NO V A M ISA O

TEORIJE KULTUREApotropejska priroda crvenog draguljaDe Simone i Putevi koralaPiše: Anastazija CepfBez se ća nja, na pre dak ne mo že po sto ja ti.An to ni no De Si mo ne (1931–2010)68I ra mo scel li freschi a an co ra vi vi ne as sor bo no nel mi dol lola for za e a con tat to col mo stro s’in du ri sco no,as su men do nei brac ci e nel le fo glie una rigidità mai vi sta.Od lo mak iz IV knji ge Ovi di je ve M e ta mo r fo ze ka zu je ka ko je Per sej stvorioko ral. Poš to je ubio Me du zu, po čeo je da spi ra krv stvo re nja sa svo jihru ku, osta vlja ju ći Me du zi nu gla vu na sve že ubra nim al ga ma. Me du zi nakrv pre tvo ri la je mor sku tra vu u cr ve ni ka men – ko ral. Odu še vlje ne nim fesu na sta vi le na ta pa ti al ge u krv u že lji da stvo re još.Co ral li um ru brum, dra go ce ni cr ve ni ko ral iz Me di te ra na, ni je bilj ka, iako jeu ob li ku žbu na, ni je mi ne ral, iako je oka me njen, ali je ste ži vo ti nja, ko lo nijapo li pa ko ji pru ža ju dom naj bo ga ti jim eko si ste mi ma na sve tu. Krozsred nji vek i po čet kom mo der nog do ba ko ral je bio pred met nad me ta njado mi nant nih kul tu ra, a oblast Ve zu va zna čaj ni cen tar po slo va nja ko ra lima.Tu, u To re del Gre ku u Na pu lju, ima la sam čast da učim kao gost Antoni na de Si mo na, po kro vi te lja umet no sti, pred sed ni ka lo kal ne ban ke ivla sni ka kom pa ni je An to ni no de Si mo ne, osn ov an e 1830. i pre no še ne genera ci ja ma, u ko joj je 2007. ruč no iz ra đe na dra go ce na ko ral na sta tua raspeća za Pa pu Be ne dik ta XVI, a pre dva me se ca, u Ri mu, upi sa na je u pr viNa ci o nal ni Isto rij ski ar hiv naj sta ri jih kom pa ni ja u Ita li ji.U s vojoj is tra zi širih kulturološk ih pit anja p osre ds t vom um etnos ti, Antoni -no de Si mo ne je dugi niz godina s t varao jedins t venu kolekciju antik varnog,et nič kog, autoh to nog na ki ta iz ce log sve ta. Ka ko je vre me pro la zi lo,bi vao je sve vi še fa sci ni ran ot kri ći ma. Ču ve ni evro a zij ski pu te vi ka ra va na:Put za či na, ko ji je p ovezivao jug Arapsko g p oluos trva s a Mare N os trum iPut svi le, ko ji je kre nuo sa se ve ra Ki ne i pre ko ste pa cen tral ne Azi je do sezao do se ve ra, prela ženi su i u suprotnom sm eru od stra ne me di te ran skihtrgovaca ko ra lom. De Si mo ne se, uz in si sti ra nje na kul tur nom iden ti te tu,z alagao z a ob nov u i istraživanje ovo g manje p oznato g Pu ta ko ra la ko ji jepo ve zi vao se ver, na ro či to Kam pa nju, sa Ori jen tom. Ono što se kri je unu tarPu ta ko ra la je po re klo me di te ran skog na sle đa ko je je me ša vi na je vrej ske,hriš ćan ske i mu sli man ske tra di ci je, ali i ko mad Me di te ra na ko ji je za veora zličite kul tu re, p os t ao de o s vetsko g folk lora, inherent an etničkom nak i -tu. Logi čan is ho d bila je serija bijenalnih internacionalnih izložbi i mono -gra fi ja. Od 1996. odr ža no je šest iz lo žbi Pu te vi ko ra la i dve iz lo žbe Mi ra bi liaCo ra lii po sve će ne ita li jan skim re mek de li ma. Ovim po vo dom raz go va ra lasam sa na sled ni com An to ni na, Đo jom (Gi o ia) de Si mo ne.Pr va u ni zu iz lo žbi po sve će na je mon gol skom et nič kom na ki tu. Unu tar oveno mad ske po pu la ci je, umet nost ima du hov nu, pre ne go estet sku funk ci ju –slo bo da umet nič kog iz ra ža va nja bi la je i osta će ig no ri sa na. Šta mo žeš da mika žeš o Mon gol skom mi ru (Pax Mon go li ca) i ulo zi Džin gis Ka na, uzi ma ju ći uob zir nje go vo in si sti ra nje na va žno sti re li gij ske to le ran ci je?De Simone i Putevi korala / NOVA MISAO