NO V A M ISA O

KREATIVNI POGONISvi ti divni blagi ljudi, strip crtačiRazgovarali: Mirko Sebić, Veljko Damjanović26Kada je sredinom aprila ove godine u Francuskom institutu AlehandroŽodorovski otvorio izložbu strip crteža novosađaninu Zoranu Janjetovunije to samo bio velik događaj za ovdašnje ljubitelje stripa, to bratstvo tihihposvećenika, već je na neki način predstavljalo iskorak u samo jezgročuda koja čine umetnost stripa. Naime, Zoran Janjetov Janja (1961) koji jeod svojih dečačkih fascinacija crtežom velikog Žana Žiroa Mebijusa i oduševljnjenesvakidašnjom maštom njegovih stripova stigao do statusa autorai uvaženog majstora među majstorima kojima se divio, stajao je sadesne ocu svih strip magija Alehandru Žodorovskom. Nemoguće je opisatiznačaj Janjinog rada bez da se razumeju odnosi i zanosi koji vladaju utom sasvim drugom paralelnom svetu, jer strip ne samo da produkujedruge svetove on jeste drugi svet. Ovaj razgovor je pokušaj da se makarmalo rasvetli ta drugost.• Prve fascinacije? Kad to sa stripom kod tebe kreće?ZORAN JANJETOV: Sećanje seže u dosta rano detinjstvo, mislim da samveć kad sam imao četiri godine ugledao moj prvi strip. Bilo je toga verovatnoi pre, po kući su se čitale ilustrovane novine sa strip „kaiševima“ alisećam se da sam tada, sa četiri godine, u izlogu trafike ugledao moj prvistrip. Sećam se tačno slike, kadra, u prvom planu naslovne strane bila jezadnja noga od slona, u drugom planu se ne sećam šta je bilo ali bila je toedicija stripa za decu LALE. To je trenutak kad me je nešto omađijalo i odtada počinje traganje i sakupljanje svakovrsnih fascinacija, neka „krtica“faza koja traje i do danas. Naravno, prvo i najvažnije u to vreme je bio Diznii sve oko njega, a potom i francuski i belgijski stripovi, Umpah-Pahoviili Asteriksi i Krcko, koji je vrh vrhova svih detinjih fascinacija. Moram dakažem da je meni fascinacija stripovima vezana i za fascinaciju filmom itelevizijom, to smatram istom oblašću.Zapravo nisam odmah hteo da pravim stripove, zamišljao sam da ću praviticrtane filmove ili igrane fimove. Stripove sam jednostavno voleo dačitam. Tek kad sam vremenom saznao koliko vremena, novca, znanja i zanatatreba da bi se uradio jedan prosečan film i koliko velika treba dabude ekipa koja učestvuje u njegovom radu shvatio sam da ja više volimda radim sam.• Kako je dalje tekla komunikacija sa ljudima sličnih afiniteta i kako se ta dečačkafascinacija menja u nešto drugo?ZORAN JANJETOV: Vrlo jednostavno, ništa to nije komplikovano i nije bilopuno stepenica i nekakvog teškog protokola da se dođe iz jednog stanjadečačke zaigranosti do ovog drugog stadijuma. Ja sam sa jedne strane voleostripove da čitam, a sa druge strane, voleo sam da crtam i stalno samnešto škrabao, ne stripove nego tako nešto. Kad sam shvatio da bih mogaoda crtam i stripove, crtao sam ih ne da bi oni bili objavljeni već su oni bilinamenjeni meni samom, da bih imao više lepih i zabavnih stvari da čitam igledam, a i sa druge strane, da neki svoj unutrašnji svet projektujem u nekompravcu. Kad si dete, na sreću, nisi svestan ni opterećen bilo kakvomželjom za eksponiranjem, niti za nekakavim umetničkim dostignućima. To• • • Foto: Branko StojanovićSvi ti divni blagi ljudi, strip crtači / NOVA MISAO