NO V A M ISA O

no vin skom ili ča so pi snom pred i sto ri jom, u ko jem se pak na la ze ne ka odnaj dra go ce ni jih či ta lač kih ot kri ća ove knji ži ce ko ja le pim ot kri ći ma ionakoobi lu je. Va lja is ta ći frag men te o Bal ka nu kao evrop skom Dru gom, tekstove o ro ken ro lu i re geu kao traj nim od red ni ca ma al ba ha ri jev skog osećanja sve ta (oda tle va dim i ovu re če ni cu, epo hal nu u svo joj „ze nov skoj“jed no stav no sti: „Niš ta ne mo že da opi še zvuk bas gi ta re ko ji se ču je tr buhom“.Tač no – niš ta; osim mo žda sa me te re če ni ce!), kao i ogled o pa duber lin skog Zi da i jed noj „re cep cij skoj ano ma li ji“ o ko joj je u nas da le kopre ma lo pi sa no, a o če mu smo baš „mi“ po zva ni da pi še mo: ka ko je taj padZi da, na i me, u ne kom du bljem smi slu pro šao mi mo nas i iz van fo ku sa na šedu blje pa žnje, jer smo se mo ra li po sve ti ti dra ma tič nom uru ša va nju na šeglo kal nog, (post)ju go slo ven skog sve ta, ko je nam je ži vo te iz vr nu lo na glavačke na je dan da le ko tra u ma tič ni ji na čin. Ni su ma nje za ni mlji ve ni re miniscen ci je o žu đe noj Evro pi/Za pa du iz per spek ti ve em bal kan skog emso ci ja li stič kog Dru gog, o pre vo đe nju, po tom auto bi o graf ska re flek si ja opiš če voj po tre bi za bek stvom od ja sni jih od je ka Isto ri je u sop stve nomde lu, ko je se, gle, okon ča lo po ra zom i pre da jom baš on da ka da je pi sackao gra đa nin od nus po ja va te isto ri je „po be gao“ čak u Ka na du, da bi joj sekao pi sac za pra vo po pr vi put obra tio, ve ro vat no za u vek. „Esej o ni če mu“,li te rar no mo žda i naj bri ljant ni ji tre nu tak ove knji ge, po ka zu je Al ba ha ri jevuveš ti nu lu cid nog, a ne pre ten ci o znog pro miš lja nja „spolj nih“ gra ni caknji žev nog tek sta i is ku stva. Tu su i iz van red ni za pi si o emi grant skom veltšme r cu i nje go vim ne ka da dir lji vo, a ne ka da ga dlji vo ki ča stim ma ni fe stacija ma, o ocu kao bli skom, ću tlji vom i ne žnom stran cu...TEORIJE KULTURE75Pri rod no se na sta vlja ju ći na već ocr tan, i ma nje-vi še is pu njen, te mat skikrug ne ko li ko svo jih pret hod nih „ne fik cij skih“ ko lek ci ja, Al ba ha ri u no vojknji zi na sta vlja da ši ri i ure đu je tu već uta ba nu sta zu, uspe va ju ći pri to meu onom naj te žem: da ne bu de ni pred vi dljiv ni do sa dan. Što je, opet, presve ga za slu ga nje go vog iz nim nog li te rar nog da ra, od one naj re đe sor te,onog ko ji sva ku mo gu ću „unu tar tek stu al nu“ ba nal nost hva ta u le tu, preventiv no, igrom i kraj nje sup til nom iro ni jom ili pak po ma lo ša man skimume ćem un d e r sta te m e n ta pre o bra ža va ju ći je u neš to sa svim su prot no.Otu da je ova knji ga – uz gred, kan da pre du gač kog i po ma lo ro go bat nogna slo va – za či ta o ca, na ro či to onog is ku snog u al ba ha ri jev skim li te rar nimko or di na ta ma, pra vi maj dan za do volj stva u tek stu, niš ta ma nje (i niš ta manjera fi ni ra no) ne go u nje go vim naj bo ljim ro ma ni ma i zbir ka ma pri ča.Mak ar i p o v r š niji p oznavaoci literature D ragana Velik ića neće biti izne na -đe ni ti me što se u svo joj no voj knji zi ovaj pi sac po drob ni je ba vi Na bo kovim,Er ne stom Sa ba tom, Ita lom Zve vom i spo me nu tim Tiš mom (Tiš ma je„čo vek-ostr vo“, re ći će Ve li kić), ali neš to uz gred ni je i mno gim dru gim pi scimačije de lo, p a u nekom smislu i biograf ija, koresp ondira s a onim ko je ispisuje pi s ac A stra ga na. Slič no je i sa gra do vi ma piš če vog ži vo ta, a oni su,p ore d ro d no g B eograda, s a je dne s trane, m etrop ole po du nav ske tran sverzale Beč i Peš ta, na ko je se na do ve zu je i Ber lin kao da nas in te lek tu al no najiz azovni je me s to ovo g naše g de ka dent nog kon ti nen ta, do čim su to na drugoj,sun ča ni joj stra ni, Pu la kao grad de ti njih sen za ci ja ali i po to nje, zre le retrospek tiv ne kontemp lacije, ili Tr s t, Venecija, Urbino. . . K njigu „O piscima igradovi ma“, tek s t p o tek s t, u raznim uzgre dnim prilik ama i p o vodima p o -ste pe no is pi su je Ve li ki će vo spi sa telj sko, či ta lač ko i put nič ko is ku stvo iume će (da, i pu to va nje, kao i ži vot sam, zah te va po seb no ume će, ni je to zas vakoga, osim u smislu puko g i trivijalno g prem ešt anja tela s je dno g m e -sta na dru go, što ume sva ka stri na-šver cer ka!) i ono što se na kon cu ob likujejes te ese jis tičk a proz a je dno g izoštreno g „ok a na putu“ (M . Prodano -vić ) koje ume da je dnu vazda preteću trivijalnos t neko g od vi še pri vat nogis ku st va tran scendira u lagano, p onek ad gotovo „ rep ortersko“ š tivo nad -lič nog tj. nat pri vat nog zna ča ja, u se ri jal tek sto va po ve za nih pre sve gaautor skim sen zi bi li te tom ono ga ko zna da re či ima ju ma lo vred no sti bezono ga što im po tmu lo pret ho di, a što u či ta o cu osta je da ži vi kao ne ka kav„p o dra zu me va jući “ vi šak vred no sti izražen u nik ada - ne - prek idanom dijalo -gu sa pi scem u pi ta nji ma za jed nič kog po sto ja nja, uvek i svu gde, ov de i sada. Pro s ti je re čeno, Velik ić ispisuje z apise koji su priro dna nadopuna i do -dat no osve tlja va nje sve ta nje go vih ro ma na, i ta ko ih va lja i či ta ti. Ako suvam ti ro ma ni, ili bar ne ki od njih, bli ski, bi će vam bli ska i ova knji ga, akone, on da će vam ona da ti mno go ma nje ne go što bi mo gla. •NOVA MISAO / Podunavski splin, a i šire