NO V A M ISA O

Pre mi je ra pred sta ve Re gi o nal nog Kre a tiv nog Ate ljea Jo že fa Na đa, po stalaje sa stav nim de lom fe sti va la i go di na ma pri vla či ve li ku pa žnju pu bli keiz ze mlje i re gi o na.TEORIJE KULTUREO voga pu ta prisust vovali smo Po čet ku ra da na pred sta vi, što je i na ziv rad never zi je no ve po stav ke re di te lja i ko re o gra fa, Jo že fa Na đa, ko ja se i ovo gapu ta za sni va na ar ha ič nim ri tu a li ma.Li ca ak te ra sta vlje na su u je din stve ne ma ske, ko je je Nađ ot krio u Slo vačkoj,a is tra ži va nja za kraj nje uob li ča va nje smi sla i po ru ke pred sta ve, Nađna sta vlja u no vem bru na Dan mr tvih u Ita li ji.21Treći kon cer t te večeri priredila je grupa Aš ti lje ro, iz Argentine. Njeni člano -vi, oslo niv ši se na iz vor ni tan go, na stao u Bu e nos Aire su, kao i na te ko vi neAsto ra Pja co le, po kre nu li su ta las no vog sen zi bi li te ta i tvor ci su no vogtan ga kao mu zi ke ko ja da je od go vor na su ro ve da ma re sa daš nji ce.Astil le ro na špan skom zna či lu ka, me sto gde su čam ci i bro do vi ukot vlje ni,ali se i pra ve i po pra vlja ju. Ar ti če ro je u Ar gen ti ni me sto gde su se pr ve fabrike opo ra vi le za hva lju ju ći svo jim rad ni ci ma i ve li kom po kre tu ot po ra ko jise za la gao i bo rio za pra va rad ni ka. Za to nji ho ve pe sme go vo re o ži vo tuge ne ral no, stva ri ma ko je su im se de si le, po naj vi še o lju ba vi i smr ti jer se usuš ti ni sve ba zi ra na to me. Čla no vi gru pe su u Bu e nos Aire su, osno va li te a-tar i ško lu, u ko joj ra de sa slič nim ben do vi ma, pre no se ka ko ka žu tri ko vekoj e s u s k i d a l i s a p l oč a i o tk r iv al i u s us r et im a s a u m e tn ic im a s t ar ij e g e -neracije. Na s tup aju u k lasičnoj p os t avci t ango grup a: k lavir, violina, violon -če lo, kon tra bas, dva ban do ne o na i glas. Svo je dr ve ne in stru men te pre mafu zi je ma đar skog fol klo ra i evrop sko-ame rič kih te ko vi na dže za. Pr vi to no viko ji su za zvu ča li na pr vom fe sti va lu Džez im pro vi zo va na mu zi ka u Ka nji ži,dav ne 1995. go di ne, iz veo je na ri tu al nom otva ra nju iz me đu te zgi na kanjiškoj pi ja ci upra vo kvar tet Dreš. Sak so fo ni sta Mi halj Dreš je u Ka nji žina stu pao u naj ra zli či ti jim for ma ci ja ma. Ovo ga pu ta, no va vo di lja nje go vein spi ra ci je i sva kako no vo sa zvuč je za uši po se ti la ca, bio je cim ba li sta MiklošLu kač, či je su in spi ra tiv ne vra to lo mi je po ma đar skom tra di ci o nal nominstru men tu pod se ti le na per ku si ni stu-ple sa ča El da da Tar mua.Tre ti ra ju ći džez kao do mi nant no na sle dje mu zi ke XX ve ka, fe sti val je, je dinikod nas us peo da pre mo sti kon zer va tiv nu po de lu mu zi ke (kla si ka-zabavna-džez...). Po se ban pe čat fe sti va lu i ovo ga su pu ta da le je din stve nekom bi na ci je mu zi ča ra, iz van kla sič nog mo de la work shop-a, što fe sti va luda je iz u zet nu pro duk cij sku draž.Ta ko se na po čet ku dru ge ve če ri, na stup slo ve nač kog dua, fla u tist ki njeJa sne Nad les i vi o lon če li ste – no vo sa đa ni na, Mi la na Vr saj ko va ko ji je biois pu njen de li ma ba ro ka, mu zič kog pe ri o da ko ji na zi va mo ko lev kom improvi za ci je, u pot pu no sti uklo pio u sa zvuč ja fe sti va la. Pre sve ga s Tri ma lesonate Đu ze pa Tartinija, komp ozitora koji je proučavao fenomen akustike isaz vučja u brojnim svojim traktatima, a jednako istraživao up otrebu orna -men ti ke, či jom je je din stve nom kom bi na to ri kom umet ni ci ma omo gu ćenoda de la iz ve du po put osta lih uče sni ka-im pro vi za to ra, kao da mu zi kana sta je sa da i ov de. Upra vo za to je i ovaj kon cert ko ji su iz ve li umet ni ci izmi ljea kla sič ne mu zi ke upot pu nio pro gram ski zvuč ni ko lo rit.NOVA MISAO / Godine zanosa na splavu spasa