NO V A M ISA O

čin prilkom pravljenja Profesora Ćumislava mi je jedan od najmilijih u životuzato što sam bio potpuno van sebe. Sedim gledam u blesavi crtež koji samnacrtao i tekst dolazi od negde izvan mene, ne iz moje glave, već kao dasam podvojen, sa nekog drugog mesta. Uopšte ne mogu da odredim kolikosam ja zapravo svesno uticao na reči i rečenice koje sam uobličavao utekst. To se samo od sebe dešavalo i kad bih napisao tekst koji prati ilustracijui sam bih mu se smejao. I danas kad čitam Ćumislava pitam seodakle je to došlo i da li bih ja to mogao i danas. Pre nekoliko godina samprobao i video sam da taj mehanizam funkcioniše i dalje, znači da je ostaonegde u meni. E, sad, druga je priča da li će nešto biti od tog u izdavačkomsmislu, odnosno da li će se neko ponovo zainteresovati da to izda.• Meni zapravo Profesor Ćumislav i Bernard Panasonik dolaze kao rekapitulacijefenomenalnih iskustava iz osamdesetih godina prošlog veka.KREATIVNI POGONI29ZORAN JANJETOV: Jako velik deo cele te priče je i druženje sa grupomL’Equipe čiji si i ti bio član, čije jezgro su činili Vlatko Marko i Srđan Spasojević,koji u to vreme rade otkačenu radijsku emisiju Tamna strana zvukopleta,a postaju široj publici poznati tek dvehiljadite godine kao BraćaButkaj sa jednom sličnom produkcijom koja se emituje na Radiju 021. Onisu bili mentalno i duhovno jezgro, a mi svi ostali smo kao okruženje činilitu vrlo heterogenu skupinu koju smo jednostavno zvali Ekipa ili L’Equipe.To je zapravo bila par excellence umetnička grupa koja nije brinula za eksponiranjena zvaničnoj umetničkoj sceni, niti je tražila neke ustaljene umetničkekontekste. To je zapravo bilo jako dobro, to što je izbegavan taj umetničkiimperativ. Recimo, ja sam prestao da gledam Kronenbergove filmove,a nekad sam ga obožavao, kad je prvi put izjavio da on zapravo pravi iisporučuje umetnost. To znači umetnost sa velikom početnim slovom.On, dakle, ne pravi film iz nekih dubokih razloga nužnosti pra vljena delaveć da bi bio umetnik. To nikad nisam voleo. Zato sam L’Equipe voleo.A da se vratim sad na Ćumislava i Panasonika, u tim stvarima ogroman jeuticaj Pajtona. Pajtoni su tada svima nama bili i otac i majka. Oni su bilinaše sveto pismo, od njih smo učili da mislimo, da se smejemo i da budemoblesavi. Naravno, ima još mnogo izvora i uticaja, ali nas je ovaj presudnoobeležio. Obeležila nas je i muzika koju smo slušali, u to doba, dakle,kad su svi iz te grupe imali po petnaest šesnaet godina, slušao se MajlsDejvis i sve što je iz njega proisteklo. To je bila naša tadašnja realnost darecimo sa Sparksa (koji takođe nisu za bacanje) pređeš na Majlsa ili VederRiport (Weather Report). Kad to učiniš sa petnaest godina, odjednom ti seotvara novi svet bez granica, sa potpuno novim horizontima, a pri tome jetaj svet neverovatne zanatske veštine. Otud sam ja možda uvek cenio zanati veštinu i tvrdio da moraš njima da ovladaš da bi mogao da se izražavaš.L’Equipe je doneo jedan novi kvalitet druženja i provođenja zajedničkogvremena jer se bukvalno stalno nešto stvaralo iz čiste potrebe da se stvara.Čak i kad se nije beležila situacija ili čin kao artefakt, svaki razgovor je bioobeležen nekom kreacijom ili provokacijom. Uvek smo se trudili da samisebe zabavimo stvarajući nešto novo, bile su to beskrajne jezičke igre,stvaranje i izmišljanje apsurdnih situacija, iščašene analize događaja, neverovatninarativi i nezamislive kombinacije. Meni je to bilo veoma značajnoiskustvo. Zapravo to sam najviše u životu i voleo da radim.• Kad pričamo o tom vremenu sigurno ne možemo mimoići prijateljstvo saMitrom Subotićem Subom kompozitorom i producentom na žalost preranotragično preminulim Novosađaninom. To prijateljstvo je tvoj rad takođe obeležilo.ZORAN JANJETOV: Pa, stvar sa Subom je ista kao i sa grupom L’Eqipe. Tosu bliski prijatelji koji su na mene direktno uticali koji su me formirali. Procesje naravno bio obostran i ja sam uticao na njih. Ti su ljudi oblikovalimoj život kao što su to učinili roditelji u periodu ranog detinjstva, tako suovi ljudi to činili kasnije. Imao sam beskrajnu sreću što sam našao takvodruštvo.• Zanimljivo je to što si ti, kad si počeo da radiš, upoznao ljude kojima si sekao dečak divio i zapravo nastavio da se zabavljaš.ZORAN JANJETOV: Meni je uvek bio cilj da se najpre doboro zabavim, dačak i kad „stvaram“ težim da mi bude zabavno, a ne da proces bude mučan.Kreacija uvek mora da bude zabavna.• Zanima me da li je u tom periodu obilja i dobrih vibracija iz osamdesetihgodina dvadesetog veka postojala mogućnost da te nešto povuče na nekudrugu stranu i odvrati od profesionalnog bavljenja stripom?ZORAN JANJETOV: Ja sam 1979. godine u Glasu omladine objavio prvuilustraciju zato što me je tadašnji grafički urednik Kuza (Slobodan Kuzma-NOVA MISAO / Svi ti divni blagi ljudi, strip crtači