan i njegov Statut garantuju<br />

nezavisnost Tribunala od Saveta bezbednosti, kao i od bilo koje<br />

drzavne ili medjunarodne organizacije. Tribunal je po svojoj<br />

prirodi nazavisan sud. Odluke koje njegove sudije donesu su<br />

zasnovane na oceni dokaza koje u odredjenom predmetu<br />

izvode optuzba i odbrana, a u vezi su sa dogadjajima i osobama<br />

navedenim u optuznici. Njegovo funkcionisanje odredjuju<br />

Statut, Pravilnik o postupku i dokazima i ostali pravni<br />

dokumenti koji regulisu postupke pred Tribunalom, a ne<br />

politicki ili neki drugi entiteti. MKSJ moze suditi samo<br />

pojedincima, a ne drustvenim, verskim, politickim ili etnickim<br />

grupama, ili administrativnim ili geografskim entitetima.<br />

Urednik: [TA SRBI MISLE O HA[KOM TRIBUNALU?<br />

Tri ~etvrtine gra|ana Srbije smatra da ja Ha{ki tribunal<br />

politi~ka institucija. Oko 76 odsto ispitanika u Srbiji smatra da<br />

je Ha{ki tribunal politi~ka, a ne pravna institucija, pokazuje<br />

najnovije istraìvanje ura|eno za Ministarstvo za ljudska i<br />

manjinska prava. Istraìvanje pokazuje da 62 odsto ispitanika<br />

misli da su pretnje Srbiji sankcijama zbog nesaradnje sa Hagom<br />

sasvim ozbiljne dok 34 odsto ne veruje da bi se me|unarodna<br />

zajednica ponovo odlu~ila na izolaciju. Ako ve} do|e do<br />

mogu}nosti sankcija, saradnja sa Hagom je neizbe`na, misli<br />

polovina ispitanika. Istovremeno, dve tre}ine ispitanika veruje<br />

da bi ve{tijom politikom vlasti mogle biti izbegnute i sankcije i<br />

obaveza da sudu budu izru~eni optuèni generali vojske i<br />

policije. Polovina veruje da su doma}i sudovi spremni da im<br />

sude kod ku}e. Kada je o generalima re~, 62 odsto ispitanika ne<br />

misli da je njihovo izru~enje u interesu dràve, nasuprot 18<br />

odsto koliko veruje da jeste. Za 37 odsto ispitanika generali su<br />

nevini, 24 odsto smatra ih herojima, 23 odsto misli sa su<br />

delimi~no krivi a samo 4 odsto ispitanika ube|eno je u njihovu<br />

krivicu za ratne zlo~ine na Kosovu. Onda i ne ~udi stav<br />

polovine (53 odsto) da generali ne bi trebalo da se dobrovoljno<br />

predaju Ha{kom sudu. Najnovije istraìvanje pokazalo je blagi<br />

pad popularnosti biv{eg komandanta VRS Ratka Mladi}a.<br />

Ipak, 48 odsto ispitanika i dalje se ne slaè sa izru~enjem<br />

Mladi}a Hagu, dok ga ~etvrtina misli da je to neminovnost. Za<br />

24 odsto anketiranih Mladi} je heroj a jo{ toliko (23 odsto)<br />

smatra da je u Hagu nevino optuèn. Krivim ili delimi~no<br />

krivim smatra ga 38 odsto u~esnika najnovijeg istraìvanja.<br />

êtrdeset osam odsto ispitanika ne slaè se za mogu}no{}u<br />

razmene "Mladi} za generale" dok 38 odsto smatra da je takav<br />

aran`man prihvatljiv.<br />

Hossenfefer:"Narodi koji u vlastitom civilizacijskom bunilu<br />

stvaraju kult od svojih stvarnih ili izmisljenih ratnih heroja<br />

nesretni su sami po sebi. Najbolji dokaz za to su<br />

postkomunisticki ratovi na Balkanu. Iza njih su ostali sami<br />

talozi ljudske destrukcije, koja je takvih razmjera da je postala<br />

vapno novooblikovanih etnickih kolektiviteta. Zato ovi prostori<br />

nisu za normalne ljude - oni zive cudeci se, jer ne shvataju da od<br />

Dunava do Kupe i od Horgosa do mora vladaju elite koje<br />

bestijalno lazu, ne postuju zakone, ljudska prava i ne daju ni pet<br />

para za univerzalne ljudske vrijednosti. Srbija je paradigma tog<br />

bezizlaza. Ona je vec deceniju i po sigurno utociste za najveci<br />

ljudski olos, na cijem su vrhu ratni zlocinci, ubice, pljackasi i<br />

ratni profiteri. Nije cudno sto se upravo u Srbiju sklonilo toliko<br />

haskih bjegunaca i njima slicnih tipova, svojevremeno<br />

regrutovanih s obje strane Drine za potrebe velikodrzavne<br />

politike. Srljajuci iz jednih masovnih zlocina u druge - od<br />

Hrvatske i Bosne i Hercegovine do Kosova - Milosevic je<br />

izgubio sve ratove, ali mu to nije smetalo da svoje generale<br />

proglasi herojima i odlikuje ih. Narod serbski jedva je docekao<br />

da u to povjeruje. On voli da cuje laz. To traje jos od Kosovske<br />

bitke. Tradicija je tradicija, sta ces. Nema sumnje, zvanicni<br />

Beograd je apsolutni evropski sampion u disciplini laganja.<br />

Dovoljno je zadrzati se na slucaju generala Mladica. Svi znaju<br />

da se ovaj okorjeli ratni zlocinac vec punih osam ili devet<br />

godina nalazi u Srbiji i da ga cuva vojna obavjestajna sluzba.<br />

Naravno, vlasti su bile zaduzene, a i voljne, da to patriotski<br />

demantuju kad god je potrebno. Sludjenu Karlu del Ponte<br />

lagali su i pokojni premijer Zoran Djindjic i njegov sef policije<br />

Dusan Mihajlovic. Ovaj drugi je to nedavno i priznao. Uprkos<br />

tome, aktuelni srbijanski predsjednik Boris Tadic i novi policijski<br />

vrh ponavljaju staru laz u njenoj bog-te-pitaj kojoj verziji. Ima li<br />

kraja toj mastovitosti? Pezorativno poimanje politike, prema<br />

kojem ona ne poznaje nikakav moral, ovdje kao da dobiva<br />

svoju potvrdu. Ali, sta je sa onima koji su u sluzbi zakona i<br />

pravde, a izlozeni su drskim podvalama i obmanama, poput<br />


ovih kojima se stiti krvnik bosnjackih civila general Mladic?<br />

Koliko god su mi degutantne pomenute lazi, isto toliko mi je<br />

nerazumljiv mazohizam s kojim ih glavna tuziteljica Haskog<br />

tribunala podnosi. Dopustati da te balkanski hohstapleri tako<br />

dugo vuku za nos i po stoti put ih moliti da joj zlikovca Mladica<br />

vec jednom dovedu s lisicama na rukama - moze samo neko<br />

cije su profesionalne ambicije jace od svakog samoponizenja.<br />

Ali ako je Karla del Ponte nemocna pred "zlocinom lazi", kako<br />

objasniti ponasanje americkog ambasadora za pitanja ratnih<br />

zlocina Pjera Risara Prospera, koji kad god dodje u Beograd sa<br />

ultimativnim zahtjevom za Mladicevo izrucenje - izjavi kako to<br />

cini posljednji put!? To mi nekako ne lici na ponasanje covjeka<br />

koji predstavlja apsolutnu planetarnu silu... Muka je s<br />

nacionalnim herojima iz posljednjih ratova na Balkanu.<br />

Ispostavilo se da su upravo oni odgovorni za najteze ratne<br />

zlocine. Zato haski maraton lazi tako dugo traje."<br />

(Oslobodjenje, 1.mart 2005.)<br />

Blondy: Zar "HAG" ne pokusava da nametne kolektivnu<br />

krivicu na Srbe kao naciju?<br />

Moderator I: MKSJ ne pokusava da nametne kolektivnu<br />

krivicu na Srbe kao naciju. Cak suprotno - na Haskom<br />

tribunalu se moze suditi samo pojedinim licima, a ne nacijama,<br />

drzavama, vojskama, ili bilo kojim drugim kolektivnim<br />

organizacijama ili organima. Tribunal smatra da su politicki,<br />

vojni i ostali rukovodioci odgovorni za zlocine koje su oni<br />

pocinili, ili koji su rezultirali iz njihovog rukovodstva, bas zato<br />

da bi iscezla ideja kolektivne krivice nacija, etnickih grupa i<br />

verskih zajednica. Srbi, ili bilo koja druga nacija, ne bi trebalo ni<br />

na koji nacin da preuzmu kolektivnu odgovornost za bilo koje<br />

zlocine koji su pocinili pojedinci kojima se sudi pred<br />

Tribunalom. Ratne zlocine su pocinili pojedinci i upravo zbog<br />

toga se ta lica moraju izvesti pred lice pravde.<br />

De~ko koji obe}ava: Da li se pred tribunalom uopste sudi<br />

hrvatskim ili bosnjackim liderima.<br />

Moderator I: Mnogobrojne optuznice su podignute protiv<br />

vojnih i politickih rukovodilaca visokog ranga hrvatske i<br />

bosnjacke nacionalnosti. Tuzilastvo i dalje prikuplja dokaze i<br />

sprovodi istrage protiv vojnih i politickih rukovodilaca visokog<br />

stepena odgovornosti za vreme oruzanih sukoba u biovsoj<br />

Jugoslaviji.<br />

Ceca: da li je nasa drzava uopste duzna da saradjuje sa<br />

tribunalom i da postuju njegove odluke?<br />

Moderator I: Da. Drzave clanice Ujedinjenih nacija, ukljucujuci<br />

i drzave nastale raspadom SFRJ, imaju punu pravnu obavezu<br />

da saradjuju sa MKSJ-om. Ta pravna obaveza potice iz Povelje<br />

UN-a prema kojoj sve drzave clanice moraju postovati<br />

Rezolucije koje donosi Savet bezbednosti u naporu da odgovori<br />

na pretnje medjunarodnom miru i bezbednosti. Obaveza<br />

drzava da saradjuju sa Tribunalom navedena je u clanu 29<br />

Statuta MKSJ-a.<br />

Ka~amak: Kakvu zastitu tribunal moze da ponudi svedocima?<br />

Moderator I: Bilo koja osoba koja svedoci pred Haskim<br />

tribunalom moze postati zasticeni svedok na sopstveni zahtev,<br />

na zahtev zastupnika optuzbe ili odbrane, Sluzbe za zrtve i<br />

svedoke ili pretresnog veca. U svim tim slucajevima, pre nego<br />

sto ce se neka osoba proglasiti zasticenim svedokom, potrebno<br />

je da odluku o tome donese pretresno vece. Zadatak Sluzbe za<br />

zrtve i svedoke je da pruza pomoc zrtvama i svedocima tokom<br />

njihovog svedocenja pred Tribunalom. Prilikom pojavljivanja<br />

pred pretresnim vecem, svedok moze imati niz zastitnih mera<br />

kako bi se zastitio njegov/njen identitet. Te mere mogu biti<br />


dodeljivanje pseudonima, upotreba uredjaja za izoblicenje<br />

zvuka i slike kako bi se prikrio lik svedoka, kao i davanje<br />

svedoku mogucnosti da svedoci in camera (iza zatvorenih<br />

vrata). U nekim situacijama, Tribunal moze drzati zatvorene<br />

sednice kako bi se zastitila poverljivost izjava svedoka, a imena i<br />

podaci pomocu kojih se moze utvrditi identitet svedoka mogu<br />

se izbrisati iz javnih spisa kako bi se zastitila njihova anonimnost<br />

van Tribunala. Sve te mere postoje kako bi se zastitio identitet<br />

svedoka od javnosti. Njegov/njen identitet uvek je poznat<br />

optuzenom i njegovom/njenom braniocu. Ukoliko tako nalaze<br />

situacija u kojoj se svedok nalazi, postoji mogucnost i da se<br />

svedok nakon svedocenja premesti u neku trecu zemlju. Ova<br />

najdrasticnija mera je naravno rezervisana samo za najozbiljnije<br />

slucajeve.<br />

Angelina Jolie: Sta je "tajna" optuznica?<br />

Moderator I: "Tajna" optuznica je pogresan naziv za<br />

zapecacenu optuznicu, odnosno optuznicu koja se ne<br />

obelodanjuje odmah nakon sto je podignuta i potvrdjena, vec<br />

njen sadrzaj ostaje pod pecatom. Kao sto je to slucaj u<br />

nacionalnoj praksi mnogih pravnih sistema, MKSJ ne objavljuje<br />

sve optuznice u javnosti pre nego sto se one uruce optuzenima<br />

na koje se odnose. Umesto toga, na zahtev tuzioca i nakon<br />

odobrenja od strane pretresnog veca, optuznica moze nakon<br />

sto je podignuta ostati pod pecatom. To se radi kako bi se<br />

povecala verovatnoca da ce optuzeni koji eventualno planira<br />

bekstvo biti uhapsen. Sadrzaj zapecacene optuznice stavlja se<br />

na raspolaganje odgovarajucim organima gonjenja sirom sveta<br />

kako bi se pomoglo bezbedno, efikasno i uspesno hapsenje<br />

optuzenih. Sve zapecacenje optuznice se objavljuju cim se<br />

optuzeni nadje u pritvoru Tribunala.<br />

Problemi mladih<br />

Strategija (program) za mlade<br />

Anarhista: Ako ne pomognemo drugima (a i sebi samima) da<br />

odstrane dominaciju straha, uznemirenosti i nesigurnosti, nema<br />

smisla o~ekivati od drugih da se pona{aju svesno i da po~nu da<br />

grade slobodno, kreativno dru{tvo. Autoritarne ideje i<br />

nerazumna mr`nja prema drugim nacijama, rasama i<br />

homoseksualcima su deo masovne umobolnosti. Sre}om,<br />

postoje snage upravljene ka ve}em mentalnom zdravlju i svi bi<br />

trebalo da ih podrè. Kako smo sebe osim u psiholo{ke uàse<br />

upleli i u nepravi~nost odnosa me|u polovima, moramo<br />

napomenuti da anarhisti polaù mnogo nade u razvoj pokreta<br />

èna. Provokacija dominantnosti mu{karaca logi~no vodi<br />

provociranju svake dominacije. Pokret èna ilustruje jo{ jedan<br />

perspektivan razvoj, tendencije organizovanja u manje grupe i<br />

van pokreta. Ovim se obezbe|uje neophodna podr{ka i ose}aj<br />

va`nosti rada pojedinca. Drugi pokreti, kao {to su pokret<br />

homoseksualaca, skvoteri (beskucnici koji okupiraju napu{tene<br />

zgrade i u njima ìve, brane}i se od napada vlasti - prim. prev.),<br />

zeleni, itd. dobri su iz istog razloga. Takav na~in organizovanja<br />

pomaè razvoju du{evnog zdravlja. Bilo {ta, {to ohrabruje<br />

mlade ljude u suo~avanju sa obavezama i odgovorno{}u za<br />

sopstveni ìvot, a {to ispituje svoj odnos sa okolinom, treba biti<br />

podràno. Moèmo se nadati da }e se stavovi dovoljno izmeniti<br />

kako bi mladi ljudi mogli imati vi{e samopouzdanja i snage za<br />

povratak kontrole nad sopstvenim ìvotom.<br />

Boka: Neophodno je da srpska vlada inicira (ili ukoliko ona<br />

nema zelju za takvom inicijativom), onda nevladin sektor,<br />

Program za mlade ciji je cilj da angaùje mlade ljude u<br />

inicijativama civilnog dru{tva, te da promovise i ohrabri njihovo<br />

u~e{}e u javnom ìvotu, kako bi se pobolj{ala njihova situacija.<br />

Ovo je jo{ va`nije, ako uzmemo u obzir rezultate istraìvanja<br />

agencija u 2004. godini, koji govore da 26 posto mladih ljudi èli<br />

47

napustiti Srbiju, te da se ne èli vratiti. Ovaj zabrinjavaju}i broj<br />

ukazuje na to da mladi ljudi ne ose}aju da u Srbiji imaju<br />

mogu}nost za dobro obrazovanje, dobar posao ili mogu}nosti<br />

napretka u slobodno vrijeme. Potrebno je ja~ati duh i aktivnosti<br />

mladih i njihove predanosti, te odrediti i investirati u mlade<br />

ljude koji su sposobni pokrenuti ostale, i koji mogu uticati na<br />

razvoj kulture aktivnosti mladih. Istovremeno, potrebno je<br />

obratiti se politi~arima i vladinim zvani~nicima i naglasiti im<br />

zna~aj i prednosti investiranja u mlade ljude. Nosioci ovakvog<br />

Programa za mlade morali bi aktivno saradjivati sa drugim<br />

vladinim i nevladinim organizacijama i agencijama koje djeluju<br />

u ovoj sferi u Srbiji, te, kroz svoje programske aktivnosti,<br />

nagla{avaju potrebu da mladi ljudi isto tako sara|uju i s ostalim<br />

lokalnim partnerima. Racionalno, zar ne! Pokrenimo<br />

inicijativu!<br />

Fast: Nije potrebno posebno dokazivati da su mladi, koji su<br />

jedan od najproduktivnijih segmenata populacije i na ~ijem<br />

stvarala{tvu leì budu}nost napretka (bilo kojeg) dru{tva,<br />

condicio sine qua non opstanka i budu}nosti svakog dru{tva i<br />

da ni dru{tvo u tom pogledu ne predstavlja nikakvu razliku.<br />

Bolesna stanja nisu nikada stvarala~ka i stoga ne iznena|uje da<br />

je negativna povezanost psiholo{kih problema i kvaliteta ìvota,<br />

efikasnosti i ostvarivanja ìvotnih uspeha dokazana u gotovo<br />

svim istraìvanjima koja su se bavila tom temom. Iz toga<br />

proizilazi da se re{avanjem problema mladih ujedno osloba|aju<br />

i poti~u njihovi stvarala~ki potencijali, {to zna~i da je<br />

osmi{ljavanje koncepcije i njoj odgovaraju}e strategije<br />

uklanjanja i prevencije problema mladih od vitalnog zna~aja za<br />

dalji razvoj. Prvi i neizostavan korak u njihovom osmi{ljavanju<br />

je prou~avanje i utvr|ivanje vrste, intenziteta, hijerarhije i<br />

uzroka problema. Naime, realna strategija re{avanja problema<br />

mladih moè biti jedino i isklju~ivo ona strategija ~ije su<br />

ishodi{te znanja, a ne (kod nas uobi~ajenija) verovanja o<br />

njihovoj strukturi. Izuzetno va`na i nimalo bezazlena posledica<br />

pogre{ne predstave o problemima mladih jeste evidentno<br />

pogre{no usmerena pa stoga nedelotvorna politika prema<br />

mladima. Nepoznavanje, nepriznavanje, previ|anje ili naprosto<br />

ignorisanje prioritetnih problema mladih dovodi do<br />

zanemarivanja potrebe za njihovim re{avanjem od strane<br />

nadle`nih institucija, a zanemarivanje prioritetnih problema ne<br />

moè rezultirati ni~im drugim osim njihovim daljnjim<br />

pogor{avanjem. Najve}im ili nekim od najve}ih problema<br />

mladih se ~esto i neopravdano smatraju pona{anja koja su<br />

ekstremna i gledano u odnosu na ukupnu populaciju mladih<br />

razmerno retka (kao {to su to npr. delinkvencija ili<br />

narkomanija). Pri tome se previ|a da su ova pona{anja zapravo<br />

simptomi, odnosno previ|a se da ona predstavljaju krajnji izraz<br />

ili posledicu drugih, dugotrajnijih, nagomilanih i mnogobrojnih<br />

problema. Iz toga proizlazi da je najdelotvornija strategija borbe<br />

protiv delinkvencije ili narkomanije ona koja zapo~inje puno<br />

pre no {to se takva pona{anja uopste pojave i koja je usmerena<br />

na probleme koji im prethode, odnosno, da samo preventivne i<br />

dugoro~ne strategije omogu}uju da se ti problemi re{e, dok<br />

kratkoro~ne strategije mogu posluìti isklju~ivo kao sredstvo<br />

njihovog eventualnog ublaàvanja. Nadalje, previ|a se i to da su<br />

negativne pojave koje su tipi~ne za mladu populaciju gotovo<br />

idealan indikator poreme}enih odnosa u celokupnom dru{tvu.<br />

Naime, budu}i da su mladi, kod kojih je proces socijalizacije jo{<br />

uvek u velikoj meri nedovr{en, najprihvatljiviji za uticaje iz<br />

dru{tvene okoline, upravo prou~avanje mladih omogu}uje<br />

najranije detektovanje promena koje se zbivaju u dru{tvu.<br />

Razumevanje patologije u nekom dru{tvu daje dragocene<br />

putokaze za razumevanje celokupnog dru{tva zbog toga {to<br />

patologija nekog dru{tva odraàva njegovo opste stanje i razvoj.<br />

Nikola: Nalazi mnogobrojnih istrazivanja o mladima, radjenih u<br />

toku 2003. u Srbiji, pokazali su da su mladi u ve}oj mjeri<br />

zaokupljeni problemima vezanim uz {iru socijalnu okolinu<br />

({kola, dru{tveni sadràji, lokalna zajednica), u manjoj meri<br />

problemima vezanim uz same sebe (nezadovoljstvo samim<br />

sobom, egzistencijalna kriza) i u jo{ manjoj meri problemima<br />

vezanim uz uù socijalnu okolinu (porodica, vr{njaci,<br />

romanti~ne veze). Ovakav se redosled problema podudara s<br />

definicijom problema kao onoga na {ta ~ovek ne moè<br />

reagovati svojim psihofizi~kim sposobnostima, jer upravo<br />

problemi vezani za {kolovanje, nedostatak dru{tvenih sadràja i<br />

lokalnu zajednicu pripadaju u kategoriju problema na koje<br />

mladi ni u kom slu~aju ne mogu reagovati sami, bez pomo}i<br />

nadle`nih institucija. Iz toga proizilazi da te institucije moraju<br />

{to pre osmisliti i sprovesti akcije specifi~no usmerene na<br />

prioritetne probleme mladih i na taj im na~in pomo}i u<br />

re{avanju problema koje oni ne mogu re{iti sami. Naàlost,<br />

o~igledno je da su problemi mladih u Srbiji nedovoljno istraèni<br />

(ve} je sam broj istraìvanja, kao i period kada su radjena,<br />

dovoljan dokaz ove tvrdnje), a potreba za njihovim re{avanjem<br />

u velikoj mjeri zanemarena, tj. vi{e je no o~igledno da su mladi<br />

u Srbiji prepu{teni sami sebi. Stoga je neophodno da se ova<br />

istrazivanja, od pre dve godine, nastave i to jo{ temeljitije i<br />

naposletku (ali ni u kom slu~aju najmanje va`no) jo{ bolje<br />

finansirana istraìvanja iste, odnosno njoj srodnih tema. Nadam<br />

se da ce i ovo istraìvanje i istraìvanja koja }e uslediti uspeti<br />

ostvariti svoj krajnji cilj - primenu u teorijski utemeljenim i na<br />

temelju egzaktnih podataka osmi{ljenim akcijama usmerenim<br />

ka delovanju na uzroke problema mladih. Nadam se i da }e<br />

takve akcije jasno definisanih ciljeva {to pre zameniti trenutno<br />

prevladavaju}i tip pau{alno i arbitrarno aranìranih akcija.<br />

Ovakve }e se akcije sasvim sigurno pokazati vi{estruko<br />

korisnim, jer }e omogu}iti ne samo ublaàvanje i re{avanje<br />

postoje}ih problema vec i spre~avanje njihovog daljnjeg<br />

pogor{avanja (kao i spre~avanje nastanka novih i jo{ izraènijih<br />

problema), ve} i ostvarivanje svog kona~nog i najva`nijeg cilja -<br />

osloba|anja i podsticanje stvarala~kih potencijala mladih. U<br />

najizrazenije probleme se tradicionalno ubrajaju narkomanija i<br />

delinkvencija, a zanimljivo je da se u nju, ukoliko njihova pojava<br />

i opseg preraste neke uobi~ajene i prihvatljive okvire, s punim<br />

pravom mogu ubrojiti i namere emigracije, kako realizovane,<br />

tako i nerealizovane. Od 1900 mladih obuhva}enih<br />

istraìvanjima iz 2003. imalo je nameru emigracije, ukoliko im<br />

se za to ukaè dobra prilika, iskazalo je njih 51%, 15% je<br />

izjavilo da je vrlo verovatno da }e emigrirati, 21% je navelo da<br />

nije razmi{ljalo o tome i da ne zna da li }e emigrirati, dok je<br />

samo 12% izjavilo da nema nameru oti}i iz Srbije.Uveren sam<br />

da bi rezultati istrazivanja u 2005. bili porazavajuci, u odnosu na<br />

vec alarmantne pokazatelje istrazivanja iz 2003. Razlog za<br />

akciju, prvenstveno nas mladih. Pritisnimo institucije! Dajte da<br />

se izborimo za nasu bolju buducnost.<br />

Geri: Za pocetak bi bilo najneophodnije da se podigne svest<br />

mladih ljudi, da znaju u kakvom drustvu zive i koji su prioriteti<br />

za njegovu demokratizciju. Mladi moraju zauzeti vazno mesto,<br />

da budu aktivniji i da svako od nas ima definisan cilj i jasnu<br />

viziju svog zivota. Niko nam ne moze pomoci da postignemo<br />

ono sto smo naumili ako mi nemami sopstvenu inicijativu ka<br />

tome. Pojedinac mora biti taj koje ce odlucivati sta ce raditi sa<br />

sobom, svojim radom i rezultatima svoga rada. Neka nasa vizija<br />

dinamicnog i otvorenog drustva bude svima glavni cilj.<br />

Tipsh: Evidentno je da mi (mladi) imamo viziju kako da<br />

ostvarimo ciljeve, koji su odavno realizovani u drzavama EU.<br />

Problem je u tome sto svi o tome pricaju, ali niko ne zeli da<br />

"zasuce rukave" i uradi nesto. Dobar deo mladih je opterecen<br />

tradicionalnim nacinima gledanja na drustvo, prosto je<br />

opsednut predrasudama. To je posledica delovanja naciofasistickih<br />

organizacija koje lansiraju teze o ugrozenosti mladihzapadnom<br />

kulturom. Zbog svega ovoga potrebno je da<br />

budemo predusretljivi, fleksibilni i uporni u ostvarenju<br />

savremenih teznji u razvoju drustva.<br />


Totalni kreten: Ministarstvo prosvete tvrdi da su roditelji<br />

srednjo{kolaca podràli ideju da se mladima ograni~i izlazak do<br />

24 sata. "Saveti roditelja srednjih {kola iz Srbije podràli su ideju<br />

da samostalni boravak maloletnika na ulicama treba ograni~iti<br />

do 24 sata, a petkom i subotom do jedan posle pono}i",<br />

saop{teno je iz Ministarstva. U saop{tenju se navodi se da je to<br />

zaklju~ak sastanka ministra Slobodana Vuksanovi}a sa<br />

na~elnicima {kolskih uprava, koji su dostavili mi{ljenja saveta<br />

roditelja srednjih {kola iz cele Srbije. "Saveti roditelja iz ve}ine<br />

srpskih gradova u potpunosti su podràli taj predlog, dok se<br />

pojedini saveti nekoliko {kola iz Leskovca, Zrenjanina i<br />

Kraljeva jo{ nisu izjasnili o predlogu ministarstva i njihovi<br />

odgovori se o~ekuju", tvrde u Ministarstvu. Problema<br />

odrastanja ima svuda, ali se oni u normalnom drustvu resavaju<br />

zajednickim radom porodice, skole, udruzenja gradjana i<br />

roditelja, sportskih organizacija, crkve, politickih stranaka,<br />

poslodavaca i na kraju ako treba - policije (edukativnim<br />

tribinama i radionicama). U nedostatku bilo kakve strategije<br />

resavanja problema mladih, konkretnih resenja za njihovim<br />

angazovanjem "ministar" vuksanovi} je realizovao jo{ jednu u<br />

nizu budalastih ideja iz ministarstva prosvete. Umesto da<br />

razmi{lja o rezultatima piza testa, reformi {kolstva i bolonjskoj<br />

deklaraciji prebrojava glasove podr{ke... Ne znam samo ko mu<br />

sedi u "savetima roditelja" koji mu pruzaju podrsku... klonirani<br />

kalasnjikovi i ostali dss-ovci.<br />

Moj ìvot je novi val Ocito da ministar prosvete Vuksanovic igra<br />

na sigurnu kartu. Zna on da ce svaku vrstu konzervatizma lako<br />

da provuce jer i misljenje onih koji su nam trenutno (nadam se<br />

ne jos dugo) kreatori zivota se nimalo ne razlikuje od njegovog.<br />

Ogranicenje rada lokala, a samim tim i izlazaka mladih, za<br />

mene predstavlja samo ogranicenje osnovnog ljudskog prava a<br />

to je pravo na slobodu. Ocigledno da danasnji "legalisti" to<br />

pravo ne priznaju. Da se razumemo, takvim ogranicenjima se<br />

nece nista postici, cak sta vise mislim da ce proizvesti kontra<br />

efekat kod mladih. Ako ministar misli da se na ovaj nacin<br />

resavaju problemi vezani nasilje, narkomaniju, alkoholizam<br />

onda bi trebao da odmah da ostavku jer se nije ni potudio da<br />

sazna uzroke svega toga. Mnogo bi bilo bolje da je krenuo sa<br />

edukativnim tribinama koje ce na neki nacin pribliziti probleme<br />

mladih nego da se ponasa kao dezurni cenzor stvari u koje se<br />

nimalo ne razume.<br />

Rva~: Vuksanovicu jedino polazi od ruke da nestio ukida, da<br />

ogranicava. Kao sto je uspeo da ukine reforme u obrazovanju<br />

zapocete vladom Zorana Djindjica, tako i sada ogranicavanjem<br />

"kretanja" srdnjoskolaca pokazuje da je aktivan kada su pitaju<br />

zabrane. Bas me interesuje koji su kadrovi iz redova roditelja,<br />

neki reformisti kao sto je i on sam. Ponovo se akcenat stavlja na<br />

ne toliko vazne stvari a refome u obrazovanju imaju epilog u<br />

zabranama. To je izgleda nasa sudbina, da nepoznavaoci<br />

problema i aktivnosti mladih ljudi odlucuju u njihovo ime na<br />

neprimereni nacin. Svaki vid ogranicenja nece dovesti do<br />

rezultata jer se stvari na koje su mislili dok su donosili ovakve<br />

odluke mogu desavati i posle fajronta.<br />

Super boy: Ovaj primer sa miinistrom prosvete i savetom<br />

roditelja koji je po svemu sudeci svoje utemeljenje nasao u<br />

prohibiciji je odlican povod, podstrek za nas mlade ljude da se<br />

aktivnije ukljucimo u resavanje problema koji su vezani za nas.<br />

Ako budemo nastavili da bez pogovora i totalno<br />

nezainteresovano pristupamo problemima desavace se ovakve<br />

situacije od kojih ce se samo izroditi zabrane. Kada jednom<br />

prodje ovakva stvar jasno je da ce se tako i nastaviti. Mozda je i<br />

taj savet imao dobre namere, ali znate ono , pa zato ovakvi stavovi nisu<br />

primereni datoj situaciji. Varaju se ako misle da ce se na ovaj<br />

nacin postici veca bezbednost jer da su se malo dublje upustili u<br />


ovaj problem shvatili bi da se takve stvari mogu uvek desavati i<br />

da ovo nije adekvatno resenje. Upravo zbog ove i slicnih<br />

situacija mi trebamo teziti za sto efikasnijim sopstvenim<br />

angazovanjem i kao subjekti kojih se ticu zabrane ovakve vrste<br />

dati svoje vidjenje stvari i pronaci resenje koje je najbolje za nas.<br />

Plasim se da ako se uvek budemo povlacili pred problemima<br />

dolazicemo u situaciju u kojoj ce drugi resavati umesto nas<br />

probleme koje mi mnogo bolje poznajemo.<br />

Aktivno angaòvanje mladih<br />

Urednik: Cetiri godine nakon pada starog rezima i<br />

uspostavljanja demokratskog drustva u Srbiji, problemi koji su<br />

postojali na relaciji mladi- politika nisu prevazidjeni i jos uvek<br />

nisu izgubili na aktuelnosti. Dugi niz godina mladi ljudi su bili<br />

izopsteni iz politickog zivota, bez zelje da uzmu aktivno ucesce<br />

u resavanju drustveno- politickih problema u drzavi, sto je i bila<br />

namera bivseg rezima. Tadasnja vlast je svesno kreirala<br />

okruzenje u kome su prave vrednosti i najvisa dostignuca<br />

civilnog drustva marginalizovani, upravo iz razloga sto je<br />

strahovala od energije, koja bi ujedinjena i usmerena,<br />

predstavljala nepremostivu prepreku njenom opstanku. Cilj<br />

takve politike bio je stvaranje podanika, klase lake za<br />

eksploatisanje i podlozne manipulaciji, a ne slobodnih gradjana,<br />

svesnih svojih sposobnosti i samostalnih u odlucivanju i<br />

stvaranju. Posto to nije bio prirodan, vec prisilan, proces, takva<br />

politika je u samom startu bila osudjena na propast, ali nazalost<br />

kod nas je potrajala vise od jedne decenije. Mladi ljudi su<br />

pokazali svoju moc, odigravsi najznacajniju ulogu u promeni<br />

rezima u jesen 2000. Ali to je bio tek prvi korak u nasem<br />

putovanju ka civilnom drustvu, od koga smo jos uvek daleko.<br />

Danas, za vecinu mladih koji su bili nosioci oktobarskih<br />

promena, peti oktobar sve vise ima samo simbolicno znacenje.<br />

Malo toga se promenilo. Afere o kojima svakodnevno<br />

saznajemo iz medija (vezane kako za bivsu, tako i za aktuelnu<br />

vlast), politicko ubistvo premijera Vlade Republike Srbije,<br />

stepen kriminala i korupcije koji je i dalje izuzetno visok,<br />

neregulisanje civilne kontrole raznoraznih tajnih sluzbi, govor<br />

mrznje za koji smo se ponadali da je ostao u proslosti, proces<br />

suocavanja sa prosloscu ili problem denacifikacije koji nisu ni<br />

dodirnuti, ozivljavanje fasisoidnih pokreta, jos uvek visok stepen<br />

ksenofobicnosti, nezapocet proces lustracije, kao i mnoge druge<br />

devijantne drustvene pojave, na mlade ljude deluju<br />

obeshrabrujuce. Nasavsi se u raskoraku imedju onoga sto im je<br />

stari rezim nudio, i onoga sto danas mogu dobiti (a sto nije ni<br />

priblizno njihovim ocekivanjima), mladi su izgubili smernicu u<br />

resavanju drustveno- politickih problema. Nerazvijena<br />

demokratska svest, koju im je u nasledje ostavio stari rezim, kao<br />

i propusti koje cini nova vlast, za posledicu imaju neaktivnost i<br />

nezainteresovanost mladih za aktivnim drustveno - politickim<br />

angazovanjem. U ovom trenutku osnovni problem mladih<br />

predstavlja njihova vizija politike samo kao sredstva za sticanje<br />

prestiza i moci, a ne kao sredstva za resavanje nagomilanih<br />

drustvenih problema. Politiku, a i probleme, mladi dozivljavaju<br />

kao usputne stvari koje se njih ne ticu i koje ce resavati neko<br />

drugi. Kako ni nova vlast ne preduzima nista sto bi mlade ljude<br />

ohrabrilo u zelji da se aktivnije drustveno angazuju i aktiviraju,<br />

mladi ljudi sebe uglavnom prepoznaju samo kao posmatrace, a<br />

ne i kao kljucni faktor drustveno- politickog zivota i reformi.<br />

Stav LINGVE je da upravo nagomilani drustveni problemi<br />

moraju na sve demokratski orijentisane gradjane, a narocito na<br />

mladu generaciju, delovati stimulativno, i primorati mlade da<br />

shvate da im pravi posao u demokratizaciji drustva tek<br />

predstoji. Mladi ljudi moraju iskoristiti pravo da ucestvuju u<br />

kreiranju sredine u kojoj zive i to pravo im niko ne moze<br />

osporiti. Inventivnost i ideje mlade generacije, kao i njihovo<br />

aktivno drustveno- politicko angazovanje, predstavljaju najveci<br />

potencijal za demokratizaciju drustva.<br />

Anarhista: Sav haos oko nas, proisti~e iz autoritativne dràve.<br />

49

Bez vladaju}e klase i njene potrebe da nas drì u ropstvu, ne bi<br />

bilo dràve. A bez dràve bi bili u situaciji da se organizujemo u<br />

korist sopstvenih ciljeva. Sigurno ne bi smo uspeli da napravimo<br />

ve}i haos od ovoga u kome trenutno ìvimo. Slobodno drustvo<br />

bi pruìlo prirodniji red nego dràva koja svoje snage koncetri{e<br />

na sistematskoj plja~ki i gu{enju ve}ine svojih podanika. Glavni<br />

problem sveta (ne samo Srbije) je taj {to je podeljen na<br />

gospodare i robove. Kada bi se oterasili svojih {efova i sami<br />

vodili industriju, za sopstvenu dobrobit, a ne tu|u, pobolj{anje<br />

bi bilo ogromno na svakom polju ìvota. Poku{ajmo da ra{irimo<br />

jednu jednostavnu ideju da treba spre~iti "vrhove" u upravljanju<br />

na{im ìvotima. To se najbolje postiè me|usobnim<br />

razgovorom, poverenjem i prihvatanjem, a ne pritiscima i<br />

propovedima sa visine. Solidarnost se najbolje u~i kroz akciju.<br />

Svrha anarhizma je da se ljudi do~epaju kontrole sopstvenih<br />

ìvota umesto da se ona prepu{ta mo}nicima. Kada se to desi,<br />

direktna akcija je oproban na~in uspe{nih sukoba u industriji. U<br />

jedinstvu je snaga! Za anarhiste borba za vi{e sitnih promena ili<br />

odbacivanje rasprave nisu revolucionarni. Za nas je jedina<br />

prava stvar da tokom tih akcija ljudi u~e kako da organizuju i<br />

steknu sigurnost u sopstvenu zajedni~ku mo}.<br />

Glorija: Danas sam postala svesna, da sam bila nesvesna! I ta<br />

svesnost o sopstvenoj nesvesnosti ispunjava me velikom<br />

zahvalnoscu, jer prihvatam sebe u celosti, a omogucuje mi da<br />

posmatram sebe bez kriticizma, bez odbacivanja... jer znam da<br />

ovo jeste put ka sebi, ka jednostavnosti, lakoci zivljenja i lepsoj<br />

buducnosti. A ranije, u vremenu koji moze da postoji samo u<br />

secanju, bila sam zrtva sopstvene nemoci, "jadna ja" u vrtlogu<br />

zivota, tragac za nekim koga cu da okrivim za sopstvene<br />

patnje... Nikada nije kasno za nov pocetak! Svaka sekunda,<br />

svaki dan je upravo mogucnost da stvorimo sebe (nove) i da ne<br />

zurimo: sve je tok, jedan proces, jedno podsecanje na to, da<br />

smo svi mi jedinstveni. Od danas, ne trazim opravdanja, vec<br />

nalazim resenja... i neizmerno uzivam u ovoj igri, stvaranju... I<br />

pozivam svakog da krene ka sebi... naravno, ovaj put moze biti,<br />

na momente, "veoma tezak"... ali vodi ka lepsoj buducnosti...<br />

Vredi krenuti.<br />

Nikola: Obi~no se, sa gnevom i gor~inom, ustremljujemo na<br />

probleme koje nam stvaraju drugi i na neda}e koje nam<br />

name}e splet spolja{njih okolnosti. Lako zanemarujemo vlastiti<br />

udeo u mukama koje nas ti{te. I time sebi ~inimo medve|u<br />

uslugu. Rado gun|amo proitv zle sudbine, r|avih vremena,<br />

pokvarenih, glupih i nesposobnih politicara. Jo{ ra|e<br />

previ|amo vlastite nedovoljnosti i nedostatke. Stav da su nam<br />

drugi krivi za sve naj{tetniji je upravo po nas same. Takav stav<br />

nas spre~ava da uvidimo svoje gre{ke i da ih ispravimo. Umesto<br />

da se promenimo onoliko koliko je neophodno, nastavljamo da<br />

se ukopavamo sve dublje. Dobar deo sopstvenih nevolja sami<br />

sebi stvaramo. A kako smo ih sami stvorili moèmo ih sami i<br />

ispraviti. Poku{ajmo i uskoro }emo uvideti da je to daleko<br />

plodotvornije nego da se jedimo i durimo zbog okruzenja nad<br />

kojima nemamo kontrolu. Prihvatimo vlastitu odgovornost, bi}e<br />

nam bolje. To }e nas oja~ati, ne oslabiti. Jer, bekstvo od odgovornosti<br />

je uvek znak slabosti. Suo~imo se sa vlastitim gre{kama i<br />

proma{ajima. Nije to tako stra{no kao {to se mnogima ~ini.<br />

Prihvatimo, dakle, da smo ljudi, ne bogovi, a ljudsko bi}e je po<br />

prirodi ograni~eno, nesavr{eno, pogre{ivo. Nema razloga da<br />

zbog toga sebe preziremo. Niti da se toga bojimo. Uvide}emo<br />

da nas na krivi put naj~e{}e zavode na{i strahovi, na{a<br />

uobraènja, na{a ta{tina. Najkrupnije, najdalekose`nije i najpogubnije<br />

gre{imo kada se iz petnih ìla upinjemo da vlastitu<br />

ta{tinu sa~uvamo od neizbe`nih, a bolnih povreda. Najve}e<br />

budala{tine ~inimo kada se trudimo da po svaku cenu odrìmo<br />

la`nu sliku koju smo o sebi stvorili. Poduhvat je uzaludan jer se<br />

ta slika neminovno raspada u sudaru sa stvarno{}u. Sujeta nas<br />

navodi na daleko opasnije zablude nego razum. Sujeta je mrena<br />

koja smu}uje vid. Manje ta{tine zna~i bistriji pogled, jasnije<br />

sagledavanje, utemeljenije odluke. [to ~vr{}e stojimo na zemlji,<br />

to se lak{e nosimo sa ìvotom. Izreka kaè da je svako kova~<br />

svoje sre}e. Uzmimo je ozbiljno. Ta~no je da na{i ìvoti umnogome<br />

zavise od okruzenja ali na{ odnos prema vlastitim ìvotima<br />

zavisi isklju~ivo od nas samih.<br />

Frederiko: Mi mladi bi trebali shvatiti da je nasa uloga u<br />

kreiranju drustva velika i ne treba je prpustati drugima jer mi<br />

najbolje znamo kako bi drustvo u kojem zivimo zeleli da<br />

imamo. Ne volim kada cujem od svojih vrsnjaka da in ne<br />

zanima gde zive, da se ne zanimaju za politicki zivot. Biranjem<br />

politike mi biramo put koji je najblizi ostvarenju nasih zelja.<br />

Znam da je to u celini nemoguce da se nase zelje poklope sa<br />

stavovima politicara, ali mi treba da pokazemo inicijativu, svest<br />

odnosno aktivnost i ukljucujemo se u resavanje problema.<br />

Pogresno je zatvarati oci, imamo sta da kazemo i to moramo da<br />

iniciramo. Svako od nas najbolje zna sta je po njemu primaran<br />

cilj drustva, pa neka u tom pravcu pokrene svoj zivot.<br />

Katarina: Shvatila sam odavno da je za resenje svih nasih<br />

problema kljuc u nasim rukama. Samo ako smo dovoljno svesni<br />

mozemo sebi pomoci na najbolji nacin. Ne razumem moje<br />

vrsnjake koji su se potpuno pasivizirali i predali se mediokritetu<br />

drustva i samo klimaju glavom i nista ne preduzimaju. Dolazim<br />

u nedoumicu i ramisljam da je drzava napravila horde<br />

kloniranih lutki koje vise na koncu i neprestano klimaju glavom.<br />

Hej ljudi, pa mi smo najmladji, pa zar da mi ne budemo ti koji<br />

ce svojim angazovaljem da pokrenu ovu zemlju i da je svojom<br />

energojim vratimo u demokratske tokove. Da nase energije nije<br />

bilo, ko zna koliko bi tumarali u mraku miloseviceve Srbije, ali<br />

zasto se sada stoji kada toliko stvari treba da uradimo. Ne<br />

shvatam vrsnjake koji se ne zanimaju za drustvene tokove i<br />

aktivno angazovanje u istim. Ne moze se svoje nezadovoljstvo<br />

ispraviti pasivnoscu, dajte da se pokrenemo.<br />

Pavle: Mladi ljudi koji su okupjeni pod organizacijom Exit<br />

festivala su pokazali kako se aktivnim angazovanjem i jasnim<br />

stavom moze stici do uspeha. U veoma brzom vremenskom<br />

priodu Exit je sa ovim mladim ljudima prerastao u pravi<br />

evropski festival, koji mladima daje pravu ponudu muzickih,<br />

odnosno kulturih desavanja. Svi smo bili svedoci da su<br />

odredjeni clanovi Exit tima imali probleme, bilo je pokusaja da<br />

se obevredni njihov rad jer je ocigledno uspeh tih ljudi nekome<br />

ko ne razume moderne tokove zivota zasmetao. Naravno jaka<br />

zelja i iskrena inicijativa nam je pokazala da ne poznaje nikakve<br />

prepreke. Pored toga sto su nam priustili da pogledamo neke<br />

od najveih imena svetske muzicke scene, exitovci su uz pomoc<br />

MTV aktivno vodili kampanju protiv trgovine ljudima i tako<br />

pokazali da sa na ovaj nacin mladi mnogu animiratai da<br />

razmisljaju u pravom smeru.<br />

Bata: Samo aktivno delovanje nas moze izvesti na pravi put.<br />

Bez pasiviziranja, jer niko nece bolje znati sta mi mladi ljudi<br />

zelimo. Nesmotreno prepustanje nasih potreba i resavanje istih<br />

od strane drugih nikada nece uciniti da se ono sto zelimo i<br />

ostvari. Zato ne volim da cujem od nasih vrsnjaka reci , ili jer takvi stavovi nas<br />

nikada nece napraviti boljima od onih koje kritikujemo. Ne<br />

zaboravite da svako od nas najbolje zna koji problemi ga muce i<br />

sta bi trebalo da se desi da bi nasi zivoti bili ispunjeni na pravi<br />

nacin i samim tim da bi mi bili zadovoljni sami sobom. Pa sta<br />

onda cekamo, imamo cilj i ideje i zato se aktivirajte jer cemo<br />

sami sebi najbolje pomoci. Get up, stand up. Stand up for your<br />

right.<br />

Loverman: Mladi ljudi bi trebali biti aktivniji i da aktivno uzmu<br />

ucesce u svim segmentima drustva, jer svaka pasivnost, a ona je<br />

prisutna, nece doprineti organizaciji drustva koja je najbliza<br />

nama mladim ljudima i nasim potrebama. Ako vec govorimo<br />


da neke stvari nemaju onakav oblik i delovanje kako bi mi<br />

zeleli, onda je aktivno angazovanje nas samih jedini nacin da se<br />

stvari promene na bolje. Nase aktivno angazovanje treba da<br />

dovede do izgradnje pravog demokratskog drustva, ali<br />

pasiviziranje nije pravi izbor i nerealno je ocekivati da ce neko<br />

umesto nas da odradi stvari. Ako smo u situaciji nam je polozaj<br />

u drustvu prilicno marginalizovan, mnogo nasih vrsnjaka se<br />

opredelilo i opredeljuje za zivot u emigraciji, mnogi smatraju de<br />

je neperspektivno i gubljenje vremena biti ovde, hajde da<br />

pokazemo da to nije tako i da se stvari mogu i moraju<br />

promeniti. Samo nase aktivno ukljucivanje u zivotne i politicke<br />

tokove, samo nasa zelja za promenama nas moze izvuci iz<br />

trenutne situacije i zato ne zelim da cujem vise da nekoga ne<br />

zanima u kakvom ce drustvu ziveti i sta ce on kao subjekt tog<br />

drustva da uradi da bi mu bilo bolje. Imamo snage, samo je<br />

treba iskoristiti na pravi nacin.<br />

Tito: Dragi moji pioniri i omladinci, sretan vam Dan mladosti!<br />

Lepo vi diskutirate, ali preduzmite nesto konkretno.<br />

Walker: Hvala druze Stari na lepim cestitkama. Trudimo se da<br />

budemo sto konstruktivniji i da napravimo jedan stozer svezih i<br />

ispravnih ideja koje ce nas na pravi nacin dovesti do situacije da<br />

nase predloge pocnemo da primenjujemo i svoju sadasnju<br />

drustvenu ulogu bitno poboljsamo. Iskreno se nadam da cemo<br />

uspeti u ovom nasem poslu jer si i ti druze Stari svoje omladince<br />

ucio da moraju biti aktivniji i da se ukljucuju na sve nacine u<br />

zivotne tokove.<br />

Problemi mladih, predlozi, aktivnosti...<br />

Moderator I: SLOBODNO VREME MLADIH. Veoma<br />

{iroku i razu|enu oblast sagledali smo kao skup aktivnosti<br />

mladih u okviru vannastavnih aktivnosti, ispoljavanja<br />

kreativnosti, druènja, aktivizma, oplemenjivanja svakodnevnog<br />

ìvota, o~uvanja tradicije, kulturne produkcije i konzumacije...<br />

Kultura. Razvijanje, obrazovanje, usavr{avanje,<br />

oplemenjavanje, boga}enje duha; stru~na, naro~ito op{ta<br />

obrazovanost; na~itanost; eti~ka kultura: podizanje pojedinca i<br />

celog dru{tva do toga da mu budu ideali: pravi~nost, istinitost,<br />

~ove~nost i uzajamno po{tovanje. Kultura je duhovni,<br />

geografski i fizi~ki prostor gde komuniciraju kulturno nasle|e,<br />

sada{njost i budu}nost. Cilj kulture je osve{}ivanje mladih i<br />

oblikovanje prostora gde }e pojedinci/ke razvijati svoju kulturu<br />

ìvljenja i doìvljaj u skladu sa li~nim afinitetima. Slobodno<br />

vreme. Vreme bez obaveza, odnosno kada ih sami sebi<br />

kreiramo; sport i rekreacija; socijalizacija; putovanja; zabava;<br />

~itanje, muzika, filmovi; infomisanje, mediji; amatersko<br />

stvarala{tvo, aktivizam i volunterizam; neformalno<br />

obrazovanje... Procena trenutnog stanj.] Sadràji su prete`no<br />

koncentrisani u ve}im gradovima. Mladi su ve}inom<br />

nedovoljno informisani, pasivni i nezainteresovani. Sa druge<br />

strane, pri formiranju programa ne vodi se ra~una o potrebama<br />

mladih. Uzak spektar izbora, ~esto lo{e organizovano<br />

ogla{avanje i diskontinuitet tako|e predstavljaju problem.<br />

Ekonomska situacija organizatore sadràja ~ini nesamostalnim i<br />

uslovljenim, a konzumentu programe nedostupnim.<br />

Obrazovanje za menad`ment u kulturi i umetnosti postoji.<br />

Pravac re{enja problema. Marketin{ki pristup re{enju problema<br />

zasnivao bi se na potrebama, èljama i preferencijama<br />

konzumenata. Odgovaranje na prethodno ispitane potrebe<br />

trebao bi biti proces proces koji }e objediniti: -stvaranje<br />

ekonomsko-programskih nosilaca institucija kulture sa ciljem<br />

samoodrìvosti i samostalnosti u procesu formiranja sadràja i<br />

dono{enja odluka, -podràti reformu ure|enja rada institucija<br />

kulture, -afirmisanje razli~itih kulturnih vrednosti, razumevanja,<br />

tolerancije i suìvota, -zagovaranje pravi~nosti, jednakosti i<br />

uzajamnog po{tovanja, -pro{irenje i decentralizacija kulturne<br />

produkcije, -stvaranje povoljne atmosfere za li~ni razvoj<br />

afiniteta i interesovanja mladih, -uklju~ivanje mladih u proces<br />


planiranja i realizacije kulturnih, i programa za ispunjenje<br />

slobodnog vremena, -razvijanje obrazovanja iz domena<br />

menad`menta u kulturi i rada sa mladima, -pruànje podr{ke<br />

omladinskim inicijativama koje imaju za cilj kvalitetno<br />

ispunjavanje slobodnog vremena mladih kvalitetnim i<br />

konstruktivnim sadràjem, -omogu}avanje kontinuiteta<br />

aktivnostima iz oblasti kulture i organizovanja slobodnog<br />

vremena, -ustanovljavanje sistemskih re{enja finansiranja, -<br />

oformljavanje omladinskih klubova, -afirmacija amaterskog<br />

stvarala{tva i omladinskog aktivizma, -razvoj neformalnog<br />

obrazovanja, -aktivno uklju~iva obrazovnih institucija u<br />

organizovanje mladih, -afirmaciju zdravih stilova ìvota -<br />

otvaranje medija za produkciju mladih i odvajanje vi{e<br />

medijskog prostora za sadràje namenjene mladima, -ure|enje<br />

kulture masa zasnovane na sadràjima medija, -informatizaciju<br />

i uvo|enje savremenih tehnologija, -povezivanje institucija i<br />

organizacija.<br />

Lud i brz: Omladina umesto da radi po ceo dan spava... da mi<br />

je vlast na bar 2 sata..pokazao bih ima ja kako se nekad radilo...<br />

problem je stvarno ozbiljan... sto je najgore on je u principu<br />

nevidljiv... cela zemlja je u problemima, svi imaju male plate,i<br />

tako to... ali dugorocno gledano drzava ce, osetiti problem zbog<br />

nebrige i zapostavljanja mladih za par godina... to je kao post<br />

ratni sindrom... proradi tek za 2-3 godine... generalno generacije<br />

od 72.-pa dalje do najmladjih su najvece zrtve svih desavanja<br />

ovih godina... gubljenje pravih vrednosti, apatija, drastican pad<br />

kvaliteta obrazovanja... pa do najgorih trauma ratnih<br />

desavanja... jer to su generacije koje su bile<br />

mobilisane(uglavnom prisilno), i slate u rat koji `nismo<br />

vodili`(sto je veoma vazno, jer kad imas 20-tak god. i nadjes se<br />

u situaciji kada vodis tudji rat,..a razlog neznas... ) i sada trebas<br />

normalno da zivis, da radis(a posao nemas,ili je lose placen... ),<br />

da formiras porodicu... a pomoci realne u vidu nekih stimulacija<br />

od drzave, ne da nemas... ne da nije lako... a sa druge strane<br />

zapadne i mnogo razvijenije i stabilnije zemlje, i te kako brinu o<br />

potrebama mladih,i stimulisu ih na razne nacine... iako mozda<br />

vec imaju i dobro placene poslove,i slicno... mozda bi mogli da<br />

zapocnemo polemiku na forumu o nekim modelima za aktivno<br />

angazovanje mladih u resavanju tekucih problema... i za<br />

intenzivnijih angazovanjem u politici... zasto da ne... jer posle<br />

5.10.2000. i ogromne uloge u smeni rezima, mladi ljudi su<br />

sklonjeni u stranu(cast izuzecima), jer bi verovatno predstavljali<br />

samo smetnju, novoj politickoj eliti...... ovo je samo predlog...<br />

ako ima ainteresovanih... pozdrav...<br />

Super Hik: Samo kukate, ili tupite. Pridruzite mi se u<br />

humanitarnoj akciji "POMOZIMO BOGATE, KRADIMO<br />

OD SIROTINJE". To je pravi nacin da se aktivno ukljucite u<br />

drustveno-politicki zivot, i budete korisni gradjani ovog<br />

demokratskog drustva. U to ime ZIVELI! Hik.<br />

Hossenfefer: Ko je stvarno kriv za to {to se de{ava sa decom<br />

ro|enom u vreme raspada nekada{nje dràve "bratstva i<br />

jedinstva", koja su odrastala pod sankcijama, u eri hiperinflacije<br />

i ratnim okolnostima? Ne mogu se zaboraviti ni bombe Nato<br />

alijanse koja je granatiranjem htela da spre~i humanitarnu<br />

katastrofu?" Ta "deca rata" bila su svedoci sunovrata vrednosnog<br />

sistema i morala, koje su svesrdno pothranjivale televizije ki~<br />

emisijama i {und programima. [ta su im odrasli nudili, jeftin i<br />

vulgaran obrazac iz TV sapunica i holivudskih limunada! Na<br />

prvi pogled, njihova ìvotna filozofija mogla bi da se svede na<br />

formulu goli pupak, lep provod bez mnogo rada i udri brigu na<br />

veselje!<br />

Boka: Strategija koja je preneta na pocetku ove diskusije,<br />

zapoceta je u toku mandata Zorana Djindjica. Nazalost, nakon<br />

njegovog ubistva, nista konkretnije na njoj nije radjeno. Ostale<br />

su samo konstatacije navedene u tom programu (iz 2002. i<br />

51

nesto iz 2003.). Od ove vlasti (crno-crvene-i nesto plave) zaista<br />

ne ocekujem nista konkretno sto bi uticalo na resavanje mase<br />

problema sa kojima se mladi ljudi suocavaju. Pod DOS-ovskom<br />

vladom imala sam barem neku nadu (jer su nam je kroz neke<br />

aktivnosti konkretno pruzali, kao sto je bila kampanja "Srbija na<br />

dobrom putu", reforma obrazovanja, pocetak rada na Strategiji<br />

za mlade..). Od ove garniture kreatura (kvazi experata,<br />

Milosevicevih kadrova, laznih legalista i inih) mogu samo<br />

ocekivati da nas vrate na pocetak devedesetih, a mozda su u<br />

stanju i da nas vrate i u 19. vek (kao sto je pokusala bivsa<br />

ministarka obrazovanja, Colicka.<br />

Darvin: Ne brinite nista... opet sam u srbiji... da vas<br />

proucavam... ne mogu nikako da zavrsim teoriju evolucije,<br />

brate, stalno me prekidate... i sto me najvise muci, stavljate me<br />

u dilemu (sto se tice homo sapiensa).<br />

Alex: Dana{nja pri~a o mladima je banalna, nije komplikovana,<br />

niti nova, samo je nepotrebno produèna, jer politi~ari<br />

namerno odugovla~e sa reformama i obavezama koje moraju<br />

da ispune prema me|unarodnoj zajednici. - Kako mladi<br />

doìvljavaju dru{tvo u kome ìve? Oni koji ovde odrastaju misle<br />

da je ovo doba "slobodnog preduzetni{tva za ludake". Oko sebe<br />

svuda vide devijantna pona{anja. Sudi se okrivljenima za<br />

ubistvo premijera, a neko se sa tim zavitlava, {tite se kriminalci...<br />

Kad je meni, sa 30 godina, te{ko da ostanem normalan, kako je<br />

tek mladjima? Nemaju ni elementarne uslove da ìve<br />

normalno, ne mogu da se uhvate ni za {ta, a da to ne bude iz<br />

repertoara polu sveta. Taj primitivizam je nabujao i preti da nas<br />

skroz preplavi.<br />

Anny: Tuzno i zalosno. Kako ostati normalan u Srbiji. Moj<br />

recept: Dobro organizovati sopstveno vreme/zivot. Ne citati<br />

novine i ne gledati televiziju. Razmislite sta vas cini srecnim, u<br />

cemu uzivate i sta vas ispunjava, jer nekada bas za stvari za koje<br />

mislimo da nas ispunjavaju, te stvari nas u stvari frustriraju.<br />

Pozdrav svim clanovima.<br />

Anastasia: kako ostati normalan u srbiji?! êkaj, pa valjda je<br />

normalno biti nenormalan u Srbiji, a nije normalno biti<br />

normalan i onda... ~ekaj, ‘aj’mo ispo~etka... Pesimisti u Srbiji<br />

kaù da ne moè biti gore, a optimisti da moè biti i gore... pa<br />

sad ko je tu stvarno optimista a ko pesimista? Ako nemate<br />

smisla za crni humor... na sopstveni ra~un... propadate brè.<br />

Kolubarac: Imao sam srecu da budem klinac, kada su cepali<br />

zemlju, uzimali dusu narodu... i ubijali sve ono sto je bar i malo<br />

licilo na normalno i Svetsko... i dalje sam klinac, samo klinac sa<br />

27 godina, i dalje zivim sa roditeljima, nemam auto (vozam<br />

bike), umesto studiranja moram da sljakam... ali i dalje nemam<br />

para... Zivim pravim "klinackim" zivotom. PS. kako mi je<br />

krenulo, mozda sakupim nesto love za letovanje (u Sutomoru),<br />

2014.<br />

Angelina Jolie: Nije najcrnje to sto se trenutno u Srbiji lose zivi,<br />

vec sto se ne vidi kada ce u Srbiji poceti da se zivi bolje! Za<br />

godinu dana, dve, pet, deset?! Ne zna se!!! Ovo poslanicko<br />

povecanje plata je takodje doprinelo povecanju apatije u<br />

narodu: ne zato sto poslanici primaju veliku platu a obicni<br />

trudbenici malu, vec sto su tim svojim cinom, politicari u ovoj<br />

zemlji dali jasan signal da se u Srbiji i u godinama koje slede<br />

nece moci normalno ziveti, napredovati u karijeri... u zavisnosti<br />

od kvaliteta i rezultata svog rada!!! Jedini kriterijum bice kojem<br />

klanu pripadas!<br />

Ceca: Univerzalan savet je: trudite se da naucite sto vise i ne<br />

libite se nikakvog posla. Ako vec nemate posla, potrudite se da<br />

radite nesto korisno, radite na sebi i zbog sebe. Ako to sto<br />

radite, jos neko moze i da vidi (a kada je u pitanju ecenje jezika,<br />

komuterski programi... a to je vrlo lako postici), gledajte da to<br />

sto vise primet. Ljudi su zainteresovani da vas zaposle, samo<br />

ako znaju da umete da radite ono sto njima treba, i to onoliko<br />

kvalitetno, koliko oni procene. Da bi ste nekome pokazali sta<br />

znate, potrebne su vam reference, to jest rezultati vaseg znanja i<br />

vaseg rada. Bez toga, slabo da cete bilo gde proci i zato<br />

iskorisitite vreme dok ste bez posla, i ne znate sta cete sa sobom<br />

- ucite, radite i pravite sebi dobre reference.<br />

Nexy: Ma o cemu mi pricamo. kakva buducnost? pa da li vidite<br />

sta se desava medju mladima... danas je preminuo decak koji je<br />

povredjen kod svoje skole, od strane svojih vrsnjaka! strasno... i<br />

sta jos treba da se desi da bi ovo drustvo shvatilo da je bolesno i<br />

da mu treba hitna terapija?... da smo mi neka zemlja-kao sto<br />

nismo, i da smo neki narod-kao sto nismo, vec danas bi se<br />

zatrazila odgovornost ministra za obrazovanje, a u isto vreme bi<br />

se organizovao i protest roditelja i ucenika, trazila bi se zastita<br />

dece i omladine... zaista jezivo.<br />

Obrazovanje<br />

Urednik: Mladi smatraju da im treba: - reforma {kole, - ve}a<br />

otvorenost duha, - prvo da u~estvuju (u odlukama,<br />

predlozima... ), - ve}e vrednovanje znanja. Paznju treba obratiti<br />

na: 1. Obrazovanje: u~enje tokom ~itavog ìvota, (ne)formalno<br />

obrazovanje i obuka, dru{tveno priznanje ve{tina i<br />

kompetencija ste~enih u neformalno-obrazovnom sektoru. -<br />

Treba pove}ati broj mladih ljudi koji su uklju~eni u proces<br />

u~enja tokom ~itavog ìvota, kroz formalno ili neformalno<br />

obrazovanje, bez obzira na njihov pol, socijalno i kulturno<br />

poreklo. Kvalifikacije ste~ene u strukturisanom i planiranom<br />

neformalnom obrazovanju treba da budu prepoznate i priznate<br />

kao deo u~enja tokom ~itavog ìvota. 2. Pristup savremenim<br />

tehnologijama - Treba pove}ati broj mladih ljudi koji imaju<br />

pristup savremnim tehnologijama i koji su adekvatno obu~eni<br />

da ih koriste za sopstvenu dobrobit. 3. Stru~no savetovanje i<br />

profesionalna orijentacija - Treba pove}ati broj mladih ljudi koji<br />

imaju mogu}nost da dobiju stru~ni savet prilikom izbora<br />

sopstvene profesije. 4. Informacije - Treba pove}ati broj<br />

omladinskih informativnih centara, specijalnih informativnih<br />

emisija za mlade u medijima, kao i broj info-punktova za<br />

mlade. Tako|e, treba pove}ati i broj mladih ljudi koji su direktni<br />

korisnici ovih usluga.<br />

Princess: Nase skolstvo vapi za promenama! a zasto li? pa zato<br />

sto je sve toliko zastarelo i sve trebe promeniti. pocev od<br />

nastave, nastavnog plana, gradiva koje je suvoparno i<br />

nezanimljivo... kazu da je reforma skolstva u toku, pomaka<br />

nema (ako ne racunamo vracanje darvina i engleskog jezeka),<br />

ali to je samo povratak na ono sto je zapoceto pre par godina!<br />

Legalista: Sta najavljuje novi ministar (a stari ga podrzava), i<br />

kako ce to uticati na kvalitet naseg obrazovanja, mozete<br />

zakljuciti iz priloga (izvodi texta iz Danas-a). Ni jedan, ni drugi<br />

(ministar), ne pominju uslove u kojima se skolujemo (ucionice<br />

sa opremom i skolskim ucilima od pre 30 godina... ), a pri tom<br />

se pozivaju na evropske standarde. Tragom najave da }e deset<br />

odsto prosvetnih radnika u Srbiji ostati bez posla. Prekobrojno<br />

12 hiljada prosvetara? Javno se pominje podatak da penziju<br />

~eka oko 3.000 zaposlenih, a da vi{ak zaposlenih preovla|uje<br />

me|u profesorima razredne nastave i nenastavnom osoblju.<br />

Koliko }e ta~no prosvetnih radnika ostati bez posla i o kojim<br />

kategorijama zaposlenih je re~, da li izjava ministra prosvete<br />

najavljuje da otkaz ~eka nenastavno osoblje i kako je mogu}a<br />

racionalizacija bez otpu{tanja, samo su neka od pitanja koja su<br />

nametnule dve suprotne izjave zvani~nika Ministarstva<br />

prosvete, a na koja do danas nema jasnih odgovora... Biv{i<br />

ministar prosvete Ga{o Kneèvi} demantovao je tvrdnje<br />

Slobodana Vuksanovi}a da je "DOS-ova Vlada svojevremeno<br />

potpisala odre|ene me|unarodne obaveze i ostavila u<br />


nasledstvo ovaj i mnoge neprijatne poslove", navode}i da<br />

nikakav sporazum nisu zaklju~ili sa me|unarodnim finansijskim<br />

institucijama, u vezi sa racionalizacijom broja zaposlenih. "U<br />

odnosu na evropske standarde u na{oj zemlji nije<br />

zadovoljavaju}i odnos broja nastavnika i |aka, odnosno trebalo<br />

bi da vi{e |aka "ide" na jednog profesora.Tri godine smo trpeli<br />

pritisak od MMF i uspeli da ih ubedimo da nije vreme i da<br />

nemamo infrastrukturu da zatvorimo {kole sa malim brojem<br />

|aka. Oni su to razumeli, dok nije do{la ova Vlada. Podatak da<br />

ima oko deset odsto vi{ka zaposlenih je verovatno realan", kaè<br />

Kneèvi}, napominju}i da su dobar socijalni program i<br />

obezbe|ivanje {kolskih autobusa jedina re{enja za predstoje}u<br />

racionalizaciju. Pomo}nik ministra prosvete za finansije Slavko<br />

Karavidi} saop{tio je pro{le nedelje da se broj zaposlenih u ovoj<br />

delatnosti mora smanjiti za deset odsto, odnosno za 12 hiljada<br />

ljudi i to ve} od polovine godine, da bi sutradan ministar<br />

prosvete Slobodan Vuksanovi} izjavio da "ni jedan prosvetni<br />

radnik ne}e ostati bez posla, a da }emo istovremeno napraviti<br />

racionalizaciju obrazovnog sistema".- Ma koliko ova druga vest<br />

zvu~ala sjajno, ~ini se da iza nje stoji namera da se prosvetni<br />

radnici uljuljkaju, dovedu u zabludu i da, u momentu kada<br />

do|e do stvarne racionalizacije, budu zate~eni i nepripremljeni<br />

na najgore - rekao je novinaru Danasa predsednik Granskog<br />

sindikata prosvetnih radnika Nezavisnost Zdravko Kova~. On<br />

podse}a da je Protokolom, koji su ~elnici tri reprezentativna<br />

sindikata prosvetnih radnika potpisali krajem 2004. sa<br />

ministrima prosvete i finansija, precizirano da }e "Ministarstvo<br />

prosvete i sindikati preduzeti mere iz svoje nadle`nosti kako bi<br />

se izvr{ila neophodna racionalizacija u ukupnim rashodima za<br />

plate, koja uklju~uje smanjenje mese~nog platnog fonda za<br />

sedam procenata. Realizacija ove odredbe bi po~ela od<br />

naredne {kolske godine, uz uslov da se zaklju~i poseban<br />

kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim {kolama i<br />

domovima u~enika i da se donese odgovaraju}i socijalni<br />

program".... Da otpu{tanje ne dolazi u obzir bez dobrog<br />

socijalnog programa potvr|uje i lider Unije sindikata prosvetnih<br />

radnika Srbije Miodrag Skorobonja. On podse}a na obe}anje<br />

ministra finansija Mla|ana Dinki}a da }e novim zakonom o<br />

platama u dràvnim organima i javnim slu`bama biti utvr|en i<br />

socijalni program i napominje da sindikati ~ekaju "snimak<br />

stanja" u {kolama. Naime, na zahtev Ministarstva {kolama je<br />

prosle|en upitnik u kojem treba da navedu precizan broj<br />

zaposlenih, njihovu stru~nu spremu, koje poslove obavljaju,<br />

koliki fond ~asova imaju..., nakon ~ega }e biti jasno koliko ljudi<br />

}e oti}i u penziju. Javno se pominje podatak da penziju ~eka<br />

oko 3.000 zaposlenih, a da su "najugroènije" kategorije<br />

profesori razredne nastave i nenastavno osoblje... Treba<br />

podsetiti da u osnovnim i srednjim {kolama ima 101.676<br />

zaposlenih, u pred{kolskom obrazovanju 16.584, a u visokom i<br />

vi{em 18.754. Skrobonja napominje da je pro{le {kolske godine<br />

upisano 6.000 manje prvaka, a da je samo ove godine u {kole<br />

u{lo 219 novih nastavnika gra|anskog vaspitanja i veronauke.<br />

Racionalizacija mreè {kola je poseban problem na kome se<br />

trenutno radi u Ministarstvu prosvete. Istraìvanja pokazuju da<br />

je odnos broja profesora prema broju u~enika u na{oj zemlji<br />

jedan prema deset, a u drugim zemljama jedan prema 18, dok<br />

u pore|enju sa Evropom, na{i pomo}ni radnici imaju mnogo<br />

manju kvadraturu koju pokrivaju, a nastavnici manji fond<br />

~asova i manji broj u~enika...<br />

Sumrak: Srbija na pravom putu, na putu u srednji vek.<br />

Naravno, vaznije je da se finansiraju neradnici u vladi i poslanici<br />

(neradnici) u parlamentu, pa onda razne sluzbe koje "drze pod<br />

prismotrom svaki dom" - bia, kos... itd, od skolstva. naravno da<br />

smetaju profesori koji uce decu da kriticki razmisljaju i pricaju<br />

im o tamo nekoj darvinovoj teoriji evolucije, nama trebaju deca<br />

koja ce slepo da slede ono sto im serviraju premijer, koji je<br />

inace sledbenik nikolaja velimirovica i njegov veliki fan, kao i<br />

njegovi saradnici, patriotski jahaci apokalipse. Nama nisu<br />


potrebni tamo neki racunari, nama je potreban kontinuitet sa<br />

srpskom srednjovekovnom dràvom koja od sredine XV veka<br />

bukvalno ne postoji. U skladu sa dosadasnjom politikom, vlada<br />

ce otpustiti profesore, nastavnike... a zaposliti saradnike,<br />

dousnike, cinkarose, uhode..., a sve pod izgovorom da to trazi<br />

MMF i medjunarodna zajednica. Srecan put u srednji vek.<br />

Moderator I: Kako Vam ovo zvuci: Obrazovanje odraslih je<br />

kljuc za XXI vek... Ono je snazan koncept za negovanje<br />

ekoloski prihvatljivog razvoja, za unapredenje demokratije i<br />

pravde, jednakosti polova, naucnog, drustvenog i ekonomskog<br />

razvoja, i za izgradnju sveta u kome su nasilni sukobi zamenjeni<br />

dijalogom i kulturom pravednog mira...<br />

Ka~amak: Evo da se i ja nadovezem na ovu temu.Kad vam ja<br />

mogu reci da za 4 godine gimnazije nismo izveli ni jedan<br />

eksperiment, cak sta vise nemamo ni ucionice za potrebne<br />

predmete, jedino sto imamo su kreda i tabla, koja je u vecini<br />

slucajeva busna i sva oronula. Tesko je raditi u takvim uslovima,<br />

kada bi drzava davala pare u prosvetu mozda bi i bilo necega ali<br />

ti ljudi koji rade u prosveti uopste nisu motivisani imaju 18<br />

hiljada dinara platu, a drzava nema para ni da isplati prosvetne<br />

radnike a kamoli da upgrade-uje skole na nivo koji je na<br />

zapadu. Inace u mojoj gimnaziji treba samo videti<br />

"informaticki" kabinet, i kompove na kojima radimo pa to su<br />

neki krsevi. Jos veca fora je sto polovina ne radi nego se svaki<br />

razred deli u 2 grupe pa dolaze na predavanja, cak i tad mora<br />

po 4 ucenika za jedan kompjuter. Potpuno rasulo citavog<br />

sistema...<br />

Mrvica: Ono sto je potrebno je relativno dobar prosek i<br />

posvetiti vise paznje ekstremno pametnim. Ne treba mi da<br />

izmisljamo toplu vodu. Treba da postoji neki standardan nivo<br />

znanja koji svako mora da ponese iz osnovne skole (sto bi rekli<br />

neki nastavnici - ovo morate da znate u svako doba dana i<br />

noci), strednje skole bi trebalo da nauce djake onim sto je<br />

potrebno za njihovu struku (solidno prakticno znanje), a<br />

fakultet treba da omoguci studentima slobodno vreme da sami<br />

sebe nauce. Sto se tice izuzetno nadarenih, njima treba posvetiti<br />

paznju u vidu sekcija, osloboditi ih slusanja nekih predmeta,<br />

omoguciti im da preskacu razrede (u smislu da preko leta<br />

ispolazu sve ispite, a moze i preko zime nesto, nisam mislila da<br />

preskoce i znanje).<br />

Anny: Na{e {kolstvo je lo{e. Sistem je postavljen tako da<br />

sputava i profesore i u~enike. Problem se manifestuje na slede}i<br />

na~in: 1.U~enici vide profesore kao neprijatelje, profesor je za<br />

njih neko od koga treba izvu}i {to bolju ocenu. 2.Ocene u~enika<br />

i uspeh ne odraàvanju njihovo stvarno znanje. Recimo dvojka<br />

kod profesora A je isto kao petica kod profesora B. 3.Rad<br />

profesora niko ne ocenjuje, ono {to pedagog do|e jednom<br />

godi{nje i napi{e izve{taj ne zna~i ni{ta jer se jedino preko<br />

uspeha u~enika moè suditi o radu profesora. Profesor i sam ne<br />

zna da li radi dobro ili lo{e. 4.Profesori nisu motivisani na pravi<br />

na~in. Pri tome nije dovoljno motivisati nekoga tako {to }ete<br />

mu bezuslovno dati vi{e novca. Trenutno stanje je takvo da<br />

profesor radio ili ne radio ima istu platu. 5.U~enici su primorani<br />

da slu{aju i stvari koje ih ne zanimaju. Pod ovim ne mislim da je<br />

u redu da neko jednostavno ne polaè matematiku jer mu se ne<br />

svi|a ve} mislim da ne mora da slu{a profesora ako mu se ne<br />

svi|a da slu{a jer recimo to ve} zna... 6.Komunikacija u~enika i<br />

profesora je lo{a u velikim odeljenjima. U~enici su korisnici<br />

sistema i takvi su kakvi jesu. Ne moèmo promeniti korisnika<br />

da bi sistem postao dobar, tako da se tu ne mogu traìti<br />

pobolj{anja i nema svrhe navoditi brojne op{te poznate mane<br />

u~enika. Realno stanje je ovakvo i pitanje je sta da radimo da se<br />

stvari promene?<br />

De~ko koji obe}ava: Pa evo sta bih ja uradio: -profesori ne treba<br />

53

da ocenjuju u~enike ve} samo da im pomaù da savladaju neku<br />

oblast. Na taj na~in oni imaju zajedni~ki cilj i nisu neprijatelji, -<br />

U~enici treba da polaù standardni test za dati predmet u ta~no<br />

odre|enim vremenskim periodima. Test je isti za sve u~enike za<br />

dati predmet u svim {kolama u Srbiji. U~enici }e verovatno biti<br />

motivisaniji kada znaju da je ocena prava, - prosek ocena svih<br />

u~enika koje vodi jedan profesor ulaze u godi{nju ocenu rada<br />

profesora. Jedna od komponenti godi{nje ocene bi trebala da<br />

bude i ocena koju profesor dobija od u~enika. Ukoliko profesor<br />

ne dobije prelaznu ocenu traìti drugog sve dok se ne na|e<br />

odgovaraju}i, - ako èlite da motivi{ete nekoga da radi platite<br />

mu srazmerno njegovom radu. Seminari za usavr{avanje su<br />

glupost ukoliko u~esnika i ne zanima da nau~i ne{to novo kako<br />

bi napredovao u poslu ve} je tu samo da bi upisali da je bio<br />

prisutan i da se "usavr{io". Ako moète da primate istu platu<br />

bez obzira koliko radite razmislite koliko bi ste Vi radili. Plata<br />

profesrora treba da bude mnogo ve}a i da zavisi od njegove<br />

ocene, -dati u~enicima ve}e slobode, dati mogu}nost izbornih<br />

predmeta, predavanja u~initi neobaveznim. Kakva je svrha<br />

primoravati nekoga da sedi u u~ionici ako on to ne èli. Takav<br />

~ovek moè samo da smeta ostalima, -smanjiti odeljenja na<br />

razuman broj, mislim da ni jedno odeljenje ne treba brojati vi{e<br />

od 20 u~enika. Propisati profesoru koje se znaje o~ekuje od<br />

u~enika a njemu ostaviti slobodu izbora kako }e to znanje<br />

preneti u~enicima, -dati velika ovla{}enja direktorima {kola ali i<br />

pove}ati odgovornost. Tako da ako {kola ima rezultate ispod<br />

proseka direktor mora snositi posledice.<br />

Helena: Jedine promene koje se azurno sprovode kod nas su<br />

cene skolovanja (idu i do 1500 eura godisnje). Neke promene<br />

su uradjene, doduse samo na pojedinim fakultetima.Kod nas je<br />

problem sto najbolji studenti i magistri u najboljem slucaju<br />

mogu da doktoriraju sa 35. godina, a to je vise od 10 godina od<br />

zavrsetka redovnih studija. I zakljucak je, skolstvo nam propada<br />

kao i svi ostali segmenti naseg drustva...<br />

Milutin ljuti: Ovakvim sistemom skolstva su izgubljene<br />

generacije i generacije ucenika. Profesori i nastavnici su<br />

nezainteresovani,ucenici jos manje pa se skolstvo svelo na onu<br />

nasu staru izreku "trla baba lan da joj prodje dan".I sadasnji i<br />

bivsi ministar prosvete najavljuju reforme,a od reformi ni<br />

traga,osim naravno mnogo manje ucenja i vise nerada.Ako su<br />

to reforme neka im sluzi na cast.Ako ovako nastave necu biti<br />

iznenadjen da od sledece godine u sklopu reformi bude<br />

uvedeno usmereno obrazovanje, (daleko bilo) nalik onom iz<br />

70-ih i 80-ih godina proslog veka.<br />

Anarhista: Iako nemam poverenja u {kole, kao anarhista<br />

polaèm mnogo nade u mo} obrazovanja. Jedan od najve}ih<br />

izvora nade za bolji svet je da }e slede}a generacija,<br />

potpomognuta, izrasti u manje neuroti~nu nego tto je to ova<br />

sada{nja. Neki odlaze tako daleko da tvrde da je obrazovanje<br />

na~in koji vodi njihovom oslobo|enju i jedina realna nada u<br />

mogu}u izgradnju anarhisti~kog dru{tva. Dana{nje {kole su<br />

uglavnom zainteresovane za sortiranje i pripremu dece za<br />

njihove budu}e uloge u dru{tvenoj hijerarhiji, obezbe|uju}i<br />

prihvatanje "zakona" o potrebi ve~nog takmi~enja, hijerarhije i<br />

po{tovanja autoriteta. Takav sistem izaziva kod ogromnog broja<br />

dece ose}aj nepopravljive inferiornosti. Verujem da su<br />

akademski ispiti besmisleno premeravanje potencijala neke<br />

osobe za korisnu ulogu u sistemu. Kult profesionalnih ispitiva~a<br />

kreiran je da bi slomio na{u sigurnost u sopstvene mogu}nosti i<br />

prosu|ivanje. Protiv smo telesnog ka`njavanja i bilo kog oblika<br />

prinude u obrazovanju. Prisustvo na ~asovima trebalo bi da<br />

bude dobrovoljno. Prinuda uni{tava prirodnu potrebu za<br />

u~enjem i razumevanjem. Pravo obrazovanje je potpuno<br />

suprotno od prinudnog {kolstva, ~ija je glavna lekcija strah i<br />

po{tovanje autoriteta. Moramo opremiti svoju decu britkom<br />

kritikom, da bi razumeli svet, da bi videli koje je promene<br />

najbolje izvr{iti da bi svet postao {to bolje mesto za sva~iji ìvot i<br />

da bi bili u mogu}nosti da iznesu na sebi neophodne promene.<br />

Protivim se svakoj religijskoj indoktrinaciji po {kolama. Strahu i<br />

sumnji nije mesto u eti~kom obrazovanju. Religiozno<br />

"obrazovanje" mora biti uklonjeno i zamenjeno diskusijama o<br />

moralnim i filozofskim pitanjima baziranim na brizi i pa`nji<br />

prema svakom ìvom bi}u. Glupo je misliti da je obrazovanje<br />

jedanaest (ili vi{e) godina provedenih u zgradi odse~enoj od<br />

stvarnog ìvota. Bilo bi mnogo zdravije biti povezan sa<br />

svakodnevnim ìvotom i radom. A na taj na~in {kole bi trebalo i<br />

da funkcioni{u. Tako bi sva~ije mogu}nosti bile otkrivene i<br />

iskori{}ene za obrazovanje drugih. Moramo slomiti zidove<br />

izme|u rada, igre i obrazovanja. Obrazovanje bi trebalo biti<br />

dostupno kroz ìvot, umesto {to godine provodimo u zagu{ljivoj<br />

u~ionici u~e}i napamet tu|e misli. Svi smo mi potencijalni<br />

u~enici i u~itelji razvijaju}i svoje mogu}nosti i razumevaju}i svet<br />

tokom ìvota.<br />

Kaena: Na trenutak sam videla mr velja ilic, pomislila mozda<br />

mu je to skracenica za ‘ministar’, (mada je ispod pisalo<br />

"ministar za kapitalne investicije"), onda sam cula celu pricu...<br />

Magistar u ovoj zemlji moze da postane "ko moze samo ako<br />

hoce". evo primera. moj bivsi direktor koji je na funkciji ostao i<br />

posle 5-oktobarskih promena, je direktor postao sa visom<br />

uciteljskom. onda je, u rekordnom roku, ispolagao sve ispite i<br />

postao profesor. naravno da sam mu cestitala. Ne zelim da se<br />

prisecam ali dovoljno ce biti ako kazem da je na oglasnoj tabli<br />

napisao, (rucno, krasnopisom, racunar nije umeo da koristi)<br />

"bioskopska predstava zone zanfirovic", da mu je "pritisak<br />

skocio na 200 km\h", da smo dobili "od stranaca neke<br />

televizore", misleci na donaciju od nekoliko racunara, da nam<br />

se deca "rnjaju po dvoristu", "vladine neorganizacije", itd, itd.<br />

tesko da bi se jedna recenica u njegovom tekstu ili obracanju<br />

nasla bez grubih gramatickih gresaka. Iako vise nije na funkciji<br />

zadnje dve godine, on i dalje radi na svom usavrsavanju. uskoro<br />

ce da magistrira, naravno da cu mu cestitati, nasoj zemlji je<br />

uvek potreban mlad i obrazovan strucni kadar. E, pa kad mogu<br />

tako sitne ribe, zasto ne bi i jedan velja ilic! Ne znam sta bih<br />

trebala jos da dodam o nasem obrazovanju.<br />

Alisa: Reforme su neophodne. mislim da mogucnost visokog<br />

obrazovanja treba da bude dostupna svima ali kod nas to i jeste<br />

slucaj, s obzirom da su cene godina mizerne a i da ako si dobar<br />

djak, ne moras da placas nista. Jedini problem ovde je to sto<br />

ljudi NECE da uce i rade na fakultetima. Ili sto nemaju uslova<br />

da studiraju jer roditelji ne mogu da ih izdrzavaju za vreme<br />

studija a hvala Bogu vecina fakulteta je tako koncipirano da ne<br />

mozes da radis i studiras u isto vreme. Licno, ja bih volela da<br />

vidim prosirenje kapaciteta fakulteta ali samo za one koji mogu<br />

da plate a broj ovih koji idu "na budzet" da ostane isti. A mislim<br />

da pre svega treba da se "reformisu" profesori na tim fakultetima<br />

koji su u 90% slucajeva zaboravili sta podrazumeva njihovo<br />

radno mesto.<br />

Kant: Zamolio bih vas da procitate ovu istinitu anegdotu!<br />

Kreatori reformi, mozete biti vi sami Mislite drugacije. Sir<br />

Ernest Rutherford, predsednik Kraljevske Akademije i dobitnik<br />

Nobelove nagrade za fiziku, ispri~ao je slede}u pri~u: Pre<br />

izvesnog vremena pozvao me je kolega. Spremao se da nekom<br />

studentu da "nulu" za njegov odgovor na neko pitanje iz fizike,<br />

dok je student, naprotiv, zahtevao najvi{u ocenu! Ispitiva~ i student<br />

su se ipak sloìli da se dovede nezavisni "arbitar" i ja sam<br />

bio izabran. Pro~itao sam ispitno pitanje: pokazati kako je<br />

mogu}e odrediti visinu neke visoke zgrade pomo}u barometra.<br />

Studentov odgovor je glasio: "Odnet }u barometar na vrh<br />

zgrade, veza}u ga za duga~ak konopac, spusti}u ga do trotoara,<br />

a zatim }u ga ponovo podi}i. Izmjeri}u duìnu konopca. Duìna<br />

konopca je visina zgrade. Student je zaista imao dobar razlog za<br />

visoku ocenu, s obzirom da je dao kompletan i ta~an odgovor!<br />


S druge strane, kad bi dobio visoku ocenu iz fizike, to bi zna~ilo<br />

svojevrsno priznanje u ovoj oblasti, {to njegov odgovor nije<br />

potvr|ivao! Predloìo sam da student jo{ jedanput poku{a re{iti<br />

ovaj zadatak. Dao sam studentu {est minuta da re{i zadatak uz<br />

upozorenje da njegov odgovor mora pokazati bar neko znanje<br />

iz fizike! Pri kraju pete minute student jo{ ni{ta nije bio napisao!<br />

Pitao sam ga èli li odustati, ali mi je on odgovorio da ima jako<br />

mnogo odgovora za taj problem: upravo je razmi{ljao o najboljem<br />

re{enju. Izvinuo sam se sto ga prekidam i zamolio ga da<br />

nastavi. U slede}oj minuti on je napisao svoj odgovor koji je<br />

glasio: Odnesi barometar na vrh zgrade i nagni se preko ruba<br />

krova. Ispusti barometar, a {topericom meri vreme dok ne<br />

tresne o trotoar. Tada, koriste}i formulu x=at2/2, izra~unati visinu<br />

zgrade! U tom trenutku sam pitao kolegu da li sad on odustaje<br />

od davanja lo{e ocene! On se sloìo i dao studentu skoro<br />

najvi{u ocenu. Dok sam napu{tao koleginu kancelariju, setio<br />

sam se da mi je student rekao da ima jo{ mnogo re{enja za taj<br />

problem, pa sam ga pitao: Koja??? Pa, re~e student, postoji<br />

mnogo na~ina da se odredi visina zgrade uz pomo} barometra.<br />

Na primer, moète izneti barometar napolje, pod pretpostavkom<br />

da je sun~an dan, izmeriti visinu barometra, zatim<br />

duìnu njegove senke, duìnu senke zgrade, i onda obi~nom<br />

proporcijom, uz pomo} Talesovog teorema, izra~unati visinu<br />

zgrade! Sjajno - rekao sam. A ostali na~ini? Da, rekao mi je student,<br />

postoji jedna osnovna metoda mjerenja koja }e vam se<br />

sigurno dopasti. U ovoj metodi, uzmete barometar sa sobom i<br />

po~nete se penjati uz stepenice. Prethodno, na zidu povu~ete<br />

crtu da ozna~ite duìnu barometra. Zatim, kako se penjete,<br />

markirate stalno duìnu barometra. Tako }ete dobiti visinu<br />

zgrade u jedinicama duìne barometra!? Vrlo direktna metoda!<br />

- rekao sam. Naravno, a ako èlite malo sofisticiraniju metodu,<br />

moète vezati barometar za kraj opruge, zaljuljati ga kao klatno<br />

i zatim odrediti vrednost gravitacionu konstante g na nivou<br />

ulice, a onda na vrhu zgrade. Iz razlike za gravitacionu konstantu<br />

g moè se, u na~elu, izra~unati visina zgrade! Tako|e,<br />

koriste}i isto na~elo, moète odneti barometar na vrh zgrade,<br />

vezati ga za duga~ak konopac, spustiti ga do samog trotoara i<br />

tada ga zaljuljati. Tada moète izra~unati visinu zgrade prema<br />

periodi oscilacije! Na kraju, zaklju~io je student, postoje i mnogi<br />

drugi na~ini re{avanja problema. Verovatno najbolji na~in je, da<br />

ponesete barometar u prizemlje i da pokucate na vrata nadstojnika<br />

zgrade. Kada vam nadstojnik otvori vrata, vi samo trebate<br />

re}i: Gospodine nadstojni~e, ovo je divan barometar! Ako mi<br />

kaète kolika je visina zgrade, pokloni}u vam ga. U tom<br />

trenutku nisam mogao izdràti i pitao sam studenta da li zaista<br />

ne zna konvencionalan odgovor na ovaj problem. Priznao mi je<br />

da ga zna, ali mi je rekao da mu je pun k... asistenata i predava~a<br />

na fakultetu koji mu poku{avaju nametnuti svoj na~in<br />

mi{ljenja. Student se zvao Niels Bohr. Za one koji eventualno<br />

ne znaju, ~ovek je dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1922.<br />

Sta drugo re}i nego THINK DIFFERENT.<br />

Da li je u Srbiji racionalno razmi{ljati o<br />

budu}nosti?<br />

Master: Da li je moguce u ovakvom drustvu uopste razmisljati<br />

o buducnosti?<br />

Pesimista: Ne znam odakle ovaj optimizam kod autora (covek<br />

je ocigledno idealista, ili ludak).<br />

Bik koji sedi: Prema rezultatima istrazivanja Fridrich Ebart<br />

fondacije u regionu centralne Srbije poverenje mladih u<br />

objektivnost informisanja postojecih elektronskih i stampanih<br />

medija u konstantnom je padu. Nije tajna da vecinu medijskih<br />

kuca u Srbiji kotrolisu raznorazne interesne grupe (obavestajne<br />

sluzbe, politicke stranke, kriminalni krugovi i ekonomski<br />

mocnici). Uzevsi u obzir ovu cinjenicu, nepoverenje mladih<br />

prema ovim medijima je potpuno razumljivo. Mediji u Srbiji su<br />

postali "ùta" i "crna" {tampa koja ne moè da se izbori sa<br />


trì{tem. U centralnoj Srbiji ne postoje klasi~ni informativni<br />

centri za mlade, kao ni posebni omladinski mediji. Njihov<br />

nedostatak zna~ajno deluje na stepen informisanosti mladih i<br />

njihovo u~e{}e u dru{tvu. Postoje}e omladinske organizacije<br />

nisu dovoljno umreène, ni me|usobno integrisane. Zato je<br />

njihov domet ograni~en i usmeren na veoma mali broj mladih<br />

ljudi. Jedini medij kojeg karakterise konstantan rast<br />

interesovanja mladih jeste Internet. Prema zvanicnim<br />

republickim istrazivanjima broj korisnika Interneta u Srbiji raste<br />

sa godisnjom stopom od 150%. Prema istim istrazivanjima<br />

preko 85% korisnika Interneta spada u grupu do 30 godina<br />

starosti. Broj individualnih korisnika tokom 2002. iznosio je<br />

640.000, dok je broj hostova iznosio 17.000. U avgustu 2003.<br />

bilo je oko 20.000 hostova. Broj veb-sajtova je porastao sa 2.550<br />

u avgustu 2000. na 9.537 u avgustu 2003. Broj domena se<br />

pove}ao sa 5.860 u avgustu 2000. na 16.081 u avgustu 2003.<br />

Ve}ina korisnika su mladi ljudi. Oko polovine korisnika<br />

Interneta poseduje univerzitetsku diplomu; skoro svi oni su<br />

zavrsili srednju skolu. Krajem 2000, oko 5% stanovnistva je<br />

koristilo Internet. Pocetkom 2002, procenjeno je da Internet<br />

koristi oko 600.000 korisnika, sto cini oko 7% populacije.<br />

Stvaran broj korisnika je ve}i, s obzirom da jedan PC i/ili vezu<br />

sa Internetom koristi nekoliko osoba. Ovakav brzi godisnji rast<br />

slican je iskustvima koje su imale zemlje Zapadne Evrope<br />

tokom sredine devedesetih sto je dovelo do eksplozivnog<br />

razvoja trzista u trenutku kada je dostignuta kriticna masa i<br />

ukinut monopol nad telekomunikacijama. Vazno je<br />

napomenuti da, po podacima Asocijacije za informacione<br />

tehnologije pri Srpskoj privrednoj komori, broj personalnih<br />

kompjutera u Srbiji u septembru 2003. iznosi 600.000, dok ITU<br />

navodi da ih je 2002. u Srbiji i Crnoj Gori bilo samo 290.000.<br />

Uzevsi u obzir zvanicnu procenu republickih sluzbi (nadleznih<br />

za sektor Interneta) da broj korisnika Interneta raste sa<br />

godisnjom stopom od 150%, procena je da u avgustu 2004. ima<br />

preko 30000 web sajtova i oko 1.400.000 individualnih korisnika<br />

Interneta, ili 16,3 % ukupne populacije. Zelim vam puno srece<br />

(i naravno da cu vas podrzavati u vasoj ideji).<br />

Predo: Pesimista rece da je 85% gradjana Srbije za evropske<br />

integracije. Moze biti ali njih bar pola nece doziveti tu 2045.<br />

godinu kada cemo i mi (citaj Sumadija) uci u evropsku uniju,<br />

ako unija tada uopste bude postojala!<br />

Optimista: Iz Vase konstatacije mogu zakljuciti da Vi pripadate<br />

onoj grupi od 15% gradjana Srbije, koja ne zeli da prihvati<br />

evropke standarde ponasanja (ne zeleci da se realizuju osnovni<br />

preduslovi vezani za Proces stabilizacije i asocijacije, a to je<br />

BEZUSLOVNA saradnja sa Haskim tribunalom). Unija ce, na<br />

srecu, postojati i 2045. (i mnogo godina nakon te godine).<br />

Postojace i Srbija, ali, kao mali, izolovani, ratni zabran, u kojem<br />

ce se smenjivati autokratski rezimi (uz podrsku lumpenproletarijata).<br />

Paradoksalno, ali realno, zar ne?<br />

Predo: Bas volim sto je neko o sudbini Srbije i Srba posle<br />

5.oktobra pitao narod! Milosevic je u trenutcima izvesnog rata<br />

raspisao referendum na koji je izaslo 90% gradjana i izjasnilo se<br />

da ne zeli strane trupe na svom tlu. Zasto niko posle petog<br />

oktobra nije raspisao referendum da pita narod da li je ulazak u<br />

NATO volja naroda. U Evropi jacaju nacionalisticni pokreti jer<br />

su ljudi tamo shvatili da se ne treba odreci samobitnosti i svoje<br />

istorije ma kakva ona bila a sta je sa nama? Rado bih prihvatio<br />

nametnuta pravila ponasanja Evropske unije kada bi ona bila<br />

ista za Nemce i Srbe. Sva sreca da Nemci, Francuzi, Englezi i<br />

drgi postuju konvencije koje su sami pisali i potpisali pa na<br />

prostoru Srbije nikad nisu cinili zlocine, nisu ubijali decu, nisu<br />

bacali kasetne bombe po pijaci u Nisu, nisu gadjali vozove i<br />

autobuse pa im sada nemamo sta zameriti.To srecom po njih a i<br />

nas nisu ratni zlocini jer za to oni sigurno nece odgovarati a<br />

kompletno drzavno i vojno rukovodstvo Srbije je u Hagu.Kako<br />

55

gledam sledeci ce biti akademici SANU, verovatno i SPC.<br />

Evropa je takva oaza pravdoljubivosti i jedva cekam da pocnem<br />

da postujem "evropke standarde ponasanja". Jedino sam po<br />

malo u dilemi sta da radim ako Evropa odluci da je za Srbe<br />

najbolje da se zene i udaju za svoje kucne ljubimce? Da li da se<br />

razvedem pa da ozenim moga macka ili da trazim od Evrope<br />

da mi dozvoli homoseksualni brak sa mackom i da pri tome<br />

zadrzim svoju zenu?<br />

Optimista: Posledica demokratske vladavine Milosevicevog rezima<br />

je svima poznata: 12 godina izolacije, unistena privreda<br />

(procenjena steta, od strane tog istog rezima, u periodu 1990.-<br />

2000. preko 50 milijardi evra, kao posledica sankcija, izolovanosti,<br />

nevidjene kradje naroda (od tog istog rezima), NATO<br />

bombardovanja, forsiranja kriminala i korupcije... ). Jos uvek se<br />

secam cuvenog referenduma (8.aprila 1998.) sa pitanjem: Da li<br />

ste za ulazak Verifikacione misije OEBS na Kosovo? Naravno,<br />

kao i u svim "demokratskim rezimima" (kao sto je bio slucaj u<br />

Albaniji, u periodu vladavine Envera Hodze, u Iraku, sa<br />

Milosevicevim pandamom Sadamom, na Kubi, Severnok<br />

Koreji, Libiji... ), % gradjana koji su izasli na referendum je bio<br />

97%, a protiv dolaska misije OEBS-a izjasnilo se preko 90%<br />

izaslih Naravno, samo par meseci nakon referenduma, misiji<br />

OEBS-a, uprkos volji "ogromne" vecine gradjana, iskazanoj na<br />

cuvenom referundumu dozvoljen je ulazak na Kosovo. Taj referendum<br />

je bio sve, samo ne demokratski cin (kao sto je u svim<br />

civilizovanim drzavama). Naravno, "demokratski" su bili i izbori<br />

(od 1990. do 24.septembra 2000.) Posledica takve "demokratije"<br />

je nazalost nesvrsena "revolucija", koja je kulminirala 5.oktobra<br />

2000. Naravno, zahvaljujuci kontroli i instrukcijama pojedinih<br />

predstavnika DOS-a (kao sto je Kostunica, Isakov, Covic, Ilic,<br />

Svilanovic... ) od strane UDBE i ostalih raznoraznih kriminogenih<br />

"obavestajnih" sluzbi, 5. oktobar se zavrsio na nacin kako<br />

su ono zeleli (bez lustracije, dilom Kostunice, Milosevica,<br />

"velikog srpskog prijatelja" Ivanova... ). Posledica tih desavanja<br />

je ubistvo najveceg srpskog reformatora u XX veku (Djindjica),<br />

status quo koji je danas prisutan u Srbiji (gde su na vlasti nesposobna<br />

politicka elita, pod kontrolom krupnog kapitala i<br />

krupnog kriminala). Sto se mene tice, to sto se "kompletno" srpsko,<br />

drzavno i vojno, rukovodstvo nalazi u Hagu, uveren sam da<br />

treba da im se pridruzi, barem, jos 100 njihovih "kompanjona.<br />

Ali, tu nastupa interes (da ne kazem, licemerje) pojedinih<br />

zapadnih sluzbi, kojima, ocigledno, odgovara da u Srbiji ostanu<br />

i dalje na vlasti Milosevcevi ljudi (kao sto je to danas slucaj).<br />

Razlog je naravno, resavanje statusa Kosova (na nacin, kako to<br />

njima odgovara, naravno, uz podrsku tih istih Milosevicevih<br />

ljudi, a to je nezavisnost Kosova). Slazem se sa Vama da i<br />

"najvece srpske umne glave" iz SANU (kao sto su Cosic,<br />

Beckovic, Lj. Tadic, Medakovic... ), kao i pojedinci iz SPC<br />

(Filaret, Amfilohije, A. Jeftic... ) treba da im se pridruze u<br />

Hagu. Sto se tice Vasih licnih dilema (brak sa mackom i sl),<br />

odluku prepustam Vama. Bez predrasuda.<br />

Evropljanin: Izbor je nas... moguce je, ukoliko preuzmemo inicijativu,<br />

i sami kreiramo sopstvenu buducnost... ako prepustimo<br />

inicijativu raznoraznim "predama", "veeberima", "mladim<br />

radikalima" i njima slicnih (kakvih je u srbiji, nazalost, par miliona),<br />

kao i aktuelnim politicarima, onda je zaista besmisleno<br />

razmisljati i o sutrasnjem danu, a kamoli o srbiji u evropi... NO<br />

PASSARAN.<br />

Lavica: Veoma je tesko u ovakvom drustvu razmisljati o buducnosti!<br />

Trenutna situacija u Srbiji je takva da je u principu svejedno<br />

koja ce politicka partija da vlada! Sticem utisak da su sve,<br />

ama bas sve do jedne politicke partije u rukama mafije. Tako da<br />

je podela na demokrate i radikale u sustini bacanje koske narodu.<br />

Podela bi trebala da se izvrsi po principu: 1. Mafija i njeni<br />

saradnici, 2. Svi ostali koji su protiv mafije. Dakle, da bi Srbiji<br />

bilo bolje mora se stvoriti antimafijaski pokret. Jer, ocigledno<br />

dok je god mafije nece biti reseni ne samo ekonomski, vec i politicki<br />

problemi Srbije.<br />

Nadica: Tema je interesantna, i ima dosta zanimljivih misljenja...<br />

a, sto se tice realizacije mojeg vidjenja Srbije... mislim da je<br />

najbolje da nasi politicari pitaju svetske mocnike sta i kako da<br />

rade... sigurna sam da bi se moja vizija ostvarila.<br />

Blondy: Sve sto se trenutno desava u Srbiji je katastrofalno.<br />

Naravno da svi razmisljaju o buducnosti, ali o veoma bliskoj<br />

buducnosti, kao na primer sta ce biti sutra, jer svi mi odavno<br />

zivimo od danas do sutra. Zar ne? Ali Srbi nisu lenj narod, oni<br />

se samo nalaze u surovoj stvarnosti, koja im je "vezala ruke" i<br />

onemogucava im da postignu bar deo onoga sto zele da<br />

postignu. Nasa drzava se ubraja u tu surovu stvarnost. A nasu<br />

drzavu ne stvaraju gradjani (sto bi bilo normalno), vec politicka<br />

elita i potcinjeni ljudi...<br />

Sandra: Da, ljudi razmisljaju o buducnosti, ali veliki teret za sve<br />

nas predstavljaju dogadjaji tokom proteklih petnestak godina<br />

tipa ratovi, sankcije, NATO bombardovanje... Postoji puno<br />

pitanja o bliskoj proslosti i mutnih odgovora o istim, tako da sve<br />

dok nam je proslost nerasciscena i netransparentna!<br />

Zadrzacemo se na njoj, a ona ce nas usporavati na svim<br />

poljima. Jos jedan veliki problem je postojanje Haskog<br />

tribunala kog vecina Srba ne vidi kao sud pravde, i mogucnost<br />

za katarzu, vec odmazdu nad Srbima. Ono sto treba da se uradi<br />

je suocavanje sa prosloscu, prihvatanje odgovornosti, saradnja<br />

sa Tribunalom, integracija u EU i konacno da se povadimo iz<br />

ove situacije, koja se doooosta oduzila.<br />

Spiritus: Ljudi treba da razmisljaju o buducnosti. Mora<br />

postojati neki motiv koji ce nas naterati da prebrodimo<br />

trenutno mucnu situaciji i izgradimo jedno moderno drustvo.<br />

Svi smo svedoci katastrofalne politike Milosevica, koja je nas,<br />

mlade, terala iz sopstvene zemlje i tendenciozno nas<br />

opterecivala uzasnim stvarima. Ta strasna slika Srbije je nestala i<br />

mi smo dobili nadu. Zoran je bio taj koji je imao energiju da<br />

nas pokrene, da nas nauci da verujemo u buducnost ove zemlje.<br />

Nazalost, on danas nije sa nama. Kada bolje razmislim, Srbija<br />

nije zasluzivala ovakvog coveka. Danas imamo vladu koja nas<br />

unazadjuje i koja nema potrebnu energiju da nas pokrene.<br />

Mnogi misle da je bolja buducnost samo neostvareni san. Ja se<br />

ne predajem i verujem u Zoranove reci "Gledajte u buducnost,<br />

tamo cemo se sresti vi i ja".<br />

Ko su danas medijski idoli u Srbiji?<br />

Atja: Radim istrazivanje za Media Centar Sarajevo na temu<br />

medijskih idola. Mene interesuje vase misljenje. Kakvi su ti nasi<br />

idoli koji se tako samozadovoljno cere sa malih ekrana. Da li su<br />

oni neko na kog se treba ugledati? Koliko su mediji (ili nisu)<br />

"krivi" za pravljenje med. idola? Hvala unapred.<br />

Bale: Kriza i ratovi devedesetih godina doveli su do jedne<br />

potpune destrukcije u kulturnom smislu, koje se nazalost i<br />

danas oseca. Srbijom su tada ovladali proroci, mafijasi i<br />

novokomponovani pevaci. U toj opstoj tragediji najvise su<br />

stradali nevini, deca. Deca Srbije su bila opsednuta ljudima koji<br />

su im prestavljeni kao heroji, pravednici, borci i na taj nacin im<br />

je usadjivana slika kakav treba biti i na koga se ugledati.<br />

Drzavana televizija, naravno "u ime visih interesa" im je te ljude<br />

tendenciozno ubacivala u podsvest i skrivala im pravu sliku i<br />

donosenje normalnog zakljucka u vezi istih. Deca su umesto da<br />

razmisljaju o nekim normalnim stvarima, razmisljala o<br />

kapetanu Draganu i njemu slicnim. Sto sam sve ovo pricao. Tih<br />

ratnih godina se u Srbiji javlja jedan nov socioloski fenomen,<br />

zvani TURBO FOLK. To je bio nacin da se mladi ljudi iz<br />

ratnog stanja preobrate u mirnodopsko ali opet pod kontrolom<br />

drzave. Mladi ljudi svoje idole vide u Ceci, Miri Skoric, Zelljku i<br />


ostalim nuspojavama Srbije. To je ono najtragicnije. Bez<br />

ikakvog ukusa, uz svestranu pomoc medija, preko noci ove<br />

socioloske nakaze postaju idoli vecini mladih u Srbiji. Deca se<br />

truju sa njihovim pesmama, gde im se otvoreno prezentuje koje<br />

su "vrednosti" ljudi pozeljne u tadasnjem drustvu. Novac i moc,<br />

sve se vrtelo oko toga. Nema ljubavi, nema razumevanja, sve se<br />

moze kupiti. Verovatno nabolji primer propadanja Srbije u to<br />

vreme odslikala je pesma koja kaze: koka kola, malboro suzuki,<br />

diskoteke, gitare, buzuki, to je zivot, to nije reklama, nikom nije<br />

bolje nego nama. To je zaista zalosno, kako je ova drzava<br />

trovala i zaglupljivala svoje stanovnistvo. Danasnja situacija ne<br />

zaostaje mnogo. Mladi ljudi svoje idole opet vide u pevacima<br />

novokomponovane muzike. Da je to tacno, uverio sam se kada<br />

sa video koliko se mladih ljudi javlja na audicije koje organizuje<br />

"grand produkcija", koja predstavlja fabriku loseg ukusa i<br />

transparentnog kica. Pink televizija je najveci krivac medijske<br />

manipulacije ljudskim vrednostima jednog drustva. Mladi su<br />

potpuno opsednuti pricama o junacima Pink&Grand<br />

produkcije. Idoli su vidjeni u Natasi Bekvalac, Stoji, Seki i<br />

ostalima koje ne mogu da pominjem, nisu to ni zasluzili. Sve<br />

ove koje sam pomenuo su odgovor na tvoje pitanje i prava slika<br />

"vrednosti" i (ne)kulture koju mladi ljudi i Srbija nikada ne<br />

treba da prihvate. Ona je upropastila dobar ukus i tako nas<br />

udaljila od civilizacije. Pozdrav, Bale.<br />

Wilkinson: Potpuno si u pravu, nametnuli su nam estradni<br />

otpad a da toga nismo bili svesni. Kao sto su stari Grci-<br />

Rimljane nazivali kradljivcima duse, jer su smatrali da su im<br />

preuzeli kulturu, tako bih ja ove iz Grand parade-nazvao<br />

rusiteljima zdravog duha. Sve ovo moze da se desi u drzavi koja<br />

je izgubila sve kriterijume koji dele: ruzno od lepog, glupo od<br />

pametnog, iskreno od laznog... U drzavi laznih heroja i heroina.<br />

Vertigo: Nekada su se mladi ljudi trudili da budu sto uspesniji,<br />

bilo u sportu, ucenju ili muzici, ali danas je situacija drugacija i<br />

zabrinjavajuca. Uveravam se iz dana u dan da je u Srbiji<br />

stvorena jedna nova pojava, jedan novi stil zivota. Ta Pink<br />

(ne)kultura, uz pomoc veoma jakog medijskog nastupa,<br />

napravila je od mladih ljudi prazne osobe koje samo razmisljaju<br />

o novcu izgledu i lepom provodu. To je za njih najvaznije.<br />

Napravite anketu sa decom do 15 godina kao ciljnom grupom,<br />

pitajte ih sta bi voleli da budu odnosno cime bi da se<br />

profesionalno bave u zivotu. Tako ce biti jasno koliko jak uticaj<br />

tv Pink ima na mlade ljude, kako ima se servira razmisljanje o<br />

stilu zivota koji je daleko od onog razumnog.<br />

Shone: Sve je ovo istina sto pricate i definitivno je tacno da je<br />

urusavanje sistema vrednosti zapocelo sa tragicnim dogadjajima<br />

devedesetih godina. Odjednom je sav drustveni talog isplivao<br />

na povrsinu i tako se nazalost nastavilo do danas. Meni su<br />

nekako u toj prici najnesimpaticniji pomenuti turbo folkeri, i<br />

njihova sposobnost da prezive u svim rezimima. Takvi su radili u<br />

interesu Milosevicevog rezima i totalno su degradiralli kulturu,<br />

tako da ne cudi sta smo sve doziveli za vreme tih teskih godina.<br />

Masa ljudi je u njima videle svoje idole i takva praksa se<br />

nastavila do danas. Zbog takve ocajne situacije mozemo sa<br />

jedne strane optuzivati uticaj televizije i njeno propagandno<br />

modelovanje uma, ali takodje ne smemo zanemariti i<br />

individualni karakter pojedinca. Nismo se svi "navukli" na takav<br />

nacin rasudjivanja i zivota, postojimo i mi koji smo uspeli da<br />

prezivimo i ignorisemo ovaj poguban uticaj. Ali opet nema nas<br />

mnogo. Pogledajte po ulicama kako se oblace deca i razmislite<br />

koliki je uticaj Pinka i njegovog sugerisanja zivota i vrednosti.<br />

Deca bezmalo idu gola po ulicama i oblace se kao njihovi idoli<br />

sa estrade. Jos malo pa ce u stiklama da idu u prvi razred.<br />

HAOS, fensi, sto bi rekli.<br />

Slobodarac: Da je tacna cinjenica da su medijski idoli mladih<br />

Srbije pevaci Grand produkcije, uverio sam se pre neki dan<br />


Znao sam to i ranije, ali sam se nadao da takav trend prolazi.<br />

Medjutim, sve nade u oporavak duha mladih ljudi su pale u<br />

vodu kada sam video kolika je posecenost koncerata ovakve<br />

vrste U prepunoj sali Doma sindikata, "grandovci" su doveli<br />

publiku do transa. Histericna deca su urlala iz sveg glasa, kao da<br />

su omamljeni najjacim stimulansima, vristanje i jecaj za idole To<br />

je strasno. Da li postoji bar minimalni nivo svesti kod ove dece<br />

Ovo je bila morbidna slika, nalik na one iz devedesetih godina.<br />

Zar u vreme primetnog tehnickog napretka svest mladih ljudi<br />

se zrozava na nivo najveceg neukusa i kulturne destrukcije koja<br />

nas je zadesila, turbo folka. Ocajan sam zbog ovakve situacije,<br />

koja je od dece napravila horde kloniranih "pink zombija", bez<br />

razuma i ukusa. Gomila nesklada i anomalija, bolno.<br />

1987: Za{to toliko naroda u Srbiji traga za idolima? Otkud ta<br />

neodoljiva i neumoljiva ùdnja za slavnim li~nostima? Otkud to<br />

bezumno oboàvanje? I ta nezasita potreba da se upijaju ìvoti<br />

"slavnih"? Onaj ko ùdi za "slavnima" poku{ava da tako, na<br />

posredan na~in, ostvari vlastitu neostvarenu te`nji za slavom.<br />

Taj bi da se, posredstvom svojih idola, uzdigne iznad drugih, {to<br />

mu u stvarnom ìvotu ne polazi za rukom. A sta je zapravo u<br />

Srbiji medijska slava? Na~in da se neko u bljesku i sjaju uzdigne<br />

iznad mno{tva "obi~nih" ljudi i njihovih "obi~nih" i "sivih" ìvota.<br />

Da se istrgne iz bezimene i bezli~ne anonimnosti mnogih. Sam<br />

sistem slave, industrijski proizvedene, ‘90.-tih medijski<br />

naduvane i svakodnevno naduvavane, podrazumeva, malo<br />

slavnih a bezbroj anonimnih. Jer slava medijskih idola u Srbiji,<br />

po~iva na anonimnosti drugih. Jedno bez drugog ne ide. Tako<br />

je ogromna ve}ina primorana da odustane od poku{aja da slavu<br />

ostvari u vlastitim ìvotima. Ne odri~u}i se pritom svoje potrebe<br />

za slavom koja, iako prigu{ena, nastavlja da tinja i ti{ti u dubini<br />

njihovog bi}a. Tim ljudima njihovi stvarni, "obi~ni" ìvoti<br />

izgledaju jadni, ni{tavni, bezna~ajni. Gorki i razo~arani, ose}aju<br />

se nepravedno osu|enima na "obi~nost". Oni zapravo i ne ìve<br />

svojim svakodnevnim ìvotima koje tek otaljavaju. Zaista ìve<br />

tek upijaju}i ìvote svojih idola. Ushi}uju}i se svojim idolima oni<br />

se, posredno, ushi}uju sobom samim. Ili ta~nije, onim {to bi<br />

èleli da jesu a {to im nije dato da postignu. Oboàvaju}i<br />

medijski prenaduvane slavne li~nosti, oboàvaju zapravo<br />

naduvanu sliku sebe samih. A prigrliti "idole" zna~i odre}i se<br />

vlastitog ìvota. I sigurno je zabrinjavaju}e i uznemiravaju}e da<br />

sve vi{e ljudi to ~ini. Jer "slava" srpskih, medijskih idola je varka<br />

koja zavodi u bespu}e. Valja prihvatiti svoj ìvot kao vrednost<br />

po sebi. I ìveti ga ~itavim bi}em, onakvog kakav jeste. Iz dana<br />

u dan.<br />

Corto: U tome jeste problem, u trazenju idola i<br />

idolopoklonstvu. Mlad covek ne kreira svoju licnost na pravi<br />

nacin, nego se personifikuje sa idolima i tako svoje unutrasnje<br />

zelje "uspeva" da nahrani. Ocito je da je tako razmisljanje<br />

nerealno, i cini mi se da je to nacin na koji oni kompenzuju<br />

svoje snove. Ali snovi su snovi, a realnost je nesto sasvim drugo.<br />

Na takav nacin ce izgubiti sopstveni integritet, postati deo jedne<br />

amorfne mase, gde ce izgubiti ono najvaznije, svoje JA.<br />

Fokus: Nije dobro vezivati se za licnost, ma koliko ona izgledala<br />

uzviseno u jednom trenutku, vremenu... To idolopoklonstvo<br />

vuce svoje korene iz davne proslosti. Nekada su to bili kraljevic<br />

Marko, Banovic Strahinja, a danas: Arkan, Legija, Zveki,<br />

Gumar, Maka... Ne razumem ljude koji mogu simpatisati ubice,<br />

bili oni iz narodne pesme ili sa Pinka... Zato bih svima<br />

savetovao verujte u sebe a ne u druge... Nemojte biti robovi<br />

svojih skrivenih zelja, teznji, ambicija... Otreznite se.<br />

Scream: Vrlo je mali broj dece i mladih koji nemaju problema<br />

sa identitetom i koja se ne poistovecuju sa svojim idolima. Zbog<br />

svega onog loseg sto nam se desavalo, doslo je do destrukcije u<br />

razumu mladih koji su za vreme ratnih godina svoje idole<br />

pronasli u ljudima koji su posredstvom propagandne masinerije<br />

57

njima predstavljeni kao takvi. Ne treba da cudi da su deca u<br />

vemenu ratova devedesetih godina vodila dijalog ovakve vrste: -<br />

Ja sam Arkan, a ko si ti? - Ja sam kapetan Dragan.<br />

Nezaboravne su i pesme koje su otvoreno sugerisale mladima<br />

nacin razmisljanja: Mila majko, doslo novo doba, rodio se<br />

Milosevic Sloba. Ili jos bolja: Mi imamo srce lavlje, mi branimo<br />

pravoslavlje- Baja mali knindza. Vestom montazom<br />

karakteristicnih detalja i sitnica, propaganda je uspela da u tim<br />

godinama mlade ljude zavede i uoblici im sliku kriminalaca,<br />

ubica i totalitarista u idole. Reka blista ispod cizama, cista voda,<br />

malo krvava. Idemo.<br />

Nina: Moj odnos prema idolima je krajnje negativan, smatram<br />

da idoli samo zavaravaju i zamagljuju pravu stvarnost i da mladi<br />

ljudi kroz tu opcinjenost propustaju da urade nesto vise na<br />

svojoj licnosti. Glupo je vezivati se za neke licnosti, slepo<br />

obozavati sve sto je vezano za njih. Danasnji idoli mladih su<br />

nazalost oni koji su im tako prezentovani putem propagande.<br />

Situacija se veoma malo promenila od one koja je bila<br />

devedesetih godina. Polu gole pevacice sa izbacenim grudima<br />

bacaju na kolena danasnju omladinu. Mladici sanjaju Seku<br />

Aleksic i Cecu, devojke se oblace kao one, sve se svodi na novac<br />

i moc. Sve se kupuje, pa cak i ta duhovna praznina onih kojima<br />

su ovakvi uzori.<br />

Sindy: Moj moto je BUDI SVOJ I SLEDI SVOJE<br />

INSTINKTE. Postavi sebi cilj i uradi sve sto je potrebno da do<br />

tog cilja dodjes. Ne obracaj paznju na okruzenje, vec samo idi<br />

napred i usavrsavaj se. Doci ce i kod nas to vreme kada ce idoli<br />

biti svestrani ljudi a ne zvezde granda. Imaj idola ali smatraj ga<br />

samo modelom i ne prisvajaj sve njegove karakteristike.<br />

Sima kosmos: Nisu Ceca, Seka, Mica, Baja,..Grand... stvorili<br />

Dobricu i Amfilohija. Oni su njihovo cedo. Idoli mladih danas i<br />

devedesetih posledica su necega daleko ozbiljnijeg, a ne uzrok.<br />

Sada ponovo imamo cvetanje turbo folka, devedesete ne<br />

vracaju kao retro. Jedan od znakova povratka u lude<br />

devedesete jesu i pojava i cuvenih patika, simbola dizelasa, nike<br />

airmax2. Bas me zanima sta je na nogama imao onaj ‘heroj’<br />

sto je pucao u Djindjica? Sta li je slusao kada je izlazio sa<br />

ortacima na splavove,ili gde vec? Danasnji idoli na zalost samo<br />

su odraz posrnulosti nacije!<br />

Nasilje: u {kolama, na ulici, kafi}ima<br />

Moderator I: ULOGA SKOLE U BORBI PROTIV<br />

NASILJA I DROGE. Poremecaji u ponasanju dece<br />

predstavljau oblike ponasanja koji odstupaju od drustveno<br />

prihvacenih normi ponasanja i koje nepovoljno uticu na razvoj<br />

mladih. Zapostevljenost mladih na svim poljima dovodi do<br />

njihove nezadovoljnosti i do nemogucnosti ispoljavanja<br />

kreativnosti. To naravno vodi ispoljavanju agresije, tj. dovodi do<br />

nasilja. Zbog toga su potrebne vaspitne i preventivne aktivnosti,<br />

strucna i drustvena pomoc u resavanju problema koji zbog njih<br />

nastaju.<br />

Katja: U Srbiji je sve dostiglo vrhunac ludila, pa tako i nasilje<br />

medju omladinom. Dokaz za to je i slucaj decka koga su<br />

vrsnjaci iz skole prebili na mrtvo. Ubistvo se desilo na velikom<br />

odmoru, dakle dok je dete bilo u skoli. Sr*** se desavaju svuda<br />

ali kada se desavaju u okviru skole, onda je to druga prica.<br />

Raditi sa decom je dug proces za koji treba vremena, zastititi<br />

decu dok su u skoli je nesto sto moze da se uradi jeftino i<br />

efikasno ODMAH. Poenta je da su rodtitelji poslali decu u<br />

skolu ne na zurku, splav, kafic... ( u takvim slucajevima roditelji<br />

treba da snose odgovornost gde to pustaju decu). Ali ako<br />

roditelj pusti dete u skolu, onda ne ocekuje da se nesto ovako<br />

desi, tu drustvo moze i moralo bi nesto interventno da uradi, a<br />

ne da pere ruke kao sada!<br />

Alien: De~ak N. B. (16), uboden noèm u grudi u ponedeljak u<br />

Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu operisan je u Urgentnom<br />

centru... ustanovljeno da su de~aku od uboda noèm povre|eni<br />

"dijafragma i jetra", kao i da mu je otvorena plu}na maramica<br />

zbog ~ega je hitno operisan... Vuksanovi} je ponovio apel<br />

roditeljima i odgovornima u dràvi da se udruè kako bi se ovaj<br />

problem re{io... Nije lako mladima u Srbiji. Petnaest (da li samo<br />

petnaest) godina u jednom sistemu dovelo je do zabijanja glave<br />

u pesak toliko, da velika vecina ne zeli da vidi sta se desava oko<br />

nje. Godinama vec decu ne cuvaju bake i deke, vec Grand<br />

Show, Biseri, i prenosi iz Skupstine. Tu su i roditelji koji ti stalno<br />

nesto objasnjavaju kako treba uciti i biti dobar u drustvu pa ces<br />

zavrsiti kao i oni radeci za dve stotine eurica mesecno ili da se<br />

ugledas na zvezde Pinka ili BK i postanes slavan i bogat preko<br />

noci. Oni koji ne umeju da pevaju mogu da se bave biznisom i<br />

tako preko noci zarade jos vise novca. Nije bitno sto bi se vecina<br />

domacih biznismena davno nasla iza resetaka na dugogodisnjem<br />

izdrzavanju zatvorske kazne, da zivimo u nekom normalnom<br />

drustvu. Ovako, ta ista ekipa nam se kezi u lice i svakodnevno<br />

nam govori kako smo mi ostali svi budale. Probudi se<br />

Srbijo!<br />

Ceca: Dakle dok je ministar prosvete i sporta drào ~as ljubavi i<br />

tolerancije i vodio decu u crkvu da se malo svi ispovede i<br />

pomole za nanetu smrt njihovom vr{njaku od strane njegovih<br />

vr{njaka je neimenovani napada~ u Knez Mihajlovoj izbo<br />

noèm jednog 17-godi{njaka. Akcija uspela,zar ne?! - Toliko o<br />

udruzivanju i zajednickom resavanju problema koji se ponavljaju<br />

iz dana u dan.<br />

Heineken: Posle pono}i samo preko 18 godina. "Maloletnici ne<br />

bi trebalo da se nalaze na ulici posle pono}i bez pratnje odraslih<br />

ljudi, predlaè ministar prosvete. To bi bila jedna od mera<br />

kojom bi se spre~ila maloletni~ka delikvencija, smatra Slobodan<br />

Vuksanovi}. On kaè da u nekim rezvijenim zemljama sveta,<br />

ukoliko policija prona|e na ulici dete bez roditeljskog nadzora<br />

nakon 11 sati uve~e, odvede ga u stanicu i pozove roditelje, koji<br />

posle toga budu duè vreme posmatrani. "To nije policijski ~as<br />

nego briga i ~uvanje, jer oni mogu da se kre}u, ali sa tatom i<br />

mamom. Ili ujkom. Tako to funkcioni{e u svetu i niko to ne<br />

naziva policijskim ~asom", kaè Vuksanovi}... Boè me sa~uvaj,<br />

taman smo se otarasili Hristove Neveste, a novi ministar najzad<br />

pokazuje ko je i kakav je, tj. dokazuje da je komunisti~ki kadar<br />

(kao uostalom i ve}ina kolega mu). Za{to ne kaè GDE to<br />

dràva ima prava da svojim gra|anima ograni~ava slobodu kretanja?<br />

Ili laè, tj. takve dràve nema, ili je u pitanju biv{i Irak ili<br />

Saudijska Arabija. Tako|e, ne vidim kakve veze ima poslepono}no<br />

doba sa skora{njim incidentima u centru Beograda -<br />

nesre}nog de~aka su ubili tokom popodneva, a u ponedeljak su<br />

de~ka poku{ali da zakolju usred dana, po suncu, sa sve ministrom<br />

na koju stotinu metara odatle. A on bi sada, uz podr{ku<br />

Jo~i}a, da uvodi policijski ~as... Da mu nije mo`da Jo~i} pri~ao<br />

kako je obio trafiku pre pono}i, te su ova dva lumena do{la<br />

zajedni~ki na ovu "fantasti~nu" ideju Ima li ikoga sposobnog u<br />

Ko{tuni~inom okruènju Pustitete nas da di{emo, ponudite<br />

nam prave ìvotne vrednosti i bi}e sve u redu. Zabranama ama<br />

ba{ ni{ta ne}ete posti}i.<br />

Helena: Drzava nema nikakvo pravo da na ovakav nacin<br />

ogranicava slobodu kretanja svojim gradjanima. Ako su ti gradjani<br />

maloletni, za njih odluku treba da donesu njihovi roditelji.<br />

Vlada (bilo koji njen ogranak) tu nema sta da trazi. Radi se o<br />

najosnovnijim slobodama.<br />

Lavica: Bravo ministre Vuksanovicu, konacno pravi potez iz<br />

Vlade. Samo se nadam da cete istrajati do kraja, nemojte<br />

dozvoliti da izvrse pritisak na Vas da promenite odluku. Ovim<br />

potezom cinite ogromnu uslugu i roditeljima koji su u izuzetno<br />

teskoj poziciji, bez icije pomoci, i ovakvim potezima mozete<br />


samo da im pomognete u vaspitavanju dece. I nadam se da cete<br />

od Ministra Jocica i policije imati i logisticku podrsku za ovu<br />

akciju. Samo napred roditelji su uz Vas.<br />

Heineken: Matora, ako ne umes sama da vaspitavas svoju decu,<br />

vec to ocekujes od policije (Jocica, koji je obijao trafike,<br />

verovatno pre ponoci) i ovog kvazi-ministra Vuksanovica (bez<br />

ijednog dana provedenog u prosveti), tesko tvojoj decici.<br />

Najbolje je da ih odmah posaljes u Dom za nezbrinutu decu...<br />

mozda ce ih neko normalan usvojiti Sigurno jos zalis za Bozjom<br />

Nevestom (Colickom), smeta ti Darvin, kompovi... da nisi<br />

mozda pobegla iz saudijske arabije, ili sto je je jos realnije, iz<br />

zooloskog vrta (sa Palica, tamo im cesto pobegnu zivotinjke<br />

nalik tebi).<br />

Helena: Problem postoji, klinci ne mogu da se smire, ali ne<br />

vidim da je zabrana kretanja zaista resenje. Maloletnicki alkoholizam<br />

je trenutno jedan od problema, i on je posledica, a ne<br />

uzrok. Klinci samo preslikavaju ono sto vide i cuju kod svojih<br />

kuca, oponasaju svoje junake iz tabloida, na svakom koraku<br />

mogu d a vide da se gotovo nikakav trud ne isplati... sistem<br />

vrednsosti je trajno poremecen i to stanje nikakav zakon ne<br />

moze da popravi!<br />

Sanja: Mislim da je uvodjenje te zabrane besmisleno, cak i<br />

kada bi stvarno maloletnici bili kod kuce posle ponoci desavale<br />

bi se i dalje iste stvari. Oba incidenta dogodila su se usred bela<br />

dana. Ono sto je potrebno su sustinske promene u drustvu<br />

(policiji i sudstvu... ) i promena svesti ljudi, od represivnih mera,<br />

kao sto je ova, mislim da nema vajde.<br />

Ceca: Dete nema {ta da traì na ulici posle 24h, to je ta~no, ali<br />

to bi trebali da re{avaju roditelji a ne zakon. Zakon mora ljudima<br />

da ostavi slobodu kretanja i slobodu pona{anja, sve dok<br />

time ne ugroàvaju drugu osobu. Zna~i ne zabrana boravka na<br />

ulici ali zato mnogo ès}a reakcija na nasilje, posebno na grupno<br />

nasilje koje obi~no ostaje neka`njeno a koje bi ostro trebalo<br />

ka`njavati.<br />

Anny: Taj zakon je jos jedna u nizu budalastina Mislim da nije<br />

problem u maloletnicima nego u njihovoj socijalnoj kontroli.<br />

Nje je nazalost sve manje i manje. Plasim se da ova mera nece<br />

biti sprovedena, kao ni zabrana o prodaji alkohola i cigareta<br />

maloletnicima. U sustini sve sto se desava, desava se zbog<br />

nedostatka domaceg vaspitanja, razrusenog sistema vrednosti u<br />

drzavi i nesprovodjenja zakona.<br />

Luna Lu: Ovaj zakon bi imao smisla kada bi to samo bila jedna<br />

od mera. Ako deci zabranimo izlaske moramo da im damo<br />

alternativu. Sportske klubove (u mnogima se placa ne mala clanarina<br />

tako da to i nije bas dostupno svakome) ili neke druge<br />

klubove gde ce moci da se skupljaju ili neke kafice koji ce raditi<br />

od 19-23h koji ce biti samo za njih ili vec bilo sta. U takvu jednu<br />

akciju trebali bi da se ukljuce svi od roditelja (i to onih koji jos<br />

planiraju decu ), vaspitaca, socijalnih radnika, pedagoga i psihologa<br />

po skolama... E onda bismo nesto mogli globalno da<br />

promenimo.<br />

Milutin ljuti: Nasilje? Pa sta drugo deca mogu da vide osim<br />

nasilja na svakom koraku? Deca samo oponasaju starije. A sto<br />

se tice nasilja ima ga bas svuda,pa dovoljno je da se pogleda bilo<br />

koji crtani film.Bar 80% ih je koji za temu imaju nasilje i to<br />

zestoko.U principu deca su nam zlatna s obzirom sta su sve<br />

dozivela.Kada su trebali da budu najbezbrizniji gledali su kako<br />

im ocevi odlaze u rat,kako padaju bombe... malo li je?Znam da<br />

gotovo nista nemogu da promenim svojim stavom ali sam ipak<br />

za to da zakon bude za roditelje,institucije i ljude koji se bave<br />

vaspitanjem dece.Mislim da deca nisu zasluzila da im na ledja<br />

tovarimo jos i zakon,pa oni i neznaju sta to znaci.<br />


Metalika: Slazem se u potpunosti. Klinci su zaista svasta<br />

preziveli samo im jos fale zakoni da ih i sa njima sputavamo i<br />

ogranicavamo. Oni to nisu zasluzili, treba kazniti one koji su<br />

kreirali sudbinu tih klinaca i koji su u stvari pravi krivci za<br />

celokupnu situaciju ukljucujuci i ove iznenadne izlive nasilja.<br />

Nezaposlenost i siroma{tvo<br />

Bespomo}an: Zasto niko ne pominje najveci problem u srbiji,<br />

NEZAPOSLENOST I SIROMASTVO licno mislim da su<br />

ovim problemima najvise pogodjeni mladi ljudi. ne ocekujem<br />

nikakve demagoske odgovore (kao sto to rade politicari, i<br />

pozicija i opozicija, u predizbornim kampanjama). ne<br />

ocekujem, sigurno ni da cete vi dati resenje za ove zivotne<br />

probleme (barem za 90% gradjana srbije). dajte realne procene<br />

i pruzite priliku ljudima da daju svoje vidjenje resavanja, ili<br />

barem ublazavanja, ovih problema.<br />

Bik koji sedi: Zaista ne znam odgovor na ovako slozen<br />

problem. Sumnjam da iko u srbiji (barem u ovom trenutku),<br />

ima realno resenje za ove probleme. mogu samo da prenesem<br />

nedavno publikovano istrazivanje CPA. Ne dozvoli samo da te<br />

podaci iz ovog istrazivanja bace u vecu depresiju. Oko 60 odsto<br />

stanovni{tva u Srbiji ìvi ispod granice siroma{tva. Zvani~no je<br />

nezaposleno oko 30, a nezvani~no oko 40 odsto radno<br />

sposobnog stanovni{tva. Doma}a ekonomija je, po svim<br />

parametrima, u prve tri godine u blagom padu ili stagnaciji,<br />

podaci su iz analize socijalno-ekonomskog stanja koju je uradio<br />

Centar za prou~avanje alternativa. Na osnovu ove analize,<br />

analiti~ar CPA Milan Nikoli} ukazao je da je prose~na plata,<br />

koja sada iznosi manje od 200 evra, po~etkom ove godine bila<br />

za ~ak 17 odsto nià nego u prethodnoj godini. Od dosada{nje<br />

tranzicije direktnu korist imalo je manje od dva odsto<br />

stanovni{tva, a indirektnu svega oko osam odsto, pri ~emu sloj<br />

bogatih ~ini 9,75 odsto stanovni{tva, vi{u i vi{u srednju klasu po<br />

jo{ 15 odsto, dok ispod linije siroma{tva ìvi ~ak 60 odsto ljudi.<br />

Ekonomija je 50 odsto onoga {to je bila 1989, industrija je na<br />

nivou od svega 30 odsto tada{nje, a poloàj proizvodnje<br />

posebno je teàk zbog monetarne politike i privilegovanosti<br />

uvozni~kog lobija koji je zemlju doveo u spoljnotrgovinski<br />

deficit od pet milijardi dolara. Zemlja je prezaduèna i za par<br />

godina }e neizbe`no u}i u du`ni~ku krizu, pri ~emu u Srbiji<br />

raste socijalno i ekonomsko nezadovoljstvo i ~ak 60 odsto<br />

bira~a koji su socijaldemokratski orijentisani ne mogu to<br />

nezadovoljstvo da kanali{u kroz odgovaraju}e stranke, tako da<br />

u Srbiji nije nemogu}a ni argentinska katastrofa, stav je<br />

Nikoli}a. Ukazuju}i da pri svemu tome postoje}i na~in<br />

privatizacije nije doveo ni do privrednog rasta niti do rasta<br />

zapo{ljavanja, a da je porasla spremnost gra|ana da<br />

demonstriraju, Nikoli} istice da takvu situaciju jo{ vi{e<br />

komplikuje nedostatak odgovorne socijalne politike i<br />

dominacija neoliberalne ekonomije. Preporuke Me|unarodnog<br />

monetarnog fonda i Svetske banke ~esto su neprimenljive u<br />

na{oj zemlji, a na{i pregovara~i se, pritom, umesto da<br />

pregovaraju i ukazuju na te nedostatke, u svemu slaù sa<br />

MMF-om i ne koriste se savetima vrsnih ekonomista koji imaju<br />

iskustva s razvojnim ekonomijama u zemljama "tre}eg sveta",<br />

stav je politi~kog sociologa Zorana Stojiljkovi}a.<br />

Moravac: Jeste kriza, a de je kriza tu je i siromastvo.A kriza je<br />

je sto niko nece da radi svi bi hteli leba bez motike.Svi bi hteli<br />

da sede u toplu kancelariju sa kompjuterom id a imaju dobre<br />

plate id a blenu u kompjutere ko pecene glave i kao nesto<br />

pametno i naucno rade.A to je rezervisano za tatinu<br />

decu,svalerke i one preko veze.Kad je vreme za setvu i zetvu<br />

nemoz da nadjes radnike ni za petnaest evra dnevnicu. I mi<br />

smo imali veliku Prvu petoljetku fabriku koja je propala a da<br />

59

kukamo zato nema vajde dok ne savijes kicmu, nece dinar da<br />

padne sneba. Ova je drzava puna parazita,lazne gospode i<br />

neradnika i oni su je upropastili. Pozdrav.<br />

Neradnik: U Srbiji ima oko milion otpu{tenih i nezaposlenih<br />

ljudi (od tog broja sigurno je polovina nase generacije, do<br />

tridesete godine starosti) Svakim danom, ovaj broj se pove}ava,<br />

novim privatizacijama, novim muckama i novim otpu{tanjima.<br />

Vladina politika se zasniva na stalnom pove}avanju broja<br />

nezaposlenih. Ajde da se svi solidarisemo sa nezaposlenima,<br />

tako {to ne}emo ama ba{ ni{ta raditi Zato sto te tvoja dràva<br />

èli nezaposlenog Za{to bi se ti onda cimao da po{to- poto<br />

radi{ za nju. Zivela socijalna pomo} Mi vi{e ne treba ni{ta da<br />

radimo, kada je nasa tehnologija toliko uznapredovala. Ideal<br />

3/4 Srba je najzad ostvaren. Ziveo nerad, blagostanje i Srbija,<br />

zemlja dembelija.<br />

Stole: "lepi jovo: ma i zapad je sr***, ljudi samo rade ki roboti, a<br />

mi zato kuliramo i jedemo cvarke." Tebi je sigurno dobro,<br />

verovatno radis u BIA-i. Sta je sa onima koji rade u propalim<br />

firmama, primaju, umesto plate, topli obrok za tamo neki<br />

mesec iz prethodne godine, bulje u TV i gledaju odvratna<br />

politicka prepucavanja ili jos odvratnije hispano serije.<br />

Dule: Da li ce ikad i kod nas doci vreme da kao u normalnom<br />

svetu, "problemi novcanika" postanu najvazniji, i odlucujuce<br />

uticu na politicko opredeljenje gradjana na izborima. Mozda je<br />

to vreme i doslo, ali politicari to jos ne vide. Ne shvataju, da su<br />

gradjani vec umorni od njihovih svadja i prepucavanja, odnosno<br />

da poen koji misle da su zaradili u ocrnjivanju politickog<br />

protivnika, ne mora znaciti i novi glas za njih na izborima.<br />

Depresivan: "lepi jovo: ma i zapad je sr***, ljudi samo rade ka<br />

roboti, a mi zato kuliramo i jedemo cvarke." Mucno mi je od<br />

ovakvih komentara, koje slusam godinama, od svakojakih<br />

budala (a ima ih gde god se okrenes). U srbiji se malo radi al’<br />

se zato nista ne zaradi. Sve sto zaradis, das drzavi. Drzava ti<br />

otme 85% i da ti 15% kao platu. Onda ti od tih 15% uzme<br />

10% kao dazbine, a 5% da imas da zivis. Ako ti ne valja pa se<br />

bunis, dobijes otkaz. Ako se bunis sefu iza ledja, dobijes otkaz i<br />

kaznu. Ako mislis da ne valja pa posle otkaza pocnes da bijes,<br />

dobijes ti batine. Ako posle batina pretis, ides u zatvor. Ako<br />

odes u zatvor, *araju te u *upe, hteo ti to ili ne i sa i bez<br />

smokija. Jesi profesor u skoli, jesi. Za svoje angazovanje oko<br />

vaspitanja i ucenja dece dobijes oko 15000 dinara. Ako ti zena<br />

ne da onu stvar ili ako se muzu vise ne dize, onda se izdires<br />

frustriran na decu pa ti deca **** kevu na casovima. Posle odes<br />

kuci i opet vidis decu i jednog dana dobijes nervni slom zbog<br />

dece. Jesi zdravstveni radnik, jesi. Svaki dan dolazi ti copor<br />

penzionera koji ceka za rendgen pred zubnom ambulantom.<br />

Nemaju knjizice ili su izbeglice, kukaju na sav glas, a kad im<br />

kazes da im nije nista skacu i teraju te u *izdu materinu.<br />

Dobijes platu oko 20000 dinara a ne mozes da strajkujes jer ti<br />

drzava *ebe mater na televiziji, kako neces da lecis ljude i preti<br />

otkazom. Kad dodes kuci da prilegnes zove te pola familije jer<br />

imaju zdravstvenih problema. Jesi privatnik, jesi. Svaki dan idi<br />

organizuj da neko ne zabusava na poslu, ionako ih malo placas.<br />

Po podne idi u upravu prihoda i plati takse drzavi. Kad to<br />

zavrsis pokupi pazar i idi kuci. Nema rucka, zena ti otisla kod<br />

komsinice. Doneo si pare i podmirio racune. Ono sto ti je<br />

ostalo bacis na sto i razmisljas da l’ da ugasis firmu ili da se<br />

bacis u Savu. Jesi svercer, jesi. Ako si uspeo da odes u<br />

visokorazvijene susedne zemlje Madarsku i Rumuniju da<br />

prosvercujes cigare, pa te uhvate na granici, mozes da biras ili u<br />

zatvor ili pola drzavi. Ako odaberes pola drzavi pa stignes do<br />

kuce da prodas na buvljaku, mozes da biras da l’ da das pola<br />

reketasima ili da se sam prijavis drzavi. Ako das pola<br />

reketasima molis Boga da ne dode murija da ti otme i ono sto ti<br />

je ostalo. Jesi danguba, jesi. Ako ti se ne svida sistem pa na ulici<br />

ides da mitingujes, ti onda rusis drzavu i ustavni poredak, ti si<br />

NATO placenik i americki spijun, izdajnik i sramota srpskog<br />

naroda. A evo sta smo mi. Moja majka radi za 12000 dinara<br />

mesecno, 8 sati dnevno. 2 sata dnevno putuje na posao i sa<br />

posla. Moj otac invalid radi 4 sata za jedno 9000 dinara. Moja<br />

sestra studira vec sest godina i prodaje narukvice i ogrlice koje<br />

sama pravi na ulici za 50 dinara komad. Ja ne radim nista,<br />

sedim i vatam zjale. Mi zivimo od 280 evra mesecno. Racunaj<br />

da na struju, komunalije i telefon ode 10000 dinara. Posto<br />

nosimo stare stvari, nove retko kupujemo, pa tu nek ide 2000<br />

dinara. Novine kupujemo samo petkom zbog TV programa, to<br />

je 50 dinara. Hleb kupujemo svaki dan, to je 1500 dinara. Na<br />

pijacu da odemo par puta, to je bar 2000 dinara. U<br />

supermarket ako cemo dvaput mesecno, to je 3000 dinara.<br />

Prasak za ves, higijena, tu nek ode 1000 dinara. Kola se kvare<br />

bar jednom mesecno, tu ide bar 1000 dinara. Saberi sad sve ovo<br />

pa mi reci koliko nam ostaje da kupimo sladoled od 50 dinara,<br />

pivo od 20 dinara, sok od 30 dinara ili cokoladu od 30 dinara.<br />

Restoran znam kako izgleda spolja. Pizza iz pizzerije znam<br />

kako izgleda na televiziji. Za letovanje sam cuo i rado ga se<br />

secam. Muzicki stub nemam. CD smo kupili za kompjuter<br />

prosle godine. Plocice u kupatilu kad popucaju, menjamo sami.<br />

Pukne bojler letos, cev menjamo sami. Parket sto je popucao ni<br />

ne menjamo. Zidovi sto su popucali pokrivamo slikama. Da<br />

vidis kako u dnevnoj sobi slike stoje u GE. Od vrednijih stvari u<br />

kuci imamo televizor, video i kompjuter pentium II. Kad<br />

nemamo struje osecamo se bezvrednim. Nazalost, ja niti sam<br />

patriota, niti smatram da sam toliko priglup, a da savijam<br />

grbacu nemam nameru. Dobro znam kako je bilo u 19<br />

kvadrata bez kupatila, medju misevima i bubasvabama, i dobro<br />

znam kako sam se osecao kad u 10. godini zivota ulazim u novi<br />

stan sa zeljom da se okupam u NASEM kupatilu. Dobro se<br />

secam godina u kojima sam se ja krupnjao i razvijao i mom<br />

bratu od ujaka davao svoje stare stvari koje su mi omalile,<br />

njemu koji i dan danas zivi u sobi od 19 kvadrata u 24. godini<br />

zivota, sa bratom, ocem i majkom. Dobro se secam da smo na<br />

letovanje isli svake trece godine i to kod prijatelja da nas<br />

jeftinije izade, sto sam svake godine skolski raspust provodio u<br />

selu sa babom i dedom i kozama, sto sam se hvalio u skoli kako<br />

mi je ujak iz Pariza kupio ovu majicu i sto mi je stric u<br />

Nemackoj kupio video igrice. Kad analiziram svoje detinjstvo,<br />

mogu samo da saberem i oduzmem od pasjeg zivota mojih<br />

roditelja i mog kraja u kome sam odrastao, da bih zakljucio<br />

kako mi je bilo super jer nista drugo od zivota nisam ni znao da<br />

postoji. Da ne bi sve islo tako super, potrudila se priroda i<br />

cinjenica da sam kad tad morao da odrastem i da se uhvatim u<br />

kostac sa zivotom - pa tako redom od skole i tamosnje<br />

zajebancije, preko jednog rata, drugog rata, izgubljenih<br />

prijatelja, mrtvih prijatelja, restrikcija struje, bede, leba i masti<br />

za dorucak - pa sve do danas, do ovog mesta gde sedim i pisem<br />

kako je ziveti u Srbiji. Sta sam dobio time sto sam odrastao?<br />

Dobio sam potencijal da jednog dana dobijem infarkt.<br />

Odrastao sam u ratovima, u sranjima, u nekim preambicioznim<br />

planovima da jednog dana imam svoj posao, da imam svoju<br />

gajbu, da vozim usrani auto i da imam strava *icku. Otisao sam<br />

u vojsku sa tim planovima u glavi, ostavio sam godinu dana<br />

zivota nekim majmunima, sedamdeset dana straze po<br />

kojekakvim vukojebinama na sibirskoj hladnoci, vratio sam se<br />

odande kao osamaren i primetio da sam isto onoliko zajeban<br />

kao pre, da nisam bio nigde i da nisam radio nista. Pocnem da<br />

volontiram, zasto da volontiram, zato sto sam MLAD I<br />

NESPOSOBAN, zato sto zemlja u kojoj zivim podrazumeva<br />

STALNU BORBU protiv klasnog neprijatelja, pa tako ja<br />

volontiram, u jednoj ustanovi, tri meseca. Volontiram tri<br />

meseca i odustanem jer se nekome dopalo sto radim dzabe. Sto<br />

sam mlad i nesposoban. Nije mu bilo vazno sto sam skolu<br />

zavrsio kao vunderkind. Sto sam bio najbolji u klasi. I meni je<br />

vremenom bilo sve manje vazno, danas mi uopste nije vazno.<br />

Sta sam posle radio? Opet sam poceo da volontiram. U<br />


stampariji, za kompjuterom, opet preko veze mog oca parasocijaliste<br />

koji verovatno jos uvek zivi u onom Titovom i<br />

Milosevicevom dobu. I volontiram, volontiram.. i tako dva<br />

meseca. I odem. Zato sto im se svidelo da im radim dzabe.<br />

Nekako u to vreme posle 2 godine kukanja iskukam da mi<br />

uplate voznju, da naucim da vozim. I naucim da vozim. Moj<br />

otac ima auto koji je dve godine stariji od mene. Evo za godinu<br />

i po dana vozio sam. Oko 300 kilometara sam presao. Sta sam<br />

radio posle volontiranja? Navukao sam se na jednu drzavnu<br />

firmu. Plata bedna, ali dobra za pocetak. 200 evra. Posle sve<br />

manje. Cetiri meseca, celo leto ‘04. samo 150 evra. Pa celo leto<br />

teren. Dok moji vrsnjaci svi na more ili na bazen, ja dve torbe<br />

od po 20 kila na ledja pa peske po gradu jer ne radi prevoz. Pa<br />

radi ko konj. Kakav tenis, kakva teretana. Smrsao sam 20 kila.<br />

Pa plata kasni mesec dana.. I tako do septembra prosle godine.<br />

Onda se upecam na inostranstvo. Dosta mi je svega, ide mi se<br />

odavde, necu ovako da zivim. I nema. Ne mogu da idem zato<br />

sto sam SRBIN. Zato sto ne ispunjavam USLOVE. Dobijem<br />

poziv od drugara Grka da odem u Grcku kod njega dve<br />

nedelje. Jedva sredim vizu preko veze na mesec dana. Odem.<br />

Dozivim. Dvanaest dana sam ja ziveo kao oni. Dvanaest dana<br />

sam se upoznavao sa zivotom. Nikad pre toga u inostranstvu<br />

nisam bio. Sedim u kaficu, *icke se razgolitile, novembar<br />

*ebote. Jedan ortak salje Jack Daniels, ja nikad nisam pio Jack<br />

u kaficu. Vratim se iz Grcke. MESEC DANA pokusavam da<br />

se opasuljim gde sam se vratio. Pokusam ponovo za napolje. Ne<br />

daju. Batalim stvar, bacim se na moleraj sa ortakom. Farbarija,<br />

drvenarija, police, krecenje... za sitne pare. Krene, ali stane.<br />

Nema posla. Nema narod para. Sta sada radim? Sedim kuci.<br />

Posla nema. Nerviram se. *ebem majku svima redom. Nemam<br />

pare. Ukradem od caleta za cigare. Ne idem nigde jer nemam<br />

ni za pivo. Nemam ni za smoki, ni za burek, ni za Knjaz Milos.<br />

A, imam 24 godine i zelim da zivim NORMALNO I sta sad da<br />

radim?<br />

Anny: Upravo si opisao stanje u kakvom se nalazi 80 % mladih<br />

u Srbiji... i to je strasno... strasno je to osecanje nemoci...<br />

osecanje kao da se nalazis u klopci... bez izlaza... I STRASNO<br />

JE DA SE TAKO OSECAJU OSOBE KOJE IMAJU 20-30<br />

GODINA... I KOJI IMAJU ZAVRSENE (ILI<br />

ZAVRSAVAJU) VISOKE SKOLE... Cini mi se da su mladi u<br />

goroj situaciji (psihicki) nego za vreme Milosevica... jer tada<br />

smo imali cilj i zelju za promenom rezima, koji je istovremeno<br />

bio i ventil za praznjenje... a sadasnja vlast nas baca u<br />

melanholiju raznraznim (zbunjujucim)pricama... cak je Hag<br />

dobar, cas los... cas je reforma dobra, cas losa... a svi tesko<br />

zivimo... i sto je najgore oni se bogate na nasem teskom zivotu...<br />

i izigravaju mucenike u isto vreme... osecaj da se nesto desava<br />

na bolje (ali je kratko trajao) postojao je samo tokom 2001.<br />

kada je izgledalo da se reforme sprovode u pravom smeru... i<br />

onda ti svi problemi izgledaju manji..ili bar prolazniji... a sada...<br />

izgledaju kao najgora konstanta... jer je ova vlast<br />

najnesposobnija, ja mislim od kada imamo drzavu(od<br />

19.veka)... deluju u isto vreme na trenutna desavanja<br />

TOTALNO AUTISTICNO(Kostunica), NESTRUCNO<br />

(Jocic), KVARNO (Ilic), itd.. Znaci nije problem samo u<br />

nama... vec i u njima... Svidja mi se Italijanski recept... Mislim<br />

da su promenili 13 vlada za 2 godine... dok ne nadjemo prave...<br />

a ja necu da cekam... nemam bre vise vremena... hocu i da<br />

zivim...<br />

Anny:Pa momci (a vidim da tu ima i devojcica), vasa je prica<br />

zabavna, ali meni je ipak Moravac dao za sada najkonstruktivniji<br />

predlog. Naime, kao nezaposleni lekar,i<br />

ocigledno bez perspektive za zaposlenje u blizoj buducnosti,<br />

Moravcev predlog mi izgleda prilicno privlacan. Ako sam dobro<br />

izracunala, za mesec dana poljskih radova, kod njega bih mogla<br />

da zaradim od 300-450 eura, sto mi je kao nezaposlenom<br />

lekaru misaona imenica. A ko zna, mozda kod drugih radnika,<br />


padne i neka suncanica, kolabiranje od uslova rada... to mi<br />

dodje kao dodatna tezga. E to je buducnost Srbije..Lekari u<br />

polje, na radove... MISLITE O TOME.<br />

Anarhista: Siromastvo i nezaposlenost su problemi stvoreni<br />

kapitalizmom. U svesnom dru{tvu nezaposlenost ne bi<br />

postojala. Svako bi imao kra}u radnu nedelju jer bi se<br />

proizvodile samo potrebne stvari. Kada bi se otresli parazitske<br />

vladaju}e klase, oslobodili bi smo se velikog ekonomskog<br />

pritiska koji nas primorava da radimo besmislene stvari od kojih<br />

nemamo korist, samo da bi nekako sastavili kraj sa krajem. Ako<br />

vas jo{ treba ube|ivati da bi anarhisti~ko dru{tvo re{ilo problem<br />

onih koji izbegavaju svoje obaveze samo zamislite samog sebe<br />

kao problema suo~enog sa komunom u kojoj ìvite. Jo{ jedna<br />

uobi~ajena zamerka je: pa, mo`da bi sve to moglo na nekoj<br />

seoskoj farmi, ali kako }e se voditi gradska industrija bez<br />

direktorstva? Na prvom mestu smatram da bi celokupni<br />

dru{tveni sistem trebalo razbiti na {to vi{e sitnih jedinica kako bi<br />

bile razumljivije obi~nim ljudima. To je va`na stvar u<br />

organizaciji, kao i osnovni princip teorije anarhizma, da male<br />

grupe ljudi mogu biti vrlo delotvorne u zajedni~kom poslu i da<br />

mogu sara|ivati sa ostalim grupama. Velike, bezli~ne grupe su<br />

lakoverne i njima je lako dominirati. Fabrike, firme,<br />

administracija, itd, odlikuju se jednom slikovitom<br />

karakteristikom - {to su ve}e, manja im je efikasnost. Treba<br />

proizvoditi i koristiti {to je moguce manje. Neka sredstva bi se<br />

morala deliti po regijama. Ne postoji nere{iv problem u vezi sa<br />

tim. Idem na slede}u zamerku: zar ne bi dru{tvo bez dràve<br />

ostalo i bez za{tite od napada neke strane zemlje? Pre svega,<br />

moramo primetiti da nas postoje}a dràva nije za{titila od<br />

okupacije Sjedinjene Ameri~ke Imperije. U stvari, "na{e"<br />

oruàne snage se koriste protiv nas kao da smo mi okupacijska<br />

armija. Dràva nas ne {titi, ve} nas koristi kao topovsko meso<br />

da bi odbranila na{e vladare, koji su ustvari na{i pravi<br />

neprijatelji, u {ta biste se uverili, kada bi se obelodanila prava<br />

istina.<br />

Ludi Milojko: Ma da sada cemo da vratimo komunizam... Tako<br />

su i oni poceli, sa lepim recima i obecanjima. Idealno ne postoji,<br />

moze da postoji samo teznja ka idealnom. A sama teznja nije<br />

dovoljna da bi se ispunili ti ciljevi za koje se ti zalazes. Ne kazem<br />

ja da su to losi ciljevi, samo kazem da je to u praksi neizvodljivo,<br />

a u ovoj nasoj situaciji ponovo zagovarati neki novi svetski<br />

poredak... brrr... pa srucice nam se nebo na glavu.<br />

Anarhista: Pokusacu da ti odgovorim, jer, iz komentara, mogu<br />

zakljuciti da nisi upoznat sa pojmom anarhije. Od svih politi~kih<br />

ideja o anarhizmu je izre~eno najvi{e gluposti. U stvari,<br />

anarhizam nije verovanje u haos, smrt i uni{tenje. Anarhisti ne<br />

nose bombe sa sobom i ne biju bakice na ulici. Nije ni ~udo {to<br />

je takav lik ludog anarhiste op{te prihva}en. Dràva, {tampa i<br />

sva ostala sredstva masovne komunikacije koriste sve mogu}e<br />

na~ine da anarhiju predstave kao nezamislivo ure|enje pokolja<br />

i haosa. [ta drugo moèmo o~ekivati od mo}nih trgovaca koji je<br />

ne bi imali kada bi sve bilo po na{em. Oni veruju da su vlast i<br />

poslu{nost su{tina reda i time opravdavaju svoje zlo~ine.<br />

Televizija, {tampa i filmovi propovedaju poslu{nost i kada se<br />

spomene anarhija oni je prikazuju kao bezumno uni{tavanje.<br />

Navodna potreba za autoritetom je tako sna`no usa|ena u<br />

svest obi~nih ljudi da je anarhija, koja jednostavno zna~i "bez<br />

vlasti", za njih nezamisliva. Ali ti isti ljudi, sa druge strane,<br />

priznaju da ih zakoni, porezi, nametljivost i zloupotreba vlasti<br />

najblaè re~eno iritiraju. Te stvari oni trpe u ti{ini jer bi<br />

alternativa (dru{tvo bez vlasti, bez autoriteta) po njima bila<br />

uàsna. To, jednostavno, nije ta~no. Postoji neograni~ena skala<br />

mogu}ih dru{tava bez dràve i ne bi svako od njih bilo<br />

nemogu}e za ìvot. Ba{ naprotiv, bilo koja vrsta anarhisti~kog<br />

dru{tva bila bi, u najmanju ruku, po{te|ena o~ajnih izobl~enja<br />

koja dràva proizvodi. "Negativna" strana anarhizma - ukidanje<br />

61

dràve - mora da bude uravnoteèna sa onim {to bi dràvu<br />

odmenilo, sa dru{tvom slobode i slobodne saradnje. Anarhisti<br />

imaju razli~ite ideje o tome kako bi dru{tvo trebalo biti<br />

organizovano. Me|utim, svi se u jednom slaèmo, dràva mora<br />

biti zamenjena dru{tvom u kome ne}e biti klasa i prisile. Zbog<br />

te vere u slobodu mi nudimo jedini mogu} model dru{tva<br />

podràn i iskustvom iz ìvota. U stvari, anarhisti~ko dru{tvo je<br />

ve} postojalo u istoriji i izvr{ena su ni{ta manja nego masovna<br />

ubistva da bi se ono uklonilo. Postoji jedna uobi~ajena zabluda<br />

kod ljudi (vidim i kod tebe), da je anarhija ugodno sanarenje,<br />

predivna ali neostvariva ideja. U stvari, anarhisti~ki pokret ima<br />

dugu istoriju i nije stvoren u glavama akademskih izolovanih<br />

filozofa, ve} direktno, iz stvarne borbe za opstanak mase<br />

obi~nog, ugnjetanog naroda. Anarhizam je oduvek bio<br />

prakti~an u svojim poslovima i u njihovom obavljanju. Pokret je<br />

nekoliko puta bio veoma blizu uspeha. Anarhisti~ka narodna<br />

vojska u [paniji je gotovo dobila gra|anski rat, uprkos nesta{ici<br />

oru`ja, izdaji komunista i intervenciji nema~ke i italijanske<br />

vojske. A ako je anarhizam stvarno tako beznade`no nerealan,<br />

za{to je dràva tako odlu~na u njegovom suzbijanju. Razmisli?<br />

Suo~avanje sa pro{lo{}u<br />

Urednik: Trenutni proces pridruìvanja Srbije i Crne Gore sa<br />

Evropskom unijom je usporen, jer se ne re{avaju politi~ka<br />

pitanja saradnje sa Me|unarodnim krivi~nim tribunalom i<br />

harmonizacije ekonomskih odnosa Srbije i Crne Gore.<br />

O~igledno da i u Srbiji i u Crnoj Gori postoje mo}ne strukture<br />

koje se kre}u oko krupnog kapitala, krupnog kriminala i<br />

krupne politike kojima odgovara status kvo i koji su veoma<br />

zabrinuti ~injenicom da }e jednoga dana morati da se suo~e sa<br />

veoma strogim evropskim standardima koji bi mogli ugroziti<br />

njihove monopolske pozicije i profitabilne poslove. Kriza<br />

identiteta, koja je ina~e problem svih zemalja u tranziciji, u<br />

Srbiji je dodatno poja~ana i pitanjem suo~avanja sa ratnom<br />

politikom i ratnim zlo~inama. Ve} duè vreme postoji sna`no<br />

nastojanje da se gra|ani ubede u nelegitimnost Tribunala i u<br />

~injenicu da osumnjicene za ratne zlocine ne treba izru~ivati,<br />

iako je cinjenica da nijedan zlo~in u istoriji nije tako<br />

dokumentovan kao zlocini na prostoru biv{e Jugoslavije.<br />

Postoje podaci, brojevi, imena, datumi. Nazalost, u Srbiji vlada<br />

"zavera }utanja" o zlo~inima koji su po~injeni u protekloj<br />

deceniji u ime srpskog naroda, i ta je zavera godinama prerasla<br />

u "zlo~in }utanja". Vecina gradjana Srbije radije bira zaborav, jer<br />

se time sa njih skida odgovornost za zlo~ine koji su u njegovo<br />

ime i uz njegovu pomo} po~injeni. Time {to su pro{lost i krivica<br />

preseljeni u Hag, oni su sklonjeni daleko od o~iju. Umesto da<br />

dovede do katarze, Hag je ne{to u {ta vecina gradjana ne èli<br />

pogledati, ne{to {to ih se ne ti~e. Paradoksalno je da preko 80<br />

% gra|ana Srbije èli da zemlja u|e u Evropsku uniju, a pri<br />

tom preko 65 % njih misli da je Ha{ki tribunal pristrasan i da s<br />

tim sudom ne bi trebalo sara|ivati. Nespremnost srpske<br />

politicke elite za suo~avanje sa odgovrno{}u neminovno je<br />

dovela do prebacivanja odgovornosti na druge i, u tom<br />

kontekstu, javni diskurs obiluje netolerancijom, ksenofobijom,<br />

antisemitizmom i etnickim sukobima. U su{tini, nova politi~ka<br />

elita, nakon ubistva premijera Vlade Republike Srbije, marta<br />

2003, nije sposobna da na suo~avanju sa zlo~inom otvori novi<br />

izvor neophodne energije. Nespremno{}u i neiskreno{}u u<br />

odnosu na neposrednu pro{lost, kao i ponovnim oìvljavanjem<br />

kosovskog pitanja na nerealnim osnovama, vladajuca politicka<br />

elita gura Srbiju ka retrogradnom procesu koji je izoluje od<br />

sveta. U odsustvu moderne vizije Srbije, revitalizovano je<br />

~etni{tvo i srpska konzervativna misao, {to ima dve osnovne<br />

karakteristike: neodustajanje od teritorija na koje polaè pravo<br />

srpski nacionalni projekat i promovisanje vrednosnog sistema<br />

~ija je osnova antizapdanja{tvo. Ovu orijentaciju u dru{tvu prati<br />

i politi~ki radikalizam. Ne radi se samo o marginalnim<br />

konzervativnim i ekstremnim politi~kim snagama. One postaju<br />

snaga koja ima podr{ku tradicionalnih nacionalnih institucija<br />

kao {to su vojska, SANU, Srpska pravoslavna crkva. Negiranje<br />

demokratskih vrednosti provla~i se i na koncept ljudskih prava,<br />

{to se ~esto pretvara u nasilne akcije protiv manjinskih grupa,<br />

posebno Roma, homoseksualaca, i sl. Kada se ima u vidu<br />

ovakva ideolo{ka podloga, onda je lako razumeti brojne<br />

rasisti~ke, antisemitske i antizapadne kampanje koje su<br />

intenzivno vo|ene tokom 2004. godine. Kao zemlja Jugoisto~ne<br />

Evrope, sa statusom "zemlje u razvoju" Srbija i Crna<br />

Gora se jo{ uvek suo~ava sa lo{im ostav{tinama biv{ih sistema i<br />

pogre{nim pristupom re{avanju problema. Naro~ito manje<br />

lokalne zajednice (u regionu centralne Srbije) imaju problem sa<br />

prihvatanjem novih obrazaca pona{anja, a mladima nije data<br />

prilika da budu upoznati niti da uzmu u~e{}e u dono{enju<br />

odluka koje su od va`nosti za celu zajednicu. Lo{a materijalna i<br />

socijalna situacija, politicka nestabilnost, informisanje putem<br />

elektronskih i stampanih medija (koji su pod kontrolom<br />

interesnih grupa kojima radikalizacija drustva odgovara)<br />

prouzrokovala je inertnost me|u mladim ljudima, doprinela<br />

{irenju nacionalizma i ksenofobije i rezultirala<br />

nezainteresovano{}u mladih na polju pokretljivosti,<br />

komunikacija i razmene iskustava. Takav stav mladih ljudi<br />

rezultira opadanjem interesovanja za aktivnim drustvenim<br />

angazovanjem i predstavlja ozbiljan problem sa nesagledivim<br />

posledicama za krhku demokratiju u Srbiji. Upravo iz<br />

navedenih cinjenica, kroz vise programa, na web prezentaciji<br />

Zamisli Srbiju (Zamisli svoj grad), bice realizovane aktivnosti<br />

ciji je cilj zastita i promocija ljudskih prava i sloboda, prava<br />

etnickih manjina, marginalizovanih grupa, neophodnost<br />

saradnje sa Medjunarodnim krivicnim tribunalom u Hagu,<br />

informacije o radu Haskog tribunala, nuznost ispunjenja<br />

medjunarodnih obaveza Srbije i Crne Gore, kao i upoznavanje<br />

sa relevantnim cinjenicama iz bliske poslosti (suocavanje sa<br />

ratnim zlocinima), indexu korupcije u drustvu, neophodnost<br />

unapredjenja saradnje sa susednim zemljama.<br />

Intrepid: Suo~avanje s pro{lo{}u je verovatno najve}a prepreka<br />

na putu do mentalnog zdravlja na{ih mladih nara{taja (uh al<br />

ovo suvoparno zvu~i). Zoran \in|i} i njegova Vlada propustili<br />

su dragoceni trenutak da omogu}e da se ovo desi. Naime, oni<br />

su imali RTS pod kontrolom, a nisu to upotrebili za anuliranje<br />

dvanaestogodi{njeg ispiranja mozga ove nacije. Trebalo je<br />

svakog dana pu{tati dokumentarne filmove koji dokumentuju<br />

zlo~ine koji su po~injeni u na{e ime na teritorijama biv{e SFRJ,<br />

ali uvek podvu}i da su to ~inili pojedinci koji treba za to i da<br />

plate. Drugo, trebalo je pu{tati stalno snimke iz vremena<br />

hiperinflacije da bi se osveìlo se}anje na to kako su nas<br />

upropa{}avali. Jednostavno, mislim da je \in|i} bio okrenut<br />

budu}nosti i mislio je da }e kroz uvo|enje demokratije uspeti<br />

na indirektan na~in da preokrene svest obi~nog malog ~oveka.<br />

Na àlost, nije imao vremena da zavr{i posao do kraja. Moram<br />

da priznam da sam tek pre manje od 3 godine dozvolio sebi da<br />

priznam da su se takvi zlo~ini de{avali. Jednostavno, ìvim u<br />

gradu u kome nisu bili ba{ dostupni nereìmski mediji i suvi{e<br />

je lako poverovati da Srbi nisu ~inili zlo~ine. Mnogo je lako i<br />

slatko misliti da si bolji od kom{ije. Drugo, a u vezi suo~avanja<br />

sa pro{lo{}u, je da moraju da se otvore dosijei DB-a i da se<br />

javno prokaù saradnici DB-a, da se takvi ljudi elimini{u iz<br />

dru{tvenog ìvota i da se suo~e sa posledicama svog delovanja.<br />

Mali ~ovek: "Interpid:... ali uvek podvu}i da su to ~inili pojedinci<br />

koji treba za to i da plate... Moram da priznam da sam tek pre<br />

manje od 3 godine dozvolio sebi da priznam da su se takvi<br />

zlo~ini de{avali. Jednostavno, ìvim u gradu u kome nisu bili ba{<br />

dostupni nereìmski mediji i suvi{e je lako poverovati da Srbi<br />

nisu ~inili zlo~ine." Sve bi bilo OK da nema ovih recenica, i koje<br />

su me navele da odgovorim na tvoj komentar. U vreme svih<br />

zlocina cinjenih na prostoru bivse Juge, svi u Srbiji koji su<br />


ZELELI DA ZNAJU, znali su ko su ti zlikovci (arkan, legija,<br />

frenki, beli orlovi... ). O njihovim zlocinima pisala je Nasa<br />

Borba od ‘91. do ‘98. Problem je u tome, sto vecina, kojoj<br />

ocigledno i ti pripadas, nije zelela da zna. Cinjenica je da u<br />

Srbiji, tada, kao i pod ovom vlascu, ogromna vecina ne zeli da<br />

se suoci sa zlocinima pocinjem u ime "srpskih nacionalnih<br />

interesa". Zavera cutanja o tim zlocinima, vremenom je<br />

prerasla u ZLOCIN CUTANJA. Sve ovo me podseca na<br />

situaciju u post-hitlerovskoj Nemackoj, a koju je izvanredno<br />

opisao Vilhelm Raih u knjizi "Cuj mali covece" I tada je mali<br />

covek u Nemackoj govorio: Ja nisam znao za Ausvic,<br />

Mathauzen i ostale konc. logore. Ja nisam znao sta rade nacisti,<br />

nisam bio obavesten... Ja sam samo glasao za Hitlera, ne<br />

znajuci sta on planira. Preporucujem ti da procitas ovu knjiigu,<br />

bice ti puno stvari jasnije.<br />

Intrepid: Dobro, mo`da sam malo preterao, svi smo znali {ta<br />

rade ovi koje si naveo u zagradi. Ali nismo znali konkretno.<br />

Nismo znali za logore, nismo znali za Ov~aru, nismo znali za<br />

Srebrenicu. Ne se}am se ba{, ali mislim da niko u to vreme nije<br />

ba{ smeo direktno da pri~a {ta je bilo u Srebrenici. Osim toga,<br />

ja sam malo mla|i, pa mi se da malo i progledati kroz prste.<br />

Stekao sam punoletstvo tek negde na pola tog perioda. Evo,<br />

ne}u vi{e da se pravdam.<br />

Mali ~ovek: "Interpid:... dobro, mo`da sam malo preterao, svi<br />

smo znali {ta rade ovi koje si naveo u zagradi. Ali nismo znali<br />

konkretno. Nismo znali za logore, nismo znali za Ov~aru, nismo<br />

znali za Srebrenicu. Ne se}am se ba{, ali mislim da niko u to<br />

vreme nije ba{ smeo direktno da pri~a {ta je bilo u Srebrenici.<br />

Osim toga, ja sam malo mla|i, pa mi se da malo i progledati<br />

kroz prste. Stekao sam punoletstvo tek negde na pola tog<br />

perioda. Evo, ne}u vi{e da se pravdam... " Zar ova recenica nije<br />

istovetna sa "opravdanjem" nemackog gradjanina (malog<br />

coveka) ‘46. a od koje je Vilhem Raih (kao i Breht) napravo<br />

psihoanalizu, publikovanu u "Cuj mali covece"! Nisam puno<br />

stariji od tebe (max. 10 godina, zakljucujuci iz tvog prehodnog<br />

komentara). Ja sam znao sta se desava (ne samo ja, vec i<br />

milioni punoletnih, iz tog perioda), jer sam zeleo da znam... sta<br />

to navodi "ljude" iz Srbije da u ime nekakvih "visih nacionalnih"<br />

interesa, ruse Vukovar, Dubrovnik, Mostar... Verujem da si bio<br />

klinac, decembra ‘91. Ali ja nikad ne mogu zaboraviti<br />

trocasovni intervju veselina sljivancanina, sa tanjom peternek,<br />

na trecem kanalu rts (koja je pod milosevicem, bila najsnaznija<br />

para-militarna formacija), nakon cuvene pobede JeNeA (i<br />

organizovanih kriminogenih paraformacija) u Vukovaru. E, u<br />

tom hvalospevu (od strane i dalje aktuelne novinarke rts,<br />

srpskom "nacionalnom" heroju), kvazi-heroj je porucio<br />

novinarki (sto je ona sa zadovoljstvom podzala): "Krajnje je<br />

vreme da prekinete vise emitovanje muzike i zabavnih serija na<br />

ovoj televiziji. Narodu morate pokazati kako JeNeA brani<br />

otadzbinu. Samo tako cete uspeti da ubedite narod, da zavoli<br />

rat." Nadam se da mu je ova "misao" zavedena u haskoj<br />

optuznici. O svim zlocinima, govorili su javno: pok. Ivan Djuric,<br />

Bogdan Bogdanovic (Zasto Srbi mrze urbano; Nasa Borba,<br />

decembar ‘91.); pok. Stojan Cerovic (u Vreme-nu), Vesna<br />

Pesic, Borka Pavicevic, Teofil Pancic, Nebojsa Popov, Natasa<br />

Kandic... Da rezimiram, drago mi je da si shvatio sustinu<br />

Suocavanja sa prosloscu (istinom). Sve dok ne prihvatimo da<br />

javno progovorimo o svim zlocinima pocinjenim u ime "srpskih<br />

nacionalnih interesa", (ne cekajuci da to prvi urade Hrvati,<br />

Bosnjaci, Albanci), nikada nece biti pomirenja na ovim<br />

prostorima. Latentnu mrznju cemo potiskivati, a na kraju ce<br />

(mozda, vec u sledecoj generaciji), ta mrznja eskalirati novim<br />

nasiljem. ISTORIJA JE NA BALKANU ODUVEK BILA<br />

NAJBOLJA UCITELJICA. NAZALOST, NIKADA NIJE<br />

IMALA DOBRE UCENIKE.<br />

Lebadìja: Da, volimo ovakvu Srbiju. Nesto bas i nisam siguran,<br />


ovakvu vrstu izopacenog legalizma koju fura Fon Voja od<br />

Takova nesto bas i ne preferiram, ovakvu demokratiju (ako se<br />

ovo uopste moze nazvati demokratija) ne mogu nesto da<br />

svarim. Sto se tice vodjenja u evropu, nismo valjda ovce pa da<br />

nam stalno treba neki predvodnik, za ulazak u EU je bitnija<br />

promena nasih stavova, jer smo mi za evropu kao onaj iz<br />

Marko iz narodne price - More Marko ne ori drumove - u<br />

prevodu: Dajte Srbi ne pravite sranja... Ali resursa nam stvarno<br />

ne manjka, sa budalastinama smo stvarno nepresusni, a i<br />

budale nam nicu same a da ih niko ne sadi i ne zaliva. Najbolji<br />

je bio pocetak odbrane Srba, pod dirigentskom palicom S.<br />

Milosevica, 9. marta 1991. sa tenkovima koje je vojska izvela na<br />

studente na ulicama Beograda. Toliko o cojstvu i junastvu, tada<br />

mi se licno smucila vojska, i ti military - Vijetnam, Kuba, Kina i<br />

Koreja fazoni. Par meseci pred pocetak sukoba u Hrvatskoj i<br />

Sloveniji licno sam vise puta putovao u Zagreb i Ljubljanu i<br />

nisam imao nekih specijalnih problema, ali sam primetio da je<br />

propagandna masinerija radila neumorno na obe strane, hocu<br />

reci nismo ni mi ostajali duzni sa stulama, sranama<br />

krmcevicima, komrakovcicima i specijalnim komentarima iz<br />

paklene RTS masinerije kao raznim dopisnicima iz rasejanja. A<br />

Djoki Balasevicu svaka cast!!! Ja licno ne prihvatam<br />

generalizaciju da je Srpski narod genocidan, jeste da smo se<br />

kleli u Losmija ali ipak su pojedinci udruzeni u zlocinackoj<br />

delatnosti sprovodili genocid a ne narod, i niko od nas nije<br />

mogao da bira hoce li se roditi kao Srbenda, Hrvat ili<br />

Musliman. Ja bih voleo da se vojska profesionalizuje, evo<br />

pozitivnog primera Ceske koja je ukinula obavezno sluzenje<br />

vojske, neka imamo 30.000 profesionalaca i to je to. Mada su i<br />

Srbi pisali: Ovo je Srbija, a neko ispod dopisa- Ovo je posta. Sto<br />

bi znacilo, da se svakakve budalastine mogu naci na zidovima.<br />

Bas se prisetih pojedinih oficira koji kupise po neku fabriku i<br />

par stanova dok su ratovali po Hrvatskoj, moji roditelji primali<br />

5 DM, a ratni komandanti trosili po 10.000 DM u Grckoj za 10<br />

dana, a nasilno mobilisani rezervisti su (ne mislim na one<br />

Seseljeve dragovolce koji svrate u kasarnu po malo oruzja,<br />

rakije i kinte i onda krenu da „Raspamecuju"po Hrvatskoj) za to<br />

vreme spavali po vukojebinama... nesto im je bila losa nadnica<br />

za strah. Nekom rat, a nekom brat. Vala, ja ni u sledecem zivotu<br />

ne bih nikako isao u vojsku, a ako se kojim cudom jednog jutra<br />

probudimo u EU, granice ce totalno biti besmislene, jer je to<br />

kao sto znamo jedna drzava od Baltika do Sredozemlja i<br />

Atlantika. Jos smo mladi pa se nadamo nemogucem, jer sa<br />

ovako mracnom prosloscu tesko da cemo igde da doguramo<br />

ako se sa njom ne suocimo, a ne da stalno pricamo staru pricu:<br />

Ogledalce, ogledalce ko je najveci i naj jaci na svetu. A ono<br />

odgovara: Srbi i Srbija.<br />

Vagabund: Ljudi koje trazi Haski sud su osumnjiceni za<br />

masovna ubistva i progone civila i bila bi stvar naseg PONOSA<br />

da tim ‘ljudima’ mi, kolektivno, sudimo i za Srebrenicu, i za<br />

Keraterm, i za hladnjace itd. Ali kod nas je upravo suprotno.<br />

Suprotno elementarnom moralu i ljudskom ponosu. Kod nas<br />

se ponos shvata tako da ne kazes da je neko iz tvog "plemena"<br />

zlikovac. Bez istinskog suo~avanja sa pro{lo{}u nema nikakvog<br />

pomaka. Ispra}ati zlo~ince sa po~astima samo je golo<br />

odràvanje vlasti ove vlade, a ne nikakva svest o unutarnjoj<br />

potrebi da se zlo~inci osude, `rtve rehabilituju a dru{tvo krene<br />

ka ozdravljenju. Kupovina optuènika, kako je sprovodi ova<br />

vlast, je nevi|eno licemerje, koje vre|a `rtve a zlo~ince pravi<br />

herojima. To je originalni patent ove vlade i nikakvi benefiti koji<br />

na taj na~in budu dobijeni ne}e istinski pomo}i Srbiji.<br />

Alisa: Suocavanje sa prosloscu nije samo suocavanje za uzasima<br />

i grozotama. Suocavanje predstavlja i odredjeno saznanje koje<br />

nam pomaze da razumemo tradiciju i kulturu sopstvene, ali i<br />

drugih nacija. Ono moze da nam pomogne i u sagledavanju<br />

odredjenih ogranicenja - pre svega istorijskih. Tesko bi bilo reci<br />

da sami narodi biraju svoju istoriju, kao i proslost.<br />

63

Danguba: Veliki istoricar Santajana je rekao: "Narod koji<br />

zaboravi svoju istoriju osudjen je da je ponovo dozivi". Mi kao<br />

narod zaboravljamo da su nas komunizam i njegovi sateliti<br />

unistili, vec i dalje srljamo. Vecina danasnjih politicara su bili<br />

clanovi SK. ili su to bili njihovi roditelji. Kako onda mogu da<br />

govore o demokratiji i postovanju zakona. Kada su to<br />

komunisti postovali zakon? Nisam zadovoljan onima zbog kojih<br />

smo mesecima setali ulicama. Cudno je to kako "fotelja"<br />

promeni coveka, ili su oni bili isti samo ih mi nismo na vreme<br />

provalili!!! PS. Sada verujem jos samo Vesni, i ne bih voleo da<br />

me razocara!<br />

Nabukanadzor: Pa velika je sansa da ce te i ona razocarati, jer<br />

ako se ne varam Vesna(Pesic) je socijaldemokrata, i njeni su<br />

stavovi dijametralno suprotni ljudima sa kojima je osnovala<br />

pokret. Znam, i Savez za Promene su cinili, pa i DOS partije<br />

razlicitih opredeljenja ali cilj je tada bio jedinstven. Skinuti<br />

Milosevica. A ako se sada stvara koalicija sa samo jednim<br />

ciljem(rusenje vlade), onda je veliko pitanje sta su ustvari<br />

njihovi stvarni ciljevi. Jer koliko god oni(vlada) bili losi, oni ipak<br />

nisu nedemokratska vlast, i kao takva ne predstavljaju pretnju<br />

kao milosevicev rezim. I onda to lici na sirovu borbu za vlast,<br />

odnosno zauzimanje pozicije za sledece izbore. A udruzivanje u<br />

pokret ipak znaci mnogo prisnije odnose sa kolegama nego u<br />

slucaju koalicije. A ipak Batic i nije neka licnost koja bi<br />

pomogla Vesni u njenom povratku. Ne znam, ali ideja mi lici na<br />

stvaranje novog DOS-a, sto znaci moze da udje ko hoce, a<br />

upravo ta siroka koalicija je smetala Djindjicu da sprovede<br />

reforme, jer za svaku odluku najpre trebas ubediti 17 lidera<br />

stranaka (u prevodu-bitnih faca).<br />

Lustracija: Nabuka, ili bazuka (camcu ili podmornico)... ili sta li<br />

si vec... pun si cuvene serbske mudrosti (sto se da zakljuciti iz<br />

tvog komentara)... posto godinama zivim, nazalost, sa ovakvim<br />

mudracima (imam ih u okruzenju pun *urac), i sto je<br />

interesantno, ta mudrost se prenosi generacijama (sa dede na<br />

oca, pa na sina, pa... )... valjda je uzrok toj silini mudrosti,<br />

genetski poremecaj u srba... zbog cuvenog serbskog branda<br />

"meke sljivovice", iliti, metil alkohola... ne mozes nesto tako<br />

originalno, vekovima konzumirano (sto, bre ova glupa europa<br />

ne zna ni sta je, znaju samo nasa braca rusi), da ne utice na<br />

gene... naravno, posledice su ne samo bliska proslost, vec i<br />

sadasnjost. Ukratko, nista ne znas o dos-u... on je taj koji je<br />

sprecio djikija u reformama... batic je bio glavni krivac (cudo ga<br />

je djiki onako nosatog, ‘99. postavio za koordinatora szp)... po<br />

tvom "skromnom" misljenju, kostunica i labus su podrzavali<br />

djikija. Vesna je koliko ti znas socijaldemokrata, a batic, protic,<br />

canak... oni su bre to ces mi ti reci u sledecem komentaru,<br />

nadam se... pokret je "ipak" nesto vise od saveza da nisi citao<br />

program tog pokreta... ili si uopste, nekad procitao neciji<br />

politicki program. Promene su cinili, pa i DOS, partije razlicitih<br />

opredeljenja ali cilj je tada bio jedinstven. Skinuti Milosevica. A<br />

ako se sada stvara koalicija sa samo jednim ciljem (rusenje<br />

vlade), onda je veliko pitanje sta su ustvari njihovi stvarni ciljevi.<br />

Jer koliko god oni (vlada) bili losi, oni ipak nisu nedemokratska<br />

vlast, i kao takva ne predstavljaju pretnju kao milosevicev rezim.<br />

I onda to lici na sirovu borbu za vlast, odnosno zauzimanje<br />

pozicije za sledece izbore. ove tri "mudre" recenice, zaista<br />

iziskuju, bez obzira koliko brzo mislim (i pisem), desetine strana<br />

komentara. Momak, ili devojcice, da rezimiram do sledeceg<br />

tvojeg komentara... ne brani kostunicu i ovu vladu... jer se<br />

sustinski njihova politika ne razlikuje od miloseviceve... gde ja<br />

stadoh, ti produzi, niti je sloba sisao sa neba, niti su nam ga<br />

doveli "grozni" ameri, nemci i ostali neprijatelji serbskog<br />

naroda... covek je demokratski izabran, zeljom ogromne vecine<br />

gradjana serbie (bez albanaca sa kosova, imao je podrsku preko<br />

80% populacije u serbiji ‘90, pa 64% ‘93. pa 50% septembra<br />

2000.). Prati malo CeSID- ov sajt, nemoj da zbunjujes druge<br />

prosipajuci gluposti mozda ti je bia dala zadatak da obmanjujes<br />

posetioce ovog sajta. Reci bre camcu, podrzavam ovu vladu,<br />

ona nas vodi uspesno u europu (ima vremena kalasnjikov, kao i<br />

ti, i vecina serba)... ono sto si prvo trebao da naucis, ako<br />

komentarises politicke opcije... a sto je vrhunac demokratije (u<br />

svim demokratskim drustvima)... sve politicke opcije, bore se<br />

svim raspolozivim sredstvima da postignu sto bolji rezultat na<br />

izborima, i pri tom pokusavaju da se izbore za vanredne izbore<br />

(naravno, ukoliko imaju podsrku gradjana)... ps. posto, ti nisi iz<br />

ove kategorije (mladih ljudi, zeljnih promena), umesto<br />

pozdrava, saljem ti fotku Tvog Predsednika (istina, sada mi<br />

izgleda nesto sveziji, nego septembra ‘98.), kada se fotografisao<br />

na kosovu, gle, sa kalasnjikovim... legalista bre (rat je, bre,<br />

nastavak politike (miloseviceve) oruzanim sredstvima)<br />

Terminator 3: Evo svezeg dokaza, od juce, o jednoumlju u<br />

kilavoj vladi kostunistana ili ti srBistana, posetite<br />

www.srbija.sr.gov.yu/kosovo-metohija i vidite sada me ne cudi<br />

to sto su ratni zlocinci tzv heroji i sto dobijaju kola i parice.<br />

Jednostranost nas je dovde i dovela, sve dok se ne suocimo sa<br />

onim sto je u nase ime radjeno necemo moci da pogledamo<br />

nasim komsijama u oci. Evo i dokaza o bezgresnosti u bosni, i<br />

to se verovatno nije dogadjalo pa je milosevic bez veze u hagu, i<br />

bez veze su optuzeni karadzic i mladic: "Savez logora{a Bosne i<br />

Hercegovine napravio je listu zvjerstava koja su tokom<br />

protekloga rata po~injena nad zatvorenicima. Prema<br />

istraìvanjima svih bosansko-hercegova~kih saveza, udruènja i<br />

udruga logora{a naj~e{}e je primjenjivano 125 na~ina<br />

poniàvanja, zlostavljana, mu~enja i ubijanja zatvorenika. Ova<br />

cifra bi bila bar trostruko ve}a da je istraìvanje uklju~ilo i<br />

metode koje su se ponovile manje od tri puta. Nevjerovatno je<br />

koliko su ma{te zlo~inci pokazali u mu~enjima i ubijanju ljudi.<br />

Popis likvidacija je zastra{uju}i: klanje noèm, pe~enje logora{a<br />

na ra`nju, spaljivanje na loma~i, odsijecanje djelova tijela<br />

motornom pilom, prikivanje na krst, odsijecanje genitalija,<br />

odsjecanje dojki, gaènje gra|evinskim ma{inama, mljevenje<br />

ljudi u tvornicama sto~ne hrane, zakopavanje ìvih ljudi.<br />

Logora{ iz Omarske pro{ao je uàsnu torturu, ali ga najvi{e boli<br />

smrt ro|enog brata: "Gledao sam kako ga ubijaju na najgori<br />

na~in. Vezali su mu ruke za stub, a noge za traktor i tako su ga<br />

ìvog rastrgli". Njegov kolega, iz logora "Rasadnik" kod<br />

Rogatice, svjedo~i: "Aliju Omerba{i}a su isjekli motornom<br />

pilom, a Sejfa Mirvi}a sjekirom. Sejfo je sahranjen, a Alija<br />

ba~en u propust od kanalizacije". U odnosu na ova uàsna<br />

smaknu}a, ubistva vatrenim oru`jem, sjekirom, kolcem,<br />

vje{anjem i masovna stijeljanja ~ak izgledaju manje brutalna.<br />

Ratni sljedbenici ha{kih zatvorenika pokazali su monstruoznu<br />

ma{tovitost i u mu~enju zarobljenih ljudi. I ta inventura zla nije<br />

ni{ta manje zastra{uju}a: lomljenje zuba pu{kom, probijanje<br />

djelova tijela noèm, odsijecanje u{iju, odsijecanje nosa,<br />

stavljanje soli na svjeè rane. Batinanja su imala vi{e oblika:<br />

kundakom pu{ke, dr{kom pi{tolja, odlomljenom nogom od<br />

stola ili stolice, bejzbolkama, letvama i kol~evima, udaranje<br />

elektri~nim kablovima, amortizerima automobila, francuskim<br />

klju~em, metalnom polugom, gumenim palicama, {mrkom za<br />

vodu. Logora{i su prisiljavani da jedu otkinute genetalije svojih<br />

kolega, da s visine ska~u na glavu, da tr~e}i udaraju glavom u<br />

zid, da se me|usobno tuku, da {etaju sa daskama koje su im<br />

ekserima bile ukucane za noge. Primoravani su i na razne<br />

perverzne radnje, a tu su posebno stradale ène. Silovane su<br />

bezbroj puta, tjerane da gole posluùju vojnike, da gole<br />

obra|uju polja, dok su ih vojnici jednu po jednu silovali.<br />

Zato~enica iz Fo~e svjedo~i: "Taj 25. jun 1992. godine mi je<br />

najcrnji dan u ìvotu. Neki Crnogorac me na o~i mog<br />

sedmogodi{njeg sina silovao. Tada mi je dijete doìvjelo {ok i<br />

uko~ilo se". Seksualno su zlostavljane, ène, maloljetnice,<br />

retardirane osobe. Nabijanje logora{a na staklene, drvene i<br />

metalne predmete tako|e je uredno registrovano, kao i<br />

prisiljavanje èna i mu{karaca na perverzne radnje. Nijesu<br />


izostala ni najbrutalnija seksualna zlostavljanja pred roditeljima,<br />

djecom i ~lanovima obitelji. Silovani su i mu{karci: "Mene je<br />

li~no silovalo 28 ~etnika. Proklinjao sam majku {to me je rodila.<br />

I {i{arkom su me silovali"- svjedo~i biv{i logora{ iz Fo~e. Njegov<br />

kolega iz logora "êlopek" kod Zvornika pri~a da je zlo~ince<br />

posebno uzbu|ivalo da tjeraju logora{e na me|usobno<br />

op{tenje, poslije ~ega bi im naredili da jedan drugom otkinu<br />

polni organ: "I ja sam to uradio, to mi je najteì doga|aj u<br />

ìvotu" Za sve one koje ovo ne interesuje i koji su cicali i skvicali<br />

uz cecu i turbo folk dok se ovo dogadjalo, neka razmisle samo o<br />

tome da li bi voleli da se ovako nesto i njima ili nekom njima<br />

bliskom desi.<br />

200/na sat: Tekstove u kojima su svedocenja zrtava rata koji su<br />

pocinjeni u ime "visih srpskih interesa", trebalo bi podeliti po<br />

Srbiji u formi letaka. Samo tako istina moze da ispliva, narocito<br />

medju onima koji drze na zidovima svojih kuca slike Karadzica,<br />

Mladica i ostalih "srpskih vitezova". Uostalom, sta ja pricam o<br />

kucama kada na glavnoj autobuskoj stanici u Beogradu stoje<br />

ljudi koji godinama prodaju slike i bedzeve sa likom pomenutih<br />

ljudi. To totalno iskrivljuje istinu, i pogubno deluje na mlade<br />

narastaje u ovoj drzavi.<br />

Jeca: Odavno je receno da Balkan proizvodi vise istorije nego<br />

sto moze da svari. Ova tvrdnja nije bila vremenski definisana i<br />

generalno je primenljiva i tacna. Stavili su nas u mlaku vodu,<br />

koju polako zagrevaju, ali to se vec zna, mi smo odavno<br />

skuvani. Ljudski mozak se od tolikog kuvanja brani prostim<br />

potiskivanjem- otuda je svako podsecanje dragoceno.<br />

Korupcija u Srbiji<br />

Da li je u Srbiji korupcija na~in preìvljavanja<br />

Urednik: Intervju koji je objavila novinska agencija BETA, pre<br />

par meseci! NEJAKI GRADJANIN - Uspeh savremene borbe<br />

protiv mita i korupcije sve vi{e zavisi od gradjana koji, na àlost,<br />

jo{ ne shvataju da zbog "plavih koverata" postaju sve ve}i<br />

gubitnici (Beta, Dragana Batas i Predrag Markovi})<br />

KRALJEVO/BEOGRAD, 6.9.2004. - Mogu li povremene<br />

kampanje u nekim gradovima u Srbiji oja~ati borbu protiv<br />

korupcije i uticati na gradjansku svest kako bi mita,<br />

protekcionizma i korupcije uop{te, bilo manje, ili je kampanja<br />

tek kap u moru koja ne moè bitno pomo}i u borbi protiv<br />

korupcije. Radovan Mili}evi} direktor nevladine organizacije<br />

Lingva smatra da ukoliko su politi~ari neefikasni, inicijativu u<br />

borbi moraju preuzeti sami gradjani. "Naàlost, mi smo deset<br />

godina ìveli u dràvi koja nije po{tovala ni minimalne<br />

demokratske norme i standarde. Obi~an gradjanin je izgubio<br />

kriterijum o tome {ta je normalno u dru{tvenim tokovima pa<br />

umesto da korupciju posmatra kao negativnu pojavu koju bi<br />

trebalo iskoreniti, ona je za njega postala lak{i, a nekada i jedini<br />

na~in da se dodje do èljenog cilja. Korumpiranost u svim<br />

sferama postala je ne{to o~ekivano, logi~no, normalno, ~emu se<br />

niko vi{e ne ~udi, {to vi{e izaziva zavist, nego indignaciju. Ve}ina<br />

ljudi vidi korupciju kao na~in preìvljavanja, a da toga uop{te<br />

nije svesna. To je ono {to umnogome oteàva re{avanje<br />

problema i u na{em okruènju ~ini borbu protiv korupcije<br />

teòm i ozbiljnijom. Ukoliko su medjutim politi~ari neefikasni u<br />

borbi protiv korupcije, inicijativu bi trebalo da preuzmu<br />

gradjani", kaè direktor Lingve iz Kraljeva koja od marta ove<br />

godine sprovodi kampanju "Hrabro! Ne korupciji!". Od po~etka<br />

kampanje gradjani su podneli stotinak prijava, a 90 odsto<br />

pritu`bi odnosio se na neefikasnost pravosudnih organa.<br />

Preostalih 10 odsto pritu`bi odnosilo se na korupciju u<br />

zdravstvu, obrazovanju, organima lokalne samouprave i u<br />

procesu privatizacije. Aktivisti ove organizacije anketirali su<br />

po~etkom godine metodom slu~ajnog uzorka 300 gradjana iz<br />

â~ka, Kraljeva i Vrnja~ke Banje, traè}i od njih da daju svoje<br />


vidjenje re{enja problema korupcije. Ispostavilo se da gradjani<br />

problem korupcije smatraju jednim od najakutnijih problema<br />

lokalne zajednice, odmah iza siroma{tva i nezaposlenosti,<br />

proizlazi iz analize ankete. Na pitanje koji je najefikasniji na~in<br />

borbe protiv korupcije, najve}i broj gradjana odgovorio je bi to<br />

trebalo da budu represivne metode same vlasti, dok je promena<br />

svesti o neophodnosti li~nog u~e{}a u suprotstavljanju korupciji,<br />

na poslednjem mestu medju odgovorima. Indikativno je i to da,<br />

iako svesni problema korupcije i njenih posledica, samo 40<br />

odsto anketiranih smatra da smanjenje korupcije moè<br />

direktno uticati na pobolj{anje njihovog ìvotnog standarda.<br />

"Sve to govori da gradjani nisu svesni da su oni sami deo<br />

celokupnog problema i da borba po~inje odozdo, da bi na kraju<br />

stigla i na sam vrh", kaè za îste ruke Mili}evi}. Nisu realna<br />

o~ekivanja da se uklanjanjem sa funkcije nekolicine<br />

korumpiranih ljudi sa vrha problem re{ava, smatra direktor<br />

Lingve jer problem korupcije zbog svoje kompleksnosti zahteva<br />

angaòvanje svakog pojedinca. Preuzeti odgovornost.<br />

Kraljeva~ka nevladina organizacija borbom protiv korupcije i<br />

obave{tavanjem i animiranjem gradjana bavi se ve} pet godina.<br />

Jednogodi{nji projekti, koje finansijski pomaè Fondacija Olof<br />

Palme International/ SIDA iz [vedske, prema Mili}evi}evim<br />

re~ima, imaju zna~ajan zadatak ~iji je cilj razvijanja svesti<br />

obi~nih gradjana o neophodnosti li~nog angaòvanja u<br />

suprotstavljanju korupciji koja razara na{e dru{tvo. U<br />

Antikorupcijskom centru LINGVA smatraju da smanjenje<br />

korupcije, najvi{e zavisi od zaokruìvanja institucionalnog<br />

okvira, dono{enja Nacionalne strategije za borbu protiv<br />

korupcije i èlje da se ti propisi sprovedu dosledno uz minimum<br />

kompromisa. ^lan Saveta za borbu protiv korupcije Stjepan<br />

Gredelj rekao je u razgovoru za îste ruke da korupcija i dalje<br />

ostaje bolest siroma{nog dru{tva, koja razara moralne,<br />

dru{tvene i pravne norme pona{anja. Komentari{u}i nalaze<br />

ankete koju je uradila kraljeva~ka Lingva, prema kojoj svega 40<br />

odsto anketiranih gradjana smatra da moè direktno uticati na<br />

smanjenje korupcije, Gredelj kaè da su rezultati sli~ni<br />

nalazima drugih organizacije koje su ispitivale nivo korupcije u<br />

Srbiji i regionu. Gredelj je precizirao da je u svim anketama,<br />

koje su se bavile ispitivanjem nivoa korumpiranosti sedam<br />

zemalja u okruènju Srbije i Crne Gore, na prvom mestu po<br />

korumpiranosti bilo pravosudje, zatim zdravstvo, politika,<br />

tuìla{tvo, pa ~ak i novinarstvo, dodu{e, negde na dnu lestvice.<br />

Gradjani bi, smatra Gredelj, trebalo da prijave svaki vid i<br />

poku{aj korupcije. "Oni medjutim na pitanje da li bi prijavili<br />

poku{aje korupcije naj~e{}e odgovaraju da to treba da u~ini<br />

neko drugi, ko je za to odgovoran. Time se sve vrti u krug",<br />

objasnio je Gredelj. "Korupcija je u poslednjih 15 godina u<br />

Srbiji postala na~in ìvota i put da se ostvare potrebe", kaè<br />

Gredelj koji je i saradnik Instituta za filozofiju i dru{tvenu<br />

teoriju, dodaju}i da u svemu tome ima dosta me{anja i "u~e{}a"<br />

obi~ajnog prava u Srbiji. "Ako neko donese i 200 grama kafe da<br />

bi dobio neku uslugu ili re{enje, i to se treba smatrati<br />

korupcijom, odnosno mitom, samo {to je misao o tome duboko<br />

usadjena u dru{tvo, koje u tome ne vidi ni{ta lo{e", kazao je<br />

Gredelj dodaju}i da je najve}i problem {to poku{aji korupcije<br />

ostaju zatvoreni za javnost, jer se rade u ~etiri oka i bez<br />

svedoka. "Problem je i {to mi imamo dobre zakone, poput<br />

Krivi~nog zakona. Ovaj zakon je pre dve godine doìveo<br />

zna~ajne izmene u oblasti korupcije, jer su precizno odredjene<br />

kazne za po~inioce krivi~nih dela, ali je velika {teta {to se<br />

njegove odredbe ne primenjuju", ocenio je Gredelj. Stjepan<br />

Gredelj podse}a da se "po ko zna koji put" priprema<br />

Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije koja je<br />

neophodna za sistemski pristup dràve u borbi protiv korupcije.<br />

Izvr{ni direktor medjunarodne organizacije za borbu protiv<br />

korupcije Transparensi Interne{enel" Nemanja Nenadi} smatra<br />

da bi borba protiv korupcije bila uspe{na, neophodno je da se u<br />

nju uklju~e ne samo gradjani, ve} i akteri iz svih oblasti dru{tva i<br />

vlasti, kao i specijalizovanih institucija. "Re{enje se ne moè<br />

65

traìti samo na jednoj strani, jer onda borba ne bi dala rezultate,<br />

zbog ~ega gradjanima u toj inicijativi treba da se pridruè<br />

dràvne institucije kroz prate}i rad, ali i mediji", smatra<br />

Nenadi}. "Pri tom, ako bi se dràvni organi sami borili, ne bi<br />

do{lo do dobrih rezultata, jer se gradjanima mora objasniti<br />

smisao cele akcije i traìti njihov aktivni pristup", kazao je<br />

Nenadi}. Prese}i lanac i re}i - ne. Prema re~ima Gredelja, na~in<br />

da se gradjani aktivno uklju~e u suzbijanje korupcije je da<br />

energi~no kaù "ne" primanju i davanju mita, jer time {to jedan<br />

daje mito da bi dobio neku uslugu preko reda, o{te}uje nekog<br />

drugog, u ovom slu~aju dràvu i budèt, jer mitom pove}ava<br />

platu administrativnih radnika. On smatra da }e pro}i "jo{<br />

mnogo vremena" dok se u glavi stanovnika ne u~vrsti<br />

mehanizam da korupciji treba stati na put. "Generalno,<br />

korupcija je deo sive ekonomije, gde se najvi{e plja~kaju obi~ni<br />

gradjani", kaè Gredelj. Prema oceni Nemanje Nenadi}a,<br />

pravosudje je tradicionalno na vrhu lestvice korumpiranosti u<br />

svim zemljama u okruènju, ali pri tom rotiranju<br />

najkorumpiranijih oblasti treba imati rezervu pri merenju<br />

korupcije i izja{njavanju anketiranih. Prema re~ima Nenadi}a,<br />

potrebno je utvrditi na koji su na~in ispitanici do{li do podataka<br />

o korupciji, odnosno da li je to njihovo li~no iskustvo ili su samo<br />

~uli za takve slu~ajeve. "Ukoliko je iskaz na osnovu op{teg<br />

trenda u dru{tvu, a radi se o recimo o korupciji u pravosudju,<br />

taj utisak ~esto poja~avaju sami advokati, koji od stranke ~esto<br />

traè mito navodno za sudije, a u stvari za njih same", rekao je<br />

on. Nenadi} je istakao da nema sumnje da je korupcija<br />

rasprostranjena u zabrinjavaju}oj meri, a da je jednako opasna i<br />

nebri`ljivost u radu pravosudnih organa, koji smanjuju<br />

poverenje gradjana u pravnu dràvu i onemogu}avaju firmama<br />

da ostvare svoja prava. Direktor Lingve Radovan Mili}evi} kaè<br />

da se ne sme zaboraviti ni postojanje "visokih oblika" korupcije,<br />

kako u lokalnoj zajednici u Kraljevu, tako i u Vladi Srbije. "[ta<br />

je to nego izvanredna osnova za korupciju, kada jedna politi~ka<br />

opcija drì pod kontrolom pravosudje, policiju, finansije, ili<br />

zdravstvo? Poznato je da jedna politi~ka opcija ne}e `ganjati`<br />

~lanove svoje politi~ke partije, jer iza toga naj~e{}e stoji<br />

nekakav materijalni interes, tako da sve nalikuje na nekakvu<br />

podelu plena", kaè direktor Lingve. Zbog toga on kao<br />

neophodnu meru predlaè kontrolu institucija pod okriljem<br />

pojedinih politi~kih opcija od strane drugih politi~kih stranaka.<br />

Jasno je medjutim da su potrebne godine, a mo`da i decenije<br />

ohrabrivanja gradjana i ukazivanja na probleme i muke koje<br />

sobom donosi korupcija da bi se videli tek prvi rezultati. Godine<br />

koje su pred njima - i svima nama, ocenjuje Mili}evi}.<br />

De~ko koji obe}ava: Krupcija je goruci problem u ovom<br />

drustvu... ne postoji nacin da se izbegne posledica njenog<br />

delovanja... korupcija se tice svih nas. u srbiji nema coveka koji<br />

nije primio, ili dao mito... visok stepen korupcije je<br />

karakteristika siromasnog drustva... smanjenjem korupcije<br />

doslo bi i do smanjenja siromastva (jer je stepen korupcije u<br />

nekoj drzavi "biblija" za strane investitore... zato razmislite, i<br />

nemojte doci u situaciju da dajete, ili primate mito... barem<br />

pokusajmo.<br />

Urednik: PRIMENA ANTIKORUPCIJSKIH ZAKONA U<br />

SRBIJI I DALJE JE PROBLEMATI^NA zbog ~ega je<br />

potreban nastavak pritiska demokratske javnosti na nadle`ne,<br />

ocenili su predstavnici Transparentnosti Srbije, u saopstenju<br />

izdatom 9.marta 2005. Vladimir Goati, direktor te organizacije<br />

rekao je da je Zakon o spre~avanju sukoba interesa na<br />

"dobrom putu realizovanja", s obzirom da je kona~no<br />

obrazovan nadle`ni odbor i obezbe|ene prostorije za njegov<br />

rad. Goati je naglasio da je i dalje neophodan pritisak javnosti<br />

za primenu antikorupcijskih zakona. Kao primer je naveo<br />

efekte nedavnog predstavljanja rezultata istraìvanja<br />

Transparentnosti o primeni Zakona o slobodnom pristupu<br />

informacijama od javnog zna~aja. Dok je u prvom krugu<br />

provere primene tog zakona Transparentnost dobila odgovore<br />

tek od svake sedme institucije kojoj se obratila, u drugom krugu<br />

je dobijeno 60 odgovora na 224 zahteva. Najmanju spremnost<br />

da ispune zakonske obaveze pokazala su javna preduze}a koja<br />

su dostavila svega {est odgovora na 18 zahteva. Predstavnici<br />

Transparentnosti ukazali su i da bi politi~ke stranke, na osnovu<br />

Zakona o finansiranju stranaka, trebalo da dostave<br />

skup{tinskom Odboru za finansije zavr{ne ra~une za proteklu<br />

godinu, koji bi potom trebalo da budu objavljeni u "Slu`benom<br />

listu".<br />

Kalimero: Korupcija je bolest svake nacije i svake vladavine u<br />

svetu, negde manje negde vise. Samo sprecavanje korupcije nije<br />

jednostavna stvar. Jedan primer koji se desio u drzavi Illinois u<br />

gradu Chicago SAD: Policija je bila tako korumpirana da je<br />

zaustavljala vozace i bez bilo kakvog prekrsaja trazila od<br />

pojedinaca po $20. Obicni policmani su imali i po nekoliko<br />

stambenih zgrada i kuca u gradu kupujuci sve to u kesu. Kada<br />

bi vozac rekao policmanu da je tek danas dobio cek na poslu i<br />

da nema trenutno kes, policman bi mu promenio cek i uzeo<br />

$20 za kaznu i $20 za promenu ceka. Sve je ovo trajalo<br />

godinama, dok nije dosao novi gradonacelnik. On je naredio da<br />

svaki onaj ko uzme novac od nevinog vozaca ili bilo kako<br />

drugacije, odmah izgubi posao, i jos zatvor od 5-10 godina za<br />

pljacku gradjana, i da isti nikad vise ne moze da dobije posao u<br />

bilo kakvoj drzavnoj ustanovi dok je ziv. U roku od godinu<br />

dana, otpusteno je i kaznjeno preko 350 policajaca, sprecena je<br />

dalja pljacka, a korupcija u gradu je pala za 80%. Dakle, bez<br />

rigoroznog kaznjavanja (tj. primene zakona) onih koji zive od<br />

korupcije, nista nece vredeti. Nikakvo filozofiranje o<br />

sprecavanju korupcije nece pomoci, ako se ne predje na<br />

kaznjavanje pocinioca, koji su se namnozili, narocito u<br />

poslednjih 15 godina bezvlasca u Srbiji i Crnoj Gori.<br />

ârapanka: Da, "korupcija je bolest svake nacije", kod nas je<br />

korupcija usla u svaciji mozak, pa smo zato najbolesniji narod...<br />

a kada podjemo kod lekara... prvo moramo da razmislimo cime<br />

cemo da ih podmitimo... pa onda zbunjeni njihovom reakcijom<br />

da im je malo zaboravimo i zasto smo dosli... kasnije, kada se<br />

priberemo, bude kasno i sledeci put taj isti lekar nas pita, zasto<br />

se niste javili na vreme<br />

Baksuz: Zrenjaninska policija uhapsila je Spasoja Grujina iz<br />

Zrenjanina, vanrednog profesora Tehni~kog fakulteta "Mihajlo<br />

Pupin" u Zrenjaninu zbog sumnje da je primao mito. Kako se<br />

navodi u dana{njem saop{tenju policije, Grujin je predat<br />

istra`nom sudiji. Osumnji~enom je nakon saslu{anja odredjen<br />

pritvor. Capanko, nisu samo lekari korumpirani ovakvih<br />

primera (iz prosvete, to barem ucenici, studenti i nasi roditelji<br />

znaju), ima ih u policiji (samo jocic ne dozvoljava da prodju u<br />

medijima), u javnim preduzecima, carini, medijima, o sudstvu<br />

da i ne govorimo sta je sa vladom (knjaz milos) nesto se onaj<br />

isti savet za borbu protiv korupcije (koji je bio sa pravom<br />

aktivan pre dve godine... secerna afera, raseta... ) nesto ucutao<br />

da ih nije dinkic kupio. Ali krivica je u nama, barem u istoj meri<br />

kao kod ovih koji traze mito... moja poruka je: borite se za svoja<br />

prava svim sredstvima.<br />

Milosh: ^lan Upravnog odbora Dru{tva sudija Omer<br />

Hadìomerovi} kaè da je najlak{e etiketirati sudstvo kao<br />

najkorumpiraniji deo dru{tvenog sistema. "Prvo mora biti<br />

ustanovljeno {ta je to korupcija u sudstvu, to ispitivati, pa videti<br />

kako to moè biti iskorenjeno". Prvo cemo da to ispitujemo<br />

jedno 100 godina, onda da analiziramo 50 godina a drugovi<br />

sudije ce za to vreme da kradu nekaznjeno izbore i da za to<br />

dobijaju stanove i ostale privilegije, za njega to verovatno nije<br />

korupcija. Mozda isto nije korupcija kada sudija pusti narko<br />

dilera (uhapsenog u SABLJI, mozda je patriota ili slicno,<br />

mislim diler), a policija ga za samo par dana uhapsi sa novom<br />


kolicinom droge, i tu verovatno nema korupcije.<br />

Urednik: Kragujevac, 28.mart (FSOE) Policija SUP Kragujevac<br />

podnela je 27.marta Okru`nom javnom tuìla{tvu krivi~e<br />

prijave protiv Ljiljane Ivanovi} (53) iz Novog Sada,<br />

koordinatora za ekonomsko-finansijske poslove PP "Ronako" iz<br />

Opova, kod Pan~eva, i NIP "Vesti dana" iz Beograda, kao i<br />

protiv Radisava Obradovi}a (50) i Vukice Dobrivojevi} (50),<br />

sudija Trgovinskog suda u Kragujevcu. SUP saop{tava da se<br />

osnovano sumnja da je Ljiljana Ivanovi}, u martu i aprilu 2004.<br />

godine, zloupotrebila slu`beni poloàj i falsifikovala slu`bene<br />

isprave, tako {to je sa~inila i Trgovinskom sudu u Kragujevcu<br />

dostavila fiktivna knji`na zaduènja prema [tampariji "Nikola<br />

Nikoli}" iz Kragujevca, ~ime je ova {tamparija o{te}ena za vi{e<br />

od 22,7 miliona dinara. Sumnja se da su "Obradovi} i<br />

Dobrivojevi}, sudije Trgovinskog suda u Kragujevcu, izvr{ile<br />

krivi~no delo korupcija u pravosu|u, jer su omogu}ili da se<br />

preduze}a "Ronako" i "Vesti dana", na {tetu {tamparije "Nikola<br />

Nikoli}", obogate za vi{e od 22,7 miliona dinara".<br />

Kolubarac: "Iako kr{enje kodeksa ne podrazumeva zakonske<br />

sankcije treba da bude obavezuju}i u skladu sa moralnim<br />

principima svakog funkcionera pojedina~no", rekao je Vasi}.<br />

Ova recenica me malo plasi u svemu tome... Sama ideja mi<br />

izgleda totalno ok, ali znajuci nas postoji sumnja kako ce se<br />

kodeks primenjivati, a narocito to sto nema zakonskih ni bilo<br />

kojih sankcija u svemu tome. Narocito na lokalu, gde imate<br />

kadar, koji je... brrrrr... izuzetno akademski... Ali zivi bili pa<br />

videli.<br />

Ru`na Bety: Korupcija (lat. corruptio - pokvarenost,<br />

podmitljivost) oznacava zloupotrebu sluzbenog polozaja radi<br />

ostvarivanja licne koristi. Jedno od osnovnih nacela<br />

demokratskih pravnih sistema je da su pred zakonom svi<br />

jednaki. Stavljanjem pojedinca u privilegovani polozaj i<br />

postavljanjem prepreka drugima u ostvarivanju njihovih prava,<br />

korupcija to nacelo negira. Ona potkopava temelje sistema i<br />

narusava povjerenje gradjana u drzavu. Iako se korupcija<br />

definise kao "zloupotreba poverenog javnog ovlascenja za<br />

privatnu korist", ona se takodje moze opisati i kao<br />

neostvarivanje principa "van dohvata ruke", po kome nijedan<br />

licni ili porodicni odnos ne bi trebalo da igra bilo kakvu ulogu u<br />

donosenju ekonomskih odluka, bilo da ih donose privatni<br />

ekonomski akteri ili vladini sluzbenici. Jednom, kada se princip<br />

"van dohvata ruke" prekrsi i ucini razlika na osnovu licnog<br />

odnosa, najcesce ce za tim slediti korupcija. Korupcija se<br />

najcesce prepoznaje u sledecim pojavama: - Izdaja; subverzija;<br />

nezakonite medjunarodne transakcije; krijumcarenje, -<br />

Kleptoratija; privatizacija javnih fondova; razbojnistvo i kradja, -<br />

Nenamensko trosenje; falsifikovanje i pronevera; naduvavanje<br />

racuna; "skidanje kajmaka"; zloupotreba sredstava, -<br />

Zloupotreba ovlascenja; zastrasivanje; tortura; dobijanje<br />

nezasluzenog oprostaja ili olaksice, - Obmana i prevara; lazno<br />

predstavljanje; podvaljivanje i varanje; ucenjivanje, - Izigravanje<br />

pravde; kriminalno ponasanje; prikazivanje laznih dokaza; -<br />

Nevrsenje duznosti; napustanje duznosti; parazitizam, -<br />

Podmicivanje; iznuda; naplacivanje nezakonitih taksi; uzvratna<br />

davanja, Namestanje izbora; dogovaranje glasanja; krojenje<br />

izbornih jedinica prema sopstvenim potrebama, - Zloupotreba<br />

unutrasnjih i tajnih informacija; falsifikovanje dokumentacije, -<br />

Neovlascena prodaja drzavnog poslovnog prostora, drzavne<br />

imovine i prava, - Manipulacije prilikom donosenja propisa,<br />

sprovodjenja nabavki, zakljucivanja ugovora i zajmova, -<br />

Izbegavanje placanja poreza, sticanje prekomjernog profita, -<br />

Trgovina uticajem; posredovanje pri sticanju povlastica; sukob<br />

interesa, - Prihvatanje neprikladnih poklona, honorara, ponuda<br />

za brzu zaradu i besplatne zabave, - Veze sa organizovanim<br />

kriminalom; operacije na crnom trzistu, - Kronizam; zavere, -<br />

Nezakonito nadgledanje; zloupotreba telekomunikacija i<br />


pisama, - Zloupotreba sluzbenih pecata, opreme, stanova i<br />

privilegija.<br />

Alisa: Pa da, korupcija u Srbiji je kulminirala. Postoji svuda i<br />

dovela je do potpunog srozavanja svih profesija. Realno profesije<br />

jesu potcenjene i malim platama i losim uslovima rada ali to<br />

nije opravdanje za korupciju, koja je inace trenutno najveci<br />

problem tranzicione Srbije. Potrebno je samo pokrenuti borbu<br />

protiv korupcije, i istrajati u njoj. A to da li cemo uspeti zavisi<br />

samo od volje i interesovanja svih nas za ovaj problem.<br />

Ceca: Ljudi shvatite da volja i interesovanje za resavanje problema<br />

MORA da postoje, jer ovo stanje u kojem se nalaze nasi<br />

ljudi a koje otprilike glasi ovako "ma briga me za sve" ne vodi<br />

nikuda Zar do sada niste shvatili da svoje probleme moramo<br />

sami da resimo, i da greske ispravljamo poceci od sebe a ne<br />

prvo kritikujuci druge. A kad pricamo o korupciji, znate kada<br />

ce se iskoreniti? Pa onog trenutka kad podjete kod sluzbenika<br />

na salter ili kod lekara a ne ponesete kafu ili slicno. Prekinite da<br />

nudite mito i bice ga manje.<br />


Rasisti~ki napadi u Srbiji<br />

Urednik: U toku 2004, u Srbiji je zabeleèno vi{e rasisti~kih i<br />

nacionalisti~kih napada nego tokom ratnih devedestih. U prvih<br />

{est meseci 2004. dogodila su se 44 fizi~ka napada sa etni~kim<br />

predznakom, 13 tu~a, 17 napada na Rome. U ovome jedna<br />

nacional{ovinisti~ka disciplina dobila je na intenzitetu: registrovana<br />

su 32 slu~aja skrnavljenja grobova. Broj incidenata je<br />

u porastu, a akteri tih nasilnih akcija su, {to je apsurdno,<br />

uglavnom mladi ljudi, koji su odrastali u izolaciji, ratnom<br />

okruènju i vremenu dru{tvene nesigurnosti. Izostanak adekvatne<br />

reakcije dràvnih organa je vi{e nego uo~ljiv, a osnovno<br />

pitanje je kako javnost moè uticati na spre~avanje ovog zla.<br />

Posebno osetljivo podru~je je Vojvodina, u kojoj je sastav<br />

stanovni{tva i dalje izrazito heterogen. Verbalno nasilje, sumnji~avost<br />

i nepoverenje, nacionalna getoizacija odràvaju atmosferu<br />

nelagodnosti u kojoj jedni pla{e druge, drugi se pla{e<br />

tre}ih, tre}i strepe od prvih, drugi su distancirani od tre}ih, a svi<br />

zajedno ne veruju samima sebi.<br />

Massimo: Zrenjanin (6. april 2005.) Grafiti "Pravoslavlje ili<br />

smrt" i "Ovde sluè |avolu" ispisani su na domu Hri{}anske<br />

adventisti~ke crkve u Zrenjaninu. Uvredljive poruke u<br />

Zrenjaninu su tokom no}i ispisane i na ku}i u kojoj je sedi{te<br />

Zrenjaninskog edukativnog centra. Na fasadi te ku}e ispisane<br />

su poruke: "Srbi, ra|ajte zdravu i belu decu, a ne pedere",<br />

"Pederi, mar{ iz Srbije" i "Jevreji napolje". Uz ove poruke iscrtani<br />

su i kukasti krst, kao i krst sa ~etiri ocila, dok je na<br />

engleskom jeziku dopisano: "Srbija Srbima".... Grafiti uvredljive<br />

sadrìne nedavno su osvanuli na zidovima Jevrejske zajednice u<br />

Zrenjaninu i na nekoliko kineskih prodavnica u tom gradu, a<br />

na vi{e mesta jo{ stoje grafiti "Smrt [iptarima", koji su ispisani<br />

jo{ 1999. godine... Ju~e su grafiti nacionalisti~ke sadrìne osvanuli<br />

u Vrbasu, a prethodnih nedelja je bilo vi{e sli~nih akcija<br />

napada na nacionalne ili manjinske grupe... U poslednje vreme<br />

slogan "pravoslavlje ili smrt" najcesce koriste tzv."ziloti", grupa<br />

ljudi koja smatra da je zvani~na SPC isuvise liberalna u odnosu<br />

na druge vere i konfesije. Odgovornost svakako snosi prvenstveno<br />

SPC, jer, narocito, u proteklih par godina, ona prvo ljude<br />

otruje sa pricom o precima, srpstvu, tradiciji... sto sa evandjeljem<br />

nema nikakve veze. A onda kada ljude tako otruje sujetom,<br />

ponositoscu i gordoscu, ona citira Isusa: "Ljubite neprijatelje<br />

svoje!" Kako moze sujetna osoba ikoga da voli... Ona je zbog<br />

svoje ponositosti sujetno osetljiva, i prirodno je sklona da generise<br />

sukobe sa svima koji se sa njom ne slazu, sa svima koji misle<br />

svojom glavom, i na taj nacin, njen kult dovode u pitanje. Kada<br />

67

i crkva propovedala cisto evandjelje, tada broj njenih sledbenika<br />

ne bi prevazilazio broj neke vrske sekte u Srbiji. Ali kako je<br />

njoj cilj da ima moc nad pastvom, ona manipulise nacionalnim<br />

osecanjima naroda sa kojim po svom poreklu i ucenju, nema<br />

nikakve veze. A ta manipulacija donosi svugde iste rodove zla,<br />

bez obzira na uzvisene fraze koje uz to deklamuje.<br />

Anakin: Boze koliko smo mi zatucana nacija naravno da ima<br />

uticaja i to sto 70% mladih, uzrasta izmedju 16 i 30 godina,<br />

nikada nije mrdnulo iz ove rupe (shupe). Pitao bih samo te<br />

likove, a sta bi radili u zemljama koje imaju preko 50 nacija i ko<br />

zna koliko vera.<br />

Sanja: Grupa huligana fizi~ki je napala tamnoputog fudbalera<br />

~a~anskog Borca Adekunea Lukmona Babatundea iz Nigerije i<br />

lak{e ga povredila, javio je Radio â~ak. Babatunde je napadnut<br />

u sredu uve~e na gradskom bedemu u â~ku, kada se<br />

vra}ao sa treninga i zadobio je lak{e telesne povrede, a zbog<br />

udarca fla{om u nogu hramlje. Za incident se saznalo tek u<br />

~etvrtak, kada je novinar Radio â~ka oti{ao u klub, koji se jo{<br />

nije oglasio i ~iji funkcioneri nisu bili dostupni za komentar.<br />

Babatunde je dobio vi{e udaraca po telu, kao i udarac fla{om u<br />

nogu, a napada~i su ga sve vreme vre|ali na rasnoj osnovi.<br />

Fudbaler jo{ uvek nije prijavio inicdent, a nakon sastanka sa<br />

~elnicima Borca odlu~i}e da li }e se obratiti policiji, javio je<br />

Radio â~ak pozivaju}i se na razgovor sa Lukmanom.<br />

Angelina Jolie: Zaista STRASNO Pa naravno da nasim provincijalcima<br />

u Srbiji smeta sve sto nije"srpsko". I dokle vise ce da<br />

postoji taj glupi rasizam. Sta bi se desavalo da je kojim slucajem<br />

srbija multietnicka zajednica, kao so je USA Uz rasisticke<br />

napade, kod nas se pojavljuju i antisemitski grafiti... LUDILO.<br />

Sandra: Rasizma ima u skoro svim zemljama. Mnogo toga<br />

treba da naucimo o sebi samima, i o drugima, pa da onda<br />

reagujemo na nekog ko je druge boje koze, druge religije,<br />

druge nacije, ili pak iz drugih razloga. Razlozi rasizma/netrpeljivosti,<br />

su uglavnom ti da se osecamo ugrozenim od tog<br />

nekog o kome nemamo potpuno saznanje, ili pak, nesto nije<br />

uredu sa nasom psihom.<br />

Edi: Strasno i suludo je i kada mog ortaka i mene napadne<br />

grupa navijaca FK "Rad" i to samo zato sto imamo crnacku<br />

frizure. Sve se desava u busu, nocni, prepun putnika. Neko je<br />

reagovo -neeeeeeee, svi su gledali svoja posla. Uh, najduza<br />

voznja u zivotu, jos smo dobro i prosli-par samara i provokacija.<br />

Srbija2005. Na zalost.<br />

Jekejeke: Zaista strasno, ali sam cula za dosta slicnih slucajeva!<br />

Kada kazes "crnacka frizura",predpostavljam da mislis na<br />

dredove? Ljudi uglavnom ne znaju je da frizura Rastafarijanaca<br />

prvobitno predstavljala posledicu neuspesnog pokusaja crnaca<br />

sa Jamajke da isprave kovrdze, kako bi bili sto slicniji belcima.<br />

Kasnije je je ta ista frizura prihvacena kao identifikator pripadnika<br />

kulturno-religijskog pokreta Rastafarijanca.<br />

Ka~amak: Resenje moze biti: Zakonom protiv mr`nje. U roku<br />

od dvadesetak dana, Srbija je vi{e nego jasno pokazala za{to joj<br />

je neophodan Op{ti antidiskriminacioni zakon. Beograd,<br />

Negotin, Vrbas i Zrenjanin ispisivani su i oblepljivani<br />

rasisti~kim, antisemitskim, homofobi~nim porukama, a u<br />

Novom Sadu tri skinheads-a pretukla su<br />

dvadesetsedmogodi{nju M.J. jer im je «li~ila» na lezbejku.<br />

Govorom mr`nje posluìo se i beogradski taksista, vre|aju}i<br />

svoju mu{teriju Albanku. Nacionalizam, fa{izam i primitivizam<br />

postali su, svima je jasno, svakodnevnica. Svima, ali ne i onima<br />

koji su jedini u mogu}nosti da mr`nju sankcioni{u.<br />

Alisa: Slazem se da ovakvu eskalaciju govora mr`nje i nasilja<br />

mogu}e je, ako ne u potpunosti zaustaviti, ono bar smanjiti -<br />

odgovaraju}im zakonom, tj. sankcijama. Vlastima, ~ini se, sve<br />

ovo nije dovoljan razlog za dono{enje Op{teg antidiskriminacionog<br />

zakona koji postoji gotovo svuda u Evropi. Savezni ministar<br />

spoljnih poslova, Vuk Dra{kovi}, potpisao je 22. novembra<br />

pro{le godine u Briselu, Sporazum o u~e{}u SCG u 25 programa<br />

Evropske unije. Prvi na listi je Program za borbu protiv<br />

diskriminacije. Ipak, javnost je ostala uskra}ena za informacije<br />

o preuzetim obavezama na{e zemlje, kao potpisnice ovog programa.<br />

Srbija i Crna Gora je potpisnik i Protokola 12 Evropske<br />

konvencije za ljudska prava, koji treba da pomogne i GLBT<br />

populaciji. Ovaj protokol je stupio na snagu 1. aprila i njime se<br />

sankcioni{u diskriminatorski ~inovi. Diskriminacija prema seksualnoj<br />

orjentaciji nije eksplicitno zabranjena, ali je Evropski<br />

sud za ljudska prava u brojnim slu~ajevima presudio da je takva<br />

vrsta diskriminacije kr{enje evropske konvencije. Kada je re~ o<br />

na{em pravnom sistemu, Zakon o informisanju, Zakon o radu i<br />

nacrt Zakona o visokom obrazovanju (o~ekuje se da bude<br />

usvojen u toku maja meseca), su jedini zakoni koji {tite istopolno<br />

orijentisane, tj. zabranjuju diskriminaciju na osnovu seksualne<br />

orijentacije. Plamen mr`nje, na ovim prostorima, brzo se<br />

razbuktava. Neophodno je da se, {to pre, donese Op{ti<br />

antidiskriminacioni zakon. Do tada, zadovoljilo bi i sprovo|enje<br />

postoje}ih.<br />

Lingva Pravnik: Potpuno ste u pravu, jer je uvek bolja primena<br />

cak i losijeg zakona od bezakonja. Prioritet nase Vlade bi<br />

morao biti donosenje antidikriminacionog zakona koji bi u potpunosti<br />

regulisao oblast zastite od diskriminacije. Samo tako bi<br />

smo se priblizili Evropskim standardima na polju zastite ljudskih<br />

prava.<br />

Johny: Uvek sam se gnusao pomisli na ljude koji imaju ovako<br />

degenerativne ideale i stavove kao sto su rasisticki. O njihovom<br />

mentalnom sklopu koji je previse suzen za horizont normalnog<br />

intelekta coveka ja nikada nisam imao trunku razumevanja.<br />

Uskogrudo razmisljanje, rigidno shvatanje stvari tipa MI- dobri,<br />

ONI- losi su ispod svakog normalnog civilizacijskog<br />

razmisljanja, to je retrrogradno, to je na nivou plemenske svesti,<br />

iznad svega NEHUMANO. Setite se fenomena skinheadsi,<br />

koji su imali zapazene akcije rasistickih ispada. Koliko je samo<br />

Romskih porodica i pojedinaca bilo na meti ovih razjarenih<br />

huligana. To su one celave budale koji za sebe kazu da vole<br />

RED, RAD I DISCIPLINU. Kakvu disciplinu? Rasnu?<br />

Jeca: To je zaista uzasno, mi kao da ne zivimo u 21 veku.<br />

Nazalost navijacke grupe su oduvek prednjacile u izrazavanju<br />

ovakvih ekstremnih stavova. Huliganima smeta svako onaj ko<br />

drugacije izgleda ili misli u odnosu na njihova nepisana pravila.<br />

Uostalom zar ti isti navijaci nisu bili prvi koji su devedesetih<br />

godina krenuli sa rasisticko-nacionalistickim ispadima. Nije bez<br />

razloga nastao izraz "Javna kupatila", koji se odnosi na stadione.<br />

Edi: Jeco, porazavajuca je i ravnodusnost ljudi i ne znam da li je<br />

to strah ili nezainteresovanost da reguju na bilo koji nacin.<br />

Jeca: Mislim da je celokupna situacija u drustvu, i sve ono sto<br />

nam se desavalo ovih godina dovelo do latentne indolencije<br />

ljudi povodom ovog pitanja. Ljudi su se jednostavno zacaurili,<br />

postali nepoverljivi jedni prema drugima i zanima ih samo ono<br />

sto ih licno pogadja. Zato i ne cudi njihova nezainteresovanost<br />

za tudje probleme i patnje.<br />


Urednik: Mnoge pojave u politickom i drustvenom zivotu<br />

Srbije upozoravaju da je i pet godina nakon bobardovanja, i<br />

dalje kod ogromne vecine gradjana prisutna ksenofobicna svest.<br />

Pored ekonomske bede i depresije, svesno se obnavljaju predra-<br />


sude, zablude i stereotipi o sebi i drugima. To, naravno, samo<br />

uvecava strah i mrznju, a u praksi rezultira sve masovnijim nasiljem.<br />

Da li su i kakva iskustva, iz proteklih ratnih drama, izvukli<br />

nova vlast i gradjani Srbije? Moze li se govoriti o pozitivnim<br />

promenama, kada je rec o ksenofobiji i mrznji? Nazalost, na<br />

ova i ovakva pitanja moze se i mora odmah odgovoriti negativno<br />

ili uglavnom negativno. Odsustvo u ukazivanju na ovaj<br />

problem u javnim medijima, odbijanje saradnje sa Haskim tribunalom,<br />

odbijanje dijaloga sa Albancima, nastavljanje politike<br />

kojom se zemlja drzi u izolaciji, zigosanje onih koji drugacije<br />

misle, samo su neki indikatori i dalje prisutnosti nacionalizma,<br />

sovinizma, ksenofobije i mrznje. I dalje se, direktno ili indirektno,<br />

rehabilituje teza o zaveri protiv Srba i Srbije. Glorifikacija<br />

Srba i njihove istorije data je u vec uobicajenim stereotipima.<br />

Pojedini predstavnici aktuelne vlasti i dalje tvrde da su Srbi<br />

"samo branitelji svoje egzistencije, svoje duhovnosti, kulture i<br />

demokratskog ubedjenja". Oni su bili "i brana najezdi i unistavanju<br />

drugih naroda". Kada bi ovo i bilo tacno (sto nije slucaj),<br />

ostaje pitanje zasto se, posle svega sto se desilo, ne pominje<br />

stradanje drugih naroda u proteklim ratovima, niti odgovornost<br />

srpskih nacionalista, sovinista i ksenofoba za stradanja, pa i<br />

stradanja samog srpskog naroda u Hrvackoj, Bosni i na<br />

Kosovu. Jezikom rata i mrznja, neprimerenim za filozofskoteolosku<br />

raspravu, pojedini istaknuti intelektualci kao i politicari<br />

direktno podsticu ksenofobiju i mrznju. Tu se, uz ostalo, istice<br />

da je bombardovanje Srbima bilo nametnuto, da je rat protiv<br />

sveta zato bio odbrambeni, da je to bio "genocidni rat protiv<br />

srpskog naroda pod okriljem Ujedinjenih nacija", da smo se<br />

suprotstavili "licemernim Amerikancima, te Nemcima i... "koji<br />

su nas oduvek mrzeli i napadali". I dalje se govori o "podmuklim<br />

susedima", o "komsijama ubicama i koljacima", koji Srbe<br />

"vekovima merkaju". A Srbi su objekat mrznje drugih, zbog<br />

snage njihove ljubavi, zbog cvrstine njihove vere, zbog dubine<br />

njihovog pamcenja, zbog toga sto su nosioci dobra i istine. Oni<br />

su, prema misljenju ovih ksenofoba, pobedili u proteklim<br />

ratovima jer su ocistili bar deo multietnicke Bosne i severni deo<br />

Kosova. Obnavljanjem mita o "svetom zlocincu" ovakvi ksenofobi<br />

su i definitivno napustili osnovna nacela hriscanske etike.<br />

Obnova i odrzavanje ksenofobije je, svakako, olaksano i dominacijom<br />

kolektivisticke i autoritarne vrednosne orijentacije.<br />

Susedi i nacionalne manjine se od vecine gradjana dozivljavaju<br />

kao opasan faktor po integritet Srbije. Etnicka distanca je vrlo<br />

velika, posebno prema Albancima, a tek nesto manja prema<br />

Bosnjacima, Hrvatima i Crnogorcima. Nesporno je da na sirenje<br />

ksenofobije uveliko utice i stanje (ne)obrazovanosti gradjana<br />

Srbije. Prema sluzbenim statistikama, gotovo 2/3 njih je nepismeno<br />

ili polupismeno, odnosno nema nikakvo obrazovanje, ili<br />

ima tek zavrsenu osnovnu skolu. Ako tome dodamo i podatak<br />

da 39% odraslih gradjana nije nikada putovalo u inostranstvo, a<br />

da je njih 32% putovalo samo u susedne zemlje radi sverca,<br />

onda su pretpostavke za ksenofobicnu svest bitno "poboljsane".<br />

Da su mrznja i ksenofobija vecim delom indukovane, potvrdjuju<br />

i rezultati istrazivanja stavova izbeglica, iz Hrvatske i Bosne, o<br />

ratu. U jednom od takvih istrazivanja njih 70% izjavljuju da se<br />

rat mogao izbeci, a tek njih 6% optuzuje protivnicku stranu za<br />

izazivanje rata. Kod raseljenih lica sa Kosova, prema anketi<br />

koju je odradio Forum NVO, novembra 2003. oko 60 % anketiranih<br />

IDPs smatra da se rat mogao izbeci, dok istovremeno<br />

oko 70 % anketiranih i dalje smatra da je albanska strana i<br />

medjunarodna zajednica odgovorna za bombardovanje.<br />

Nasuprot ovim podacima, vecina i izbeglica i IDPs, takodje,<br />

izjavljuje da pre rata nisu imali problema sa svojim komsijama<br />

druge nacionalnosti. Naravno, ulogu velikodrzavne ideologije u<br />

podsticanju ksenofobije ne treba nimalo umanjivati. Naprotiv,<br />

svojim mitomanskim, anahronim ciljevima i krajnje<br />

neprimerenim metodama njihovog ostvarivanja ("konacno<br />

resenje srpskog nacionalnog pitanja") Miloseviceva vlast je<br />

"zaludjivala" narod, podizala tenzije, skretala paznju od kljucnih<br />

zivotnih problema ljudi, drustvene prilike u zemlji nerealno<br />


prikazivala kao povoljne, za situaciju u kojoj smo se nasli iskljucivo<br />

optuzivala druge i konstantno sirila predrasude, zablude i<br />

stereotipe, kako o sebi, tako i o drugima. Svemu recenom treba<br />

dodati i neka antropoloska svojstva ljudi, izrazena narocito u<br />

provinciji, koja su, takodje, mogla da uticu i svakako su i uticala<br />

na vrednosna opredeljenja ovih gradjana. Ovde se, prvenstveno,<br />

misli na ukorenjenu sklonost ka trpnji, melanholiji, ali i inatu i<br />

velikoj emotivnosti, odnosno naglasenoj potrebi za grupnom<br />

identifikacijom i izrazenom podanickom mentalitetu. Ove i<br />

ovakve sklonosti podrazumevaju i trazenje "zrtvenog jarca" za<br />

vlastite slabosti i nedace. Zato je u Srbiji i dalje sumnjiv ne samo<br />

svaki stranac, vec i svaki onaj u okviru vlastite etnicke grupe ko<br />

se usudjuje da drugacije misli i govori u odnosu na vladajuce<br />

stereotipe. Pritisak tradicije na savremenije obrasce ponasanje<br />

je otuda bio i ostao dosta snazan. Sve ovo navodi na zakljucak<br />

da velika vecina ljudi u Srbiji, i nakon oktobarskih promena u<br />

drustvu, jos uvek nema kulturne, obrazovne, psiholoske,<br />

ekonomske i druge bitne pretpostavke da se u dogledno vreme<br />

transformise od pukog podanika u samosvesnog gradjanina. To,<br />

istovremeno, znaci da ce i proces transformacije Srbije u<br />

demokratsku, pravnu, razvijenu i modernu evropsku drzavu ici<br />

veoma sporo i trajati veoma dugo. Zato i nije lako odgovoriti na<br />

pitanje kako se u takvim okolnostima boriti protiv ksenofobije,<br />

kao ekstremnog vida odbijanja drugog i drugacijeg. Pa ipak, to<br />

je nuzno ciniti i onda kada postoje i najmanje mogucnosti. Svim<br />

sredstvima demokratske i gradjanske borbe treba podsticati<br />

proces denacifikacije i svojevrsne dekolektivizacije. Upravo<br />

zivot sa drugima i drugacijima omogucava lakse prevladavanje<br />

gomile laznih predstava, stereotipa i predrasuda, kako o drugima,<br />

tako i o sebi. Zivot sa drugacijima od sebe upravo omogucava<br />

da bolje razumemo i sebe same, kako su to mudri ljudi<br />

davno uocili.<br />

Lud i brz: naravno da smo ksenofobicni... i to ultra-ksenofobicni...<br />

mozda su razlog sankcije, ratovi, MILOSEVIC,... ja stvarno<br />

neznam situaciju pre devedesetih... bio sam malac... ali veliki<br />

problem je taj sto nas narod nigde ne putuje... odnosno<br />

ekonomska moc mu je na tom nivou da i nemoze da putuju...<br />

dovoljno je samo preci granicu i videti sta se desava i kako se<br />

zivi u drugim zemljama... i nasa POSEBNOST i BITNOST... bi<br />

se rasprsile kao mehur od sapunice... kada sam prvi put isao u<br />

neku evropsku zemlju(EU)... ja sam bio iskreno sokiran...<br />

dovoljno je reci samo to da mi zivimo u 19.veku u odnosu na<br />

njih... Srbija je trenutno bliza nekoj azijskoj zemlji nego evropi...<br />

gledao sam neku reportazu iz Irana... na satelitskoj... bio sam<br />

zapanjan koliko me neke stvari i desavanja podsecaju na<br />

Srbiju... pored muzike naravno.Znaci ideja je isterati nase ljude<br />

iz misijih rupa i pokazati im kako svet ustvari izgleda... da tamo<br />

nema bauka i terminatora... nego veselog i lepog sveta... a sad<br />

svi na svoje radne zadatke...<br />

Kosmopolita 2: Sumadinac, molim te, oglasi se povodom<br />

ksenofobije. Osecam (po akronimu) da si svetski covek.<br />

Diogen: Bolji je dobar stranac, nego rdjav Grk! DDiogen, VI<br />

vek pre n.e.<br />

Sumrak: Treba proterati sve Albance iz Beograda! - Za{to? A<br />

koliko Albanaca poznajete? - Nijednog. - Pa kako, onda,<br />

moète da kaète tako ne{to? Ovakav dijalog vodio se nedavno<br />

u Petoj beogradskoj gimnaziji izme|u u~enika drugog razreda i<br />

njihovih nastavnika, mimo teme koja je tada bila planirana.<br />

Takva reakcija iskrsla je sasvim spontano, iznenada, pokazuju}i<br />

da ni gimnazijalci nisu imuni na doga|aje s Kosova i Metohije.<br />

Uvek je kriv neko drugi. Nastavnici su, ipak, primetili da posle<br />

takvih razgovora |aci malo "reteriraju", mada to ne zna~i da su i<br />

skroz promenili stav. Da su neki u~enici ove {kole ponekad<br />

netrpeljiviji prema drugima koji nisu "na{i", uo~eno je i na ~asu,<br />

u razgovoru o tome {ta ko moè da u~ini za Beograd. - Od te<br />

69

neutralne teme ispalo je da su na{ grad upropastile izbeglice, svi<br />

drugi samo ne mi, i da se to doga|a jer sve manje ima "ro|enih<br />

Beogra|ana"- pri~a psiholog Pete gimnazije Gordana Nikoli},<br />

uz opasku da ipak nije sigurna da se gimnazijalci u ve}oj meri<br />

okre}u Crkvi i religiji. îni joj se, ~ak, da je vi{e onih koji su se<br />

opredelili za u~enje gra|anskog vaspitanja nego za veronauku.<br />

Nju, me|utim, vi{e zabrinjava ~injenica da kod dece raste<br />

uverenje da je uvek kriv neko drugi za sve {to nam se de{ava. -<br />

Dok se svi ne suo~imo sa istinom, {ta smo mi u~inili, a {ta drugi,<br />

ne}emo mo}i da napravimo iskorak - veruje Gordana Nikoli}.<br />

U poslednje vreme, malo-malo pa se rasplamsa pri~a u ~ar{iji o<br />

sve ve}oj okrenutosti mladih religiji, a posle te tvrdnje<br />

neizbe`no sledi razrada ideje o porastu ksenofobije, verske i<br />

nacionalne netrpeljivosti... Kao {to ima zagovornika ove teze<br />

ima i onih koji se sa tom konstatacijom ne slaù. Prvi je vezuju<br />

za parolu "Bez nevolje nema bogomolje" (zna se koliko su<br />

neda}e na{ verni pratilac poslednjih godina). Drugi smatraju da<br />

je strah od klerikalizacije preteran i neosnovan. Pojedini<br />

stru~njaci, me|utim, upozoravaju da je svako upro{}avanje<br />

vulgarizacija koju treba po svaku cenu izbegavati - jer postoje i<br />

drugi razlozi zbog kojih se odrasli, pa i mladi, okre}u religiji.<br />

Profesor Pravnog fakulteta Milovan Mitrovi} ocenjuje da je<br />

teza o porastu religioznih ose}anja kod mladih, pa i studenata,<br />

op{tepoznata stvar, koju potvr|uju i empirijska istraìvanja. -<br />

Prema nekim podacima, do pre 20 godina bili smo zemlja u<br />

Evropi sa najvi{e ateista, a posebno u podru~jima gde su ìveli<br />

pravoslavci. Za razliku od tada{njeg procenta onih koji nisu i{li<br />

u Crkvu i nisu se krstili, sad skoro i da nema takvih - prime}uje<br />

dr Mitrovi}. On kaè da je top tema za studente upravo pri~a o<br />

Crkvi i veri i da ih na predavanjima iz sociologije ni{ta ne<br />

zanima kao ti sadràji. âk i politika, dileme oko globalizacije i<br />

doga|aji na ivici ekscesa, kao {to je pona{anje "skinhedsa", na<br />

primer, padaju u drugi plan pred takvim lekcijama. - Od na~ina<br />

na koji se predava~ postavi, naj~e{}e zavisi da li }e se podgrevati<br />

netrpeljivost prema drugim verama, da li }e latentna<br />

netrpeljivost prerasti u ozbiljnije pona{anje koje }e se<br />

manifestovati, a koje je indukovano propagandom i zbivanjima<br />

na politi~koj sceni - obja{njava dr Mitrovi}. Prema njegovoj<br />

oceni, sada su umereniji oni koji su bili vernici i pre nego {to su<br />

takva ose}anja postala pomodna, dok ovi drugi pokazuju ve}i<br />

stepen netolerancije. \akon Nenad Ili} smatra da je sada vi{e<br />

vernika me|u mladima, ali da to nipo{to ne daje za pravo<br />

zagovornicima teze o klerikalizaciji i fundamentalizaciji Srbije. -<br />

Po onome {to se vidi u crkvama, i to tokom cele godine a ne<br />

samo za velike praznike, izgleda da mladih u poseti crkvama<br />

zaista ima znatno vi{e nego ranije. To menja, nekada ustaljenu,<br />

sliku o praznim crkvama, u kojima na slu`bama stoji samo po<br />

nekoliko baka i to, naravno, privla~i pa`nju - kaè |akon. To<br />

obrazlaè ~injenicom da su mladi ranije bili pod ~vr{}om rukom<br />

dràve, a sada "kad je dràva manje-vi{e propala i sobom<br />

povukla i sve svetovne sisteme vrednosti, normalno je da mladi<br />

ljudi, koji se pitaju o smislu svog postojanja, poseù za Crkvom,<br />

jer je Crkva oduvek bila alternativa besmislu i "so bez koje bi<br />

svet obljutaveo"... Crkva }e trajati do kraja sveta, a nijedna<br />

dràva, pa i nijedan narod, pogotovo mali, ne mora - kaè<br />

|akon Nenad Ili}.<br />

Sirius: Naravno da smo ksenofobicni, sa razocarenjem moram<br />

to da konstatujem. Dovoljno je da kupite dzip sa stranim<br />

tablicama, i polovina ljudi u gradu ce se okrenuti. U svesti nasih<br />

ljudi je namerno usadjeno misljenje da su svi stranci dosli u<br />

Srbiju da bi nas spijunirali. Medjutim, kada isti ti ljudi donesu<br />

pomoc (npr. asfalt za demokratiju, nafta za demokratiju,<br />

humanitarnu pomoc itd.), onda je to OK. U nasem drustvu je u<br />

potpunosti poremecen sistem vrednosti, tako da se<br />

blagonaklono gleda na pojave i ljude koji se nalaze na smetilistu<br />

savremene istorije. Uzrok svemu tome je: nestabilna porodica i<br />

odnosi unutar nje; zastarelo i pogresno skolovanje dece;<br />

negativni uticaj pojedinih medija, politickih stranaka, "pokreta"<br />

itd. Samo sveobuhvatna i korenita reforma naseg drustva, moze<br />

stvoriti uslove za izgradnju civilnog drustva.<br />

Nabukanadzor: Na promociji izve{taja "Ljudska prava u Srbiji i<br />

Crnoj Gori 2004", direktor centra Vojin Dimitrijevi} upozorio je<br />

da istraìvanja te organizacije pokazuje prodor antisemitizma u<br />

srpsko dru{tvo i obnovu najmra~nijih doktrina i ideologija iz<br />

devedesetih godina. "I Hitler je u ovoj zemlji postao popularan.<br />

To traì obja{njenja, a dràva izgleda da nije spremna da se<br />

tome odupre u meri u kojoj moè po postoje}im zakonima,<br />

odnosno da te zakone popravlja i tako omogu}i dràvnim<br />

organima da spre~e obnovu tih doktrina", istakao je<br />

Dimitrijevi}. Po{to na vlasti - a to zna~i i u institucijama kulture<br />

i medija sede isti politi~ki komesari (ili njihovi klonovi), koji i<br />

dalje usmeravaju na{e javno mnjenje ka ksenofobiji i fa{izmu.<br />

Umesto, propagiranja HUMANISTI^KIH I<br />

PROSVETITELJSKIH ideja; umesto da se {tampaju i<br />

promovi{u knjige, koje }e da nas u~e kako da ìvimo sa<br />

drugima, kako da se u~imo saradnji; na{e izloge knjiàra, i na{e<br />

medije i dalje opseda fa{isti~ka duhovnost - filozofija krvi i tla.<br />

Kantarion: Kosovo Polje - Predsednik op{tine Kosovo Polje<br />

Skender Zogaj plati}e 77.000 evra duga koji Srbi imaju za<br />

struju. Prema pisanju lista "Koha ditore", Zokgaj je potpisao<br />

ugovor s "Kosovskom elektroenergetskom korporacijom" da }e<br />

sam platiti dug oko 400 Srba u Batusu, od juna 1999. Na<br />

osnovu tog potpisa, selu je posle vi{e od tri meseca ponovo<br />

uklju~ena struja, pi{e list. Zaista sjajna vest. Pokazuje pre svega<br />

g.Zokgaja kao humanistu, a kosovske Albance kao mnogo<br />

svesnije nego sto smo mi. Da li je na Kosovu sve bas tako crno.<br />

Interesujume komentari zvanicnika na ovu vest. Sta li ce reci<br />

nasa vlast. I koji su njihovi koraci? Da li ce im pasti na pamet da<br />

mozda asfaltiraju neku ulicu na Kosovu, posto je to deo<br />

teritorije Srbije... Videcemo, ali opet se pokazujemo kao<br />

izuzetno rigidni i nesposobni. Da li cemo reci jednostavno i<br />

bezbolno HVALA, ili ce ipak nasa sujeta preovladati. Zato ja<br />

kazem: Hvala, gospodine Zogkaj!<br />

Arizona: Verovatno je i ovo neka politicka kalkulacija, ali sama<br />

vest (i cin), zvuci zaista pozitivno. Bravo za gospodina<br />

Zhogkaja. Ovim svojim humanim postupkom gospodin Zogaj<br />

je "jednim udarcem ubio dve muve". pokazao je kako su<br />

Albanci poceli da ispunjavaju standarde i bacio je pesak u oci<br />

srpskoj vladi, i ostalim "politicarima", nalik karicima, koji su se<br />

toliko busali u grudi, a problem nisu resili jednostavno plativsi<br />

dug. Ima nade za njih i za nas..da }emo jednog dana biti<br />

normalni srpski politicari, biznismeni, patriote i kvazipatriote,<br />

u~ite od drugih o ljudskosti. Ima je mnogo vise, van naroda<br />

kome pripadamo.<br />

Abrakadabra: verovatno je i ovo neka politicka kalkulacija, ali<br />

sama vest (i cin), zvuci zaista pozitivno. Bravo za gospodina<br />

Zhogkaja. Svaka cast! A u vezi politicke kalkulacije... Ko je to<br />

nama zabranjivao da to isto uradimo... ali ne, pojedinci su<br />

pravili saradu i kupovali agregate, drugi drzali politicke govore...<br />

Srbi su po ko zna koji put dobili lekciju od juznih suseda u<br />

poslednjih par godina. I ovo daje potpuno novu sliku o situaciji<br />

na Kosovu, jer su srbi iz Batusa primili novac i zahvalili se na<br />

gestu i ponovo pomenuli vladu Srbije i nadu da ce oni regulisati<br />

dalje obaveze. Pusti snovi... I mediji su takodje podbacili. Kada<br />

je struja iskljucena u selu svi su na zvona zvonili o tome, a<br />

sada... osim vesti na netu, ja je nisam cuo nigde na TV-u.<br />

Sramota.<br />

Makijaveli: Ovakav potez-bio ili ne bio marketinski ili politicki,<br />

zasluzuje de se skine "sesir" gospodinu zogaju kao i svima koji<br />

su doprineli, odlucili, smislili i uradili ovako mudar cin.<br />

Predsedniku srbije, koji je boravio na kosovu, to nije palo na<br />

pamet:!: najmudrije sto je mogao osmisliti je bila distribucija<br />


srpskih zastava predsedniku vlade srbije, "mudrom" v. kostunici,<br />

koji nikada nije posetio kosovo kao premijer, najmudrije sto je<br />

mogao osmisliti njegov "kreativni" um je bila proslava bozica u<br />

gracanici tajkunu, "politicaru" kojeg danasnja srbija prizeljkuje i<br />

zasluzuje, karicu, najmudrije sto je njegov "poslovni" um<br />

osmislio je bila podela par agregata (istina bez nafte), u<br />

ukupnoj vrednosti od 6.000 eur serbski radikali su podelili<br />

nekoliko komjutera i bozicnih paketica deci u par sela... kazu,<br />

nije im kfor dozvolio podelu dugih cevi, nozeva, zardjalih<br />

kasika... kao sto su radili ‘90. covic, velja & comp, najmudrije<br />

sto su mogli osmisliti njihovi "genijalni" umovi, bilo je<br />

raspirivanje mrznje, kao i poglavara spc... Kada sagledamo<br />

rezultate navedenih mudrih cinova srpskih politicara, mozemo<br />

zakljuciti da je postupak gospodina Zogaja, gradonacelnika<br />

Kosovo Polje za izuzetno postovanje kako sa politickog, tako i<br />

sa humanistickog aspekta.<br />

Riverman: Citajuci danasnje novine, primetio sam clanak koji<br />

govori o prisustvu ksenofobije i netrpeljivosti prema drugim<br />

narodima na podrucju Srbije. Situacija u nasoj zemlji je<br />

zabrinjavajuca, a sto je jos gore doktrina koja je propagirana<br />

devedeseth godina je u ekspanziji. Ovo su zabrinjavajuci podaci<br />

o drustvu u kojem zivimo. Mislio sam da ce pojedinci u Srbiji<br />

posle decenije patnje pronaci pravi put i okanuti se etnickih<br />

predrasuda prema drugim nacijama. Mislio sam da su pojedinci<br />

shvatili da nam je ideal Evropa i tolerancija prema drugim<br />

narodima. Vidim da sam se prevario. Nazalost mi jos uvek<br />

vucemo balast proslosti, duboko ukorenjeni u predrasude koje<br />

treba otkloniti Kada to budemo ucinili zivecemo mnogo lepse,<br />

videcete.<br />

Antisemitizam<br />

Edi: Kako komentarisete antisemitske napade u Beogradu, 22.<br />

marta 2005, kao i u toku 2004.<br />

Miskito: To je samo priprema terena kao sto su to te iste sluzbe<br />

(naravno bia, kos itd) radile i za vreme milosevica. Plakate su<br />

lepljene pored policijske stanice, ali gle cuda niko ih nije video.<br />

To je smesno oni dobiju plakate iz stamparije pre nego onaj ko<br />

ih je narucio, mislite da je neko ko je ucestvovao u medijskoj<br />

pripremi za ubistvo premijera bash toliko naivan, ja ne. Pokusaj<br />

da se skrene paznja javnosti sa bitnijih stvari, kao sto je nesposobna<br />

vlada, nezaposlenost, siromastvo... Tranzicija drustva je<br />

ne samo zaustavljena nego i unazadjena. Izgleda da je predsednik<br />

vlade prevazisao svoj uzor (S.M.), i sada koristi ono sto je<br />

milosevic koristio 15 godina, samo malo unapredjeno jer je<br />

milosevic potrosio sve neprijatelje iz okoline. Servira se mladima<br />

da su im je za sve kriv Jevrejski narod, besmislica. Samo me<br />

interesuje kako oni to prepoznaju jevreje, voleo bih da mi to<br />

objasne, mozda su svi koji su uspesniji od njih i sposobniji i lepsi<br />

- ustvari tamo neki jevreji koji im rade o glavi. Da li su im za to<br />

sto su zavrsili fakultete, zive sa roditeljima u 35 godina i<br />

nemogu da nadju posao krivi "jevreji", pa oni su toliko nepismeni<br />

da ne znaju ni ko su oni sami a kamoli da znaju nesto o<br />

jevrejskom narodu. Skrece se paznja sa toga da smo: "CRNA<br />

RUPA" u evropi, mada nas vode experti iz vlade, da krijemo<br />

ratne zlocince, da cemo uci u EU za jedno 20 godina. Cinjenica<br />

je da sve dok se ne obracunamo sa takvim mizernim likovima<br />

nama nece biti bolje vec sve gore i gore. SMRT FASIZMU.<br />

Urednik: Singer: Antisemitizam u porastu. Predsednik Saveza<br />

Jevrejskih op{tina Srbije i Crne Gore Aca Singer kaè da je<br />

antisemitizam u Srbiji u porastu i navodi da }e traìti da to<br />

pitanje bude stroè regulisano zakonom. "Mogu odgovorno da<br />

kaèm da takve stvari vi{e {tete Srbima nego nama. Nas ima<br />

toliko malo da verujem da niko od onih koji su pisali grafite ne<br />

poznaje nijednog Jevrejina. Nas optuùju za 5. oktobar, a mi od<br />

tada imamo vi{e problema", kaè on za B92. "Rekao sam<br />


policiji da ne bri{u grafit dok ne budu utvr|eni krivci. Do sada<br />

smo vi{e puta prijavljivali sli~ne slu~ajeve i podnosili prijave, ali<br />

policija nikada nije uhapsila krivce. Apsolutno sam siguran da<br />

je re~ o organizovanoj akciji. Nas to ne iznena|uje jer smo<br />

antisemitske grafite na svom groblju i op{tini zaticali vi{e puta.<br />

Jedina novina je u tome {to su se sli~ne poruke u utorak na{le i<br />

na drugim mestima. Autori su verovatno isti", kaè Singer.<br />

Navode}i da }e takve pojave Srbiju blamirati u o~ima<br />

me|unarodne javnosti, Singer kaè da, iako ovda{nje institucije<br />

nisu reagovale na njihove dosada{nje apele, ne èli da se àli<br />

me|unarodnim organizacijama. "Ne èlim da se<br />

internacionalizuje to pitanje. Na{u zemlju u svetu toliko<br />

napadaju da nam nisu potrebne nove prozivke. Ne}u da nam<br />

sutra prigovaraju da zbog nas Jevreja Srbiju kritikuju. îni mi se<br />

da je srpski narod, izuzimaju}i pojedince, tolerantan i prema<br />

Jevrejima i prema drugim narodima. Ali, ovo {to se sada<br />

de{ava, naàlost, veoma me podse}a na Nema~ku u vreme<br />

dolaska Hitlera. Nezaposlenost i siroma{tvo su veliki, a potrebni<br />

su deùrni krivci", kaè Singer za "Danas" i navodi da je<br />

iznena|en skoro potpunim }utanjem srpskih intelektualaca i<br />

Srpske pravoslavne crkve na antisemitske grafite i knjige. U<br />

Savezu jevrejskih op{tina nedavno je odràna konferencija za<br />

novinare na kojoj je bilo re~i o raznim oblicima i ja~anju<br />

antisemitizma. Predstavnici Saveza pozvali su nadle`ne dràvne<br />

organe da kona~no reaguju na te pojave. "Niko nije odgovorio<br />

na na{ poziv. Nedavno sam s predsednikom Srbije i Crne Gore<br />

Svetozarom Marovi}em bio u Jerusalimu tokom posete ‘Jad<br />

Va{emu’. Marovi} je odrào izuzetan govor, ali smatram da<br />

mnogi na{i politi~ari i gra|ani nisu svesni ozbiljnosti tih pojava",<br />

kaè Singer, navode}i kao primer potpredsednika Vlade Srbije<br />

Miroljuba Labusa, koji je u nedavnom govoru minimizirao<br />

problem antisemitizma.<br />

Sanja: Beograd, Negotin, Kragujevac. "Posle Beograda, i u<br />

Negotinu su se pojavili antisemitski grafiti, a deo javnosti i dalje<br />

osu|uje te ekstremisti~ke pojave. Nakon {to su prekju~e u<br />

Beogradu osvanule antisemitske parole, na fasadama nekih<br />

javnih zgrada i institucija u Negotinu pojavili su se grafiti i<br />

poruke s kukastim krstovima i precrtanom Davidovom<br />

zvezdom. Na meti su bili i zgrada Tehni~ke {kole, poslovne<br />

prostorije kineskih radnji i zgrada u kojoj su sedi{ta organizacija<br />

"Resurs centar" i Odbor za ljudska prava." Obzirom na opste<br />

rasulo i nesposobnu vladu, koja cak nije u stanju da ocuva<br />

integritet drzave, ne cudim se sto je i do ovoga doslo. Toga ima<br />

oduvek u svim uredjenim zemljama... Samo sto u tim zemljama<br />

postoji vec ustaljen mehanizam za kontrolu i suzbijanje istog.<br />

Posto kod nas drzava nije uredjena, svakakvi ljudi mogu da<br />

divljaju. Ono sto je zalosno je da delovanje neinteligentnih a<br />

glasnih, bude uvek suzbijeno od strane medjunarodne<br />

zajednice, preko ledja gradjana SRBIJE, i redovno izgubimo po<br />

deo zemlje. Ne treba vise biti vidovit da bi se shvatio ishod.<br />

De~ko koji obe}ava: "Beogradska policija uhapsila je Nenada<br />

Lazi}a (24) iz Rakovice zbog ispisivanja antisemitskih poruka<br />

po zidovima jevrejskog groblja. Lazi}u je odre|en pritvor od 48<br />

sati, a protiv njega }e biti podneta prijava za krivi~no delo<br />

{irenja nacionalne i verske netrpeljivosti." Odlicno! Pitanje je<br />

kako ce osoba biti kaznjena. I kako to izvesti da doticna osoba<br />

ne zakljuci da su jevreji krivi i za to sto je uhapsen. Rasizam,<br />

antisemitizam, seksizam, i ostali vidovi mrznje i diskriminacije<br />

su nesto sto na zalost, postoji svugde u svetu. Oni koji su odrasli<br />

sa time ostaju takvi manje vishe ceo zivot. Jedina nada je da<br />

zakoni obezbede da nove generacije rastu bez otvorene<br />

podrske za takve pokrete.<br />

Sinalko: Po meni ovde nisu toliko vazni mladici koji su lepili<br />

plakate, vec oni koji su ih za to angazovali. Nista se u Srbiji ne<br />

desava slucajno pa ni antisemitske parole. U ovakvim<br />

situacijama vazno je postaviti pitanje: Ko ima najvise koristi od<br />

71

ovakvih "akcija"? Ja bih rekao oni koji zele da skrenu paznju sa<br />

dnevno-politickih problema kod gradjana. Mislim da bi<br />

celokupna javnost morala da podigne svoj glas i izjasni se o<br />

ovim dogadjajima. Ne treba samo sacekati da drzavni organi<br />

reaguju, jer oni to po tradiciji ucine prekasno i sturo.<br />

Alisa: Svako normalan se zamisli kada cuje i vidi da<br />

svakodnevno neki samozvani rodoljubi ispisuju po zidovima<br />

parole tipa: "oterati sve Jevreje parazite", "izdajnici sa B92" i<br />

slicno. S’ obzirom da Jevreja u Srbiji i ovako ima malo (oko<br />

2.000), i da smo normalno drustvo, cuvali bi ih kao malo vode<br />

na dlanu. Verovatno uskoro prelaze i na ostale manjine u Srbiji.<br />

Antisemitizmu se mora stati na put, mora sistem, ali i drustvo<br />

adekvatno reagovati i najostrije osuditi svaku pojavu<br />

antisemitizma i vredjanja, samo zbog pripadnosti odredjenoj<br />

naciji ili verskoj grupi!<br />

Ru`na Bety: U izlogu knjiàre u centru Beograda, na<br />

pijedastalu stoje tri knjige o Adolfu Hitleru. Me|u knjigama o<br />

Hitleru je i "Majn kampf", koji je pripremio Radomir Stoj~i}.<br />

Re~ je o novom izdanju, koje ujedno ima i kriti~ki osvrt na<br />

Hitlera. Ostale dve su "Hitler od 1936. do 1945." u dva toma,<br />

koje zajedno ko{taju preko 4.000 dinara, i "ôvek koji je stvorio<br />

Hitlera", sa cenom od 388 dinara. Pojava velikog broja knjiga<br />

koje govore o Adolfu Hitleru i istoriji srpskog ili jevrejskog<br />

naroda ukazuje na problem, odnosno na neke iskrivljenosti u<br />

na{em dru{tvu. Rasizam, antisemitizam, seksizam, i ostali vidovi<br />

mrznje i diskriminacije su nesto sto na zalost, postoji svugde u<br />

svetu. Oni koji su odrasli sa time ostaju takvi manje vishe ceo<br />

zivot. Jedina nada je da zakoni obezbede da nove generacije<br />

rastu bez otvorene podrske za takve pokrete.<br />

Blondy: I {ta sad kao svi {to kupuju tu knjigu su fa{isti ili bar<br />

fa{izovani? I antisemiti. Knjige su tu pa ko hoce da cita neka ih<br />

kupi. Ja sam procitala Majn Kampf. To ne znaci da sam time<br />

zagovornik te ideologije - vec sam procitala da bih znala na koji<br />

nacin je fasizam propagiran, i postala najcudovisnija, i<br />

najmasovnije prihvacena ideologija u prvoj polovini dvadesetog<br />

veka. Procitala sam i Na Drini cupriju, a nisam postala neimar.<br />

Nisu knjige opasne, vec neznanje i nizak stepen svesti<br />

pojedinaca.<br />

Luka: KNJIGA I MI? Tacno je da knjige nisu opasne za one<br />

koji su dovoljno obrazovani, pa su u stanju da cenzurisu ono sto<br />

procitaju. Medjutim, ne zaboravite cinjenicu da dve trecine<br />

stanovnistva u Srbiji cine ljudi sa zavrsenom srednjom i<br />

osnovnom skolom - ukratko funkcionalno nepismeni,<br />

posmatrano iz ugla buduceg razvoja drustva. Na njih je lako<br />

uticati, manipulisati, nametati im svoje ciljeve i misljenja, a da<br />

toga nisu svesni. Rasisticke, nacionalisticke, ideoloski obojene<br />

knjige pisu autori-ne da bi zaradili od njihove prodaje, vec da bi<br />

prosirili ideje za koje se zalazu.<br />

Nikita: Mozda nije u redu vise da cutimo ni o pojedinacnim<br />

antisemitskim ispadima. Jedna uticajna profesorka u centralnoj<br />

beogradskoj skoli o svom davno pokojnom profesoru sa<br />

akademije zna da kaze da je: "imao specifican jevrejski *mrad<br />

koji se osecao vec prilikom ulaska na fakultet... ". Po njoj, svi<br />

Jevreji imaju taj "specifican *mrad"!!! Dakle, eto ko nam odgaja<br />

i vaspitava decu koja posle jedna drugu prebijaju do smrti u<br />

krugu skole. Ime profesorke i skole nisam poslala, mada mislim<br />

da ovakve "bisere" treba javno osuditi.<br />

Profa: Ako je sve ovo o profesorki tacno (a verujem da jeste)<br />

onda to treba licno ministru prosvete, poslati u pisanom obliku.<br />

Obzirom da sam student (buduci profesor) iskreno zelim da se<br />

ta profesorka i njoj slicne, trajno udalje iz nastave. Ovo sto<br />

"ona" zastupa je "povampireni nacizam", ukratko "zlocin"... Ne<br />

mislite valjda gosp. Ministre da reformu obrazovanja sprovodite<br />

sa ovakvim profesorima...<br />

Veca: Anti-semitizam je predrasuda o Jevrejskom narodu. Antisemiti<br />

pogre{no veruju da su Jevreji fundamentalno druga~iji<br />

od ostalih, da èle da vladaju svetom i da poku{avaju dosti}i taj<br />

cilj uz pomo} svetske zavere. Ova forma ksenofobi~ne<br />

netolerancije vodi ka diskriminaciji prema individuama, kao i<br />

progonu Jevreja kao grupe. Najuàsnija manifestacija antisemitizma<br />

do{la je sa Hitlerovim dolaskom na vlast i<br />

nacisti~kom ideologijom nacionalne ~istote. Milioni Jevreja,<br />

proteranih iz svih zemalja pod kontrolom Nema~ke, umrli su u<br />

koncentracionim logorima tokom holokausta.<br />

Civilno sluènje vojnog roka<br />

Bik koji sedi: Aktuelno, zar ne nakon topcidera, leskovca,<br />

kraljeva... kako ne bi i bilo voleo bih da se povodom ove teme<br />

oglase pacifisti, al jos vise me zanimaju stavovi militarista. Rado<br />

ide srbin u vojnike.<br />

Urednik: Pre nego sto se oglase "pacifisti" i "militaristi", za one<br />

koji su zainteresovani za civilno sluzenje vojnog roka, nekoliko<br />

vaznih (barem za njih) podataka. U Srbiji i Crnoj Gori danas je<br />

mogu}e sluìti vojni rok civilno. To zna~i da mladi}i koji uloè<br />

tzv. prigovor savesti, tj. odbiju da nose uniformu i oru`je, mogu<br />

da izaberu alternativnu civilnu slu`bu, koja podrazumeva 13<br />

meseci rada u nekoj instituciji od op{teg interesa (zdravstvenoj,<br />

op{tespasila~koj, organizaciji za rehabilitaciju invalida, i drugim<br />

organizacijama koje }e odrediti Ministar odbrane). Civilno<br />

sluènje vojnog roka je po evropskim standardima u potpunosti<br />

pod civilnom jurisdikcijom. No, kod nas je u toku ‘prelazni<br />

period’, gde je civilna slu`ba omogu}ena Uredbom Saveta<br />

Ministara, a u okviru Zakona o Vojsci. Ona je doneta 28.<br />

avgusta a stupila je na snagu 15. oktobra 2003. Na osnovu<br />

Uredbe (Sl. Glasnik SCG br. 37/03), neophodno je da civilne<br />

institucije od op{teg interesa potpi{u ugovore o angaòvanju<br />

prigovara~a savesti sa Ministarstvom odbrane. Na adresi<br />

http://www.zamislisrbiju.org/forum/viewtopic.php4?t=24 je<br />

forma Zahteva za civilno sluzenje vojnog roka i odredbe<br />

Uredbe koje se direktno ti~u pitanja civilne slu`be (ceo tekst,<br />

pod nazivom Uredba o izmenama i dopunama uredbe o<br />

vr{enju vojne obaveze, objavljen je u Sl. glasniku SCG br.<br />

37/03).<br />

Sumrak: Sto se tice odlaska u vojsku ja sam misljenja, ne da ne<br />

treba da bude civilnog sluzenja nego netreba uop{te da bude<br />

obavezno sluzenje vojnog roka. U cemu je smisao odlaska u<br />

vojsku, za mene je to totalno bez ikakvog smisla.Posto imamo<br />

ovako kafansko-patriotski nastrojenih ratnika na hiljade<br />

predlazem da svi oni lepo odu u vojsku do kraja zivota i to<br />

besplatno. neka se malo zrtvuju za "otadzbinu" (mada mi je ovaj<br />

pojam takodje prazan) i drzavu, i nek nose "maskirne mantije"<br />

do kraja zivota, a mozda bi mogli da uvedu i zavet cutanja da ih<br />

neslusamo vise, svima bi nam bilo lakse. Moja je preporuka<br />

svima da odbiju da sluze vojsku u bilo kom obliku, ja nisam<br />

otisao i to bih savetovao svima. Nesto su ovi radikalcici jos<br />

opsednuti granicama, izgleda da je to neka kolektivna zaraza,<br />

kao ebola, ili kokosiji grip (mislim da je pre ovo drugo). Jer<br />

samo nesto crtaju i mlate po kafanama, a drugi ce da ratuju za<br />

te njihove gvanice - kavlovac, vivovitica i fta ono jof befe. Zao<br />

mi je moraces fefa da pitaf za holandski prevod.<br />

Urke: Brate, kakve uop{te veze [e{elj ima sa civilnim sluènjem<br />

vojnog roka? Stvar je u psihologiji i pripremi za budu}i ìvot.<br />

[ta }e da bude kad vi{e nema mame i tate da vode svog sin~i}a<br />

kroz ìvot? Da li on onda postaje pravi psihosocijalni problem<br />

dru{tva ili dobre mame i dobrog tate? Zar obi~no takvi<br />

"momci" nisu najgora kriminogena struktura na{eg dru{tva? Pa<br />


zar njima ne treba jedan "moralni {amar vi{e vrednosti"? Btw,<br />

odakle tebi ideja da se u vojsci pod obavezno tu{iranje vr{i sa 30<br />

ljudi i sapunima? Ja sam bio u vojsci u kojoj se tu{irao i kupao<br />

kad ko ho}e, u tu{ kabini. Mo`da mi je zbog toga i tako lako<br />

pala vojska?<br />

Urke: Nemam oficira i veza, dobio sam da budem grani~ar,<br />

po~eo u êti za obuku grani~ara u Peru}cu, zavr{io godinu<br />

dana kasnije u Poègi kod Uìca. Sam sam se sna{ao da umesto<br />

na karaulu na Taru ostanem u ÔG-u. Kako, nebitno, va`no je<br />

nau~iti da povla~i{ prave poteze u pravom trnutku da ti nebi svi<br />

drugi bili krivi {to ne{to nisi ostvario a èleo si. Da li si ti u vojsci<br />

umeo da se suprotstavi{ torturi i skapira{ kako se treba boriti<br />

kroz ìvot, ili si kao dobar deo drugih prihvatao tu torturu i bez<br />

pogovora izvr{avao ~ak i pogre{na nare|enja? Zna{ onu foru<br />

da ostavi{ mozak na kapiji kad ulazi{ u vojsku? E, tu je princip<br />

uspeha, neka misle da si ostavio mozak na ispa{u, ali ga koristi<br />

u svoju korist. Tako to do|e i u ìvotu ina~e. Bez laktanja nema<br />

napretka. A najbolje se nau~i laktanje u vojsci.<br />

Just See: Sigurno da ni seselj, niti sloba, niti arkan, legija, frenki<br />

i hiljade slicnih njima, i tebi, nemaju nikakve veze, ne sa civilnim<br />

sluzenjem, nego upste sa vojskom vi ste gomila krimosa, koja je<br />

na ratistima pljackala i ubijala neduzne civile, a kada je bilo<br />

pravih okrsaja, bezali ste ko *icke sincic tome nikolica, odsluzio<br />

je vojni rok u kasarni u kraljevu (gde su mu se sami oficircici<br />

uvlacili u *upe, tako da nije bilo potrebe da mu tata nesto<br />

intervenise)... kao sto je i mali "marko" bio pocasni clan jso (a<br />

proveo je ‘97. punih mesec dana vojnog roka u kragujevcu), ali<br />

je zato u toku nato bombardovanja napravio bambi-lend<br />

(diznilend) u SVOM pozarevcu vodila je racuna udba, jos ‘89.<br />

kakav olos organizuje u srs (pa vas voja je, jos od studentskih<br />

dana u Sarajevu bio njihov saradnik, procitajte knjigu Z.<br />

Mijatovica, ne vidim da je iko od vas demantovao ili podneo<br />

kriicnu prijavu zbog klevete) kako seselj od izbeglice iz Bosne<br />

‘87, uspe da postane gazda u batajnici (kuca sa bazenom, pa jos<br />

morska voda), toma- grobar iz kg (sta ce njemu fax) dogura do<br />

stancuge u bg, pop-lazicka na ime oca od 80 god. posta vlasnik<br />

poslovnog prostora od 500 kvadrata, i da ne nabrajam vise sve<br />

vam je to udba obezbedila, kao sto vas i sada BIA mazi i pazi<br />

(mircic, sef odbora za bezbednost, tvrdi da r. bulatovic nije<br />

odneo dosiea cia-i) zato, mladi junosa, idi na sajt obraza i tamo<br />

se kolektivno prazni (tj. onanisi) sa ostalim bolesnicima.<br />

Vebeer: Raznoraznih filareta, amfilohija, atanasija i<br />

PAHOMIJA ima kako u crkvi tako i u u svim ostalim<br />

segmentima naseg drustva, pa tako savim sigurno i u vojsci, ali,<br />

bar ja tako verujem daleko manje procentualno nego u ostalim<br />

oblastima. Ne zato sto su tamo angazovani neki kvalitetniji ljudi<br />

vec zbog organizacione seme, vojnicke discipline… Tu je neko od<br />

vas okrivio vojsku za protekle ratove, o tome ne treba trositi<br />

reci uostalom nisu vojnici inicirali ratove vec politicari a uzgred<br />

receno Milosevic nije sluzio vojsku a pokazao se militantnim, a<br />

vidim da medju vama ima psihoanaliticara, pa eto mu<br />

materijala. Na ovom geografskom podrucju i u zasad ovakvom<br />

geo politickom okruzenju vojska mora da postoji u ovom ili<br />

nekom drugom transformisanom obliku, isto tako kao sto i u<br />

orgzanizmu mora da postoje leukociti….nemojte mesati vojsku<br />

sa policijom i raznoraznim paramilitarnim organizacijama i<br />

njihova nedela pripisivati vojsci. Licno sam svedok negodovanja<br />

vojnika i oficira kada su u ratu 1999. redovnim vojnim<br />

formacijama prikljucene dobrovoljacke jedinice. Za neljudske<br />

uslove zivota vojnika u Bujanovcu ne mozemo da okrivljujemo<br />

vojsku vec vladu zato sto je to dozvolila... A ta politika<br />

marginalizacije vojske nije od juce, Milosevic je jos `93 poceo<br />

da jaca policiju a vojsku da gura u zapecak, pa je tako<br />

zapustenu ukljucio u rat na Kosovu (i gde joj se policija by the<br />

way, obradovala kao beba majci. A sta su tvoji vrsnjaci preziveli<br />

na Kosovu tokom Nato bombardovanja Koji su umesto praska<br />


smrznutog drcveta gadjani raznoraznim pa i kasetnim<br />

bombana, nimalo prijatan osecaj veruj mi, kada od siline<br />

detonacije osecas kaho ti vibrira svaka celija u organizmu. A<br />

ovaj momak koji nije odsluzio vojsku (a nije ponudio recept<br />

drugima) jer se plasio da mu slucajno u toku grupnog kupanja<br />

ne isklizne iz ruke klizav sapun, propustio je jednu veliku<br />

zivotnu skolu. Da u takvim i slicnim zivotnim situacijama mora<br />

da se pridrzava zlatnog pravila: PAMET U GLAVU, A DUPE<br />

UZA ZID. PS: Nije mi namera da branim vojsku kao<br />

instituciju, verovatno i kod nje mora puno toga da se promeni<br />

da bi bila savremenija i efikasnija, ali ne volim kada neko<br />

neumereno blati nesto sto odrazava nas kolektivni karakter. Jos<br />

i ovo da dodam. Zamajavanje sa raznoraznim kampanjama<br />

poput ovih martovskih po Beogradu za ukidanje obaveze<br />

sluènja vojnog roka mi lici na bacanje prasine u oci. Zaboga<br />

ljudi koliko je prioritetnijih problema u uvoj nasoj Srbiji, a mi<br />

idemo na ruku nekim marginalnim politickim partijama i<br />

organizacijama, koje u nedostatku vlastite kreativnosti<br />

pokusavaju da naberu jeftine politicke poene i da sa slicnim<br />

manifestacijama podignu sopstveni rejting. Ovo jednako<br />

odgovara i strankama na vlasti da bi opravdano nezadovoljstvo i<br />

gnev naroda zbog nepostojanja efikasne ekonomske i socijalne<br />

politike usmerile sto dalje od sebe i u nekom drugom pravcu.<br />

Ludi Milojko: "Vebeer: Ne zato sto su tamo angazovani neki<br />

kvalitetniji ljudi vec zbog organizacione seme, vojnicke<br />

discipline…" Da, vojnicka disciplina podrazumeva striktno<br />

postovanje vojnicke hijerarhije. U okviru te hijerarhije postoje<br />

dva nivoa staresinstva (odnos stariji- mladji i linija,<br />

komandovanja po funkciji (u ovom slucaju nizi cin moze da<br />

bude pretpostavljeni visem cinu)). I tu je tacka. I na papiru i u<br />

miru to funkcionise lepo (ukoliko, naravno, nisi vojnik na<br />

odsluzenju, pa te svi... ). Ali ako malo vratimo film, kako rece<br />

moj prethodnik orkan ili kacusa, mozda ce se setiti opsade<br />

Vukovara, bombardovanje Dubrovnika, siroke akcije po BiH...<br />

Tamo, ta ista vojska, tokom `90-tih nije bas delovala kao<br />

disiplinovana formacija puna vrlina (kao narodna pesma iz<br />

pretkosovskog i kosovskog) ciklusa). Sada je najlakse kritikovati<br />

dobrovoljce, koji su radili to sto su radili, ali ni vojska nije cista,<br />

cak je daleko od toga. U krajnjem slucaju, Vojska je uvek imala<br />

potpunu komandu nad svojom teritorijom (nad dobrovoljcima,<br />

paravojnim form. kada je to zelela). Ali nekada im je i te kako<br />

odgovaralo pojavljivanje tih istih dobrovoljaca, jer su odradjivali<br />

sav prljav posao. E, moj druze kasikaro za to ti je takodje<br />

odgovorna Vojska, narocito ako koristimo njihovu hijerarhiju,<br />

onda se dolazi do glavnokomandujucih. Da se razumemo, kada<br />

kazem vojska mislim na visoki, komandujuci, oficirski kadar, a<br />

ne na regrute i rezerviste. U njihovom slucaju mozemo pricati o<br />

pojedinacnim odgovornostima. Ali oficirski kadar je odgovoran<br />

kako za svoje licne postupke, tako i za postupke svojih<br />

potcinjenih. I vojska je kao takva celina ulazila i izlazila iz rata u<br />

rat. To je u krajnjem slucaju i obaveza (kada se nadju u takvoj<br />

situaciji), mozda nije zapocinjala ratove, ali ih je krajnje<br />

nespretno vodila. Vojska, kao institucija, je trula, lose<br />

organizovana, i kao takvu je definitivno treba transformisati, i<br />

naravno ici ka stvaranju manjih formacija, sa zdravim jezgrom,<br />

a ne komunistickim i slobinim generalima, pukovnicima,<br />

majorima... Ustvari da se ne lazemo, cilj je ulazak u NATO, a<br />

onda nasi problemi postaju i njihovi. A sve evropske zemlje<br />

(clanice EU), imaju krajnje liberalnu vojnu obuku, i mogucnosti<br />

civilnog sluzenja vojnog roka, tako da je smesno kada ovdasnji<br />

militaristi, pobornici krute vojne doktrine pricaju o<br />

neophodnosti klasicnog sluzenja vojske, koji je prevazidjen u<br />

90% evropskih zemalja. A sto se tice prioriteta, rasclanjavanje<br />

jednog od nosioca milosevicevog rezima (i reforma iste- ali<br />

prava), nikako nije sporedna stvar, vec naprotiv. A ako se usput<br />

suocimo i sa nasom prosloscu... to se zove KATARZA.<br />

Vizionar: Dusan-Dule Savi}: "Streljao bih onoga ko je doneo<br />

73

odluku da moè civilno da se sluì vojska. To je najve}i udarac<br />

na moral ovog naroda. Srbin da ide u vojsku i pere pelene?! Pa<br />

gde to ima?! Sve su uradili ovi spolja i neke nevladine<br />

organizacije iznutra, samo da bi oslabili moral ovog naroda. A<br />

ko }e posle da brani zemlju kada bude trebalo?" Ovo nije izjava<br />

negog pijanog radikala, izgovorena u satri u guci, vec izjava<br />

"sportske legende" (iz perioda Miloseviceve vladavine),<br />

nazalost, i odbornika DSS, sportskog direktora Crvene zvezde...<br />

Ipak, razlika ne postoji (mozda samo za neupucene). Prolupali<br />

dule=prolupali bora corba! Cuveni dule, "intelektualac",<br />

patriota, koja je (u toku ratova u Bosni i Hrvatskoj) obilazila<br />

srpske paravojne i vojne formacije, mudro ih savetovala da<br />

nastave sa zlocinima, do poslednjeg *stase i *alije, a zatim se sa<br />

svojim kompanjonima arkanom, crncevicem i inima, vracala u<br />

beograd, gde bi se sepurio u svom kabrioletu... pa ‘99. u toku<br />

NATO bombardovanja, pobegla ko *icka u Francusku... pa<br />

opet iz Pariza pruzao logisticku podsrku jadnim<br />

kvazipatriotama u Srbiji, da nastave, do poslednjeg, da se<br />

odupiru NATO alijansi... pa mudro cutao (par godina), "do<br />

dolaska vlade u koju ima poverenje" (kao i legija)... i opet<br />

zvezda, ne sportska vec politicar brate, VIZIONAR... koji na<br />

vreme opominje (istina, streljanjem), "a ko }e posle da brani<br />

zemlju kada bude trebalo?"... posto ovakvih polupismenih -<br />

kafansko - patriotskih - psihopatskih nastrojenih ratnika imamo<br />

na hiljade, valjda nas nece po drugi put izneveriti. Pa ti ces<br />

DULE i tvoji sinovi (vratice se valjda iz Francuske), "braniti<br />

srbiju kada bude trebalo"... na isti nacin kako si je branio u<br />

proteklih 15 godina. PS. ja tebe ipak ne bih streljao, ali da je<br />

ovo normalno drustvo (kao sto nije), "samo" zbog ove izjave bio<br />

bi na dozivotnoj robiji, ili dozivotno u LUDARI.<br />

Marko: Obzirom da sam pre par godina odsluzio vojni rok,<br />

odlicno znam kako je trenutno stanje u Vojsci-kada je u pitanju<br />

sluzenje vojnog roka. Tu se jednostavno nezna ni ko pije ni ko<br />

placa. Od prvog dana se potezu veze uticajnih ljudi da se<br />

odredjeni vojnici premeste, kako bi sto lakse zavrsili vojni rok.<br />

Ukoliko ste mehanicar onda ce Vas angazovati da popravljate<br />

kola skoro svim staresinama, ukoliko poznajete rad na<br />

kompjuterima onda ce te kucati diplomske i seminarske radove<br />

deci tih istih staresina itd. (o tome bih mogao da napisem<br />

mnogo toga). Odnos staresina vojnik je krajnje nekorektan,<br />

npr. ako ste intelektualac onda ste u njihovim ocima "sumnjiv".<br />

Najgrublje se gusi kreativnost kod vojnika, odgovorima tipa -<br />

ima ko misli o tome...<br />

Globalizacija<br />

Moderator I: Sta mislite, koje su prednosti, a koje mane<br />

globalizacije?<br />

Trinaesti: Dajte bre neku laksu temu!<br />

Lud i brz: Mi mozemo da pricamo o manama ili prednostima<br />

globalizacije,i o tome da li se ona nama svidja ili ne, ali moramo<br />

da shvatimo jednu kljucnu stvar... a to je... da se ona odigrava i<br />

da smo mi toliko nebitni u procesu globalizacije, i da moramo<br />

da budemo odlicni plivaci ako zelimo da prezivimo... odnosno<br />

ostanemo... ops... postanemo konkurentni... a u dusi mozemo<br />

da budemo levicari koliko hocemo... ovoj zemlji je dosta<br />

licemerja... nemamo ni infrasturkturu ni ekonomiju... tako da<br />

ne mozemo ni da pricamo o mogucim negativnim uticajima<br />

globalizacije na iste... jer one u sustini i ne postoje... a sad svi na<br />

svoje radne zadatke...<br />

Urednik: Slazem se sa Vasim stavom. Da bih objasnio razloge<br />

(posto sam levicar), navescu neke cinjenice! Ekonomsko<br />

nadmetanje, po mnogima, prikriveni ekonomski rat izme|u<br />

SAD i Evrope intenziviran je u poslednjoj deceniji. To je zbog<br />

prisutne recesije privrede SAD, koja se u ograni~enosti<br />

unutarnjeg trì{ta proizvoda i usluga, ali i sirovina, borbi za nova<br />

svetska trì{ta i odrànja i ja~anja presti`ne liderske pozicije<br />

SAD i nastojanja najrazvijenijih evropskih zemalja da kroz EU<br />

stvore mo}nu trgovinsku i monetarnu zajednicu koja bi se<br />

vremenom suprotstavila i parirala dominaciji ameri~ke<br />

privrede. Srbija i Crna gora su, posmatrano u globalnim<br />

razmerama, malo i ograni~eno trì{te i privredni prostor. Sa 10<br />

miliona stanovnika, koliko ima ve}ina glavnih evropskih<br />

gradova, nepovoljno je za razvijanje masovne i velikoserijske<br />

proizvodnje. Pored toga su ograni~ene i resursima, kako<br />

rezervama tako i kvalitetom rudnog blaga i {uma kao<br />

najzna~ajnijih potencijala. Klju~ni makro- ekonomski i politicki<br />

faktori koji po nasem misljenju imaju vazan uticaj na razvoj<br />

nase zemlje su: neuskladjeni ekonomski sistemi u Srbiji i Crnoj<br />

Gori, a samim tim i ograni~eno kretanje robe, ljudi i kapitala;<br />

neregularnost robnonov~anih tokova (na prvom mestu<br />

rasprostranjenost sive ekonomije); korumpiranost dràvne i<br />

lokalne administracije; nelikvidnost privrede; nepoverenje<br />

inostranog kapitala u institucije dràve i nedovoljna inostrana<br />

ulaganja; nepoverenje potencijalnih {tedi{a u bankarski sistem<br />

zemlje; neizgra|eno trì{te kapitala; nezavr{en proces<br />

privatizacije. Srpska privreda najverovatnije ne}e u narednom<br />

periodu, u ovako nepovoljnim makro i mikrouslovima, ostvariti<br />

zna~ajnu dinamiku rasta izvoza robe, smanjenje porasta uvoza i<br />

deficita spoljnotrgovinske robne razmene, pove}anje<br />

pokrivenosti uvoza izvozom, pozitivnijuu tendenciju rasta<br />

industrijske proizvodnje...<br />

Trinaesti: Nesto malo od moje malenkosti kroz jedan mali<br />

primer, a vezano za pomenutu temu, o tome koliko mi kao kao<br />

nacija imamo pravog osecaja da odredimo gde nam je mesto i<br />

koji su nasi interesi a pogotovo o odnosu nasih zavisnih i<br />

nezavisnih medija prema tim dogadjanjima. Otprilike pre nekih<br />

mesec dana odrzana su nekako u isto vreme (ne slucajno) dva<br />

medjunarodna skupa koja su tesno povezana sa procesom<br />

globalizacije / antiglobalizacije. Na prvom, odrzanom u Davosu<br />

okupili su se sprovodioci globalizacije tj predsednici i<br />

predstavnici najbogatijih zemalja odnosno multinacionalnih<br />

kompanija. Na drugom, odrzanom u Brazilu tacnije u Porto<br />

Alegro-u, okupilo se 150.000 protivnika globalizacije,<br />

predstavnika najsiromasnijih stanovnika sa zemaljske kugle.<br />

Ovaj prvi koji je pre licio na otvaranje Kanskog festivala i na<br />

kojem su ucesnici pomenutog skupa brinuli o siromasnima<br />

koliko Mi o lanjskom snegu popracen je zavidnom medijskom<br />

kampanjom kako u EU tako i kod nas, za razliku od brazilskog<br />

skupa na kojem su ucesnici pokusavali da pronadju nacin u<br />

borbi protiv savremenog neokolonijalizma. Ovaj<br />

antiglobalisticki sto znaci i antiamericki skup pratilo je 5000<br />

pripadnika sedme sile, a da ceo dogadjaj kod nas nije<br />

propracen ni jednim slovom, slikom ili recju. Dobro, mozda<br />

nasa sredstva informisanja nisu bila informisana o samom<br />

dogadjaju, mozda su procenili da nije predjena kriticna masa od<br />

200.000 anonimusa da bi o tome izvestavali, da je pametnije i<br />

uputnije prikazivati svom stadu Grand parade negoli surovu<br />

istinu, mozda smatraju (u sta sumnjam) da je ovom narodu<br />

isuvise juznoamerickih serija i da dovoljno znamo o<br />

latinoamerima...<br />

Lingva Pravnik: Kada se govori o globalizaciji prvo {to se moè<br />

re}i jeste da je to tema koja polarizuje ljude. Jedni smatraju da<br />

je globalizacija koja ~ove~anstvu donosi pozitivne stvari dok<br />

drugi smatraju da je ona, u su{tini, negativna pojava. Tako|e<br />

nema jedinstvene definicije pojma globalizacije. Ima raznih<br />

definicija, a neki ne nalaze za potrebno da daju bilo kakvu<br />

definiciju ovog pojma. Kada govorimo o globalizaciji moèmo<br />

govoriti o ekonomskoj, politi~koj, kulturnoj. Ekonomska<br />

globalizacija uti~e na politi~ku i kulturnu. Naj~e{}e se<br />

globalizacija shvata na slede}e na~ine: Kao internacionalizacija -<br />


Pod globalizacijom kao internacionalizacijom se podrazumeva<br />

intenziviranje kontakata me|u dràvama, ali dràva i dalje<br />

ostaje glavni akter me|unarodnih odnosa. Kao liberalizacija -<br />

Globalizacija kao liberalizacija podrazumeva ukidanje<br />

ograni~enja koje su dràve nametnule, a posledica toga jeste<br />

proces stvaranja jedinstvenog svetskog trì{ta (slobodno<br />

kretanje roba, kapitala, investicija). Kao univerzalizacija - Ovo<br />

shvatanje podrazumeva da odre|ena iskustva i objekti postaju<br />

dostupni svim ljudima u svetu (npr. Svi mogu da gledaju<br />

filmove ili automobile voze u svim delovima sveta,... ) - Kao<br />

kulturni imperijalizam i vesternizaciju - Zastupnici ovog<br />

shvatanja pod ovim podrazumevaju {irenje seta zapadnih, pre<br />

svega ameri~kih, dru{tvenih vrednosti na ostatak sveta i<br />

nametanje drugima njihove kulture {to ugroàva ili dovodi do<br />

gubljenja kultura pojedinih naroda. Kao deteritorijalizacija -<br />

Pod ovim shvatanjem se podrazumeva ralativiziranje<br />

geografske i vremenske razlike, odnosno postiè se efekat kao<br />

da svi ìve u istom mestu. Na ìvot ljudi u jednom mestu sve<br />

vi{e uti~u doga|aji na nekom sasvim drugom mestu (npr.<br />

Teroristi~ki napad na SAD, 11.9.2001.) Kakva je razlika izme|u<br />

globalizacije shva}ene kao internacionalizacija i globalizacije<br />

shva}ene kao deteritorijalizacija? U globalizaciji shva}enoj kao<br />

internacionalizacija ostaju i dalje granice, a u globalizaciji<br />

shva}enoj kao deteritorijalizacija toga nema, internet ne<br />

poznaje granice, carine... WWW je po~eo da funkcioni{e<br />

1991.godine. [ta je jo{ pomerilo granice? Engleski jezik, e-mail.<br />

Pojavljuju se odre|eni zajedni~ki simboli: coca-cola, big mac...<br />

Ali ako globalizacija donosi pozitivne efekte ona po~inje da nosi<br />

i globalne rizike: terorizam, zaga|enje ìvotne sredine, aids...<br />

Globalizacija ima nekoliko aspekata: kulturni, dru{tveni,<br />

politi~ki, ekonomski, s tim {to ekonomski aspekt deluje na<br />

ostale. Da li je na jo{ nekom stepenu ljudskog razvoja svetska<br />

privreda bila ovoliko integrisana? Jeste, mo`da i vi{e u periodu<br />

pre depresije. Krajem XIX i po~etkom XX veka do{lo je do<br />

velikog tehnolo{kog progresa, to je bilo vreme zlatnog<br />

standarda, pajava parobroda, èleznice, automobila, u to vreme<br />

se 5-7% Evropljana preselilo u SAD. To otvaranje nacionalnih<br />

privreda i tendenciju svetske integrisanosti promenila je velika<br />

depresija. Privrede po~inju da se zatvaraju, dràve po~inju da<br />

vode politike ekonomskog izme|u nacionalnih privreda. Na to<br />

posebno nacionalizma. Posle II sv. Rata kretanje privrede opet<br />

ide u pravcu globalizacija. Dolazi do rastu}e integracije i<br />

povezanosti. Na to posebno uti~u dva faktora: liberalizacija i<br />

tehnolo{ki napredak u oblasti telekomunikacija. Tehnolo{ki<br />

napredak u oblasti telekomunikacija se manifestuje kroz<br />

skra}ivanje vremena i smanjenje tro{ka odredjenih operacija.<br />

Danas za prose~no opremljen ra~unar treba oko 1.000 evra,<br />

1970. bi vam trebalo 200.000 USA dolara, a pretpostavlja se da<br />

bi vam 1960. za to trebalo 1.875.000 USA dolara. Liberalizacija<br />

podrazumeva liberalizaciju trgovine (roba), kretanja ljudi<br />

(mada tu ima jo{ dosta ograni~enja, administrativnih, razli~iti<br />

standardi, recimo u priznavanju ste~enih znanja, odnosno<br />

diploma, jezi~ka barijera... ), kretanje kapitala i kretanje<br />

investicija. Trgovina je? posle II svetskog rata rasla 2x brè od<br />

proizvodnje, investicije 3x vi{e od proizvodnje, a kapitala 10x<br />

vi{e od proizvodnje. Liberalizacija trgovine po~inje Donosi se<br />

Op{ti sporazum o carini i trgovini (GATT) koji posle prerasta<br />

U Svetsku trgovinsku organizaciju (WTO ili STO). 1971.<br />

odnosno 1973.godine, raspadom fiksnog deviznog kursa, po~ela<br />

je liberalizacija finansijskog kretanja kapitala. (Kriza, nafta, De<br />

Gol menjao velike koli~ine dolara za zlato). Razli~ita su gledi{ta<br />

na posledice ovih zbivanja, odnosno liberalizacije. Jedni<br />

smatraju da je to dobro jer kapital ne}e biti zarobljen kod ku}e<br />

nego plasiran tamo gde je to najprofitabilnije (dakle obostrana<br />

korist, i za onog koji finansira i za one kod kojih se finansira).?<br />

Posledica je ekonomija obima. Tako|e se iznosi mi{ljenje da }e<br />

do}i do bolje podele rada me|u zemljama, odnosno do radnointenzivnih<br />

proizvodnji (u zemljama koje raspolaù radno<br />

jeftinom radnom snagom) i kapitalno-intenzivnih proizvodnji (u<br />


zemljama bogatim kapitalom). Drugi, pak, smatraju da }e to<br />

dovesti do raslojavanja na bogate i siroma{ne ne samo unutar<br />

jednog dru{tva, ve} i me|u zemljama. Neki za opisivanje<br />

posledica koriste engleski izraz »race to the buttom«, trka da se<br />

{to pre stigne do dna (npr. Postignuto je da radnici imaju pravo<br />

na adekvatan odmor vikendom, ali ako to bude potrebno moè<br />

se u zemlji dozvoliti i da se tim danima radi i vratiti se unazad u<br />

oblasti prava rada, i sl. Primeri). PREDNOSTI<br />

GLOBALIZACIJE: Ekonomska prednost. Do}i }e do bolje<br />

podele rada (izvr{i}e se specijalizacija), ekonomije obima,<br />

investiranja u profitabilne projekte. Ovde se postavlja pitanje u<br />

kojoj meri danas dràva moè da uti~e na svoju privredu<br />

obzirom na postojanje mo}nih transnacionalnih korporacija,<br />

me|unarodnog trì{ta finansija kapitala, Svetsku trgovinsku<br />

organizaciju. Generalno moè se re}i da su promene pozitivne.<br />

[to se privreda jedne zemlje vi{e otvori ka svetskom trì{tu i<br />

integri{e sa privredama drugih zemalja ima}e vi{e koristi, ali<br />

tako|e i rizika jer zbog povezanosti kriza iz jedne zemlje se lako<br />

seli u drugu. Napredak u oblasti komunikacija. Postignut je<br />

znatan napredak {to se ti~e na~ina komuniciranja, ali i ose}aj<br />

ljudi da pripadaju jednoj odre|enoj grupi ljudi na svetskom<br />

nivou. Globalna kultura. Danas je postignuto to da sve urbane<br />

sredine li~e jedna na drugu. Neki zameraju da su svuda prisutni<br />

kulturni proizvodi koji stiù iz Holivuda. Ali globalna kultura, s<br />

drugestrane, promovi{e manje, lokalne kulture u okviru<br />

kosmopolitskog na~ina mi{ljenja (»Misli globalno, deluj<br />

lokalno«). Globalizacija u sferi politike. Na neki na~in stvorila<br />

se jedinstvena politi~ka zajednica (odnosno defini{e se neke<br />

zajedni~ke vrednosti). Recimo danas je op{teprihva}eno pravilo<br />

da ljudi imaju pravo na demokratski izabrane vlade (right to the<br />

democratic government). Danas me|unarodni akteri deluju na<br />

transnacionalnom planu (me|unarodne organizacije, nevladine<br />

organizacije, transnacionalni pokreti). NEGATIVNE<br />

STRANE GLOBALIZACIJE: Ekonomska globalizacija jeste<br />

povezanost svetske privrede, ali to je trend koji moè da se<br />

izmeni, u slu~aju krize dràve mogu da uvedu ograni~enja. Neki<br />

~ak tvrde da ni ne postoje prave multinacionalne kompanije,<br />

ve} da su to samo nacionalne kompanije koje me|unarodno<br />

trguju. Ne postoji razmena kapitala izme|u razvijenih i<br />

nerazvijenih delova sveta nego izme|u odre|enih delova -<br />

Amerike, Evrope i Japana; postoji intenzivno komuniciranje<br />

izme|u ove tri grupe. Smatra se da je du`ni~ka kriza naterala<br />

zemlje du`nike na trgovinsku liberalizaciju, a da je, na tom<br />

polju, do neke ravnoteè do{lo tek »Urugvajskom rundom«.<br />

Postoje odre|ene zemlje i odre|eni delovi sveta koje investicije<br />

zaobilaze (Podsaharska i Ju`na Afrika, Bliski Istok), a ulaù u<br />

npr. Egipat i Kinu. Postoji podatak da 80% od kapitala koji se<br />

ulaè u nerazvijene zemlje predstavljaju direktne investicije (to<br />

zna~i da ne ulaù u {kole, pija}u vodu i sl. Ve} u ono {to im<br />

donosi profit). Dolazi do raslojavanja na bogate i siroma{ne<br />

me|u zemljama, a i unutar samih zemalja. Kvalifikovana radna<br />

snaga se bolje pla}a od nekvalifikovane radne snage. Na kraju,<br />

neki smatraju da postoji globalizacija, ali ona definitivno<br />

zaobilazi neke ljude, neke zemlje, pa i ~itave regione (npr.neki<br />

ljudi nikada nisu ni videli, a kamoli koristili telefon). Politi~ka<br />

globalizacija. Globalizacija dovodi do toga da neki akteri<br />

me|unarodnih odnosa postaju sve zna~ajniji, kao {to su<br />

me|unarodne organizacije, transnacionalne korporacije,<br />

pokreti, a da nikom nisu odgovorni. Globalne komunikacije<br />

omogu}avaju teroristima, narko kartelima da komuniciraju<br />

me|u sobom bez kontrole, plasiranje preko WWW<br />

problemati~nih sadràja... Koja je razlika izme|u zapadnog i<br />

islamskog shvatanja pojma ljudskih prava? Osnovna razlika<br />

jeste u tome {to je zapadno shvatanje okrenuto ~oveku kao<br />

pojedincu i njegovim pravima, on je u centru interesovanja, a<br />

islamsko shvatanje stavlja akcenat na obaveze pojedinca prema<br />

zajednici. Danas se napredak nekih privreda (npr. Tigrova u<br />

Aziji) obja{njava njihovim religijama, njihovim kulturama. Neki<br />

zastupaju mi{ljenje da u odre|enim periodima odre|ene<br />

75

kulture pogoduju odre|enom ekonomskom razvoju (npr.<br />

Samo su moralna na~ela protestantizma u vreme industrijske<br />

revolucije nju omogu}avala).<br />

Timo: Evo odgovora preko primera Princeze Dijane. Kakve<br />

veze ima princeza Dijana s GLOBALIZACIJOM? Engleska<br />

Princeza s` Egipcaninom verenikom, imala sudar u<br />

Francuskom tunelu vozeci se u Nemackom automobilu koji<br />

ima holandski motor a vozio ga pijani Belgijanac opijen<br />

Skotskim whisky-em, pratili ih italijanski Paparazzi na<br />

Japanskim motorima, princezin zivot pokusali spasiti Americki<br />

doktori upotrebljavajuci Brazilsku medicinu. Ovo Vam salje<br />

Srbin koristecii Bil Gates-ovu tehnologiju, ovo verovatno citate<br />

na kompjuteru koji je upotrebio Tajvanske chipove, buljite u<br />

Koreanski monitor koji je sastavila jeftina radna snaga<br />

Bangladesa radeci u Singapuru, a sve to transportovano<br />

vozacima iz Indije, hijacked u Indoneziji, iskrcano na Siciliji a<br />

transportovao konacno do Vas vozac iz...<br />

Sandra: U istoriji globalizacije sveta ( politickog, kulturolokog,<br />

ekonomskog i svakog drugog ujednacavanja) zabelezeno je vise<br />

razlicitih nastojanja da se svet ujednaci do krajnjih mogucih<br />

granica (krstaski ratovi, islamska osvajanja, fasizam, komunizam..)<br />

ali nikad ranije globalizacija nije vise imala sansi na<br />

uspeh kao danas. Ranije, globalizacije su isle putem drzave kao<br />

institucije uz primenu sile, danas se to desava posredstvom<br />

multinacionalnih kompanija i uz pomoc kapitala, koji svojom<br />

moci novca naprosto jedne kupuje, a druge razoruzava. Iako se<br />

svetu, pod imenom globalizacije, nude iluzije o resavanju globalnih<br />

svetskih problema, nazalost, iza te polticke i demagoske<br />

slike krije se neoimperijalizam koji svoje pobornike dobija i u<br />

svojim zrtvama. Ilustracije radi danas prosecan {vedski radnik<br />

zivi bogatije nego kapitalista prije stotinjak godina. Kako se to<br />

desilo vidimo u primeru jedne TV reportaze o proizvodnji i<br />

prodaji patika iz Koreje. Koreja prodaje par patika {vedskom<br />

trgovcu za 5 kruna. Trgovac prodaje iste te patike u Svedskoj za<br />

1600 kruna. Problem je da ne postoji protivnik ovakvog odnosa<br />

i ove enormne eksploatacije. Vlast u Koreji, drzeci pod zvonom<br />

svog radnika, podrzava trgovinsku saradnju sa Svedskom, koreanski<br />

radnik je sretan da uopste moze raditi, svedska vlast iz<br />

onih 1600 kruna, kupuje i socijalnu sigurnost svojih radnika.<br />

Tako svedski radnik eksploati{e radnika u Koreji (mozda ba{<br />

izbeglice iz Severne Koreje).<br />

Sanja: Globalizacija je mnogo {iri i dalekose`niji proces koji je<br />

zahvatio skoro sva podru~ja ìvota, na primer u sferi ideja i kulture,<br />

u politici i nauci, medijima, turizmu, ali i kriminala i drugih<br />

dru{tvenih bolesti. "Srbija u procesu globalizacije je primer<br />

jednog malog naroda koji se nikako ne snalazi, jer je ili previ{e<br />

podloàn spoljnjim uticajima ili im se tvrdoglavo suprotstavlja.<br />

Ideolo{ka jednostranost komunisti~ke, a sada i<br />

postkomunisti~ke vlasti nam onemogu}ava da iskoristimo<br />

{anske koje globalizacija nudi i da izbegnemo njene scile i<br />

Haribde. To zna~i da je posledica "pobune srpske elite" u XX<br />

veku, izazvala zanemarivanje naroda i njegove kulture, destruktivne<br />

politi~ke sukobe (otvoreni ili prigu{eni gra|anski ratovi) i<br />

kao posledicu svega toga imamo na{ trenutni bedan i beznadeàn<br />

poloàj." Branko Radun<br />

Anastasia: "Na najvi{em politi~kom i ekonomskom nivou, globalizacija<br />

je proces denacionalizacije trì{ta, politike i pravnog sistema,<br />

primer uzdizanje tvz. globalne ekonomije." Ovu je definiciju<br />

ponudio Me|unarodni globalisticki forum (International<br />

Globalization Forum), internet portal koji facilitira debatu/<br />

forum o globalizaciji. Ta diskusija, u kojoj ucestvuju od<br />

me|unarodnih organizacija, vladinih institucija do akademske<br />

populacije, raspravlja o posledicama koje ovo politi~ko i<br />

ekonomsko restrukturiranje ostavlja na lokalne ekonomije,<br />

ljudsku dobrobit i dr. Ujedno globalizacija postaje i jedan mili-<br />

tantan koncept. Malo se odstupanja tolerise, prozori za autohtone<br />

kulture, lokalni identitiet, prava radnika i sindikalne<br />

pokrete. Naravno da globalizacija uz to {to ima puno pristalica<br />

ima i mnogo protivnika. [irom sveta, sindikalni aktivisti, aktivisti<br />

za{tite ljudskih prava bore se protiv ideje globalnog trì{ta koje<br />

ne brine za prava radnika, pravedne plate, kulturnu raznolikost.<br />

Lebadìja: Slede}i tekst je transkript stvarne radio konverzacije<br />

koja se dogodila u oktobru 1945. izmedju broda SAD<br />

mornarice (koji se nalazio pored Engleske obale) i Britanskih<br />

vlasti. Transkript je objavilo britansko Ministarstvo obrane<br />

10.10.’95. Evo kako ameri sprovode globalizaciju, komentar<br />

nije potreban. BRITANCI: Molim vas skrenite svoj kurs 15<br />

stepeni ju`no da bi izbegli sudar. AMERI: Savetujemo vam da<br />

vi skrenete svoj kurs za 15 stepeni severno da bi izbjegli sudar.<br />

BRITANCI: Negativno. Vi }ete morati skrenuti svoj kurs za 15<br />

stepeni juzno da izbegnete sudar. AMERI: Ovdje kapetan US<br />

Navy broda. Ponovo vam kaèm, skrenite SVOJ kurs.<br />

BRITANCI: Negativno. Ponovo kaèm, mora}ete skrenuti svoj<br />

kurs. AMERI: OVO JE NOSA^ AVIONA USS LINCOLN,<br />

DRUGI NAJVE]I BROD U ATLANTSKOJ FLOTI<br />

SJEDINJENIH AMERI^KIH DRZAVA. SA NAMA SU:<br />

TRI RAZARAÂ, TRI KRSTARICE I BROJNI OSTALI<br />

POMO]NI BRODOVI. ZAHTEVAM DA VI SKRENETE<br />

SVOJ KURS 15 STEPENI SEVERNO. TO ZNAÎ 15<br />

STEPENI SEVERNO, ILI ]EMO PREDUZETI<br />

KONTRAMERE DA BI OSTVARILI SIGURNOST<br />

OVOG BRODA. BRITANCI: Mi smo svetionik! *ebite se!<br />

Marina: Politika se mora boriti sa velikim problemima.<br />

Globalizacija i takmicenje za pridobijanje sedista vodecih firmi<br />

ogranicavaju prostor za delovanje nacionalnih politika, jer se<br />

mnogi problemi sada mogu resavati samo na internacionalnom<br />

nivou, tj. globalno. Moraju se pronaci nove politicke forme.<br />

Evropske intergracije se obelezavaju kao jedan od najuspesnijih<br />

odgovora na izazove koje sa sobom donosi globalizacija.<br />

Politika koja je i dalje organizovana teritorijalno u okviru<br />

nacionalnih drzava povlaci se pred porastom internacionalno, tj.<br />

globalno organizovane ekonomije. Ali globalizacija nije kriva za<br />

sve ono sto joj se stavlja na teret. Veoma cesto politicari ovaj<br />

pojam koriste kao krivca za sve ili kao oruzje u svakoj situaciji.<br />

Duda: Ekonomska dimenzija ima bez sumnje veliko znacenje i<br />

ona je jedan od vaznih uzroka i pokretaca procesa globalizacije<br />

i u drugim oblastima. Pri tome se ni u kom slucaju ne sme<br />

zaboraviti da globalizacija obuhvata mnogo vise od rastuce<br />

intergracije svetske ekonomije i da se zbog toga ne sme<br />

ograniciti na ekonomske procese, sto se cesto desava.<br />

Trinaesti: Krajem proslog i pocetkom ovog veka zahuktavaju se<br />

globalna ekonomsko/ politicka dogadjanja cijih posledica ne<br />

mozemo biti svesni. Mi na ovim balkanskim prostorima<br />

povadismo oci jedni sa drugima a svetski trendovi se krecu ka<br />

globalizaciji. Odgovor na pitanje da li ce globalizacija dovesti do<br />

prosperiteta ili do novih svetskih sukoba, verovatno nemaju ni<br />

oni koji vuku konce u svemu tome.<br />

Me|unarodni terorizam<br />

Lo{e informisan: Ko je po vasem misljenju doveo svet u<br />

situaciju da medjunarodni terorizam postane svetski problem...<br />

zar nije amerika (usa), svojom politikom svetskog "zandara",<br />

doprinela expanziji terorizma. NASILJE UVEK<br />

REZULTIRA NOVIM NASILJEM.<br />

Lingva Pravnik: Medjunarodni terorizam 1. Pojam terorizma -<br />

Prema sluzbenoj americkoj definiciji, terorizam je "nezakonita<br />

primena sile ili nasilja prema ljudima ili imovini da bi se<br />


zastrasila ili suzbila Vlada, civilno stanovnistvo ili neki njegov<br />

deo, a u svrhu postizanja politickih ili drustvenih ciljeva. Posto<br />

se terorizam po pravilu ogleda u planskim, organizovanim i<br />

sistematskim aktivnostima, njega najcesce praktikuju pripadnici<br />

teroristickih organizacija, a retko se javlja kao potpuno<br />

individualna delatnost". ( prof. Dr Zivojin Aleksic,<br />

Kriminalistika, Beograd 2002.) Po prof. Dr Vojinu Dimitrijevicu<br />

ne postoji jedinstvena definicija, i pojmovno odredjenje<br />

terorizma. Osnovni elementi terorizma po njemu su slede}i: 1.<br />

fizicko nasilje (akt nasilja), 2. politicka pozadina, 3. strah, 4.<br />

nevine zrtve. Treba razlikovati drzavni i politicki ili frakcijski<br />

terorizam. Drzavni terorizam nije nacin vladanja, vec postoji u<br />

situaciji kada jedna drzava pomaze konkretnu teroristicku<br />

organizaciju u drugoj drzavi u kojoj se ona bori protiv aktuelne<br />

vlasti, i obicno ima ideolosku osnovu. Frakcijski terorizam,<br />

uglavnom izvode nedrzavni akteri i ima interni karakter.<br />

Terorizam nije vrsta gerilske borbe, mada se cesto mesa s tim.<br />

Terorizam nije politicki pokret niti posebna ideologija. To je<br />

strategija ili metod koji je zajednicki grupama sa ralicitim<br />

politickim, filozofskim i verskim ubedjenjima. Obzirom da je za<br />

takve akcije neophodna finansijska podrska i stalni priliv oruzja<br />

mnoge teroristicke grupe imaju medjunarodnu dimenziju.<br />

Terorizam je postao fenomen veka, jer otvara jedno novo<br />

poglavlje u medjunarodnim odnosima. Teroristicki napad na<br />

SAD 11. Septembra 2001. godine, kao i unistenje Trgovinskog<br />

centra u Njujorku sa preko 3.000 poginulih doveli su do<br />

zapocinjanja vojnih akcija kako bi se stalo na put globalnom zlu.<br />

Avganistan (koji je tada bio pod Talibanskom vlascu), optuzen<br />

je za glavnog pokretaca medjunarodnog terorizma tako da su<br />

SAD sa saveznicima otpocele vojnu akciju sirokih razmera.<br />

Ono sto upada u oci kada je u pitanju terorizam i borba protiv<br />

njega, jeste cinjenica da Vlade najmocnijih drzava sveta daju<br />

selektivne osude u vezi sa aktivnostima pojedinih teroristickih<br />

grupa kako na unutrasnjem, tako i na medjunarodnom planu.<br />

Logisticka podrska (koja se manifestuje u formi naoruzavanja,<br />

obucavanja, organizovanja, pozitivnom medijskom promocijom<br />

ciljeva za koje se one zalazu), od strane obavestajnih sluzbi i<br />

pojedinih medjunarodnih krugova (koji se rukovode licno<br />

svojim interesima), dovodi do ekspanzije teroristickih napada.<br />

Jedinstveni metod borbe protiv terorizma promovisao je<br />

predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, tako sto je u<br />

obracun nakon napada Cecenskih teroristickih grupa na skolu i<br />

djake, primenio strategiju koja ne podrazumeva masovne vojne<br />

akcije (sto se ocekivalo), vec individualnu likvidaciju terorista,<br />

metodom "jedan po jedan". Plan borbe protiv terorista se<br />

sastojao iz dve faze: prvo su sefovi obavestajnih sluzbi (civilnih i<br />

vojnih), detaljno informisali predsednika o brojnom sastavu,<br />

organizacionoj strukturi, borbenoj moci, podrsci sa strane itd.<br />

teroristickih grupacija; drugu fazu su sprovele specijalne<br />

antiteroristicke jedinice (spec-nac) koje su imale zadatak da<br />

likvidiraju vodje i clanove teroristickih organizacija. 2. Vrste<br />

teroristickih organizacija - Teroristicke organizacije karakterise:<br />

hijerarhijska organizaciona struktura, cvrsta disciplina,<br />

integrisanost njenih clanova, ideoloska opravdanost ciljeva<br />

kojima teze, visoko izrazena homogenost. Na dva nacina se<br />

moze postati pripadnik teroristicke organizacije: formalnim<br />

davanjem izjave (pismeno ili verbalno), ili pak faktickim<br />

pristupanjem i otpocinjanjem vrsenja oruzanih akcija. Ove<br />

organizacije karakterise specijalizacija po sektorima: sektor<br />

obuke i operative, obavestajno-informativni sektor, tehnickologisticki<br />

sektor, politicki sektor itd. Najpoznatija klasifikacija<br />

teroristickih organizacija moze se izvrsiti po cilju koji zele da<br />

ostvare svojim aktivnostima. Tako, postoje one koje teze<br />

ispunjavanju nacionalistickih ciljeva (Irska republikanska armija<br />

- IRA, Baskijska separatisticka organizacija - ETA, Hamas -<br />

Palestina, Front za oslobodjenje Kvebeka - Kanada); i one koje<br />

zele da ispune verske ili ideoloske ciljeve (Frakcija crvene<br />

armije - SR Nemacka, Prva linija - Italija, Crvena armija<br />

Sekigun - Japan). Najnovije konvencije koje se bave pitanjem<br />


borbe protiv terorizma su: 1. Me|unarodna konvencija o<br />

suzbijanju teroristi~kih napada bombama, 2. Me|unarodna<br />

konvencija o suzbijanju finansiranja terorizma (doneta 2000.g.).<br />

Po ovoj konvenciji, "kazni}e se svaki akt (finansiranja) koji ima<br />

za cilj da nanese smrtni ishod ili teè povrede civilima tj.<br />

nevinim `rtvama, da ih zastra{i {to ima za cilj da natera vladu da<br />

ne{to u~ini ili ne u~ini".<br />

Avatar: Terorizam uspeva da opstane, jer iza sebe uvek ima<br />

podrsku neke drzave. Bin Ladena su prvo podrzavali<br />

Amerikanci protiv Rusa, a sada je obrnuto. Terorizam je "tiha"<br />

sila koja preti da urusi sve sto joj stoji na putu. Teroristi su uvek<br />

par koraka ispred ostalih, oni biraju vreme, mesto, nacin i cilj<br />

kojim zele da skrenu paznju na sebe. Oni ne zele da budu<br />

zaboravljeni, vec svojim akcijama pokusavaju da odrze<br />

kontinuitet svoje borbe. Mislim da smo mi kao drzava totalno<br />

nepripremljeni kada je u pitanju suprostavljanje terorizmu, jer<br />

nismo ni kadrovski a ni tehnicki dostigli nivo bezbednosti koju<br />

poseduju druge drzave u Evropi. PS. Zandarmerija nas cuva,<br />

zato nas se teroristi plase...<br />

Player: Ja bih rekao da je drzavni terorizam mnogo opasniji od<br />

medjunarodnog, jer smo svu njegovu snagu u Srbiji osetili na<br />

svojoj kozi. Ibarska magistrala, ubistvo Ivana Stambolica, Slavka<br />

Curuvije itd. izvedeni su uz podrsku tadasnjih drzavnih organa<br />

(tacnije bezbednosnih sluzbi). Koliko vidim ni dan danas niko<br />

od njih nije odgovarao, s obzirom na nedela koja su pocinili. To<br />

je ono sto je porazavajuce!!! PS. Neki bivsi ("dobrodusni")<br />

funkcioneri su samo pruzali usluge prevoza, pripadnicima<br />

rasformirane JSO-a.<br />

Dragan-t: Atomski terorizam, pretnja svetskoj bezbednosti. Sa<br />

tehnoloskim napretkom i usavrsavanjem sredstava za masovno<br />

unistavanje, javila su se strahovanja da ce nova oruzja omoguciti<br />

teroristima da razore lili bar osvoje svet. Posto teze "nasilju radi<br />

efekta" i posto vec imaju dragoceno iskustvo u manipulisanju<br />

sredstvima masovnih komunikacija, teroristi znaju da bi<br />

eventualnim "atomskim terorizmom" obezbedili sebi<br />

maksimalan publicitet u stamp ili na televiziji i da bi bili u stanju<br />

da od vlasti iznude bilo kakve ustupke. Njihova pozicija bi bila<br />

posebno jaka kada bi uspeli da osvoje neko nuklearno<br />

postrojenje: zasticeni iza debelih betonskih zidova i okruzeni<br />

veoma osetljivim i opasnim uredjajima, teroristi bi mogli mirno<br />

da vrse politicki i psiholoski pritisak na vlast, sigurni da se nece<br />

usuditi na napad cije bi posledice mogle da budu katastrofalne.<br />

Teroristi bi mogli da budu psiholoski i ideoloski motivisani za<br />

napad na neko nuklearno postrojenje sa ciljem da osvoje nove<br />

dimenzije terora i da se vlast prinudi na kapitulaciju pred<br />

njihovim zahtevima.Teroristi su poslednjih godina u nizu akcija<br />

pokazali da nimalo ne zaostaju za armijskim" supermenima".<br />

Koriscenje nuklearnog oruzja tesko bi se moglo uklopiti u<br />

logiku terorizma, zbog nemogucnosti da se takve akcije<br />

uspostave kao kontinuirani vid borbe. Ono sto terorizam<br />

razlikuje od slucajnih akata politickog nasilja od usamljenih<br />

cinova koji se sami u sebi iscrpljuju jeste upravo njegov<br />

kontinuitet, monotonija u svom razvoju. Eksplozija teroristicke<br />

atomske bombe bi drasticno i bespovratno narusila tu<br />

monotoniju. Imajuci u vidu ovu argumentaciju, terorizam ne<br />

treba potceniti ali ni preceniti.<br />

Riverman: "Player: Ja bih rekao da je drzavni terorizam mnogo<br />

opasniji od medjunarodnog, jer smo svu njegovu snagu u Srbiji<br />

osetili na svojoj kozi. Ibarska magistrala, ubistvo Ivana<br />

Stambolica, Slavka Curuvije itd. izvedeni su uz podrsku<br />

tadasnjih drzavnih organa (tacnije bezbednosnih sluzbi). Koliko<br />

vidim ni dan danas niko od njih nije odgovarao, s obzirom na<br />

nedela koja su pocinili. To je ono sto je porazavajuce!!!"<br />

Potpuno se slazem sa tvojom konstatacijom. Terorizam koji<br />

smo mi osetili imao je svoje specificnosti. Trajao dosta dugo,<br />

77

imao je svoj kontinuitet i rezultirao je nesagledivim<br />

posledicama. Mafija je imala svoju drzavu olicenu u "crvenocrnoj"<br />

koaliciji. Bilans njihove vladavine, nazalaost jos uvek<br />

osecamo.<br />

Leonardo: Kontinuitet drzavnog terorizma se nastavlja u Srbiji,<br />

jos uvek... Nista se nije promenilo, bezbednosne sluzbe i dalje<br />

rade dve stvari: kreiraju politicke dogadjaje u Srbiji, i<br />

demantuju kada ih neko zbog toga prozove... Pojedine uprave u<br />

bezbednosnim sluzbama su prakticno ostale netaknute...<br />

To su upravo one koje su podrzavale kriminalno teroristicke<br />

akcije u Srbiji, svih ovih godina... PS. Ne postoji vise odeljenje<br />

za unutrasnje neprijatelje, ali i dalje radi odeljenje za politicki<br />

ekstremizam...<br />

Flash Gordon: Teroristickih organizacija i samih grupa koje se<br />

bave organizovanim kriminalom je danas mnogo. Uzroci svega<br />

ovog su razliciti. Danas u svetu postoje mnoge teroristicke<br />

grupe, koje deluju na razlicitim prostorima i za razlicite ciljeve.<br />

ETA, IRA, AL KAIDA, CRVENE BRIGADE i FRAKCIJA<br />

CRVENE ARMIJE su najpoznatije. Od ovih nabrojanih<br />

najspecificnija je AL KAIDA i trenutno najtrazeniji Osama Bin<br />

Laden. Njihovi ciljevi su razliciti, a najbolje je i najkra}e<br />

teroristicki akt definisati kao napad na pripadnike organa vlasti<br />

jedne zemlje, civile, objekte i druga materijalna dobra, radi<br />

ostvarivanja nekog politickog cilja. Napad na civile, i cinjenica<br />

da su neduzni civili zrtve njihovog rata je ono najgore. Za takve<br />

stvari ne postoji opravdanje, bez obzira na "opravdanost" ciljeva<br />

koji se proklamuju.<br />

Scorpio: Civilne zrtve nisu slucajna, vec namerna posledica<br />

teroristickih akata... Teroristicka organizacija je "drzava" u<br />

malom... Teroristi deluju na dva koloseka: sprovodjenjem<br />

oruzanih akcija, i delovanjem politickog krila (npr. Sin Fejn)<br />

kako bi prinudili Vladu da pregovara sa njima... Sa njima uvek<br />

treba postupati promisljeno, svaka nepaznja (ili istrcavanje)<br />

moze imati velike posledice... Oni u svojoj organizaciji imaju<br />

ljude koji se bave propagandom (salju materijale-medijima,<br />

stampi... ), imaju skoro uvek podrsku pojedinih studentskih<br />

organizacija... Najteze je boriti se sa teroristima koji imaju<br />

podrsku lokalnog stanovnistva... Onog momenta kada<br />

terorizam predje u gerilu (span. guerilla-mali rat), "stvari" su<br />

izmakle kontroli pa se mora preci na pregovore...<br />

DooM: Ne daj boze da nas strefi terorizam, tesko da bi nesto<br />

mogli da uradimo. Imamo mi na broju mnogo policajaca, ali<br />

totalno nepismenih. Gledao sam jednu reportazu o nacinu na<br />

koji se americka, nemacka, britanska i dr. policije suprostavljaju<br />

teroristima. Stvarno su genijalni, brzi, efikasni, tehnicki<br />

opremljeni... Kako bi ovi nasi batinasi uspeli da sprece neki<br />

teroristicki akt, voleo bih da vidim. U stvari nema sta da vidim,<br />

znam iz iskustva... Slusali bi danima: istraga je u toku,<br />

preduzimaju se napori, ima indicija da se kriju tu i tu... Zalosno<br />

koga mi placamo. Ostaje nam da se molimo bogu da nas<br />

teroristi zaobidju.<br />

Avanti populo: Dokaz za sposobnost nasih sluzbi ogleda se i u<br />

akciji izvlacenja autobusa iz Tise. Nisu prihvatali tudju pomoc, a<br />

sami su se bezuspesno motali oko reke. Takvi su oni i na svim<br />

drugim zadacima verovatno. Ponosni i sujetni. U takvim<br />

poslovima ponos se zaboravlja, cilj je samo zadatak. To<br />

ocigledno nije i njihov moto. Sreca je samo sto realne opasnosti<br />

od terorizma u Srbiji nema, nismo dovoljno interesantni za<br />

teroristicke akcije, nemamo politicku tezinu.<br />

Orvel: Analiti~ar Centra za borbu protiv terorizma Goran<br />

Radosavljevi} kaè da u BiH i na Kosovu borave grupe<br />

mudàhedina. "Te grupe su regrutaciono jezgro za nove akcije<br />

islamskog terorizma po Zapadnoj Evropi i SAD", rekao je biv{i<br />

na~elnik @andarmerije govore}i na Me|unarodnoj konferenciji<br />

"Teroristi~ka pretnja Jugoisto~noj Evropi" u organizaciji<br />

Fakulteta civilne odbrane. Radosavljevi} kaè da je posle sukoba<br />

u Bosni i Hercegovini i na Kosovu Balkan postao odsko~na<br />

daska za islamske teroriste... Gomila gluposti i najbezocnijih lazi<br />

iz kuhinje malih majstora "velikog etnickog ciscenja". Jos jedan<br />

nacin na koji Srbija vodi specijalni rat protiv Bosne i<br />

Hercegovine, s ciljem njene detsabilizicacije, dezintegracije i<br />

konacnog raspada, a kojim bi Srbiji pripao sto veci komad BH<br />

teritorije. Nekada je to cinjeno tenkovima i kamom, a danas<br />

propagandom. Opsta anti-muslimanska histerija u svetu, nazalost<br />

ide u prilog ovakvim zlonamernicima, koji pokusavaju sve<br />

to iskoristiti u najbednije svrhe teritorijalne ekspanzije, i opravdavanja<br />

ratnih zlocina. Ali i to je sve privremeno. Treba misliti<br />

na duge staze i buducnost dve susedne zemlje. Sve dok je Srbija<br />

i dalje zeljna teritorija, i na svaki nacin pokusava da ih se<br />

docepa, nema buducnosti i mira ni za Srbiju, ni za Bosnu i<br />

Hercegovinu.<br />

IQ-153: Prosto je neverovatno kako pojedinci radi licne afirmacije<br />

mogu da kazu gomilu gluposti. uskoro ce i svaka druga<br />

evropska zemlja koja ima stanovnistvo islamske vere postati<br />

centri terorizma u svetu. ova zemlja je plodno tle za glupost,<br />

tako da ocekujem uskoro da se u Srbiji stvori svenarodni front<br />

za zastitu od najezde islamske dzamahirije. Postacemo opet<br />

bedem za prodor islama ka Evropi. A ti isti ratovi koje vrli Guri<br />

pominje bili su steciste raznoraznih svetskih probisveta i<br />

placenika raznih vera Zar oni uopste imaju veru, pitam se.<br />

Kakve su to teroristicke akcije preduzimane na ovim prostorima?<br />

Da li to Guri kaze da su medjunarodne snage u BIH i na<br />

Kosovu ustvari partneri teroristima. Ili su BIH i Kosovo, zemlje<br />

koje se spremaju za sveti rat protiv nevernika. Indirektna poruka<br />

koju je Guri izrekao mnogo je opasnija od same konstatacije.<br />

Sa ovakvim stavom nikada necemo moci normalno da zivimo<br />

sa nasim najblizim susedima. Zar je tako davno bilo kada<br />

smo ziveli u slozi sa Bosnom.<br />

Pozdrav svima u Srbiji<br />

Urednik: Ovaj forum je namenjen nasim ljudima, koji trenutno,<br />

ili stalno, zive ili borave van Srbije. Dobrodosli su i strani<br />

drzavljani, narocito sa prostora bivse Jugoslavije.<br />

Passenger: Ovo su moje impresije iz SAD, sa dvomesecne<br />

studijske obuke. Mozda ce vam moja zapazanja biti<br />

interesantna, zbog cinjenice, da za mene (kao i za vecinu mojih<br />

vrsnjaka, od ’75. pa nadalje), kao i za 2/3 srpske populacije,<br />

Subotica i Vranje, vec poodavno, predstavljaju Severni i Juzni<br />

pol. U USA sam bio angazovan u Oregon Action, organizaciji<br />

cije je sediste u Portlandu (zapadna obala, drzava Oregon).<br />

Prvih deset dana, proveo sam u Vasingtonu. Znaci slecemo u<br />

USA... Najpre aerodrom u Vasingtonu. Ogroman je, kao i moj<br />

strah od carine: (O rigoroznim kontrolama sam samo citao, a ja<br />

dolazim iz Srbije, "zemlje ljutih protivnika, svega sto je<br />

americko". Ocekivao sam, u najmanju ruku, pregled telesnih<br />

supljina i jos malo maltretiranja pride. Medjutim, na carini su<br />

bili izuzetno strpljivi i ljubazni, sto je za mene predstavljalo<br />

veliki skok, kao uostalom i sve kasnije sto sam video. Docek<br />

ljudi iz organizacije domacina (Freedom House), bio je<br />

izuzetan, dobili smo sva potrebne instrukcije, do onih<br />

najbanalnijih (kako se placa autobus, gde su jeftini restorani,<br />

gde skupi... ), tako da bi se i kreten lako snasao. Washington<br />

DC. Vasington je lep grad, mada ne onako kao evropski<br />

gradovi, ali je izuzetno lepo sredjen i ne podseca na ostale US<br />

gradove. Inace zanimljivo je da na zgradama drzavne<br />

administracije preovladjuju razni simboli, koji su kopija simbola<br />

rimske imperije (slucajno ili ne, Ameri sebe i smatraju<br />

naslednikom rimske imperije). Posto je Vasington<br />


administrativni centar US, u centru grada ne mozes ni da vidis<br />

ljude iz razlicitih slojeva drustva. Ovo je interesantno, jer u<br />

Vasingtonu crnci i latino- ameri cine vecinsko stanovnistvo.<br />

Kazu da postoje i siromasni delovi grada, ali ja ih nisam video...<br />

Inace, Vashington je jedan od retkih gradova u US, koji ima i<br />

starije delove grada, kao sto su Dzordztaun, Adams Morgan...<br />

Portland (grad koji izgleda kao ogromno selo). Zanimljiv grad.<br />

Ima oko pola miliona stanovnika, sto za US i nije neka velicina,<br />

ali je zivot u njemu interesantan. Nalazi se na lepom polozaju,<br />

blizu je Tihog okeana, sa jedne strane, i planina i zimskih<br />

centara sa druge, pa je to i jedan od razloga za njegov nagli rast<br />

poslednjih godina. Urbani centar, downtown, koji predstavlja<br />

poslovni i administrativni centar grada koji ide u visinu, i ostatak<br />

grada u kojem se nalaze kuce i samo kuce... i koji je povrsinski<br />

ogroman. Ali, za mene, najinteresantniji su ljudi u USA. Neki<br />

stereotipi, koje sam "nasledio" u Srbiji, o Amerikancima kao<br />

nekulturnim, neljubaznim, ksenofobicnim, tupim, debelim...<br />

ljudima, definitivno su pali u vodu vec prvih dana boravka Jer<br />

oni su sve, samo ne to. Mozda su neinformisani (ne svi,<br />

naravno), o dogadjajima koja su nama interesantni (i koji se nas<br />

ticu), ali to mi je postalo potpuno razumljivo kada sam shvatio<br />

kolika je to zemlja (dok sam putovao iz Vasingtona za<br />

Portland). A, uostalom, koliko Srba zna za desavanja u Gruziji,<br />

Kazastanu, ili u nekoj africkoj zemlji... Ali ono sto me je najvise<br />

iznenadilo je to, da kada im kazem odakle sam, zaspu me<br />

raznoraznim pitanjima o nasoj kulturi, ekonomiji, politici... o<br />

masi stvari, o kojima ni ja ne znam puno. Njih zapravo sve sto je<br />

sa strane interesuje, ali jednostavno smo mi mnogo mali (treba<br />

da budemo svesni toga), i nebitni, kada se posmatra iz globalne<br />

perspektive I interesantna cinjenica, vecina ih je cula i zna vise o<br />

Hrvatsko, nego o nama jasna poruka nasoj politickoj eliti. I<br />

kada pokusam da napravim poredjenje ljudi iz Srbije i ljudi iz<br />

SAD, sve se svodi na to, da sa nase strane vidim samo nervozu,<br />

bes, neljubaznost... U Americi, izvinjavaju ti se na svakom<br />

koraku, tako da mi je jednog trenutka cak i zasmetalo... ali sam<br />

se brzo navikao Interesantno je i to, da ti se vozac gradskog<br />

autobusa zahvaljuje kada mu pokazes kartu, a putnici mu se<br />

zahvaljuju kada izlaze iz autobusa (cak i kada izlaze na zadnja<br />

vrata). I niko ne pokazuje nervozu na poslu, uvek imaju<br />

vremena za tebe, ako ti nesto nije jasno To sam i na sastancima<br />

sa glavonjama uocio Sve je u minut tacno. I traje koliko je<br />

dogovoreno, ni minut duze... ali nema nikakve usliljenosti ni<br />

nadmenosti, neposredni su i uopste ne glume onu frku, tipa,<br />

toliko mi je posla ostalo, ne mogu da stignem, ja sam vazna faca<br />

i slicno. Sada imam osecaj da su i njihovi cuveni gang-ovi,<br />

verovatno mala deca za nase Jer kada ih pogledas, oni vise<br />

deluju kao ekipa koja fura modni fazon nego kao neka ozbiljna<br />

pretnja... mada... nikada se ne zna... U SAD je verovatno<br />

najveci problem droga, jer po nekim podacima skoro 80%<br />

kriminala i ubistava ima neku dodirnu tacku sa drogom Ali zar<br />

je kod nas drugacije (ako nije droga, onda su to nafta,<br />

cigarette... ). Mada, ne mogu reci da svi zive lepo. Imaju i oni<br />

svojih problema, nije mali procenat siromasnih, ima dosta<br />

prosjaka na ulicama, ljudi bez zdravstvenog osiguranja... U<br />

SAD je sistem trenutno takav, da drzava vise brine o onima koji<br />

su ultra bogati, nego o siromasnima, mada, ovaj princip mi je<br />

nesto poznat... verujem i vama. Ali, na kraju se prica na to<br />

svodi... da su ljudi daleko drugaciji od predstave koju mi imamo<br />

o njima, i da moramo shvatiti da postoji normalan svet (da ne<br />

kazem normalniji) i van nasih granica, van naseg severnog i<br />

juznog pola Treba se osloboditi strahova od nepoznatog i<br />

stranog, prevazici ksenofobiju i prikljuciti se "ostatku" sveta.<br />

Massimo: Gastarbajter u Svajcarskoj. Cao svima u Kraljevu,<br />

Drugari, da znate kako meni nedostaju neke stvari kao smoki,<br />

bipovo pivo, kisela voda Knjaz Milos ili Tri srca, jogurt, burek,<br />

pogacice, kiflice, i sve ostalo sto bi na mrtvacku glavu pojeo ili<br />

polizao. Dupe bi dao za sve to, ali sve to 10 godina nisam okusio<br />

pa vala mislim da cu sledeci put kad budem imao priliku<br />


rasturiti stomak, a pre toga cu gladovati da bi mogao da<br />

nabacim jedno 10 kg. Sta da vam kazem, bolujem kao i svake<br />

godine za Srbijom (za Kraljevom najvise), patim pa ludujem.<br />

Ali jos jednom vam kazem i ponavljam: "Ja koji zivim sa druge<br />

strane, kunem se da ne bih nikad napustio Srbiju da zivim<br />

dole." Znam kazacete mi da ne znam kako je to kad ne zivim u<br />

Kraljevu ali ne znate ni vi kako je vani. U svakom slucaju Srbija<br />

je samo jedna, i to nigde neces naci. Evo na sta lici jedan moj<br />

dan, ovde: Dizem se oko 7, oko 7:30 kidam od kuce, u 8 na<br />

posao do 12:30 pa na rucak (ako imam vremena za to) pa<br />

ponovo od 1:30 do 6, pola sedam (ako nije i kasnije, ali recimo<br />

pola sedam), u 7 kuci, okupaj sina, dok zena postavlja sto za<br />

veceru, pola 8 za stolom, pola devet sin u krevet, pa onda cerki<br />

menjam pelene, dok joj zena pravi jelo, pa joj dam da jede... pa<br />

kad zavrsi to je oko 9:15. Ovde filmovi ili utakmice pocinju u<br />

8:30 tako da nista nisam uradio, jos dok se istusiram i sednem<br />

par minuta da se ispricam sa zenom to je vec 10 sati. Verovatno<br />

mislite, sto ja dajem cerki da jede, ili sto joj menjam pelene, ili<br />

sto zena ne kupa sina, pa samo zato, sto dok ga kupam malo se<br />

poigram sa njim u kupatilu i to mi je prilika da provedem koji<br />

minut sa njim. A sto se tice cerke, ako joj ne dam da jede ili ne<br />

menjam pelene, onda je uopste ne vidim. Radi se od jutra do<br />

mraka, pa idi kuci kad mozes, ako mozes. Istina, da imam<br />

dobro mesto i da mi se posao dopada, tim bolje jer u svakom<br />

slucaju takav ti je ritam ovde. Ode sve u materinu, najavili su<br />

poskupljenje osiguranja za nas (za bolest) za 10%, to je sedma<br />

godina uzastopce, dosta vise. Svi kukaju, nema para nigde, a<br />

trose 13 miliona dnevno za vojsku, zemlja koja nikad nije htela<br />

da ratuje. Zeneva placa 1,5 miliona SFR dnevno kamate na<br />

kredite jer je u *ovnima, pa sad vi vidite. Nije samo nasa Srbia<br />

otisla u *****! Smucilo mi se da se tako zivi, zena mi je sad prestala<br />

da radi, zato sto je sin posao u prvi razred. Skola pocinje<br />

od 8:45 do 11:30 prve dve godine, pa posle isto i popodne od<br />

1:45 do 4. Sad ako ona (ili ja) radimo, kako mozes odraditi onih<br />

8 sati dnevnog rada, ako moras tako da se *ebavas sa decom?<br />

NEMOGUCE! Onda prestajes da radis, ili placas 15% obe<br />

bruto plate da bi platio da ti cuvaju decu dok radis i to naravno<br />

ne mozes skunuti sa poreza koji je oko dve bruto plate. Evo ti<br />

normalna situacija jedne neozenjene osobe: -Plata prosecna<br />

oko 3.500 SFR bruto (3.100 neto), -Godisnji porez oko 9.000<br />

(800 mesecno, imamo tri poreza), -Stan (soba, kuhinja, kupatilo,<br />

voda, struja (bez telefona) oko 1.000 SFR, -Osiguranje za<br />

bolest (minimalno 250 SFR mesecno), -Mesecna karta za prevoz<br />

70 SFR, -Da jedes u podne (najmanje oko 20 SFR dnevno<br />

- 20SFR x 20 dana = 400 SFR, Pa sad ti vidi sta ti ostaje, cigareta<br />

4,50 - Litar benzina 1,30 - bioskop 16 - restoran za dvoje oko<br />

100 - novina 1,70 - koka kola 4 - hleb 2,50 - litar vode 1,50 -<br />

mleko 1,80 - i naravno meso, kako koje izmedu 20 SFR za kilo<br />

mlevenog mesa do 100 SFR za kilo kvalitetnijeg mesa. Jos tu<br />

nisam dodao telefon, osiguranje za kola, ako ih imas i odrzavanje<br />

i tablice. Ako se bavis sportom, teretana je 1000 SFR<br />

godisnje, tenis 14 SFR na sat... i mogao bi da nastavim daleko<br />

duze. Normalna osoba bez ludila tesko izlazi na kraj, pa onda<br />

ziveli krediti i kreditne karte. Eto ti, normalan zivot kod nas na<br />

zapadu, vidite, nije sve lepo. Treba se zaista snaci, ali sto se toga<br />

tice, covek se lakse snalazi kod nas (u Srbiji). Pozdravi svima u<br />

Srbiji.<br />

Qwert: Da li nam je bolje u dijaspori ili u Srbiji? To zavisi koga<br />

pitate, u stvari koji uzrast pitate, takodje zavisi gde se ko nalazi.<br />

Recimo mladima koji su u Americi je ruzno i jedva cekaju leto<br />

da idu preko bare. Kada napune 21 godinu onda im vise nije<br />

toliko ruzno, kao meni naprimer, onda imamo neki novi zivot i<br />

odmah je zabavnije. Ljudi mog uzrasta su primetili a to sam i ja<br />

primetio, da zivot u Srbiji postane brzo jako dosadan. Fino je to<br />

izlaziti svaki dan u kafic, pet dana za redom je to fino raditi,<br />

sesti dan mi to vec dosadi. Gledam svoje rodjake, kada dodjem<br />

kod njih, samo sede po kuci i cekaju noc. Ebiga mi ovdje u<br />

Americi naucili ako sedis na guzici propade ti, pa nemozemo<br />

79

ez posla i da radimo za dolar. Tako kada dodjem u Srbiju fino<br />

je prvih pet dana, ali onda se pocinjem osvrtati gde sta ima da<br />

se radi ili se pokupim pa na more. Na moru niko nista ne radi,<br />

pa mi nije toliko zao. Sto se tice starijih, nasi roditelji. Eh njima<br />

ja mislim nije nigde lepo sem u Srbiji. Amerika, Svedska,<br />

Australija, nema veze gde stari zive stalno ih vuce nazad u<br />

Srbiju. Ali kada dodju u svoj rodni grad i kada vide da nema<br />

90% naroda kojeg su znali onda se vrate nazad u dijasporu<br />

depresivni. Mislim da nema veceg patriote od mog caleta.<br />

Stalno je sanjao kako ce otici nazad iz Amerike. Uvek bi<br />

spustao slusalicu rodjaku koji nije bio bas vruc da se vraca u<br />

Srbiju iz svoje dijasporske zemlje. Govorio je kada ja odem u<br />

Srbiju, ja se ne vracam. Morao je ici u Srbiju da bi sredio nesto<br />

za kucu prosle godine, prvi put se vratio u svoj rodni grad<br />

nakon osam godina. Kada se vratio rekao nema meni zivota u<br />

mom rodnom gradu. I sada jadnik vise ne prica o povratku,<br />

jednostavno se uvukao u neku svoju crnu rupu sto se tice<br />

razmisljanja o povratku i cuti, ne izlazi iz te rupe. A ima i ona<br />

treca vrsta. Nista nemam protiv seljaka. Ali onaj covek koji nije<br />

video asfalt dok nije izasao iz srbije, a sada voza mercedesa, tog<br />

niko ziv nece isterati iz dijaspore. Nema sanse da se taj vrati.<br />

Sve u svemu u zadnje vreme u Srbiji je bilo dosta sranja, oni<br />

koji su otisli imaju ruzna secanja i tesko im je sada preko tih<br />

secanja preci i onda nalaze neki svoj mali raj u nekoj dijaspori,<br />

dok im srce ceka Juli, Juni i Avgust da mogu malo da se<br />

odmore, i onda opet nazad.<br />

Anonymous: Drago mi je da postoje ljudi koji nemaju iluzija, o<br />

pokvarenosti, sebicnosti, zlonamernosti svega van Srbije. Ljudi<br />

shvatite mi smo sitna kap u moru ostalih. To ne znaci da treba<br />

da nas gaze, ali ne trebamo ni mi da drzimo lekcije ostalima.<br />

Jedan sam od onih koji nisu izasli iz Srbije, "zahvaljujuci" zivotnom<br />

standardu. Nisam upucen da pricam sta se desava vani, ali<br />

po onome sto sam procitao iz prethodnih komentara-zalim<br />

zbog toga. Ipak se nadam da cu moci sebi da priustim bar neko<br />

dopunsko skolovanje ili usavrsavanje u inostranstvu. Do tada,<br />

ostaju mi knjige, internet, TV... Pozdrav!!!<br />

Osam_altaee: Hi everybody in Serbia, I am SAM, an Iraqi<br />

refugee living in Lebanon at the moment; I have spent the last<br />

10 years of my life as a refugee registered with the UNHCR in<br />

Beirut. The last 4 years, I have spent as an activist for peace and<br />

human rights (especially refugees and asylum seekers) on the<br />

Internet; I’m also books author and ebooks publisher. I have<br />

launched many campaigns to improve our situation as refugees<br />

in Lebanon and hopefully bring more understanding to our<br />

problems worldwide. I helped make many changes and<br />

improvements at the UNHCR office in Beirut; I used the<br />

Internet as the field for my activities (you can read more about<br />

that in my free ebook ‘MY CAMPAIGNS’). All my ebooks<br />

are free and could be download from my sites. This is my<br />

newest campaign, it’s about the illegal and humiliating actions<br />

of the UNHCR, who using photos of refugees as banners and<br />

human-buttons to collect money. This is an abuse of the dignity<br />

and humanity of the refugees and must stop immediately and a<br />

clear public apology present by The United Nations High<br />

Commissioner for Refugees. My friends, I am talking about the<br />

pictures you can see here: http://un4.beplaced.ru/ Where you<br />

can read the rest of this message as web page. For more info<br />

about UNHCR and life of refugees you can read my free<br />

ebooks. I invite you as fellow humans and members of the<br />

world community to support my campaign by reading my article<br />

on my site and see the human-buttons. The campaign is to<br />

support and improve the UNHCR http://www.unhcr.ch/ especially<br />

after the last scandals in the UN and UNHCR, just for<br />

example: The refugees allege that UNHCR staff is selling most<br />

of the food items they are supposed to be supplied. "They<br />

aren’t supplying sufficient food to us because they sell most of<br />

the food items," they allege: http://allafrica.com/sto-<br />

ries/200503140214.html Together we will build better world.<br />

You could reach me fast via this form:<br />

http://www.unhcr.us/email_me.htm and if you like to know<br />

more about me, you can google for my name ‘osam altaee’.<br />

Thanks. THE TRUTH WARRIOR. http://un1.bravehost.com/<br />

Internacional: U vode}im zemljama sveta nastavlja se ukrupnjavanje<br />

i stvaranje dìnovskih korporacija. U Srbiji je izraèn<br />

trend rasturanja i atomizacije, za srpske prilike, velkih preduze}a,<br />

sa nagla{enim akcentom na stvaranju malih i srednjih<br />

firmi, tehnikom privatizacije, otvaranjem ste~aja i ga{enjem preduze}a.<br />

Za razliku od Srbije, Slovenija ima sve uspe{nije<br />

pokazatelje i dru{tveni proizvod koji je deset puta ve}i od na{eg<br />

ima zna~ajan suficit platnog bilansa, pokrivenost uvoza izvozom<br />

je dostigla skoro 100 odsto, devizne rezerve su prestigle 6 milijardi<br />

evra. Slovena~ke uspehe obja{njavaju dvojica uglednih<br />

profesora Ekonomskog fakulteta iz Ljubljane: "Slovenija je na<br />

poslednjem mestu po visini investiranog stranog kapitala, a po<br />

efikasnosti privredjivanja je na prvom mestu. Mi nismo bili pod<br />

patronatom MMF i Svetske banke i to je na{a sre}a, jer od njih<br />

nismo dobili ni jedan dolar, ve} smo radili po na{em konceptu.<br />

Najva`nija stvar u tranziciji je da se ne dozvoli da propadne ni<br />

jedno preduze}e ~iji se problemi mogu re{iti. Uvek smo vodili<br />

ra~una da ne uni{timo doma}u industriju koja izvozi. Inflacija<br />

nije najve}e zlo. Ve}e je zlo ako imate 20 odsto nezaposlenih.<br />

Zato je najva`nije oìvljavanje privrede i visoka produktivnost<br />

preduze}a. Kod privatizacije nije su{tina u tome da se ona obavi<br />

{to pre, ve} da preduze}a stalno rade i neprekidno pove}avaju<br />

vrednost preduze}a. Nije dobro ~ekanje, da neko spolja padne<br />

sa neba i da vam on pravi koncept. Mi Slovenci imamo<br />

dovoljno mozga i pameti i moèmo svakome da pariramo.<br />

Dèfri Saks je odrào govor u slovena~kom parlamentu i predloìo<br />

put za tranzciju. Mi smo taj predlog odbili i radili smo po<br />

svom konceptu." I, to je sjajna poruka iz Slovenije! Radio sam<br />

‘80-tih, u firmi i bio u timu, koji je u Americi kupio {est fabrika<br />

sa ameri~kom tehnologijom, inènjeringom i opremom. Tako je<br />

u Srbiji stvoren jedan industrijski kompleks koji je uspe{no<br />

poslovao i bio jedan od najve}ih izvoznika iz biv{e SFRJ. Imao<br />

je nekad sjajan tehni~ki, ekonomski i komercijalni kadar i<br />

sposobno rukovodstvo. Prema novinskim izve{tajima, taj industrijski<br />

kompleks je sada u velikim gubicima i sa neizvesnom<br />

budu}no{}u. Kako je to mogu}e? Krajem osamdesetih godina<br />

kupili smo od poznate nema~ke multinacionalne kompanije<br />

jednu kompletnu fabriku koja je radila u Nema~koj, demontirali<br />

je, transportovali u Srbiju, ponovo montirali i u rekordnom<br />

vremenu ponovo pustili u rad. Celokupnu proizvodnju te fabrike<br />

prodali smo toj istoj multinacionalnoj kompaniji. Trajalo je<br />

to godinama tako, fabrika je radila punim kapacitetom, stvarala<br />

dru{tveni proizvod, mi smo bili izvoznici i ostvarivali zna~ajna<br />

devizna sredstva. Fabrika postoji i danas, a koliko radi, nije mi<br />

poznato. Radio sam u firmi koja je ostvarila ~etiri zajedni~ka<br />

ulaganja sa poznatim multinacionalnim kompanijama i<br />

doma}im proizvodnim preduze}ima. Tada vaè}i ustav i zakoni<br />

nisu nam bili prepreka da to ostvarimo. U to vreme podignute<br />

fabrike i danas postoje, a koliko rade nije mipoznato, niti kakav<br />

je njihov svojinski status. Dakle, nekada smo mi kupovali fabrike<br />

od stranaca, zapo{ljavali na{e {kolovane kadrove, putem<br />

proizvodnje stvarali dru{tveni proizvod i lagano dizali ìvotni<br />

standard zaposlenih. Danas se zagovara upravo suprotna politika,<br />

politika prodaje na{ih fabrika strancima, po onoj narodnoj<br />

"brigo moja predji na drugoga". A rezultati te politike se vide iz<br />

izve{taja o poslovanju privrede i broju nezaposlenih. Zato,<br />

koristimo slovena~ka iskustva! I, makoliko izgledalo da Srbi u<br />

matici i rasejanju depresivno padaju u sve mra~nije stanje<br />

smaraju}e svakodnevice, ipak to nije priroda srpskog naroda,<br />

nema te tendencije ~ak ni onda kada se demokratija u Srbiji<br />

samo zove tako. Jer, kako onda objasniti harangu koja se vodi<br />

na primer protiv ljudi koji iznose cinjenice vezane za ubistvo<br />

Djindjica. Ali, zato se u Srbiji kilogrami re~i i tone papira kr~me<br />


dnevnim izve{tajima o stanju zdravlja estradnih zvezda, skandali<br />

bujaju ja~e nego pe~urke posle ki{e za vreme najrodnije godine.<br />

Ipak, nadam se da nije i ne}e ostati sve TAKO crno! Pozdrav iz<br />

Slovenije.<br />

Plehanov: Zdravstvuj. Ja sam jedan od onih koji je ‘94. nakon<br />

studija, zbog ekonomske krize u Srbiji otisao u Rusiju - da<br />

fizikalise. Tamo sam bio punih 11 godina, i preziveo pravi haos.<br />

Tamo je brate kriminal, kao dobar dan. Losa ekonomska politika<br />

je dovela narod do ivice egzistencije. Kriminal, prostitucija,<br />

narkomanija, pijancenje - a na drugoj strani enormno bogati<br />

tajkuni, sadasnja je slika Rusije. Vratio sam se ovde, pod<br />

utiskom da je u Srbiji bolje. Mislio sam, sada nema Slobe i<br />

Mire, pa se moze normalno raditi- kada ono corak. Ovde je jos<br />

gore, nije mi jasno kako je sve ovo moglo da se desi. Kostunica i<br />

Jeljcin su u politickom smislu "blizanci" - skoro svi potezi se<br />

poklapaju. Ne vidim kako ce Srbija da se izvuce iz "cabra" u<br />

kome se nalazi. Da se vratim na stvar - razlog mog javljanja. Vi<br />

ste jedini u Srbiji koji razmiljaju normalno, bez predrasuda,<br />

mrznje, nacionalne opterecenosti, pakosti... Mnogi razmisljaju<br />

kao Vi, ali nemaju petlju da kazu. Zato samo napred -<br />

NAJBOLJI STE!<br />

Moja vizija Srbije<br />

Urednik: U ovom forumu imate priliku da izrazite licni stav o<br />

Srbiji, u kakvoj bi ste voleli da ìvite, kao i da predlozite<br />

aktivnosti u cilju ostvarivanja te vizije.<br />

Bik koji sedi: Mentalni poreme}aji u porastu. U Srbiji je, zbog<br />

lo{eg kvaliteta ìvota, u stalnom porastu broj osoba s mentalnim<br />

poreme}ajima. Kako je izjavila predsednica Nacionalne<br />

komisije za mentalno zdravlje Du{ica Le~i} To{evski, na<br />

Forumu o reformi psihijatrije do pove}anja broja mentalnih<br />

poreme}aja do{lo je zbog vi{e doga|aja u pro{loj deceniji,<br />

me|u kojima su najzna~ajniji rat, izbegli{tvo, sankcije,<br />

bombardovanje, socijalna tranzicija i siroma{tvo. Prema njenim<br />

re~ima, od 1990. do 2002. za 100 odsto je pove}ana zloupotreba<br />

razli~itih supstanci koje uti~u na mentalno zdravlje. Ko nama<br />

vlada, i ko nam kroji sudbinu, u poslednjih 15 godina, nije ni<br />

cudo. Ali S’ obzirom, da ih mi biramo, mislim da se kod nas<br />

broj osoba sa mentalnim poremecajima ipak meri milionima.<br />

Izgleda da je ova bolest u Srbiji zarazna. A, mozda ovo i nije<br />

istina Mozda je ovo jos jedna la` (lansirana od strane<br />

medunarodnih tajnih sluzbi), uperena protiv interesa dràve,<br />

protiv crkve, protiv sanu, branilaca otad`bine, nevinih Haàna,<br />

oca Filareta, oca Ilariona, vladike Pahomija, sveca koji hoda,<br />

bla, bla, bla... Ukratko, moja "kratkorocna" vizija Srbije. I dalje,<br />

ogromnoj vecini, nije jasno, sta je ovde uzrok, a sta posledica...<br />

Jer, ponasanje velikog broja obicnih gradjana, kao i ljudi u<br />

vlasti, u periodu od ‘90. niko pametan ne moze nazvati<br />

normalnim u takvoj situaciji, mogu samo da konstatujem, i<br />

predlozim sledece. Posto imamo Catch-22 situaciju, vec<br />

petnaest godina. Dok je ne prevazidjemo, budite i dalje ludi. Da<br />

biste ostali normalni.<br />

Legalista: Cinjenica je da se u Srbiji pretesko zivi, da je kriminal<br />

i dalje u porastu, govori mrznje kod jednog dela stanovnistva i<br />

dalje "prolaze", ekonomija u pravom haosu, a privatizacija<br />

pretvorena u otimacinu... Medjutim, moramo da budemo<br />

aktivniji u svakom pogledu, jer u protivnom sadasnje stanje ide<br />

u prilog onih koji su nas do ovde doveli. Ovde prozivam najpre<br />

mlade intelektualce (ako ih jos ima) da ponude resenja i<br />

predloge koji ce davati neku novu nadu gradjanima, koji su<br />

prosto receno u stanju apatije. Mislim, da bi trebalo osnovati<br />

organizaciju koja ce okupljati mlade intelektualce, spremne da<br />

uz pomoc NVO-a pomognu da isplivamo iz bede do koje su<br />

nas dovele kvazipatriote. Jedino tako (pamecu a ne snagom)<br />


moguce je napraviti pocetni korak, i krenuti u pravu i korenitu<br />

reformu svega sto su "OVI" kvazisocijalisti i delom<br />

kvazidemokrate upropastili!<br />

XXI vek: MA SUPER! nakon studije i najave pocetka<br />

razgovora o stabilizaciji i asocijaciji, osecam da ce moja vizija<br />

srbije biti ostvarena u XXII veku. Evo, sada kostunica, labus &<br />

Co. mogu da putuju u Austriju bez viza, Oli dolazi da<br />

filozofira... Srbija je dobila dozvolu da udje u predsoblje malog<br />

dvorista velikog ranca, negde u predgradju kuce, koja se zove<br />

EU. A ti XXI veku, i dalje cekaj po redovima za vizu, dok te<br />

polu-pismeni levaci iz ambasada i njihovo lokalno obezbedjenje<br />

prave majmunom i ponizavaju. Nekada sam bio besan. Onda<br />

sam kao nesto pokusao da promenim. Doveo jos vece lopove<br />

na vlast jednog davnog oktobra. Sad vise nemam ni zivaca za<br />

suze. Povukao sam se u virtuelni svet racunara. Gde samo<br />

moderatori mogu da mi kresu krila.<br />

Nidò: Razmisljam o Srbiji koja bi bila svakako bolja od ove<br />

danasnje kvazi legalisticke. Ne trazim mnogo, samo ono sto<br />

nam kao normalnim ljudima pripada. Ne zelim da gledam<br />

ovakvu sumornu sliku danasnjice. Zelim Srbiju bez ogranicenja,<br />

Srbiju u kojoj se postuju ljudska prava, Srbiju u kojoj se ne<br />

govori jezikom mrznje, Srbiju koja postuje svoje komsije i<br />

pospesuje saradnju na svim nivoima, Srbiju tolerancije izmedju<br />

neisomisljenika, Srbiju koja nece imati okove nacionalizma i<br />

vuci balast proslosti, Srbiju kao otvoreno drustvo koje nece<br />

poznavati granice bilo koje prirode.<br />

Abrakadabra: Ako moè{ da vidi{ deo uni{tenog svog ìvota i<br />

bez jedne re~i ponovo da ga gradi{... i bez uzdaha podnese{<br />

gubitak. Ako moè{ da bude{ zaljubljen u svoju ideju, ali ne i<br />

lud od nje, ako moè{ da bude{ jak, ali ne i grub, da ne mrzi{<br />

onog koji tebe mrzi, da se ipak bori{ i da se brani{. Ako moè{<br />

da vidi{ kako tvoje re~i izvr}u nevaljalci da razdraè glupake i<br />

da slu{a{ kako luda usta o tebi laù, a da sam ne kaè{ ni jednu<br />

jedinu la`, ako moè{ da sa~uva{ dostojanstvo u slavi, ako<br />

moè{ da zadobije{ pobedu posle poraza i te dve varke podjednako<br />

primi{, onda }e svi bogovi, slava i pobeda biti zauvek tvoji<br />

poslu{ni robovi i ono {to je ve}e od svake slave i od svih kraljeva.<br />

Bi}e{ ~ovek, sine moj. To rece Rudyard Kipling. To mislim i<br />

ja. A to zelim i za vas. Da budemo ljudi, iako smo Srbi.<br />

The boy: Siguran sam da vecina nas mladih ljudi zeli bolju<br />

Srbiju, bolju od ove danasnje. U situaciji smo da primecujemo<br />

tendencije ka zblizavanju ljudi, nacija i nestanku granica, a kod<br />

nas se stvari ne menjaju na bolje. Mi i dalje bolujemo i ne<br />

prihvatamo lecenje. Neki ljudi ne zele bolje i to je nas problem.<br />

Zato mi mladi treba da budemo aktivniji. Da iniciramo<br />

saradnju sa vrsnjacima iz sveta a posebno iz regiona. Da<br />

upoznamo starije da moraju da nauce vise o ljudskim pravima i<br />

postovanju istih. Zelim da vidim da se Srbija smeje, to ce mi<br />

mnogo znaciti.<br />

Flash Gordon: Bicu skroman i necu traziti ono sto je<br />

nemoguce. Zelim za pocetak da Srbija bude oslobodjena<br />

ovakvog nacina postovanja pravnih normi, kao sto to radi<br />

danasnja vlada. Skrivanje iza nepostojecih stavova i ideologija<br />

nas samo unazadjuje. Srbija treba da nuci da prasta, da potisne<br />

ruzna secanja proslosti, da pobedi sirove nagone i egoizam.<br />

Dosta smo se delili i sirili netoleranciju, treba da shvatimo sta su<br />

nam ciljevi.<br />

Boba: Naravno da se tesko zivi, i naravno da je sve teze ali<br />

moram pokusati da verujem. Da verujem da ce se Srbija izvuci<br />

iz ovih teskoca. Da ce pokusati da izvuce i nas. Verujem i<br />

moram da verujem zbog svog deteta. Zelim da ona zivi srecno i<br />

da ova gorcina i ponizenost koja se oseca u Srbiji ostane iza nas<br />

a neka druga Srbija jaka i nesalomljiva ostane za nasu decu.<br />

81

"Ne mozemo da ucinimo velika dela na ovoj zemlji. Mozemo<br />

da ucinimo samo mala dela sa velikom ljubavi"<br />

Veca: Sve u svemu Srbija sada mora da ojaca. Neko bi pomislio<br />

da je to prilika da se poletno spremi za novi pocetak. Ali Srbija<br />

je blize ideji kraja, mi zivimo na kraju i nista ne mozemo uraditi<br />

dok ne zavrimo sa prosloscu. Zato i gubimo osecaj realnosti.<br />

Jedan stari hodocasnik isao je usred zime preko mosta<br />

u podnozju Himalaja kada je pocela kisa. Cuvar prelaza mu je<br />

rekao: "Kako ces, dobri covece, stici gore po ovakvom<br />

nevremenu?" Starac mu je veselo odgovorio: "Moje srce je vec<br />

stiglo tamo, ostatku mene lako je da ga prati." Ako ste spremni<br />

da stavite na kocku citav svoj zivot, dobicete natrag novi, cist<br />

kao suza, i postacete zaista slobodni, zauvek.<br />

2277: Zelim da mi, pojedinci, porusimo prepreke koje su u<br />

nama, i na takav nacin doprinesemo da Srbija postane bolja.<br />

Da prestanemo da se delimo, da se cepamo, da podmecemo<br />

jedni drugima, vec da imamo jedan zajednicki cilj, da pobedimo<br />

animozitete i da otvaramo vrata Evrope. Mi imamo velike<br />

potencijale, a nas najveci potencijal je mladost, mi. Ja sam<br />

spreman, a verujem i vi da svojim znanjem osavremenimo sve<br />

tokove zivota, i da svojom energijom pokrenemo Srbiju u neko<br />

bolje vreme. Sve je na nama, i nadam se da cemo snage<br />

iskoristiti na pravi nacin.<br />

Boka: Moja vizija Srbije! Srbija kao uredjeno, umiveno, doterano,<br />

gradjansko, demokratsko drustvo, u kome SLOBODAN<br />

gradjanin ima dominantnu ulogu, i kome je sve podredjeno! A<br />

da bi od danasnjih, amorfnih, podanicki nastrojenih gradjana,<br />

evoluirali do slobodnih gradjana, moramo rascistiti sami sa<br />

sobom, sta je sloboda. Ako razumemo pojam slobode, i prihvatimo<br />

je kao nacin zivljenja, postacemo slobodni gradjani. A<br />

onda cemo i dostici viziju Srbije kojoj tezim. Jer, bez slobode je<br />

ìvot i besmislen i bljutav. Sigurno je nesnosno ropstvo u koje<br />

nas gura okruzenje. Ali je jo{ nesnosnije ono koje sami sebi<br />

name}emo. [ta smo bez slobode? Ni{ta spomena vredno. Tek<br />

„oru|e koje govori", kako je Aristotel okarakterisao robove.<br />

Mizerne ma{ine, dakle, koje, usput budi re~eno, po<br />

delotvornosti daleko zaostaju za pravim. [ta nam ostaje,<br />

odreknemo li se slobode? Tek sumorno i otu`no bitisanje, koje<br />

se te{ko moè nazvati ìvotom. A ipak se vecina gradjana<br />

Srbije, godinama, spremno li{ava slobode, zatvaraju}i sebe u<br />

vlastitim snagama sagra|enu tamnicu. U usku }eliju sazdanu od<br />

to svakako moram i od ovo nikako ne smem. Malo je vazduha i<br />

malo svetlosti u toj }eliji. U njoj se di{e te{ko, vidi slabo i mutno.<br />

Tu se gu{i, kr`lja, skon~ava. Upitate li ljude oko sebe, za{to to<br />

sebi rade, odgovori}e vam sa ~u|enjem da je to samo po sebi<br />

jasno - borba za opstanak, koja name}e ~oveku mnoge obaveze<br />

i mnoga odricanja. Proizlazi tako da zarad preìvljavanja ubijaju<br />

ìvot u sebi. Ne{to se tu, o~igledno ne uklapa. Naravno, odgovor<br />

je veoma daleko od istine. Izgovor je to, stvoren da se prikriju<br />

stvarni razlozi, jer ljudi po pravilu zamu}uju istinske pobude<br />

za ono {to ~ine. Pro~eprkamo li malo po nebrojenim svakako<br />

moram i nikako ne smem, nai}i }emo na veoma malo toga {to<br />

zasita sluì opstanku kao navedenoj svrsi. Najve}i deo stvari<br />

koje }emo na}i ima cilj da zadovolji jednu sasvim drugu potrebu.<br />

To je potreba da se pokaè i pred sobom i pred drugima.<br />

Da se iznude priznanja, odobravanja, pohvale, divljenja. To je<br />

potreba da ~ovek samom sebi dokaè kako je, eto, bolji od<br />

mnogih i kako nimalo ne zaostaje u sveop{toj, a suludoj ìvotnoj<br />

trci. To je potreba da se, jasno re~eno, ta{tina zadovolji.<br />

ôvek tako sebe pretvara u roba, u puko oru|e sopstvene<br />

ta{tine, ro|ene iz duboke unutra{nje neisgurnosti i<br />

sveproìmaju}eg straha. Koliko je samo suvi{nih budala{tina<br />

me|u brojnim moram i ne smem kojima ljudi sebe satiru i gu{e.<br />

Koliko izli{nih besmislica. Koliko {tetnog, ponekad ~ak<br />

zlo~ina~kog ima u svemu tome. Surovo je ropstvo koje ljudi sebi<br />

name}u, a ni zbog ~ega stvarno vrednog i va`nog. Najve}i<br />

neprijatelj slobode nije sila koja nam se otvoreno iz okruzenja<br />

name}e, ve} na{a vlastita ta{tina koja nas podmuklo u ropstvo<br />

zavodi. Unutra{nju slobodu je nemogu}e dose}i dok se ne oslobodimo<br />

ta{tine. A ìvot bez slobode nije ìvot. Tek sumorno i<br />

otu`no bitisanje.<br />

Marina: Ponekad se pitam da li postoji kod mene vizija Srbije<br />

ili to samo hocu da se poguram 20 godina unapred. Ali tada cu<br />

imati 50 godina i ona vizija koju sam imala ostace iza mene. Ali<br />

sto da ne ako znam da ce nasa deca uzivati u tome. Kao sto je<br />

rekao Djindjic: "Gledajte u buducnost tamo cemo se sresti vi i<br />

ja". Moja vizija je njegova vizija. Dopustite da se dogodi.<br />


www.zamislisrbiju.org, 18. avgust 2005. Pi{e: Petar Lukovi}<br />

Kako se Velimir Ili} izvinio?<br />

Eksluzivni stenogram sa sednice Vlade Srbije<br />

Zastra{uju}e najave da }e SPO i G17+, energi~no,<br />

po ~emu su odavno poznati, na sednici<br />

Vlade Srbije zahtevati da se raspravlja o<br />

"modalitetima verbalne komunikacije" Velimira<br />

Ili}a s novinarima, uz horroristi~ku pretpostavku<br />

da je sasvim mogu}e da ministar bude<br />

smenjen – dobile su svoj dramati~an epilog:<br />

ako smo dobro razumeli ono o ~emu su nas na<br />

KZ[ obavestili ministri, Vlada Srbije se zbog<br />

iskrslih neprijatnosti najiskrenije izvinila<br />

Velimiru Ili}u koji je u kapitalnom odsustvu<br />

izrazio "àljenje" i naglasio da bi "sigurno<br />

svakog novinara {titio ako bi bio ugroèn ili<br />

izloèn stvarnoj opasnosti". [ta se, vaistinu,<br />

de{avalo na ovoj sednici Vlade kazuje mogu}i<br />

stenogram koji se autoru teksta javio negde po<br />

zavr{etku sednice.<br />

VOJISLAV KO[TUNICA (smirenim, nazalnim<br />

glasom): Otvaram sednicu Vlade Srbije<br />

povodom tendera za izbor privatizacionog<br />

savetnika za NIS. Verujem da svako od vas...<br />

DRAGAN KOJADINOVI] (ravnogorski<br />

odlu~no ustaje): Predsedni~e, ne moram da<br />

obja{njavam koliko mi je neprijatno {to vas<br />

prekidam usred tendera, oduvek znate koliko<br />

mi je drago {to sam ministar u Vladi ~iji ste vi<br />

najdraì predsednik, ali sam ju~e nehotice<br />

obe}ao javnosti da }emo, kao, raspravljati o<br />

napadu novinara na na{eg Velja, mislim, bio bi<br />

red da se odredimo i da tu stvar zaklju~imo,<br />

nadam se da sam bio jasan...<br />

VELIMIR ILI] (dobacuje): Ma, mogu da mi<br />

pu{e kurac, pizda im materina, serem im se u<br />

novinarstvo!<br />

VOJISLAV KO[TUNICA (skida nao~are):<br />

Pla{im se da nisam obave{ten o ~emu je problem...<br />

VELIMIR ILI] (hladnokrvno): Problem je u<br />

tome {to mogu da mi se napalapaju jaja, ako<br />

sam bio jasan...<br />

MLA\AN DINKI] (nervozno gu`vaju}i<br />

sako): Dozvolite da primetim da mogu da<br />

razumem kolegu Ili}a, ju~e sam pred tim istim<br />

novinarima...<br />

VELIMIR ILI] (upada): Oliù mi muda, sestru<br />

im jebem pla}eni~ku!<br />

MLA\AN DINKI] (nastavlja mirno):... govorio<br />

kako na{ Velja radi "genijalan posao" i kako<br />

nije fer da jedan spontani incident bude povod<br />

za napad za na{eg najboljeg ministra, bez obzira<br />

{to se u kulturolo{kom smislu moè re}i da...<br />

VELIMIR ILI] (besno ka Dinki}u): Nabijem<br />

te na kurac kulturolo{ki na koji si mi se ve}<br />

odavno popeo! Zabole me {ta radi{ u svom<br />

Ministarstvu, nemoj da te ~ujem da mi se<br />

me{a{ u pos'o, jesi ~uo? A te fore – da radim<br />

genijalno, naravno da radim vi{e od svih vas,<br />

pizda vam materina – ostavi za Labusa. Znamo<br />

se, prijatelju. Nemoj samo da po~nem da serem<br />

o parama i akcizama...<br />

MIROLJUB LABUS ({ire}i ruke): Nemojte<br />

tako, gospodine Veljo. Eto, Predsednik ne zna<br />

o ~emu se radi...<br />

VELIMIR ILI] (ledeno): Radi se o tome da<br />

me jebu, o tome se radi, pi~ka im materina da<br />

im pi~ka materina...<br />

VOJISLAV KO[TUNICA (uznemireno):<br />

Kolega Ili}u, izvinite {to pitam, ali {ta se, u<br />

stvari, desilo? Nisam imao prilike da se upoznam<br />

sa slu~ajem o kojem govorite – da li je<br />

{tampa o tome pisala?<br />

VELIMIR ILI] (sladostrasno): Nekom }u<br />

jebati sestru u pi~ku.<br />

MIROLJUB LABUS (zgroèn): Nemojte,<br />

molim vas.<br />

VELIMIR ILI] (ljut): Ti da }uti{, nema{ prava<br />

da se javi{ dok ne bude{ imao "i}" u prezimenu,<br />

a, uzgred, pojeba}u ti sve ove ènske portparole,<br />

jesi li me ~uo?<br />

VOJISLAV KO[TUNICA (izvinjavaju}i se): A<br />

mo`da da nam kolega Velja objasni {ta se to<br />

dogodilo?<br />

VELIMIR ILI] (smireno): Ni{ta se, bre, nije<br />

dogodilo. Mi na Kopaoniku, otvaramo ski-lift...<br />

DRAGAN KOJADINOVI] (neoprezno): Skilift<br />

u avgustu?<br />

VELIMIR ILI] (okre}e se ministru kulture):<br />

A da mi malo popu{i{ kurac u ski-liftu, ti i Vuk,<br />

zajedno sa Danom, a?<br />

MIROLJUB LABUS (zgroèn): Nemojte,<br />

kolega, molim vas, jo{ jednom.<br />

VELIMIR ILI] (nastavlja): Mi na Kopaoniku<br />

sa Austrijancima koji ho}e da uloè deset stotina<br />

milijardi dolara u dva ski-lifta...<br />

MLA\AN DINKI] (crven od ljubomore):<br />

Jesu li obave{teni o PDV?<br />

VELIMIR ILI] (sibirski hladno): Odjebi, bre,<br />

Dinki}u... i usred te konferencije neka ènska<br />

sa B92 po~ne da me pita o Marku Milo{evui}u!<br />

Marko Milo{evi}, da vas podsetim, u ìvotu<br />

nije uradio ni{ta protivzakonito, jedino {to je<br />

{amarao Zorana Milovanovi}a. Sve se svelo da<br />

se zadrì optu`nica tog Milovanovi}a, jednog<br />

de~aka koji nema od ~ega da ìvi, kojem sam<br />

drugarski savetovao da oprosti Marku....<br />

DRAGAN KOJADINOVI] (inspirisan): E, to<br />

je bio jedan od povoda da se javim...<br />

VELIMIR ILI] (nervozno): Moè{ da mi se<br />

javi{ i zakaè{ kad }e{ da mi se napase{ jaja....<br />

VOJISLAV KO[TUNICA (oprezno):<br />

Nastavite, Ili}u, da ~ujemo.<br />

VELIMIR ILI] (razlo`no): Rekao sam: "Mi<br />

smo ovde do{li na jednu investiciju veoma<br />

ozbiljnu. Gospodo sa B92, gde god da odete,<br />

napravite haos"<br />

DRAGAN JOÎ] (sanjivo): Ta~no.<br />

VELIMIR ILI]: "Vi ste bolesni, vi ste za psihijatrijsku<br />

kliniku, vi treba da se le~ite kolektivno".<br />

DRAGAN JOÎ]: Ta~no.<br />

VELIMIR ILI]: "Vama treba tretman na<br />

Kopaoniku, napravi}emo jedan centar za vas,<br />

da vas zbrinem. To vam ja obe}avam, evo<br />

pomo}i }u vam, va{eg velikog stru~njaka<br />

Verana Mati}a da dovedete da ljudi gldaju<br />

poslednje idiote u Srbiji".<br />

VOJISLAV KO[TUNICA: Ne vidim u ~emu je<br />

problem.<br />

DRAGAN KOJADINOVI]: Ako dozvolite,<br />

{efe, problem je u medijima, ne u Ili}u, mada...<br />

VELIMIR ILI] (opasno besan): Mada ti ja<br />

malo jebem mater, da ide{ u ~etiri lepe pizde<br />

SPO materine...<br />

MIROLJUB LABUS (zaprepa{}en): Nemojte<br />

tako, kolega!<br />

VELIMIR ILI] (o{tro): A da mi ti malo oliè{<br />

jaja, profesore?<br />

VOJISLAV KO[TUNICA (neobave{teno): A<br />

{ta mi sad treba da radimo?<br />

MLA\AN DINKI] (oprezno): A da slu~aj<br />

Marka Milo{evi}a pripi{emo êdomiru<br />

Jovanovi}u, otkrijemo da je Jovanovi}<br />

pose}ivao Marka u [ilerovoj ulici, pomenemo<br />

Bebu Popovi}a i poveèmo ga s Mirom, sve<br />

svalimo na leda Zorana |indi}a...<br />

VELIMIR ILI] (anksiozno): Taj êda mi<br />

odavno ide na kurac...<br />

PREDRAG BUBALO (neo~ekivano): A {ta<br />

}emo sa NIS-om?<br />

VELIMIR ILI] (ogor~eno): Neka ti NIS pu{i<br />

kurac, mamicu ti jebem nafta{ku... dok se<br />

odlu~uje o meni ti sere{ o privatizacionom<br />

savetniku...<br />

VOJISLAV KO[TUNICA (okre}e se Dejanu<br />

Mihajlovu): A da objavimo saop{tenje u kojem<br />

otkrivamo da LDF stoji iza napada na Velja?<br />

MIROLJUB LABUS (gramati~ki umorno): Na<br />

Velju.<br />

VOJISLAV KO[TUNICA (semanti~ki): Na<br />

Velja, tako se kaè u â~ku.<br />

VELIMIR ILI] (odsutno): Nabijem vas sve na<br />

kurac u obe varijante!<br />

DEJAN MIHAJLOV (umorno): A {ta kaète<br />

na ideju da u ljubavnu vezu dovedemo novinarku<br />

B92 i êdomira Jovanovi}a? "Kurir" bi<br />

nam to objavio na naslovnoj strani, "Srpski<br />

nacional" podrào, "Evropa" bi nam se<br />

pridruìla, "Ve~ernje novosti" ne bi zaostale,<br />

"Nin" bi pratio, Ili}a niko ne bi pominjao!<br />

VELIMIR ILI] (uàsnut): A ho}e{ da me elimini{e{,<br />

mamicu ti debelu nataknem na kurac,<br />

da me se re{i{, ne}e mo}i, pi~ka ti materina da<br />

ti pizda materina pan~eva~ka...<br />

MIROLJUB LABUS (potpredsedni~ki):<br />

Nemojte tako o{tro, Ili}u...<br />

VELIMIR ILI] (ogor~eno): Je li vi 'o}ete<br />

moju ostavku? Da vas ostavim bez telefona,<br />

puteva, aviona... Vladika Jovan gleda u mene<br />

kao u patrijarha Pavla, pizda vam materina, da<br />

onaj avion nisam i{~upao iz njinih ruku...i to mi<br />

je hvala da me jebe Labus, mamicu ti se<br />

najebem szguza, jesi li ~uo?<br />

MLA\AN DINKI] (smireno): Taman posla,<br />

kolega, o kakvoj ostavci govorite! Ono {to<br />

radite, naprosto je fantasti~no: putevi,<br />

podvo`njaci, telefoni, ski liftovi... sramota je<br />

ono za Marka Milo{evi}a {to vam se imputira,<br />

vi ste, svi znamo, bili na planini Jelici i krili ste<br />

se....<br />

VELIMIR ILI] (klima glavom): Krio se.<br />

MLA\AN DINKI] (ubedljivo): I sad vas izrodi<br />

optuùju da ste pomogli Marku... a, u stvari,<br />

niste.<br />

VELIMIR ILI] (nemo}no): Jesam.<br />

MLA\AN DINKI] (zbunjen): Jeste?<br />

VELIMIR ILI] (mentalno organizovan):<br />

Naravno da jesam, jer mi je re~eno da mu<br />

pomognem, pizda vam materina. Kad sam<br />

pro{e nedelje razgovarao sa ministrom<br />

Zoranom Stojkovi}em, re~eno mi je da probam<br />

da uti~em na onog jadnog mladi}a, ali tako da<br />

niko ne primeti.<br />

ZORAN STOJKOVI] (iz off'-a): Nisam ba{<br />

tako mislio.<br />

VELIMIR ILI] (ogor~eno): A da mi malo ba{<br />

popu{i{ kurac, onako pravni~ki, a?<br />

VOJISLAV KO[TUNICA (ozbiljno):<br />

Dovoljno sam ~uo da predloìm neku vrstu<br />

rezolucije...<br />

ZORAN STOJKOVI] (ugledno): Pravosude je<br />

nezavisno!<br />

VELIMIR ILI] (dobacuje): Do kurca!<br />

VOJISLAV KO[TUNICA (smrtonosno ozbiljan):<br />

A da se Velja izvini novinarima?<br />

VELIMIR ILI] (besno): Mogu da mi ga<br />

halapljivo polapaju!<br />

VOJISLAV KO[TUNICA (oprezno): A da se<br />

Velja izvini preko tre}eg lica, recimo, da kaè<br />

da mu je ào {to je bio nervozan, da }e se<br />

popraviti...<br />

VELIMIR ILI] (dobacuje): Neka mi novinarke<br />

popu{e kurac!<br />

MIROLJUB LABUS (ne~ujno): Nemojte tako,<br />

kolega...<br />

VOJISLAV KO[TUNICA (obra}a se ministru<br />

Naumovu): Kad bude{ na konferenciji za<br />

{tapu, reci da je Velji ào...<br />

VELIMIR ILI] (normalno): Nije mi ào,<br />

pi~ka im lepa materina! Jebem im dete u<br />

kolevci, majku u prkno, oca u usta! Najebem<br />

im se onoliko dece koliko ih porode, da im se<br />

najebem, pizda im B92 materina!<br />

VOJISLAV KO[TUNICA (mirno): Predlaèm<br />

da se Velimir Ili} izvini preko tre}eg lica ali na<br />

takav na~in da Vlada nema nikakvog udela u<br />

tome...<br />

ZORAN STOJKOVI] (odu{evljen): Da<br />

po{aljemo ministra za energetiku da pri~a s<br />

novinarima?<br />

VELIMIR ILI] (oklevaju}i): Nije on lo{, sestru<br />

mu jebem.<br />

VOJISLAV KO[TUNICA (odlu~no): Mislim<br />

da smo se dogovorili. Neka ministar za energetiku<br />

pro~ita saop{tenje koje Ili} nije potpisao.<br />

Neka se izvini u svoje ime.<br />

VELIMIR ILI] (drsko): Nemoj da vam jebem<br />

nanu ako bude druk~ije!<br />

ZORAN STOJKOVI] (autoritativno):<br />

Ministarstvo pravde stoji iza tebe!<br />

VELIMIR ILI] (happy): Jeba}u nekom<br />

majku, tek da se zna itd.<br />

VOJISLAV KO[TUNICA (ozaren): A sad,<br />

kad smo re{ili ovaj problem koji uop{te nije bio<br />

problem – ve} medijska podvala Zorana<br />

|indi}a – da se vratimo nafti....<br />

VELIMIR ILI] (ozbiljno): Kako nafta nije u<br />

mom vidokrugu, zabole me kurac za tender,<br />

nabijem ga na MMF. A {to se novinara ti~e,<br />

kad god poèle – mogu da mi ga popasu do<br />

jaja!<br />

VOJISLAV KO[TUNICA (dramati~no):<br />

Zavr{ili smo, dakle, prvi deo sednice. A sad,<br />

nafta...Da ~ujem komentare!<br />

VELIMIR ILI] (u odlasku): Nabijem vas na<br />

oktane sve redom!

Bilten br. 1: Zamisli Srbiju - Forum NVO Kraljevo

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?