NO V A M ISA O

TEORIJE KULTURE42Vizuelna analiza muzikeKako nam muzika izgledaPiše: Silard AntalNa predavanjima održanim tokom 2009/2010. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, autor jeizložio svoj princip za vizuelnu analizu muzike, koji se sastoji iz deset stavki. Postoji izvesna, iako ne stroga iprecizna, veza između muzike i propratne vizuelizacije, ova analiza služi tome kako bi se muzičkom spotudao okvir; nisu u pitanju pravila, već smernice.Rasprostranjen po celoj planeti, obuhvativši sve muzičke žanrove, muzičkispot postao je nezamenjiv u promociji, prezentaciji pesme, imidžaizvođača, likovne estetike vezane za supkulture; uvukao se u naše domovei sada praktično svaka zemlja ima makar jedan kanal posvećen isključivomuzici, odnosno muzičkom „videu“.Ova forma prošla je dug put od kako je 50-ih godina započela ekspanzijuzajedno sa televizijom. Kako se razvijala, svrha joj se menjala, i od pukogprikazivanja izvođača izrasla do potpuno samostalne forme videa. Podjednakoje trpela uticaje kako supkultura, izvođača i prateće estetike sa jedne,tako i video umetnika i reditelja sa druge strane.Pri izradi muzičkog videa, reditelj pokušava da na izvestan način slikom oponašaosobine zvuka: boju i visinu tona, glasnoću, ritam... Stoga se možereći da muzički video predstavlja svojevrsno gledanje muzike.Vizuelna analiza zapravo podrazumeva veoma pažljivo slušanje muzike.Nije teško povući paralelu sa metodologijom dr Huga Klajna u knjizi Osnovniproblemi Režije, gde se pod poglavljem Prvi utisak zapravo prvi put susrećemosa delom na način gde počinje analiza i to na manje uobičajennačin. Početni zaključci se izvode iz prvog utiska percepcije dramskogateksta, a u ovom slučaju iz prvog slušanja muzičkog dela koji želimo davizualizujemo. Postupak opisan u knjizi dr Klajna, je veoma primenljiv i unašem slučaju, s tim, da su parametri nešto drugačiji, u ovom slučaju podeljeniu deset kategorija, na osnovu kojih je lakše odgonetnuti onu vrstu sinestezijekoja je iznenađjujuće univerzalna a opet paradoksalno subjektivna.Stavke su sledeće, što naravno ne znači da ih nije moguće proširiti, i analizuobogatiti sa jos više aspekata, no čini se da se odgonetanjem ovih zasada osnovnih parametara stiče dovoljno utisaka dovoljnih za kasniji pristupstvaralačkom procesu vizualizacije muzike.Nazivi su sinestetičnog karaktera, i čini se da veoma tačno određuju kvalitetkoji ispitujemo;1. Da li je muzika otvorena ili zatvorena, odnosno da li se slaže sa enterijeromili eksterijerom? Pravo pitanje bi bilo, „traži“ li muzika horizontili ne? Ovo je poprilično bitno kada se bira prostor za snimanje spota. Tokompesme prostor se može „otvarati“ odnosno „zatvarati“ shodno razvoju;mogu se dešavati prelasci iz otvorenog u zatvoreni prostor i obrnuto. Trebauzeti u obzir i prelazne varijante: enterijer sa otvorenim vratima ili prozorom,eksterijer gde nam je vidno polje ipak ograničeno zgradama. Ovose takođe odnosi i na širinu kadra (srednji i krupni planovi daju utisak skučenogprostora), kao i na to da li se, i u kojoj meri vidi nebo u snimcimaeksterijera.Primer: instrumentalna muzika sa dosta reverba tražiće širi, otvoren prostorod tvrđe rok muzike koja najčešće asocira na enterijer ili betonsku zatvorenijuscenografiju.2. Da li se muzika kreće ili je statična? Iako je u suštini sva muzika dinamična,pojedine numere zahtevaju pokret u kadru dok je za druge on suvišan;ako ima pokreta, da li je u pitanju pokret kamere, pokret u kadru ilipokret nastao procesom montaže? Da li se radi o plesu ili drugoj vrsti kretanja?Koja je njegova brzina/dinamika? Sigurno nam nije strano, da namodređena muzika savršeno „leži“ pri vožnji automobilom, a neke opet upripadaju polu zamračenoj sobi gledajući u daljinu kroz prozor.Primer: zvuku valcera odgovara lagano njihanje u tročetvrtinskom taktu, dokbrejk-dens savršeno odgovara brzom elektronski ritmu drum and bass-a.Kako nam muzika izgleda / NOVA MISAO