NO V A M ISA O

TEORIJE KULTURE70mno go za jed nič kih ele me na ta; u jed nom mo men tu je vrej ske za na tli je bilisu prak tič no je di ni ko ji su ob ra đi va li sre bro pro iz vo de ći na kit, ka ko zaje vrej sku, ta ko i za mu sli man sku za jed ni cu. Na kon 1948, ve ći na je vrej skepo pu la ci je na puš ta Je men od no se ći sa so bom i taj ne svo je umet no sti.Za Ame rič ke sta ro se de o ce No vog Mek si ka i Ari zo ne, ko ral je sko raš nji fe nomen.Kon kvi sta do ri su u XVI ve ku do ne li pr ve ko ral ne bro ja ni ce i ubr zo ovafor ma po či nje uti ca ti na tra di ci o nal ni or na ment. Špan ci, kre ću ći se ka unutrašnjo sti Ame ri ke pu tem El Ca mi no Real de Ti er ra Aden tro, otva ra ju ka toličke mi si je ko je po sta ju me sta za tr go vi nu. Tač nu sim bo li ku ko ra la je teš kood re di ti jer je ov de cr ve na bo ja ta bu, me đu tim, ka ko ob jaš nja vaš kom bi novanje ko ra la sa tir ki zom?Đo ja de Si mo ne: Ame rič ki sta ro se de o ci su od u vek upo tre blja va li tir kiz,on je vre me nom ste kao sve tu ko no ta ci ju do bi ja ju ći na va žno sti i u rob nojraz me ni. Na su prot to me, ko ral su do ne li Špan ci u XVI ve ku jer su, vi dev šicr ve ne školj ke upo tre blje ne u na ki tu, mi sli li da sta ro se de o ci već zna ju zako ral. Upo tre ba ko ra la sa tir ki zom sim bo li zu je rav no te žu iz me đu pri rodnihmo ći va zdu ha i va tre. Ovo je upa dlji va slič nost sa Hi ma laj skom koncepci jom.Ko ja je sim bo lič na ulo ga na ra, a ko ja pu stinj skih bi ća po put guš te ra ili vi linko nji ca?Đo ja de Si mo ne: Nar je jas an simb ol sink razije južnoev ropske i andaluzij -ske kul tu re sa ame rič kom. Nar (gra na da) je bio sim bol obi lja i u hriš ćan skojreligiji i u isla mu. St arosedeoci su ga us vojili i interpretirali k ao “bundevinc vet ”, ti pi čan z a njihov u kulturu. Takođe i Lorensk i k r s t, s a dve horizont al -ne li ni je, pod se tio je sta ro se de o ce na vi lin ko nji ca, sim bol pe ri o da sa zrevanja ku ku ru za. Usvo ji li su sim bol kr sta, ali sa dru ga či jim zna če njem!Iz lo žbe Mi ra bi lia Co ra lii pred sta vlja ju po če tak no vog pu to va nja ka tra di ci jiob ra de ko ra la u Ita li ji. Pr va je po sve će na ba rok nim re mek de li ma je vrej skih isi ci li jan skih za na tli ja iz me sta Tra pa ni. Je vrej ska za jed ni ca igra la je va žnu ulo ­gu u ob ra di ko ra la u Sa mar kan du, Del hiu, Je me nu, Al ži ru, Ma ro ku, An da lu zi jii ko nač no Si ci li ji. Do la ze ći sa se ve ra Afri ke, do ne li su ju deo­arap sku kul tu runa ovo ostr vo i ka sni je de ter mi ni sa li eko nom ski i umet nič ki raz voj. Ob ra đi va lisu ko ral još u pe ri o du u kom hriš ća ni ni su po ka zi va li in te res. Zlat no do ba koralne umet no sti u Ita li ji je pe riod iz me đu kra ja XVI i po čet ka XVI II ve ka i od likuje ga ra fi ni ra na teh ni ka u zla tu i re zba re nim ko ra li ma, di na mič na, mi ni jaturna ba rok na skulp tu ra, pred me ti kom plek sne kom po zi ci je za ka te dra le,pri vat ne ka pe le, ali i za Wu nd e rka mm e r. Da li bi de talj ni je obra zlo ži la procesza po čet u ovom pe ri o du?Đo ja de Si mo ne: Po sto ji du bo ka po ve za nost iz me đu krv cr ve nog dra guljai je vrej ske za jed ni ce. Zbog nji ho ve vr lo ne si gur ne ži vot ne sud bi ne,uvek su bi li po sve će ni tr go vi ni ro bom od suš tin ske va žno sti, kao što sudi ja man ti ili ko ra li, ko je je bi lo la ko kon ver to va ti u no vac u slu ča ju bekstva.Sva ki put, ka da su bi va li pri si lje ni na od la zak, od no si li su sa so bom itaj ne ob ra de ko ra la, ali i ple me ni tih me ta la; upra vo to se do go di lo 1492.sa je vrej skom di ja spo rom iz An da lu zi je i sa Si ci li je. Doš li su sa te ri to ri jeMag hreb u Ita li ju, a po tom su na pu sti li Si ci li ju da bi se na se li li u Đe no vi iLi vor nu, gde su im bi le osi gu ra ne ve će slo bo de. Pre bek stva, na Si ci li ji,De Simone i Putevi korala / NOVA MISAO