NO V A M ISA O

3. Da li je muzika noćna ili dnevna? Određena muzika traži svetlost dana,dok pojedine numere zahtevaju atmosferu noći. Naravno, i ovde postojenijanse po pitanju doba dana, vremenskih uslova i sl. Postoji jedan kvalitetkoji pominjemo u ovoj kategoriji, a ono se odnosi na izvore svetlosti.Određeni zvukovi i melodije „pristaju“ isključivo uz neonsku rasvetu, aneke uz plamen sveće.TEORIJE KULTUREPrimer: klavirska kompozicija u durskoj skali lepo pristaje uz dnevne scene,dok recimo sint pop 80-ih često traži noć.4. Da li je sredina urbana ili ne-urbana? Da li moderan urban predeometropole, manji grad, selo, ili prirodna sredina nenastanjena čovekomnajviše pogoduje zvuku pesme? Naravno, pitanje ambijenta je veoma složeno,i u većini slučajeva od krucijalnoga značaja. Nijanse su beskonačne,ali čini se najvažniji faktor i dalje ostaje prisustvo čoveka ili pak njegovoodsustvo u fizičkom ili bilo kom drugom kontekstu.Primer: instrumentalnoj izvornoj narodnoj muzici lepo će odgovarati ruralnoili prirodno okruženje, dok se glem-rok ’80-ih teško može zamislitiizvan okvira američkih metropola u kojima je popularizovan.5. Materijal. Da li zvuk asocira na drvo, plastiku, metal, tkaninu? To se direktnoodražava na izbor scenografije i rekvizita. Nije redak slučaj da upravosam materijal određuje muzičku vrstu (hevi metal, soft metal, blek metal...).Nije teško pretpostaviti dominaciju materijala u numeri jednog hardkor industri benda, kao i u slucaju tropskog dečjeg muzičkog sastava.Primer: ponekad zastupljeni instrumenti određuju materijal (metalne perkusijenepogrešivo će asocirati na metal); ponekad su u pitanju visina,boja i glasnoća zvuka (tiha nežna melodija u višim registrima može asociratina svilu, dok distordirani zvukovi i zujanje mogu asocirati na hrapavuteksturu) i sl.6. Boja. Ovaj likovni element sa najlakše dovodi u vezu sa zvukom zbogzajedničke talasne prirode, kao i sposobnosti izražavanja emocija. Boje,njihov intenzitet, raznovrsnost, ili odsustvo određuju atmosferu i emotivnostanje pesme. Da li će spotom preovladavati topli ili hladni tonovi, dali je valer svetao ili taman? Da li je spot šaren, pretežno obojen jednom ilidvema bojama, ahromatski (crno-beo)? Da li su boje naglašene ili prigušene?Da li je u pitanju visoki ili niski, durski ili molski ključ?Primer: toplim melodijama R’n’B-a mogu pogodovati tople boje u nižemmolskom ključu; ekstremne metal numere ne mogu se zamisliti bez jakihkontrasta svetlo-tamno, dakle durskog ključa (najčešće niskog).7. Ljudi. Da li muzika traži prisustvo ljudi, ili ne? Koliko je ljudi u pitanju:jedna osoba, manja ili veća grupa? Kakvi ljudi su u pitanju: mladi, stari, kogstaleža, kako odeveni, kako se ponašaju...? Tu je već vreme da se porazmislii o prisustvu samih izvođača, ali tome je posvećena jedna posebna kategorija.(stavka br 10)Primer: najčešće instrumentalna muzika ide uz spot bez prisustva ljudi, dokprisustvo vokala traži snimak ljudi, pa makar i samo pevača. Rege i hip-hopspotovi gotovo uvek sadrže publiku i statiste na snimku, dok se brit-pop igrandž spotovi lako mogu zamisliti samo sa izvođačima.8. Vreme. Ovde se ne misli samo na metereološke prilike i na doba dana,već na epohu u koju se smešta spot. Da li se radi o savremenom svetu, budućnosti,ili bližoj/daljoj prošlosti?Primer: muzika čiji se tekstovi bave savremenima temama, tipa pank, smeštajuse u sadašnjicu; elektronska muzika lako se može smestiti u budućnost,dok muzika sa folklornim motivima sasvim lako nalazi vizualizacijuu scenama prošlosti.9. Da li je muzika više narativna, atmosferična, senzaciona, promocijaizvođača? Odgovor na ovo pitanje ujedno određuje i vrstu spota kojiće se snimati: konceptni, koncertni ili kolažni.Primer: rep i pop muzika tražiće prisustvo izvođača-vokala, ne samo zbogpromocije već i zbog čestog direktnog obraćanja publici. Rok numera čijije sam tekst mikronarativ može biti povod narativnom spotu. Atmosferičniinstrumentali tražiće spot koji datu atmosferu pokušava dočarati, bezkonkretne radnje i prikazivanja izvođača.10. Da li je neophodno da vidimo izvođača ili ne, odnosno da li je važnijamuzika ili ko je izvodi? Istina je ta, da ne zaslužuje svako da se pojavipred kamerama u svom rođenom spotu, bio on najpopularniji pevač nasvetu ili ne. Izražajnost i uverljivost i metafiziška dimenzija „zračenja“ samogizvođača mogu biti od kardinalne važnosti . Sveprisutnija pretencioznost,želja za selfpromocijom i nedostatak mere jesu u velikoj meri razlog zaneizmernu količinu „vizuelnog đubreta“Primer: po šablonu, podžanrovi rok muzike obično podrazumevaju snimaksvih izvođača, pop muzika glorifikuje pevača-zvezdu, dok se u elektronskojmuzici izvođači retko prikazuju.Neophodno je napomenuti ne samo da je ova analiza čisto okvirna, većda se dosta često namerno ide protivno inicijalnom utisku, stvarajući upravoefekat koji je van očekivanog, time stvarajući jedan nov kvalitet.Razlika između stvaralaštva i proizvodnje muzičkih spotova svakako ima,ali je to od samog nastanka forma koja prvenstveno ima za cilj taj bezličnikomercijalitet, a ono opet ne isključuje duboko poniranje i rađanje neslućenihumetničkih dostignuća na polju muzike i pokretnih slika. •43NOVA MISAO / Kako nam muzika izgleda