NO V A M ISA O

ka da u pi ta nju osmiš lje na i or ga ni zo va na, „legalna” osli ka va nja iza bra nihpo vr ši na; ipak, ove ak ci je ima ju mnoš tvo do brih stra na i po ma žu da gra fi tibu du pri hva će ni kao le gi ti man vid umet nič kog iz ra ža va nja. Sa dru ge strane,iz la ga nje ove umet no sti u ga le ri ja ma i mu ze ji ma i pri hva ta nje gra fi tau svet umet nič kih in sti tu ci ja i sa mim tim pri zna va nja sta tu sa umet no stigra fi ti ma, na iz ve stan na čin se mo že tu ma či ti i kao vid „pa ci fi ko va nja otpora”. Slo bo da ove umet no sti ima u osno vi anar hi stič ke od li ke pa in sti tucio nal no pri hva ta nje u ve li koj me ri po niš ta va nji hov smi sao bun ta i kri ti kedruš tva uklju či va njem ovih „ge ril skih ak tiv no sti” u in sti tu ci je. Ako, uopštenogle da no, gra fi ti po svo joj suš ti ni pred sta vlja ju ne ki vid bun ta sa mimtim što na sta ju u ile ga li, bez ob zi ra na nji hov sa dr žaj ili po ru ku ko ja nemo ra uopšte ima ti zna če nje bun ta, i na taj na čin pred sta vlja ju vid ne prihvata nja ne kih vred no sti u druš tvu, auto ri gra fi ta baš zbog to ga ima jupot pu nu slo bo du. Osim to ga, ula skom ove umet no sti u ga le ri je i mu ze jegu bi se i je dan od aspe ka ta ko ji je či ni „jav nom umet noš ću” a to je na činna ko ji ona do la zi u in ter ak ci ju sa ne po sred nim okru že njem, zbog če gane mo že da na isti na čin funk ci o ni še u ne kom za tvo re nom iz lo žbe nompro sto ru kao što je to slu čaj na uli ci. Stre et art je sred stvo da se umet nostuči ni do stup nom svi ma a po seb no oni ma ko ji ni kad ne bi kro či li u ga le rijeili mu ze je – ona je bes plat na i pri stu pač na svi ma; ula skom u mu ze je iga le ri je ona to pre sta je da bu de.” 7TEORIJE KULTURE37Iako gra fi ti i da lje ni su opšte pri hva će ni, da nas se taj od nos sve vi še me nja„u ko rist grafita”. Osim ču ve nog Benk si ja ko ji je ste kao svet sku sla vu kaonaj tra že ni ji i naj po pu lar ni ji autor gra fi ta i či ji su gra fi ti pra vi pri mer percepci je gra fi ta kao vr hun skih umet nič kih de la i umet nik Ben Eine je odun d e r gro und gra fi ti umet ni ka do sti gao sta tus pri zna tog umet ni ka i lju bitelja vla sti či ji je rad pre mi jer Ve li ke Bri ta ni je po klo nio ame rič kom predse dnik u . 8 Benk si je vi sten cil gra fi ti po sta li su po zna ti ši rom sve ta a nje go vira do vi ko ji se pro da ju do sti žu ve li ke iz no se i uti ču na rast po pu lar no stidru gih stre et art umet ni ka. Mno gi po zna ti umet ni ci su se na po čet ku svojihka sni je us peš nih ka ri je ra ba vi li cr ta njem gra fi ta me đu ko ji i ma je najpozna ti ji Žan Mi šel Ba ski jat. Osim to ga, stil gra fi ta je imao uti caj na radmno gih ško lo va nih umet ni ka a mno gi od njih su iza bra li da ra de i gra fi te.Sa dru ge stra ne, ta sve ve ća po pu lar nost gra fi ta po sled njih go di na do vodido nji ho ve ko mer ci ja li za ci je i upo tre be gra fi ta u re klam ne svr he ko junaj oš tri je kri ti ku ju sa mi stre et art umet ni ci. To je slu čaj sa upo tre bom tzv.o b rnutih gr a f i t a ( re ver se graf fi ti) za či ju iz ra du se ne ko ri ste bo je ne go vodapod pri ti skom. Iako se ovi „gra fi ti” upo tre blja va ju i u ci lju po di za njaeko loš ke sve sti, bu du ći da su jef ti ni a na sta ju „u si voj zo ni” poš to ni su grafiti u tra di ci o nal nom smi slu, pre po zna ti su i kao od lič no sred stvo ko je semo že upo tre bi ti i u mar ke tin ške svr he, tzv. ge ri la mar ke ting.Što se ti če srp ske gra fi ti sce ne, bri tan ski ne delj nik The Eco no mist o bja v i oje tekst o be o grad skim cr ta či ma gra fi ta u kom tu ma či gra fi ti sce nu u Be o-gra du u so ci o kul tur nom i po li tič kom kon tek stu. U tek stu je fo kus na grafiti ma ko ji su No vi Be o grad pre tvo ri li u „gi gant sku umet nič ku ga le ri ju naotvo re nom, sa jed nom od naj u zbu dlji vi jih i naj pro ble ma tič ni jih stre et art7Smith Ke ri, Isto8Dej vid Ka me ron je Ba ra ku Oba mi po klo nio sli ku Twenty First Cen tury City (ju la2010. go di ne.)scena u ju go i stočnoj Evropi ” 9 ; u tek stu su ana li zi ra ne dve stra ne, No vi Be o-grad i sta ri deo gra da, ko je su pro tu ma če ne i kao stil ski/te mat ski su protstavlje ne. Osim u Be o gra du, kul tu ra gra fi ta raz vi ja se i u dru gim gra do vi maši rom Sr bi je. Sve češ će se spro vo de i or ga ni zo va ne ak ci je „gra fi ti ra nja” paje u Be o gra du proš le go di ne odr ža na ve li ka in ter na ci o nal na ma ni fe sta ci jaMe e ting of styles (MOS) 10 , ko ja je po dr ža na i od stra ne Mi ni star stva kul tu reRepubli ke Sr bi je, a ot varaju se i prve prodavnice opreme z a graf ite ( graf fi tishop). Iako sve to uka zu je na pro me nu sta tu sa gra fi ta u Sr bi ji, isto vre meno,kao i u dru gim ze mlja ma, još uvek se vo de i „ra to vi” pro tiv gra fi ta. •9Ser bian stre et art, Bel gra de’s Banksys, The Eco no mist, Jan 14 th 2011 http://www.economist.com/node/2101468710Meeting of Styles je internacionalna mreža grafiti umetnika čiji je cilj povezivanjecrtača grafita širom sveta u cilju uspostavljanja saradnje i razmene ideja. Ovaorganizacija je nastala u Visbadenu u Nemačkoj 2002. godine i od tada organizujeove događaje na kojima učestvuje veliki broj umetnika svake godine širom sveta.NOVA MISAO / Grafiti – umetnost ulice