slika politike - Jovan Despotović

2Jovan DespotovićSLIKA POLITIKEElektronsko izdanjePriredio Slobodan RistićBeograd2008

3SadržajPredgovor: Jedna kulturno-politička hronika devedesetihPolitika kultureKritke, prikazi, osvrtiI UMETNICI U NEVREMENUMileta Prodanović: 'Tama'’Pogled na zid’Nenad Racković: 'Kolekcija '97'Estetika svesti zabludelog narodaBloody Balkan Baroque, "Fin de siecle" - balkanska varijantaStepen vlastite kriviceStari frikOtvorena knjiga prošlostiUmetnost i angažovanostCoraxov paradoxMileta Prodanović: "Pohvala ruci"Voz naše sudbine, Putujuća skulpturaDvostruka angažovanost Dragoslava KrnajskogVida Jocić: Apel za mirEstetičke idelogije na vlastitim ruševinamaIzmeđu radikalizma i apstinencijeLegati naših savestiŽivko Grozdanić GeraII INSTITUCIJE I PARAINSTITUCIJE’Prvo preduzeće’ pa papazjanija - Politika kultureMogućnost savremenog stvaralaštva u istorijskim umetničkim ambijentimaSajam umetnosti ili vašar šunda?, Dominacija šundaULUS na prekretnici, Politizacija estetikeU tri slike

4Neprimeren početak, Ko je autor?Novo tržište umetnina i nova politika, Cena umetnostiUmetnički sindikalizamGlobalne promene, Nova muzeologija i Muzej savremene umetnostiAnti-ikonomanijaAnticivilizacijski trendMuzejsko-galerijski sistem u sadašnjim okolnostimaPet godina CZKd, Održavanje prisebnostiUmetnosti i angažovanost devedesetih, Antiratna estetikaIII VREME REPRESIJE I OTPORAProtiv tame - Sloboda za MakijaOtpornost Otpora, Na kraju Odgovor je otpor!Demonstracije prkosaLed-art: Kunstrlager - Živeti u Srbiji/Prestup 2000, Greetings from SerbiaSlikovne ispovesti Bogoljuba Arsenijevića MakijaPrilozi za biografiju Bogoljuba Arsenijevića MakijaAlternativa, Kulturni RemontBauk makizma kruži SrbijomKriv je!Dve izložbe u Centru za kulturnu ekontaminaciju: "Fotografije sa atributima",’’Delimičnopomračenje’’Dosije SrbijaAktivni otpor, Smrknuta strana, Neumoljive posledice preživljavanja istorijeUtopistička pogreška Svetomira Arsića Basare, Nemoguća kulturna misijaPublikumov kalendar za 2001, Počelo je AntizidomŽivko Grozdanić Gera: ’Meteorska kiša’O normalnosti, Umetnost u Srbiji 1989-2001The best off...

5Kultura politikeKomentari, reagovanja, polemikeHod desnom nogom, U raljama totalitarizma, Muzej Savremene umetnosti u raljamalevog i desnog totalitarizma, Kultura vlastiEvropski govoritiParalelni svetovi, Mrak oko nasParalelni svetoviSocijalistički nacionalizamNapred u 1945?Godina novokomponovanog užasaRatna muzeologijaUgao gledanjaSezona obmanaPokret otporaPobrkani pojmoviSrpski kopernikanski obratTeheran u BeograduZnačajna ostvarenjaPax Americana'Dijalog': KulturaTri SrbijeNagrade i nagrdeHelenizam i renesansaLikovna sezona '95 – godina umerenog optimizmaOtklonjanje propustaBez ikakvog naslovaKulturna kretenizacijaKultura jeste pobunaRasulo u Muzeju savremene umetnostiPreostaje rasprodajaSrpska kultura u novim političkim uslovima

6Na početku, Perspektive nove kulturne politikeKelneri i sobarice Njihovog režimaKultura vlasti, Civilna strategija razvoja kultureKulturno strančarenjeJulski fašizam„Zgodno“ za nacionalne štetočineStrah od promena, Svetlo i mrakuMasovna terapeutska razbibrigaBolna zavera ćutanjaJedna ratna beleška o kulturi, Imitacija kultureUmetnost Promena, Neukusni ukras totalitarizmaKultura - godišnji rezimePogled u 2000Neukus na krilima NATOUrbanizam i zaštita spomenika kulture, Sistemski organizovana nebrigaSuđenje umetničkim slobodamaKulturna i umetnička prava u (novoj) Jugoslaviji, Umetnost u raljama dnevne politikeTrijumf ostatka civilnog društva, Represija i izazoviKulturna Yu-alternativa, Represija i izazoviStrategija kulturnog razvojaKulturna politika i kulturna strategijaKultura političkog marketinga, Predizborna kampanjaU prošlom vekuDosije Srbija, ili merenje stvarnosti devedesetihRađanje novog dobaEvropsko kulturno nasleđe, Baština kao obaveza nacionalne politike, Kulturna baština kaoprioritet nacionalnih politikaKulturna politika Srbije: Nacionalni izvještaj, Očuvanje kulturne baštineNeka pitanja (nove) kulturne politikeStrategija umesto dekretaOdbrana napadnute umetnostiKulturna politika i tranzicija I, Privatne galerije - Deset godina Galerije ’Haos'

7Kulturna politika i tranzicija II, Očuvanje kulturne baštineKulturna politika i tranzicija III, Restitucija kulturnih dobaraKulturna politika i tranzicija IV, Uporedna legislativaKulturna politika i tranzicija V, Zaštita kulturne baštine na Kosovu i MetohijiKulturna politika i tranzicija VI, Problemi obnove i zaštite Manastira HilandaraKulturna politika i tranzicija VII, Reforma biblioteka i bibliotečke delatnostiBaština tone, Za bolji put SrbijeOčuvanje kulturne baštine, U svetlu naših i evropskih propisaZaštita nezaštićenog, Na marginama političkih pregovora o statusu KosovaEvropski govoriti, (još jednom)Kultura politike

8Jedna kulturno-politička hronika devedesetihPosle iznenadnog, brzog raspada nekadašnje Jugoslavije za vreme poslednjih ratova na tluEvrope u desetoj deceniji 20. veka, usledilo je i opšte razaranje svih društvenih sistema, teuspostavljenih odgovarajućih ’vrednosti’, a sa njima i obimna destrukcija kulture iumetničkog stvaralaštva – koliko u institucionalnom toliko i u individualnom pogledu. Dabismo pomogli detaljnijem proučavanju, tumačenju i razumevanju one temeljne promene,poslednje pozitivne u Srbiji dvadesetog veka, u polju kulture i umetničkog stvaralaštva, kojase odigrala u osamdesetim godinama, nastala je knjiga sabranih, već objavljenih tekstova podnazivom 'Nova slika' (izd. Clio, Fond 'Madlena Janković' i Galerija 'Zepter', Beograd, 2006, apotom, i drugo, dopunjeno i izmenjeno izdanje pripremljeno 2008. a objavljeno 2009. godine)sa neophodnim i prirodnim stilskim 'esktenzijama' koje su se na nju direktno nadovezale i unarednoj deceniji. Tokom devedesetih godina, pak, usledio je niz drugačijih tematski isadržinskih tekstova: osvrta na aktuelne izložbe koji su se bavili fenomenom konfrontiranihodnosa tadašnje politike i recentne umetnosti, zatim kritičkih komentara i reagovanja namnogostruku povezanost politike i kulture, katkada opasne (smrtonosne!) bliskosti po kulturutokom tog perioda, i najzad, u poslednje vreme, sada već u tekućem veku, ponajvišeproblematizaciji – i političkoj i profesionalnoj i koncepcijskoj, nove kulturne politike i zaštitekulturne baštine, posebno na Kosovu i Metohiji posle 1999. godine nastalih ponajpre izautorovih tadašnjih radnih obaveza u državnoj upravi. Od tada napisanih, objavljenih i za ovupriliku prikupljenih tekstova, uz one koji se tematski i idejno 'naslanjaju' na njih i nakon 2000.godine, nastao je izbor koji se sada nalazi pred čitaocima sa namerom i da se podsetimo na tusliku politike (koja se po mnogim pokazateljima u poslednje vreme ubrzano zaboravlja, menjai poništava) poput svojevrsne kulturno-političke hronike i njene vidne sličnosti sa vremenomsadašnjim, i da da obrise onim procesima koji frapantno liče – ne samo u ovde oslikanojoblasti – kulturi, već i u praktično svim poljima društvenog delovanja dajući im novi smisao unašem starom, poznatom, ’ponosnom’ sjaju vlastite bede tokom rapidnog propadanja udesetoj deceniji prošlog i puzećoj tranziciji u prvoj dekadi ovog veka posle političkogprevrata iz 2000.Ako je 'Nova slika' pokazala jednu stranu medalje baveći se umetnošću isključivonjom samom, njenim unutrašnjim problemima i ishodištima, prikazujući je vrlo živom,optimističnom, veselom, progresivnom..., dotle 'Slika politike' treba da ukaže, poput

9svojevrsnog naličja, na njenu imanentnu agresivnost, ironičnost, (auto)destruktivnost,sposobnost (ili nesposobnost!) za samoobranu... Stvaralaštvo nove slike je bezbrižno, u slicipolitike ono je postalo zabrinuto jer je dospelo u realnu opasnosti. A ta opasnost je iskazivanakroz radove umetnika od najnežnijih, delikatnih i diskretnih postupaka do ekstremnogradikalizma nasilnih, provokativnih i agresivnih uličnih akcija, uz obimni repertoarmeđuformi koji su načinili ubedljivu sliku politike perioda koji prethodi sadašnjosti, alidelimično i zalazi u nju. Namera je bila, u vreme kada su ovde sabrani tekstovi pisani iobjavljivani, da se javno podrže umetnici i drugi aktivisti na ovom polju u njihovimispoljavanjima otpora i bunta, da se animira pažnja javnosti i da se nove generacije pripremeza neminovno – za predstojeće političke i društvene promene, a danas, sastavljanjem ipublikovanjem ove knjige, da se njome ustanovi jedna svojevrsna arhiva kao umetničkahronologija koja može pomoći, nadamo se, zainteresovanima, posebnom nekim budućimčitaocima, da bolje sagledaju epohu na koju se oni odnose. Jer, dobro je poznato kakvi su sesukobi vodili među političkim strankama toga vremenena, ili kako se vladajuća trijada(socijalisti, julovci, radikali) odnosila prema političkoj i građanskoj opoziciji, ili kakav se ratvodio među prorežimskim i antirežimskim medijima, dok je manje poznato, a već se izaboravlja, da se vidna borba odigravala i u oblasti kulture i umetničkog stvaralaštva tokom tedecenije. Ova knjiga treba da podseti i na tu činjenicu.Osvtanje na devedesete, doduše u ovom slučaju samo kroz prizmu konfrontiranihodnosa politike i kulture, i obratno, zbog očiglednog pokušaja da se zaboravi taj period, ali ismrtonosnih dejstava po kulturu, da se upravo to potisne iz nacionalne memorije da bi se nekiod najznačajnijih protagonista te i takve politike vratili na javnu scenu kroz vlast, (prvoskriveno, a potom sve otvorenije), putem medija, raznim biznisima (sa i bez navodnica), pa iu samoj kulturi, najzad i u politici, potrebno je i da se ukaže na sve intenzivnije pokušaje da semnogi protagonisti zla aboliraju ne bi li dobili novi status 'nevinih' građana sa svim pravimakao i njihove mnogobrojne žrtve. Kako je već rečeno: svedoci smo neobjašnjivomizjednačavanju društvenog statusa žrtava i njihovih dželata upravo zahvaljući aktuelnimpolitičkim procesima koji su sve intenzivniji i koji su poput svojevrsne bolesti zahvatili ovodruštvo – od njegovog vrha do samih temelja.Mnogobrojnih primera za ovo bilo je posvuda u deceniji kojom se na ovom mestubavimo. Među najvidljivije bili su propast velikih kulturnih i umetničkih manifestacija, tenjihovo obesmišljavanje do apsurda, tada je stanje u ustanovama kulture dramatično

10pogoršano jer su se one svele na puko ideološko sledbeništvo (u programskom i kadrovskomdelu) zvanične politike, položaj stvaralaca i njihovih asocijacija dovedeno je bukvalno nasamu ivicu životne i radne egzistencije te postojanja, a katkada je ta granica bivala iprekoračena, stanje i u umetničkoj kritici postalo je izrazito obesmišljeno jer se njen učinaksveo samo na izuzetno mali krug aktera, 'zapisničara na sceni'; oni drugi ne samo da se nisuobazirali na takva opasna upozorenja već su ih u svakoj prilici javno izvrgavali ruglu,ponižavanju, progonu zaklanjajući se iza 'patriotskih' političkih fraza kojima su opravdavaniratovi, unistvanja, etnička čišćenja, masovna ubistva...Vraćanje izrabljenoj temi ’krize u kritici’ može delovati čudno, čak i neprilično, uvremenu koje je temeljno razorilo sve svoje vrednosne sisteme. Pisanja o prednostima jednekritike (nove i upućene) u odnosu na drugu (tradicionalnu i neinformisanu), dok su se kritičaribezobzirno šamarali i s leve i s desne ideološke i političke strane, danas može da izgleda,nekom, dosta neumesno, a tada zasigurno promašeno i beskorisno. Pa ipak, u najmanju ruku,to daje bitan značaj ovoj temi – da li umetnička kritika (treba da) ima osećaj za način iodgovore sa kojima se mogu prevladati takva teška i opasna vremena, ne samo u konkretnimpovodima, već u načelnom smislu, po vlastitom defaults-u? Da li ona ima išta da kaže osopstvenim obavezama u takvim neprilikama ili, poput većine umetnika, treba da zaćuti, itime i prećuti ono što neizbežno dobro vidi i zasigurno tačno razume?Problem kritike je i u tome što stalna dominacija pitanja kvaliteta neke umetnosti ivrednosnog suda o njoj izgleda da čini taj pristup stvarnosti elitističkim i relevantnim samo unajužem pozitivističkom teorijskom diskursu. Taj period, devedesete godine, bile su takve dakritika nije bila potrebna za neku, primerice, interventnu aktivnost (jer nje u pravom smislunije ni bilo kao organizovane javne delatnosti), ali su politici išli na ruku i bili joj potrebnibrojni ’eksperti’ koju su dokazivali nemoguće: da je crno belo i obratno. O tome svedoče igašenje relevantnih umetničkih časopisa i pokretanje velikog broja onih opštih namena zakojima su imali potrebe samo oni koji su u njima pisali o nezajažljivim apetitima vodećihdržavnih igrača na pseudoberzama, o enormnom porastu ilegalnih milionera u sferi politike ipiramidalnog ’biznisa’, o klanovima, paramilitarnim i policijskim mafijama i tajkunima uenergetici, nekretninama, trgovini, industriji... te zabavljačkim turbo-folk zvezdama (čiji su seprihodi nalazili na samom vrhu finansijske lestvice sa značajnim postotkom među domaćimnovobogatašima), a koji su, svi zajedno, formirali ono što ovde zovemo kulturu politike.Javila se, stoga, snažna sklonost da ’nova umetnost’ stekne karakter razmenljivog luksuznog

11proizvoda po novoformiranom ukusu upravo ovakve društvene klase. Sve ostalo, što jespadalo u politiku kulture je i brižljivo i nasilno uklonjeno od pogleda javnosti. Umetnost, onaangažovana o kojoj je ovde reč, i jedva koja kritička reakcija u njenu korist, nisu, nažalost,tada odbranile status i vrednost prave umetnosti. Možda tek danas – naknadno i selektivno unekolikim istupima i pojedinim napisima. Za sad nedovoljno! Mora se ipak priznati da jeformula ’umetnost + akcija’ tokom tog vremena bila mnogo bolja polazna tačka za praktičnoideološko, socijalno i psihološko delovanje, a posebno na javno obznanjivanje o tome na kojesve načine kulturna destrukcija može da utiče na svet umetnosti – čak i ako je njena skrivenaambicija možda bila da postane vašar taštine i takvog, izvanumetničkog sveta koji za nju bašnije imao nikakvog razumevanja – od pojedinaca do kuća kulture koje su o njoj po slovuzakona ’brinule’.Realno je tada bilo postavljeno pitanje kako onda koordinisati osećaj svrhe teorijskekritike sa osetljivošću za stvarnu društvenu realnost u kojoj umetnost opstojava? Kako izbećipoguban izbor između nasumične subjektivne tvrdnje i slepe teorijske korektnosti (u polju’opšte nepreglednosti’ u ’zatvorenom društvu’, videti, na primer: Dejan Sretenović,’Umetnost u zatvorenom društvu’, 1996, Jasmina Čubrilo, ’Beogradska umetnička scenadevedesetih’, 1998, Ješa Denegri, ’Devedesete: teme srpske umetnosti’, 1999. i ’Opstanakumetnosti u vremenu krize’, 2004). Čitalac će uvideti, u mnogim slučajevima, i u širemsmislu, da je debata o ’krizi kritike’ izgledala kao zamena za stvarnu političku raspravu kojase tako brižno izbegavala izvan striktno političke oblasti, odn., među političkim strankama štoje jedino bilo delotvorno u tom zatvorenom krugu i u tom trenutku. Angažovana umetnostdevedesetih nije bila politička zato što se držala nekog ideološki kritičkog programa, nego jebila kritička po svojoj DNK-a. Umetničko se uvalilo u političko a da pritom jedno (umetnost)nije postajalo drugo (politika) jer to nije ni bilo moguće. To nije značilo da je umetnostimainsteaim-a bilo nametnuto da bude apolitična ili apologetska – ne, na umetnike, kao i nasve ostale, uticalo je ono što se doživljavalo u svakodnevici, čitalo u štampi, čulo u vestima ilividelo na televiziji, i verovatno, u mnogim slučajevima oni su imali što-šta da kažu o tome. Igovorili su, malobrojni, glasno, ili su pak, to ćutke nosili u sebi u većini slučajeva. Političkiangažovana, ali i prkosno zaljubljena u umetnost (kako je Ješa Denegri veleo da ističe u višenavrata) zbog onoga što ona jeste – to je ono što upravo kritika treba da bude ako njena’kriza’ iskreno nastoji da izbegne potpuni slom. Na toj ivici ponora ona se i danas nalazibalansirajući samo na jednoj nozi i sve se više naginjući prema vlastitom padu i porazu.

12Sadržaj knjige je obuhvatio i ono što je za to vremene bilo neizostavno – mnogobrojnesuštinske podele u sferi kulture i umetnosti po raznim linijama: patrioti i izdajnici, domoljubi iplačenici, globalisti i lokalisti, mondijalisti i izolacionisti. U brojnim napisima nastojali smoda ove razlike obesmislimo tvrdeći, ne samo tokom te decenije, da su te podele veštačke, a dapraktično, sem u propagandne svrhe, ništa i ne znače. Osnovno za ocenu svake umetnosti jeda li je ona odgovorila vlastitoj svrsi, funkciji i ciljevima – ne utilitarnim, još manjekomercijalnim i lukrativnim, već estetičkim i etičkim. Svaka dobra umetnost je ona kojaobeležava svoje vreme, a konačni sud o tome daje njena predstojeća istorizacija, njenoopstojavanje u vlastitoj povesti kao mogući temelj ili podrška sledećim generacijamastvaralaca. Što se nas tiče, stvaralaštvo koje je zabeleženo u ovoj knjizi biće svakako i deoneke buduće istorije umetnosti iz jednostavnog razloga – zato što je ona istovremeno imalaobe neophodne dimenzije (doduše u raznim slučajevima u drugačijim proporcijama) – i etičkui estetičku. Stoga je autor i sam doživljava kao svojevrsnu ’drugu ’ stranu prethodne knjige’Nova slika’.Pažljivijem čitaocu neće promaći jedno važno pitanje, zapravo problem u tumečenjuove umetnosti: šta se u njoj događa posle 2000. godine? Malo, gotovo ništa, a iz sadašnjeperspektive, umnogome su društveni procesi postupno postali retrogradni, a time je i onapostajala zatvorenija, ponovo izolovana, svedena ili na samu sebe u granicama vlastite državeili je pak uže regionalno postavljena. Zašto? Da li su samo politički razlozi ili ukupnadruštvena klima uticali na to? Delimično da, ali većinom je očigledno da je u tekućoj’tranziciji’ vidno ponestalo neophodne energije i vizije za obnovu njenih posustalih snaga.Nove generacije umetnika gledaju preko ove granice, naravno ne samo iz razloga ’ugledanja’na ono što se izvan nje događa, već pre svega da bi se našao način da se radno i životnoizmeste odavde. Da se nove perspektive pronađu u drugim uslovima. Da je to tačno, vidi se izpodatka da su brojni protagonisti koji su zastupljeni u ovoj publikaciji napustili Srbiju uraznim periodima te da su, neki od njih, našli mesto u drugim okolnostima koje su ili upravotako i zamišljali ili su tu pronašli isključivo razočarenje. No, ni takvo porazano osećanje nijeih pokolebalo da se vrate. Za njih i dalje je umetnost univerzalnog značenja, a da su teme kojesu im, prema umetničkim sklonostima i karakteru bliske, zapravo svuda iste. Različiti su samonačini njihove percepcije. E, to se definitivno ovde nije promenilo. Gledanje na ovu vrstuumetnosti, njeno doživljavanje i procena zapravo su i posle svih promena, ostali isti. I to jeupravo, nažalost, još jedan poraz u odnosu na napore koje su ovi stvaraoci uložili u svoj rad.

13Primetno je i to, čitanjem ovih tekstova, da je neposredno pred a naročito posle 2001.godine, usledilo sve više autorovih osvrta na uspostavljanje nove kulturne politike, mogućnostnjene implementacije u institucionalni sistem Srbije i, posebno, na zaštitu kulturnih dobara, nesamo u stručnom i organizacionom pogledu, već i u diplomatsko-političkom i međunarodnomjer je takav pristup nametala i naša zvanična politika u tom trenutku otrežnjavanja teuspostavljanja nove saradnje sa susedima i svetom. Te teme su za autora u jednom trenutkupostale od prvorazrednog značaja u koje je mnogo vremena uloženo, a rezultat toga je niznapisa, kritičkih, programskih i koncepcijskih koji su pokušali da na ta pitanja daju odgovore(koji su tek delimično i u kratkom roku realizovani), te stoga je u knjizi ustanovljeno i jednoposebno poglavlje koje se isključivo bavi ovim pitanjima.Tematske razlike su isto toliko uočljive između 1. i 2. dela knjige. Već sami naslovitekstova upućuju na njihove različite sadržaje u dve glavne oblasti: jedno su kritke, prikazi iosvrti na izloložbe, umetnike, događaje, institucije, manifestacije itd, koje su bile kritičkinastrojene prema tadašnjem režimu, a zatim slede komentari, reagovanja i polemike naodređene političke događaje koji su se u ogromnoj meri odrazili upravo na takvo stvaralaštvoi njen institucionalni i vaninstitucionalni život. Njihov sudar je bio višestruk i isprepleten, teje bilo moguće i prebaciti neke tekstove iz jednog poglavlja u drugo, između ova dvaosnovna. Ta činjenica samo govori u prilog korišćenja jedinstvenih merila kada su te dveoblasti – kultura i politika, bile ocenjivane. U skromnom smo uverenju da je ovo jedna odnajvrednijih i najpostojanijih osobina ’Slike politike’.Ovde nisu uneti brojni polemički tekstovi koji se kritički odnose na neke pojave izdomena recentne umetnosti, jer su njihova tumačenja, prema našem mišljenju, znatnoodstupila od stvarnih intencija autora. Takođe su izostali i oštri kritički osvrti na nekeautorske izložbe koje su pogrešno koncepcijski postavljene a dela, odnosno njihovi stvaraoci,neadekvatno interpretirani. Možda će od ovakvih tekstova (kojih nije bilo malo) nastati nekanova knjiga? U ovu zbirku napisa nisu uneti ni mnogobrojni intervjui, naročito oni dati uperiodu 2001-2004. godine kada je pred autora bila postavljena jedna nova vizura tumačenja –ne same umetnosti i kulture, već potreba izgradnje jednog novog sistema u kome oni treba dadeluju. Otuda je došlo i do znatne promene tematskog sadržaja tih javnih istupanja.Kao završne napomene istakli bismo i da su tekstovi u knjigu unošeni hronološki,redosledom kojim su objavljivani. Ovde moramo izraziti profesionalnu zahvalnost svomkolegi i prijatelju Slobodanu Bodi Ristiću koji je knjigu priredio veoma se trudeći da od ovog

14dugačnog niza najrazličitijih napisa načini neophodna poglavlja radi bolje preglednosti tema ilakšeg snalaženja čitaoca u njenom sadržaju. Ako ovi tekstovi imaju podnaslove, to ukazujeda su naslove dali urednici i pod njima su oni i objavljeni, a podnaslovi su autorovi. A akonije drugačije navedeno, tekstovi su objavljivani u beogradskim glasilima ili ustanovama iinstitucijama. Napokon, tekstovi su ovde štampani u integralnim verzijama, uprkosuobičajenim uredničkim skraćivanjima i ’stilskim’ izmenama, posebno u dnevnim novinamašto nije bio tako redak slučaj. Većina napomena u pojedinim tekstovima naknadno su unete,posebno u onima koji su objavljivani u dnevnoj i nedeljnoj štampi.Neki tekstovi, nažalost, nisu mogli biti pronađeni, ali uprkos tome, ovaj izbor je ipakdovoljan da bi se čitaoci i radoznalci, poput nekog ’kritičkog arhivističkog pregleda’, nauspešan način podsetili vremena devedesetih godina i najposle, da bi se vratili na pitanja kojeje angažovana kultura i umetnost postavljalja, te odgovore koje je na njih zvanična politikadavala, ili je, ne retko, odbijala da ih da.I na samom kraju jedna neophodna konstatacija: svaka sličnost ovih tekstova sadanašnjim vremenom nekako je ispala namerna. U ovoj vrsti odnosa politike kulture i kulturepolitike koji je jednostavno naslovljen kao slika politike slučajnosti i nisu baš (ne)moguće,posebno što su neizbežne.Beograd, maj, 2008.J.D.

15I UMETNICI U NEVREMENUMileta Prodanović: 'Tama'Metaforička ili doslovna tama? Najnovija samostalna izložba Milete Prodanovića u GalerijiULUS-a u jednom totalno zaokruženom koncepcijskom izgledu realizovanom plastičkimjezikom slike, objekata i ilustracijama na uzbudljiv način problematizuje pojam tame uvizuelnim umetnostima i u današnjem vremenu pomrašenih horizonata politike, kulture,ideologije... Polazeći od jedne, kako je Prodanović shvata, likovne pogreške u predstavljanjudetalja na ikoni Sv. Đorđa iz 13. veka – kada je umesto ukrasa na oklopu ovog svetog ratnikanaslikan crni pravougaoni otvor a na način suprotan uobičajenoj inverznoj prespektivivizantijskog slikarstva, upravo na iluzionistički način predstavljena dubina prostora, onnadalje razvija temu tame kao odsustva svetlosti, odnosno, ukazivanje na smisao nevidljivog– idealnog dela sveta (prema Platonovoj podeli i tumačenju). Šta je skriveno u tom detaljuikone kao i u svim ostalim umetničkim predmetima koji čine ovu izložbu (slikama iobjektima) u toj vrnoj svetlosti tame? Ovo pitanje i odgovor koji se direktno tiče 'estetskekonstante Prodanovićeve umetnosti' a to je konstatacija koju je u tekstu kataloga izrekaoSreten Ugričić, stvorena je slikovna predstava 'onoga što nema konkretan vidljivi oblik ainicira zamišljanje mogućih oblika'.Idejno, konceptualno i metaforičko ishodište u Prodanovićevom plastičkom sistemuupravo je ova dvosmislica koja neiskustveno doživljene granice dve realnosti slobodno iizbudljivo premešta iz jednog stanja u drugo, iz svetlosti u tamu i obratno. Tama je inverznasvetlost, svetlost je komplementarna tami, a za likovne, dakle vizuelne, dakle one umetnostikoje se gledaju, pogodno je područije poigravanja, dovođenja u paradoks i aporiju praktičnih iampirijskih shvatanja koja se vrlo lako mogu ispostaviti kao tragične sudbine. Da li suProdanovićeve slike na ovoj izložbi slike tame preko kojih prodire prigušene vetlo violentnihsazvučja, zlatnih prodora i krhkih velina, ili su one zapravo svetla velika polja prekrivenakonačnom i neporecivom tamom?Bukvalno čitanje ove izložbe pre bi se kretalo prema razumevanju smusla tmine –dakle, psihološkog, socijalnog i etičkog ovdašnjeg stanja koje danas nimalo ne trebadokazivati. Kao izrazito senzibilizovan stvaralac naročito osetljiv na dnevne i epohalnedogađaje koje proživljavamo, Prodanović jezikom plastičkih, otvorenih šifara govori i svedočio svom vremenu zatamnjenih perspektiva. Opšte duhovno stanje, katastrofično i apokaliptično

16prema meri civilizacije ovog vremena, uznemirava neke savesti očigledno sve do trenutkakada se, na posve posvećen način o tim egzistencijalnim činjenicama mora progovoriti nasvaki način, pa i na ovaj umetnički.Ova izložba slika Milete Prodanovića stoji na samom početku onog niza danasangažovane likovne umetnosti koji imaju potrebu da snažno uznemire već ionako uznemirenui potresenu savest današnjih gledalaca. Možda je samo, ovom prilikom je takav slučaj, daovde optimizma i lažnih nada nema. Tama Milete Prodanovića izgleda kao tmina za čijerazumevanje neće biti dovoljni ni sveti ratnici poput Sv. Đorđa. U ostalom, ratnici nikada tonisu ni činili.Treći program Radio Beograda, septembar 1995.

17’Pogled na zid’Svakodnevno beležeći pojave, događaje i ličnosti koje su bile najprisutnije u oficijelnoj, a jošviše na beogradskoj alternativnoj sceni, na radiju B 92 u periodu 1994-1996, DarkaRadosavljević je odlučila da kao svojevrsnu, a kasnije će se ispostaviti i kao razložnu dosetku, ukancelariji svog glavnog i odgovornog urednika, "koja je najprometnije mesto u radiju, ali iprometnije od mnogih javnih galerija", napravi male izložbe upravo tih umetnika koji supromovisani ili predstavljeni u njenim programima. Nakon dve i po godine ona se odlučila dazaokruži ovu, sada već veliku seriju individualnih prezentacija, te da uz objavljivanje knjigekataloganačini i zajedničku izložbu ’Pogled na zid’ upravo tih autora, A kao svojevrsnu misao istav o ovom vremenu, ona je uz prikazane umetnike u knjizi izložila i najkarakterističnijekritičare i teoretičare objavljujući njihove prateće tekstove.Gledajići ovu zanimljivu izložbu moguće je autore sistematizovati po nekolikimkriterijumima: pre svega prema plastičkim koncepcijama, poetikama kojima pribegavaju usvojom radu, potom prema mestu koje zauzimaju u trenutnim zbivanjima u našem aktivnomumetničkom sistemu, najzad i prema generacijskoj pripadnosti. Među najstarije i dakakonajetabliranije autore spadaju, na primer, Bora Iljovski, Marija Dragojlović, Raša Todosijević,Era Milivojević i Čedomir Vasić, manje-više oni pripadaju ili visokom modernizmu drugepolovine veka, ili Novoj umetničkoj praksisedamdesetih godina. U srednjoj generaciji su,recimo, Mileta Prodanović, Mrđan Bajić, Bara Krgović, Zdravko Joksimović, AleksandarRafajlović - dakle neki od glavnih protagonista nove slike prve polovine osamdesetih, a potom injihovi prirodni sukcesori u najaktuelnijim transformacijama jezika prema peomenljivimkonfiguracijama radova kakve su instalacije ili kompleksne ambijentalne postavke. Od umetnikaiz najmlađe generacije koji su se našli u knjizi, ovom prilikom spomenućemo one koji su se udosadašnjim izlagačkim prezentacijama nametnuli kao ključne ličnosti umetnosti devedesetihgodina, poput Uroša Đurića, Daniela i Gabriela Glida, Stevana Markuša, Zorana Naskovskog,Nine Kocić.Ovi autori su vrlo čvrsto opredeljeni za medij koji prakticiraju u radu, u većinislučajeva izbegavajući njegovu eksperimentaciju. S druge strane, u Beogradu se paralelnoformirala i grupa umetnika sa bitno drugačijim shvatanjima, snažno se držeći alternativnogdelovanja u mnogobrojnim disciplinama vizuelnih medija. njima pripadaju Đile Marković, SašaMarković, Nenad Racković, Talent (Vladimir Petrić), a u najnovije vremene i Tanja Ostojić.

18Tim, prema uočljivim intencijama alternativnim umetnicima u pravom smislu reči priključuju sei oni autori okupljeni u grupama FIA, Škart i Klipani u pudingu.Ova izuzetno živa, katkada uveseljavajuća, katkada ironična ali u svakom slučaju ipotpuno temporalno integrisana umetnost danas gradi ponajtačniju sliku stanja aktuelneprodukcije u Beogradu. Ona je po svojim željama i izgledu bila i svojevrsna potpora posustalomduhu urbanog mentyaliteta i kulture devedesetih koji je počeo da nestaje iz grada zbog bitnihkarakteristika vremena, ukazujući istovremeno i na razorne egzistencijalne traume epohe kojuobeležava. Tokom tog perioda tu vrstu umetničke delatnosti mogli smo pratiti isključivo upoznatim gradskim getima kakvi su SKC, "Paviljon Veljković", Bioskor "Rex", kao i kroz onuprodukciju koju je potpomogao Centar za savremenu umetnost (osnovan 1995. godine) Fonda zaotvoreno društvo (kako se odnedavno zove fondacija Đorđa Sorosa u Jugoslaviji) koji je iobnovio, posle kraćeg zatoja, rad projektom "Pogled na zid" kao kjniga i izložba.Treći program Radio Beograda, 29. jun 1996, Borba, 20-21. juli 1996.

19Nenad Racković: 'Kolekcija '97'Beogradska alternativna umeetnička scena uvek je pokazivala vidne znake vitalnosti, a ukriznim vremenima, onima koja su se odlikovala i ponajvećim duhovnim posrnućima, ona jepovremeno prerastala čak u paradimatične fenomene epohe. Posle 1950. godine naša tadašnja,sasvim uslovno govoreći, alternativna scena zapravo je gradila jedan novi kreativni poletnakon, za slobodnu umetnost, zatamnjenih godina socrealizma. Šezdesetih godina ona jeznatno probujala, pogotovo nakon godine srudentskog bunta 1968. i pomicala je umetničkeslobode i uopšte shvatanja same umetnosti znatno izvan i iznad zvaničnog socijalističkogestetizma koji je zamenio socijalistički realizam. Druga linija umetnosti sedamdesetihobuhvatila je Novu umetničku praksu, konceptualnu umetnost i njihovu prirodnu saveznicu –alternativnu scenu, i one su zajedno, po prvi put u našoj posleratnoj umetnosti poprimilekonkretni i zaokruženi estetički prrofil, te određenu teorijsku definisanodt. Umetničkipluralizam osamdesetih, odnosno, postmoderna paradigma, tolerantno je primila svaku vrstu ioblik estetičke ekspresije, a dobrim delom integrisana i alternativna scena izdvojila je samoone važne fenomene koji su gradili lik ukupne umetničke obnove toga vremena, i to u svimoblastima visoke umetnosti i masovne kulture – rok-muzike i mode do novih medija uvizuelnim umetnostima. Ova velika veselost osamdesetih mogla je upozoriti na skorašnjuratnu traumu: devedeseete su usled civilizacijski poražavajućih događaja, snažno generisale inove alternativne procese u umetnosti koja se ponovo rodila, i, kako sada vidimo, sa uspehomopstala u jednom, sada već totalno poremećenom sistemu, te upravo ta činjenica umetnicimaprivrženim ovoj vrsti kreativnog ponašanja otvarala silne mogućnosti – koje su oni dakako iiskoristili.Nedavno je u Beogradu, u nekadašnjem Bioskopu Rex, uz brojne umetnike kojima jeveć utvrđeno mesto u najzvaničnijem domaćem umetničkom sistemu okupljenih na izložbi'Pogled na zid', bio dat i zanimljiv presek kroz lokalnu alternativnu i andergraund scenu ukojoj deluju i umetnici popot Talenta, Saše Markovića, Đileta Markovića, Dragana Srdića iligrupa Škart, Klipani u pudingu i FIA.Među ovim umetnicima našao se i Nenad Racković (rođen u Beogradu 1967. godine,studirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti, a izlaže kao vizuelni umetnik i performer od1985; poznat je takođe i po ulogama u pozorišnim komadima i filmovima kakav je Žilnikov

20'Marbl ass'; objavljuje u tekstove u Beorami i drugim časopisima), koji je tipičan predstavnikalternativnih i marginalni umetničkih pokreta sa off-scene, ovakvih, evidentno temeljnokriznih vremena u svim njegovim karakteristikama od ideologije do seriozne umetnosti.Sam naziv sadašnje Rackovićeve izložbe 'Kolkecija '97' dorektno pokazuje u kakvomse krugu interesovanja on danas kreće. Izložba je, dakle, komponovana od brojnih njegovihradova-komentara u rasponu od konceptualne umetnosti preko neo-geo stila do high-tecka(umetnosti visokih tehnologija) koju on radikalno dovodi pod znak pitanja vlastitim handmade(dakle, ručno rađenim) delima. Ova vrsta kreativnog cinizma (i autocinizma, mora seprimetiti) nje okrenuta isključivo prema estetičkom kompleksu pitanja, već prema snažnomzadiranju i u oblast šireg prebivanja umetnosti – u domen politike i ideologije.Tako, sem komentara na amblematske radove našeg poznog modernizma, recimoKoste Bogdanovića, ili dematerijalizovanih dela Ere Milivojevića, neo-mondrijalističkihradova beogradskog kruga i zehnospiritualizma najnovije generacije iz sredine devedesetih,kojoj i sam Racković po godinama pripada, na ovoj izložbi se sučeljavamo i sa njegovimodnosom prema naci-artu (te njegovim simbolima kakav je kukasti krst), destrukcijamavođenim u ime ideologija (sredstva masovnog razaranja poput dinamita), ikona klasičnogvremena prerađenim u avangardama s početka ovog veka (na pr. Portret Monalize) itd. Prazniramovi, slike okrenute licem prema zidu, izovličeni i dekontekatualizovani objekti, ambijenti iinstalacije obesmišlejnih umetničkih proizvoda, zbilja, sve su to primeri jedne moguće antikolekcije,ili korekcije uobičajenih pojava u umetnosti prerađenih Rackovićevomimaginacijom. A zapravo je sve ovo i priča o današnjem moralu čije se negativne reperkusijemožda ponajbolje zapažaju upravo u osetljivim procesima umetničkog stvaralaštva – svebesmislenijih i sve nepotrebnijih gomilanja radova recentne produkcije koje polako poprimajuizgled opšte nepreglednosti.Ovaj, u biti, (auto)destruktivni i ekscentrični umetnik toliko temeljan u svojoj namerida mu možda upravo takav radikalizam osigurava poziciju vodećeg protagoniste na aktuelnojbeogradskoj (ali i srpskoj) alternativnoj sceni, zasigurno spada u današnju simboličku pojavu.Njegov energetsski potencija koja na različite načine, kako smo na izležbi videli, prekopavapo umetnosti toliko je velika, duboka i intenzivna da praktično dobar deo slične, paralelneprodukcije danas generiše i ohrabruje. Otuda se može reći i da ovakva vrsta umetnosti počivai na zaista značajnom potencijalu i vitalizmu samog Nenada Rackovića, o čemu ovaprezentacija njegovoih radova ubedljivo svedoči.

Treći program Radio Beograda, 1. novembar 1996.21

22Estetika svesti zabludelog narodaJugoslovenska umetnost ima značajnu tradiciju tzv. angažovanog stvaralaštva. Tako je međuprvima ostalo zabeležen provokativni umetnički i politički nastup Mirka Kujačića 1932. godinekoji je uz svoje radove na zid Umetničkog paviljona na Kalemegdanu zakucao i jednu radničkucokulu uokvirenu pravim slikarskim ramom. Smisao se nalazio u vređanja blaziranog ukusagrađanske klase, ali je sadržao i jasnu idejnu poruku sa otvorenim levičarskim kriticizmom.U posleratnom periodu dogmatizam socijalističkog realizma bio je ideološki izrazitozahtevan prema umetničkom stvaralaštvu, ali ne u kritičkom već apologetskom maniru.Poslednjih decenija poznog modernizma srpske umetnosti javnost se povremeno suočavala sapolitiči provokativnim stvaralaštvom poput famoznog Crnog talasa ili Slikarstva prizora MićePopovića. Ovakvi slučajevi u našoj kulturi nastajali su u specifičnim, ideološki kritičnim ipolitički nestabilnim vremenima.Najzad, bilo je većih ili manje otvorenih političkih ekspresija u likovnoj umetnostidevedesetih godina. No, to su bile tek sporadične pojave nekoliko senzibilnijih autora bez većeguticaja na javnost i bez dovoljnog odjeka u stručnim krugovima. Te fenome registrovala je knjigaArt in Jugoslavija 1992-1995 koju je objavio Centar za savremenu umetnost jugoslovenskogFonda za otvoreno društvo.Ovde ćemo ukazati na jednu radikalnu umetničku pojavu koja je u poslednje vremenajdirektnije i najotvorenije identifikovala politički i idejni milje koji dominira i koji najfatalnijeodređuje sudbinu kulture i umetnosti, dakako uz sve ostale oblasti društvenog i ekonomskogživota, koji pod očiglednom prinudom vodimo.U Beogradu od 1993. godine deluje umetnička grupa Magnet osnovana u Književnojakademiji "Tradicija avangarde" pod pokroviteljstvom Soroseve fondacije čije jezgro čineMiroslav Nune Popović, Jelena Marjanov i Ivan Pravdić. Već prvi javni nastup 29. aprila1996. godine pokazao je smer njihovog delovanja. Taj početak serije javnih radova pod opštomodrednicom street-art (ulična umetnost) označio je visoki stepen Magnetovog provokativnogangažmana koji istovremeno ukazuje i na jedan izrazito složeni umetnički sadržaj sačinjen odideoloških, etičkih i estetičkih komponenti nezabeleženih u našoj novijoj vizuelnoj produkciji.U pozivu građanima da se priključe izvođenju njihovog prvog uličnog hepeninga podnazivom FaluSerbia naveli su da će to biti: jedinstvena prilika da osete, pomiluju, poljube

23stvaralačke moći Srbije. Simbol te stvaralačke moći Srbije bio je falus od osamdeset santimetarana kome je zakačena fotografija tadašnjeg republičkog predsednika. Ova protestna akcija je utoku izvođenja prekinuta drugom, policijskom kontraakcijom u kojoj su uhapšeni članovi grupe.Projekat ovog ulično-pozorišnog performansa bio je zapravo prva manifestacija žestokog otporamladih stvaralaca prema zatečenom kulturnom i umetničkom stanju jednog društva lišenogikakve pozitivnije idejnosti.Potom je usledila serija od četiri street-art akcije izvedenih pred našim vodećiminstitucijama iz različitih oblasti. Poslednja Tajna večera priređena je 13. maja 1996. uz zidoveSANU: Kroz državne umetničke institucije i umetnučka udruženja, biološki i stvaralačkiistrošeni kulturni mediokriterti sprečavaju da novi ljudi ostvare veći uticaj na društvo: državu iplanetu. Kola za spasavanje su stigla. Mi ih vozimo. Magnet - stoji u proglasu koji gruparedovno objavljuje. Za postavljenom trpezom učesnici su u tišini jeli pogaču i ispili vino. U svimstrukturama ovog društva, sve se dogovaralo i planiralo na nekakvim tajnim večerama, a njihovishod je poznat. Hteo sam, kaže Popović, da mi, kao umetnici, napravimo tu dugoočekivanuposlednju tajnu večeru i da konačno krenemo u stvaranje boljeg i pravednijeg društva - štonedvosmisleno ukazuje na njihove progresivne, dakle u osnovi one ideje koje su karakterističneza levičarske (umetničke i društvene) pokrete. Mesto održavanja ovog street-arta ukazalo je gdese zapravo institucionalno inauguriše zvanična kultura i umetnost, a naravno i sve ostalevrednosti iz drugih oblasti socijalnog života nacije. Ispred RTS-a Magnet je 27. maja tačno u19:30 razbio jedan televizor iskazujući revolt zbog opšteg uverenja u pogubnu propagandnufunkciju koju državna televizija vrši. Performans je nazvan Otkrovenje ukazavši naneophodnost okončavanja informativno-obmanjivačke službe masmedija. Ovaj protest protivizrazite info-manije još jednom je locirao glavnog sejača propagandnog otrova i raspirivačamržnje svih vrsta: od etničke i političke do estetičke i umetničke. Isterivanje đavola izvedeno je10. juna ispred Narodne biblioteke Srbije: Performansom "Isterivanje đavola" zauvek seoslobađamo opsednutosti Ivom Andrićem (opseo Miroslava Nuneta Popovića), DesankomMaksimović (opsela Jelenu Marjanov) i Milošem Crnjanskim (opseo Ivana Pravdića) - stojipoput autobiografske ispovesti u njihovom letku. Kao specijalna donacija Narodnoj banciJugoslavije koju je grupa Magnet učinila 24.juna, izvedena je akcija Zlatna poluga. Duhovnupodlogu dinaru tešku 40 kilograma i u iznosu od 15.000 USD simbolički su učinili nebi linacionalna valuta večno ostala stabilna.

24Nakon jednogodišnje pauze Magnet je nastavio aktivnost 16. juna 1997. godine saprojektom Rekvijem za Srbiju. Akcija je održana na danas sigurno najneuralgičnijem mestu - uPionirskom parku pred kancelarijom Predsednika Srbije. Uz zaklanu svinju na kojoj je pisaloSrbija namera je bila da se Slobodanu Miloševiću preda i sledeća poruka: Gospodinepredsedniče Miloševiću, Zaklali ste Srbiju i sve u njoj: život, umetnost, nauku, kulturu, privredu,ekonomiju, školstvo... pravdu i poštenje. Ništa nije ostalo. Poklanjam vam ovu zaklanu svinjuduboko uveren da na taj način jasno predstavljam svoje gore navedeno mišljenje o konkretnojposledici vaše vladavine Srbijom. To je moj rekvijem za Srbiju... Ovaj svojevrsni umetnički kriknaznačio je da smo se našli na samom dnu jedne višegodišnje agonije. Naravno da je ovaizuzetno otvorena i oštra provokacija morala ponovo da izazove reakciju policije koja je jošjednom uhapsila Nuneta Popovića. Težina i smisao te umetničke i političke akcije dobili supotvrdu i od nevladinih organizacija koje su, za razliku od prošlogodišnjeg hapšenja članovagrupe, ovog puta reagovale.Odmah zatim, 25. juna izvedena je akcija 88 jaja za novu opozicionu vlast kada sučlanovi Magneta jajima gađali Skupštinu grada. Kao i uvek dosad uz akciju je urađen i kraćiproglas: Lažni spasitelji i dosadni trbuhozborci pokušavaju da ožive zaklanu i ucrvljalu lešinudržave - umesto da stvaraju novo društvo. Da li je to još jedan od uzroka nazirućeg građanskograta u Srbiji? Koljačevim saučesnicima MAGNET vraća njihovih 88 mućaka za 88 uzaludnihdana "žute revolucije". Osim što ne znaju baš ništa, oni ne znaju ni ko zna. Na ovom mestu jenačinjen značajan obrat od entuzijazma prema skepticizmu, od blagonaklonosti prema sumnji -sa najavom nekih budućih dalekosežnih posledica. Taj drugi rad u svojevrsnom triptihu pokazaoje puni smisao političkog angažovanja grupe Magnet, danas svakako bez presedana ujugoslovenskoj savremenoj umetnosti. Pri tome, očigledno je da Magnet u suštini ne praviustupke kada su u pitanju osnovne slobode i prava - od političkih i individualnih do umetničkih.Sudbina njihovih projekata i njihova lična, najpre po vođu grupe Nuneta Popovića, belodano jepokazala da je represija režima ostala sasvim sačuvana bez obzira na spoljašnju kozmetičkuprepravku, te da je sa druge strane, a to je paradoks na koji oni ukazuju, ostala sačuvana iopresivnost novih vlasti u samoj kulturnoj politici. Utvrđivanje ove činjenice otkriva i jedanrealni problem koji se isprečio pred današnje umetnike. Instrumentalizacija stvaralaštva od stranenove gradske vlasti pokazuje se jednakoznačajnom i poraznom u istom smisli u kojem smo imaliprilike da se nažalost uveravamo u proteklom, po svim pokazateljima izrazito nepovoljomperiodu. Na fenomenu Magneta identifikuje se zapravo isti odnos institucionalne kulturne

25politike bez obzira ko je definiše i sa kakvim ciljem se ona kreira: i republička (socijalisti) igradska (Zajedno) kulturna vlast praktično se na isti način odnose prema ovoj vrsti umetničkeaktivnosti. Odavde bi se konsekventno mogli izvesti krajnje nepoželjni zaključci.Najzad, kao treća street-art akcija izvedeno je 2. jula desetominutno ćutanje ispred zgradeSANU pod nazivom Zaklani ste. Naše saučešće. Ovim projektom Magnet je ožalio desetakmiliona građana koji će uskoro morati da se suoče s činjenicom da su i oni, kao i država,zaklani. Koljač i saučesnici oblizuju svoje okrvavljene ruke, a njihove žrtve su postale zombijikoji bezbrižno hodaju. - stoji po običaju u njihovom propratnom letku. Poruka je jednostavna idirektna: vlast je dakako najodgovornija za sadašnje stanje nacije, ali ona ima i neobičnesaučenike: opoziciju i Srpsku akademiju nauka i umetnosti (kao vrhovnu naučnu i kulturnuinstituciju) koja je, prema Magnetu takođe odgovorna jer je ideologija (Memorandum) iz njenihveleumnih kabineta izašla na ulicu i uzrokovala crveno-crnu nakazu nacionalsocijalizma.U jednom razgovoru povodom akcije FaluSrbija Nune Popović je ovako okarakterisaoumetničke premise rada Magneta: Za mediokritete na vlasti kvalitet u umetnosti je tzv. umetničkaestetika... To je jedna velika zabluda da će neko u 21. veku da se bavi umetničkom estetikom. Našglavni problem je estetika čovekove svesti. Ovime je Popović pokazao kako se nalazi izravno natragu tradicionalnih avangardnih pokreta od dadaizma preko ruskog umetničkog eksperimentaranih revolucionarnih godina do hepeninga i preformansa kasnog modernizma koji su imali isticilj: menjanje (poboljšavanje i podizanje na viši stupanj) opšte etičke i estetičke svesti. Vide se ijasne asocijacije na umetnost sovjetskog Oktobra - primerice na Tatljinov Spomenik IIIinternacionali kao arhetipski model za isto tako utopističku Fontanu veštačke krvi pod nazivomBeograd je svet. Objašnjavajući svoju ideju Popović je rekao: Na Trgu Republike bila biogromna "fontana" kružnog oblika (aktivni spomenik), opasan džinovskim TV reklamama prekokojih bi se prelivala veštačka krv. Program svih svetskih informativnih kuća bi se emitovao 24časa, a na monitorima bi pisalo koliko je u sekundi ubijeno ljudi u svetu i koliko svake sekundekrvi ističe. Od statističkog odeljenja Međunarodne zajednice bismo tri puta nedeljno dobijalipodatke o broju ubijenih. A na drugom mestu on ekspicitno kaže: Naš projekat je pravljenjeumetničkog dela od grada, što ga približava idejama velikih utopističkih preobražaja ovog veka.Iako postoji neposredna povezanost prošlogodišnjih akcija Magneta sa sadašnjim, ipak sekao jedan poseban fenomen izdvojio triptih izveden ove godine. Promena od priželjkivaneerekcije (uspravljanja) i penetracije (prodora u svet) postdejtonske Srbije (FaluSerbija) dokonačne istine (Rekvijem za Srbiju) ovog istorijskog trenutka ima smisao zaokruženja

26aktivnosti grupe Magnet. Njihova brzina uočavanja društvenih problema i reakcijazaprepašćujući su i jedinstveni u našoj aktuelnoj umetnosti uopšte. Takođe se zapaža i i tačnolociranje generatora krize: vrhovna vlast, simbolični vrh kulturnih i umetničkih institucija, iukazivanje da je, a to je novost - nekada opozicija a danas nova vlast, pokazala sindrom ničinjenja ni nečinjenja koji je izgleda zajednički onima koji vladaju u ovakvoj vrsti režima.Promena sistema je upravo pravi cilj koji bi omogućio odstranjivanje destruktivnih uzroka. Uperformansima grupe Magnet isključivo je o tome reč.Njihova upozorenja su direktna. A ako je već potpuno izvesno da je stara vlast i naznatno krupnije proteste oguglala, nikako neće biti dobro ako i novoformiranu vlast u urbanimcentrima bude zahvatila ista neosetljivost i autizam. I nikako neće biti dobro ako za kulturuzaduženi u novoj vlasti ovu aktivnost Magneta budu razumeli samo kao umetnički neobuzdančin za jednokratnu upotrebu. Ono što Magnet danas radi je prvo javno, estetičko i etičko skretanjepažnje na opštu zapuštenost i duhovnu pustoš devedestih koju smo nasledili iz propalogsamoupravnog eksperimenta. Osetljivost članova grupe Magnet na traume vremena je veća negokod prosečnih ljudi, otuda su njihovi nastupi avangardni, dakle, oni su predvodnici jednognovog i drugačijeg urbanog mentaliteta koji se upravo sada formira u njihovoj generaciji i koji ćeubuduće biti sve vidljiviji i sve uticajniji u našem društvenom životu.A oni koji su objavili da su spremni za sve moguće promene, pa tako i za ozbiljnuizmenu zatečenog stanja u kulturnim procesima, morali bi da jako savesno pročitaju oveMagnetove signale. U suprotnom, kao i ranije, potopiće ih upravo oni procesi koji će zasigurnotemeljito izmeniti sliku sadašnjeg stanja.Sa njima ili bez njih - za Magnet i drugu ozbiljnu umetnost, nebitno je.Naša borba, 2-3. avgust 1997.

27Bloody Balkan Baroque"Fin de siecle" - balkanska varijantaFascinantni, antiratno angažovani performans "Balkan Baroque" koji je Marina Abramovićizvela na ovogodišnjem venecijanskom Bijenalu u okviru glavnog programa "Buduće, sadašnje,prošlo" izazvao je nepodeljene pozitivne - čak ushićene reakcije i publike i stručne kritike. Pritome, "Balkanski barok" je koncipiran za izvođenje u jugoslovenskom Paviljonu gde bi, posvojim karakteristikama uz potpunu estetičku afirmaciju dobio i punu ideološkukontekstualizaciju velikog, snažnog krika-protesta zbog krvavog raspadanja jedne evropskedržave.Predistorija ovog famoznog i već sada se može reći - antologijskog rada, i u pogleduMarinine dvadesetpetogodišnjice bavljenja body-artom koji ima jasnu liniju kontinuiteta, adakako i u svetlu događaja koji su neposredno prethodili, upravo nepotrebne i nesrećnezavrzlame koja je izbila na relaciji jugoslovenski selektor - ministarstvo za kulturu Crne Gore,pokazuje se kao opšte i tipično mesto naših ukupnih društvenih i idejnih procesa koji supraktično ostali isti za sve to vreme.U delovanju jugoslovenskih konceptualnih umetnika, a u njegovom najužem jezgrunalazila se i Marina Abramović, na samom početku, ranih sedamdesetih godina utemeljen jeprimetni - pored umetničkog, i socijalni kriticizam koji je vremenom dobijao drugačije forme iprolazio kroz različite faze u zavisnosti od nekih neposrednih društvenih i idejnih podsticaja, adanas je upravo ovim aktuelnim radom kulminirao do nepoznatog inteziteta.Nakon kratkog perioda bavljenja slikarstvom neposredno po završetku likovneAkademije, Marina Abramović je odpočela jednu specifičnu umetničku praksu koja se u prvojfazi odigravala isključivo u beogradskom Studentskom kulturnom centru. CKC je bio otvorenkao odgovor tadašnjih vlasti na šezdesetosmašku studentsku pobunu i bio je programiran zamesto koje će podržati aktuelne umetničke projekte, one koji nisu nalazili mesto u postojećemoficijelnom muzejsko-galerijskom sistemu. Prva urednica Galerije SKC-a i kasnija direktorkaovog Centra Dunja Blažević, oslanjajući se na svoje saradnice, pre svega Biljanu Tomić i neštokasnije i Bojanu Pejić, potpuno se posvetila programskom profilisanju ove ustanove onomumetničkom aktivizmu koji je u stvaralačkoj praksi bio izrazito radikalan, a u širem društvenomkontekstu zauzeo je poziciju koja se čitala kao 'nova levica' i bila je saglasna procesimakarakterističnim za tadašnje jugoslovensko samoupravljanje, socijalizam sa 'ljudskim likom',

28'treći put' nesvrstanih, autentičnu filozofiju Praxisa, reafirmisane ideje mladog Marksa iMarkuzea, itd.Kritika koja je tih godina pratila zbivanja na ovoj umetničkoj sceni oprezno je, i čini senevoljno, govorila o njenoj politizaciji. I to pre svega u najužem kontekstu kada je njen idejniangažman usmeravan isključivo na postojeće kulturne uslove i umetničke tokove. Dakle, oštricakriticizma "Nove umetničke prakse" sedamdesetih godina više je bila okrenuta prema samomumetničkom sistemu, prema muzejskim i galerijskim institucijama idejno se zalažući zaformiranje jedne permanentne stvaralačke alternative. Tako je u tekstu "Kritički odnos umetnikaprema instituciji muzeja" Ješa Denegri 1978. godine najpre utvrđujući istorijsku ulogu muzejanapisao: "Pojam muzeja u ovim suprotstavljanjima (mislio je na aktivnost futurista i dadaista -prim. J.D.) ima jedan sasvim uopšten karakter: radi se, zapravo, o muzeju kao simbolu odbranenekih vanvremenskih i vanistorijskih vrednosti koje se kao takve svesno isturaju kao preprekazasnivanju i društvenom afirmiranju vitalnih i aktuelnih umetničkih iskaza." Na istom mestu,sada govoreći o aktuelnom stanju muzejskih institucija, stoji i sledeća konstatacija: "... muzeji suse iskazivali i kao mehanizmi one kulturne politike koja je težila idejnoj i ideološkoj pasivizaciji,a u određenim momentima otkrivali su se i kao direktni pokazatelji sprege političke i ekonomskevlasti s jedne i kulturne i umetničke birokratije s druge strane." Ovime je praktično utvrđenosasvim opipljivo reperkusiranje širih političkih poteza u društvu na jednu specifičnu i osetljivumikro sredinu, njene tokove i procese u užem domenu kulture i umetničkog stvaralaštva. Da biovakav uticaj izbegli, neki umetnici su razvili brojne "post-objektne" strategije unutar vlastitogumetničkog rada i delovanja često prepličući idejne i političke poruke sa estetičkim i plastičkim.Među mnogim radovima koje je tokom sedamdesetih godina Marina Abramovićrealizovala nalazi se i onaj pod nazivom "Događaj s vatrom" ("Ritam 5") koji pokazuje tačno teaspekte. U prostoru oko velike plamene zvezde ona je izvela jednu ritualnu, body-art radnju kojase sastojala od sečenja vlastite kose i noktiju na rukama i nogama. Lako je u njemu identifikovatinekolike značenjske ravni. Simbol petokrake je najači. Zasnovan je na jedinoj ideologiji koja je uepohi titoizma istovremeno označavala i socijalističku politiku i tradiciju partizanskog rata ikomunističku revoluciju. Preplitanje njene lične (potiče iz partizanske porodice), životne iumetničke ideologije simboličkim jezikom je definisano ovom plamenom zvedom iodstranjivanjem delova tela. Individualni umetnički čin u osnovi jedne progresivne, levičarskeidejnosti vizuelizovan je jednostavnim oblikovnim radnjama ovog body-art performansa.

29U osnovi "telesne umetnosti" registrovana su dva osnovna pricipa: jedan je lična,autobiografska potreba umetnika za objavljivanjem "eshatoloških poruka", drugi je korišćenjevlastitog tela kao opšteg sredstva i znaka plastičkog jezika. Ova načela se dakako mogu provoditiideološkim i neideološkim kodovima. Marina Abramović se odlučila da ideološkim šiframaautobiografski definiše vlastitu idejnu i estetičku poziciju na krilu radikalnih umetničkihpostupaka poslednje avangarde XX veka kakav je bio slučaj sa konceptualnom umetnošću.Uprkos tome što je kritika njenih ranih radova izbegavala, čak i negirala šire ideološkeimplikacije, ona sama je kasnije upravo taj nivo značenja svojih performansa naglašavala:"Zainteresovana sam samo za umetnost koja može da promeni ideologiju društva" - kazala je ujednom razgovoru 1995. godine. Raščlanjivanjem znakovitosti i metafora njenog najnovijeg radanalazimo potvrdu izrečenim ciljevima koji se postižu samom umetničkom praksom.Njen ovogodišnji bijenalski nastup ispunjen je političkim značenjima, dakako izraženimveć poznatim jezičkim formama koje je ona praktikovala od samog početka bavljenjaumetnošću. Ti otvoreni estetički, etički i idejni elementi mogu se čitati i u horizontalnom(semantičkom) redosledu i u vertikalnom (hronološkom) nizanju unetih parametara. Uvertikalnom - vremenskom pozicioniranju ovaj rad zadire u najdublju prošlost: onu koja barataiskonskim, arhetipskim, mitskim, primordijalnim impetusima zla koji se danas upravo nabalkanskim, ex-jugoslovenskim prostorima intenzivno obnavljaju u još jednom krvavom ciklusurata i on se nalazi na drugom kraju ovog vremenskog niza. U horizontalnom - značenjskomređanju ideja takođe se recikliraju traume rađanja i umiranja, drame ujedinjavanja i raspadanja,neprozirnost smisla i besmisla... Ovaj i onako stravični balkanski vek izgleda da je morao sasvimprirodno i zakonito da završi još jednim ciklusom masovnog ubijanja i razaranja - još jednimkrvavim baroknim pirom. Bloody Balkan Baroque. Smisaoni kapacitet najnovijeg rada MarineAbramović postavljen je upravo u tim atributivnim i simboličkim okvirima koji navode na idejuproćišćenja, na individualnu i kolektivnu katarzu - "do koske" kako je slikovito navela BojanaPejić u eseju posvećenom ovom po svojim značenjima izuzetno kompleksnom delu.Time je zatvoren krug: započelo je sa plamtećom petokrakom, samoamputacijom,autoreferencijalnim i individualnim "govorom u prvom licu" a završeno je struganjem pregrštakrvavih kostiju kao opštim epskim simbolom balkanske varijante kraja veka. To vreme jeuokvireno početkom u levičarskom optimizmu i završnicom u populističkom ludilu - jasno je daje ovime "naslikana" i istorija nove Jugoslavije: utopijske ideje komunista survane su u nakazni

30nacionalsocijalizam koji je manjeviše otvoreno postavljen u idejnim programima svihnovoformiranih ex-jugoslovenskih država.Zbivanja koja su pratila organizovanje nastupa Marine Abramović na Bijenalu u Venecijipoznata su. Najpre je komesar ovogodišnjeg jugoslovenskog učešća Petar ]uković odredio našegpredstavnika, a potom je nerazumnim postupcima crnogorske vlasti, pre svega tadašnjeg ministraza kulturu, ova odluka anulirana u korist jednog lokalnog ilustratora viceva čije likovne šale nisuni za koga od interesa - pogotovo ne za visoko obrazovanu i informisanu publiku koja pratinajveće svetske umetničke manifestacije. I taj apsurd ne bi bio iznenađujući da se dogodio nanekom drugom mestu a ne u federalnoj jedinici koja upravo danas razložno proglašava potrebuza korenitim promenama u svim oblastima jugoslovenskog društva. Pri tome je i želja zameđunarodnom afirmacijom i prestižom takve izmenjene politike izuzetno važna. I baš tada sedogodilo da se na područiju jugoslovenske kulture u internacionalnim relacijama načini "greškadecenije" kako je već utvrđeno. Mesto da i radom Marine Abramović nova politika budepromovisana na najubedljiviji način te dobije izuzetno važne poene na otvorenoj svetskoj sceni -a taj rad je uz ostale komplimente dobio i venecijanskog "Zlatnog lava", ona stane iza malogprovincijskog umetnika značajnog isključivo u lokalnom područiju. Iz ovog previda mogu seiščitati i drugi zaključci ne ostavljajući utisak stvarnih potreba onih koji su proklamovali politikupromena. Naprotiv!Naša borba, 6-7. septembar 1997.

31Stepen vlastite kriviceHalil Tikveša se među jugoslovenskim grafičarima koji su stupili na umetničku scenu šezdesetihgodina gotovo odmah našao na vrlo istaknutijoj poziciji. Već prva njegova izlaganja otkrila sujednu tada oubičajenu reakciju najmlađih stvaralaca zbog dominacije apstrakcije koja se uslikarstvu pojavljuje kao povratak predmetu i figuri. U opštim kategorijama, to vreme je stilskibilo definisano kao nova figuracija, ali je Tikveša specifikovao vlastitu kreativnu pozicijujednom novom poetikom predmeta koji su imali jasno likovno poreklo u samim prirodnimformama.Kataloška tumačenja i kritičke recenzije njegovih radova iz tog perioda formirali suprecizan semantički krug u kome su se našli oni simboli, stanja, doživljaji njegove vrloindividualizovane ekspresije koji su omogućili da se čak govori o Tikvešinom autorskomrukopisu u grafici. Predmeti, figure, oblici koje nalazimo na njegovim grafikama iz tog periodanačinili su Tikvešin prepoznatljivi ikonografski repertoar.Pokretački kreativni smisao u likovnosti Halila Tikveše zapažen je u njegovimmemorisanim slojevima najranije mladosti, slikama ambijenata koji su u njegovom iskustvuostali poput trajnih estetičkih kategorije. Princip koji je takođe već tada zapažen i na kome sečesto insistiralo, na kome je i zasnovana njegova umetnost kako su pisali mnogi kritičari, utvrđenje kao eros - dakle kao izrazita životnost ove grafičke umetnosti kojom je upravo određen injegov ukupni, opšti pogled na svet. U tom jedinstvenom znaku proticala je Tikvešina umetnostsve do početka devedesetih godina kada je poslednji put samostalno izlagao ovakve grafike icrteže.I tada je nastupio prekid - eros je zamenjen tanatosom, natalno mortalnim, život smrću,žovijalno morbidnim. U našoj zbilji i Tikvešinoj umetnosti istovremeno.Ciklus njegovih novih radova ratnog perioda (izložen u Centru za kulturnudekontaminaciji) pokazao je svu realnost protekle jugoslovenske drame ali ne artificijelnimformama već gotovim elementima, press clippingom - naslovima, tekstovima i fotografijamaobjavljenim u novinama tokom devedesetih godina koji su ovde aplicirani sa jednom očiglednomnamerom - trajnog evidentiranja dokaza o tim događajima i njihovim akterima. Ovi isečci izštampe, (izložba se i zove Isečci iz dnevnika jednog štampomana), kolažirani su na takav načinda stvaraju sem evidentnog estetičkog prizora i poznati dnevnički izgled sa literarnim sadržajem

32koga karakteriše jednan silovit antiratni protest. Na ovom spisku (sačinjenom poput jednegalerije neverovatnih likova) pobrojane su ličnosti koje su manjeviše neposredno, na različitenačine povezane sa zbivanjima koja su obeležila sadašnje vreme i koji su nam odredili sudbinutokom poslednjeg perioda.Moguća su dva načina angažovanog pristupa u likovnim umetnostima: eksplicitnopolitički i metaforički koji se takođe može pojaviti kao istoznačan ili istovredan protest. UTikvešinom slučaju očigledno da se radi o direktnom govoru, ali koji je istovremeno na neobičannačin ostao dosledan njegovim ranijim likovnim i grafičkim shvatanjima. Naime, ovi plastičkiprizori koncipirani su na poznatim postupcima grafičkih tehnika, na crno-beloj likovnosti alisada sa upotrebom već jednom štampanih novinskih članaka. Dve forme se redovno u njima videili naziru: elipsa i krst. Ova dva oblika nas ponovo vraćaju na odnos erosa i tanatosa, naneizvesnu borbu života i smrti, na neprozirnosti koje nam je donela svakodnevica i koje namdonosi dudućnost. Elipsa je u ikonografiji istorije umetnosti simbol jajeta, začetka života, dakle,principa erosa, dok je krst obeležio čitavu dvomilenijumsku civilizaciju koja je utemeljana napatnji, žrtvama, smrti, rečju, na tanatosu.Utisak je da Tikveša ovolikim brojem unetih poruka i fotografija zapravo ne sugerišejedino njihovu odgovornost za zlo koje nas je pritislo, već nas navodi da se baš u ovim likovimasami prepoznamo i da pojedinačno odmerimo stepen vlastite krivice. Kao da je i sam saglasan saoptužbom izrečenom jednom prilikom na proteklom studentskom protestu da je svako stariji odtrideset godina zapravo saodgovoran za ono kroz šta smo prošli, i za ovo što nam se danasdogađa.Ovi slikarski dnevnici, dokumenta, optužnice Halila Tikveše očigledno da žele dadirektno deluju na savest svih - i onih koji se na njima nalaze i onih koji ih na manjeviše nevinoili nevešto posmatraju.Naša borba, 11-12. oktobar 1997.

33Stari frikZanimljiv je ambijent i kontekst u kome je bila postavljena izložba Nikole Džafe saneobičnim naslovom: "U kom grmu leži zec?" Najpre, odavno nismo imali prilike da u našimgalerijama vidimo toliko namerno i svesno nekomercijalnu izložbu i to baš postavljenu ujednom dosad izrazito komercijalnom prostoru kakav je Prodajna galerija "Beograd" naKosančićevom vencu.Umetnici i ljubitelji umetnosti dobro znaju ovu galeriju po jednoj specifičnojumetnosti koja se tu redovno izlaže a koja i kada ima vrlo izražene likovne osobine onegotovo redovno bivaju potisnute u drugi plan dajući prednost svojim komercijalnimkvalitetima. No, kako je očito opala tražnja na tržištu umetničkih dela, ova galerija je odlučilada se upusti u jednu vrstu eksperimenta sa potencijalno novom publikom koja nije imalaobičaj da je posećuje i gleda njene izložbe. Tako je pre nekoliko meseci tu priređena autorskaizložba Jasmine Čubrilo "Exces..." mladih umetnika koji se nalaze potpuno izvan aktuelnihtržišnih tokova bez obzira na njihove evidentne i potvrđene estetičke vrednosti.Ova prodajna galerija sada je otišla i korak dalje: priređivanjem izložbe radova NikoleDžafe, jednog od naših najnekomercijalnijih, najradikalnih i najprovokativnih umetnikarecentne produkcije otvoreno je pokazala zanimanje da se upravo u ovom, za likovnuumetnost možda najnepovoljnijem trenutku, okrene potpuno drugačijem stvaralaštvu.Džafo je "umetnik i revolucionar i stari frik" napisao je u sasvim prigodnomsamoizdat-katalogu u dva primerka Saša Marković - Mikrob, takođe umetnik i njegovsaputnik na najudaljenijoj društvenoj i kulturnoj margini koji je identično senzibiliziran napojave sa ove žive i neformalne umetničke scene. Nikola Džafo je devedestih godina postao uodređenim umetničkim krugovima poznat kao izumitelj i vodeći aktivista "Led-arta",antiinstitucionalnog, provokativnog pokreta koji je za pojedine svoje akcije uspeo da okupi izainteresuje brojne itekako afirmisane i etablirane autore, da samo spomenemo MrđanaBajića, Miletu Prodanovića, Vericu Stevanović, Dragoslava Krnajskog koji se u ostalom ujednom trenutku i pridružio ovoj grupi-pokretu. Svojim radovima-akcijama "Led-art" jedobrano narušavao ovdašnju zaparloženu, pseudoumetničku sredinu i lažne kulturnjačkesavesti koje su se tokom devedetih enormno namnožile.Na samostalnoj izložbi koju sada gledamo Džafo je izložio nešto što bi se na prvipogled moglo doživeti kao umetnički crteži-slike na papiru (industrijskim kesama). Ima ih 48

34i ovaj "ciklus" objedinjava jedinstvena tema iz naslova - zečevi u različitim formama isituacijama, "citatima", konstrukcijama i dekonstrukcijama po prividu aktuelnogstvaralašatva. Džafo, dakle, ne samo da se poigrava sa tzv. umetničkim ukusom ove sredinekoja konzumira određenu vrstu osrednje umetnosti ili bukvalne neumetnosti, već i sa vrloozbiljnim estetičkim postavkama epohe. A upravo je ovakav izbor neobavezne i ničimlimitirane stvaralačke pozicije prava mera potpunih kreativnih sloboda karakterističnih za onuvrstu autora kojima sam prirodno, po mentalitetu i senzibilitetu, Džafo pripada.Još jednom ćemo se poslužiti direktnim i lucidnim Mikrobovim iskazom. Na istommestu on je Džafu opisao kao "čoveka koji je pola slikar, štoćereći maloprivrednik - polasavremeni umetnik, dakle siromah čovek koji bi slobodno da diše i da se slobodno kreće...Kao i toliki drugi zečevi, g. Nikola bi da se uglavi negde između, da mrda dugim ušima ibrkovima, da živi i gricka svoju šargarepu. A svuda okolo vrebaju kurjaci. I to je ta priča."Zaista, umetnici poput Nikole Džafe osuđeni su na prekom sudu "društva ljubiteljaumetnosti", kome ni pokojoj karakteristici ne pripadaju, na izopštenost bez mogućnosti žalbe.Njihovo mesto u sistemu umetnosti, kao i uvek, tek će neko drugo, buduće vreme tačno uočitii razumeti. A to je upravo i smisao odluke koju su sami, kako vidimo - bez žaljenja i kajanja,doneli.Republika, br.179-180, 1-31. januar 1998.

35Otvorena knjiga prošlostiOd kada se pojavio na umetničkoj sceni početkom sedamdesetih godina Čedomir Vasić jekonstanto pokazivao ambivalentno shvatanje osnovnih estetičkih propozicija svoje epohe i epohakroz koje je plastičko stvaralaštvo prolazilo a koje su ga kao stvaraoca naročito zanimale ipodsticale na mentalno i kreativno delovanje. Tako je svih ovih godina s jedne strane vrlovidljiva njegova zainteresovanost za žive problemske sklopove vizuelnog jezika onih sredstavakoja je koristio, a iz kojih je već u svojoj prvoj fazi izlazio iz striktnih medijskih odrednica i svečešće supstituisao tzv. novim medijima - pogotovo videom, zatim instalacijama i ambijentima,elaborirajući teme i sadržaje svoje umetnosti mnogobrojnim postupcima unutar njegoveimanentne semantičke ravni i izvedbene, upravo procesualne postavke.Oblast Nove umetničke prakse sedamdesetih bila je mesto na kome su se najizrazitijeodvijale ovakve promene. Ali se Vasić nikada nije osećao striktnim pripadnikom ovogumetničkog idioma u njegovoj najdirektnijoj i najradikalnijoj definiciji. To je u suštini osnovnirazlog da svi relevatni pregledi aktuelne umetnosti osme decenije nisu registrovali Vasićevo ime.S druge strane on je u nekim jezičkim segmentima nove umetnosti te decenije ponajdalje otišao uradnoj i mentalnoj elaboraciji smisla i izgleda umetničkog dela. Među umetnicima koji ne samoda su činili takozvano "tvrdo jezgro" srpskog konceptualizma već i među onima koji su pripadališiroj porodici srodnih pojava, Čedomir Vasić je ispoljio ponajveću ili najdublju postavku unutarsvoga dela upravo u onim njegovim najvitalnijim sadržajima koji danas definitivno grade slikutadašnje nove umetničke prakse.Vasić je umetničku karijeru počeo u poznim godinama nove figuracije šezdesetih,odnosno, najranijim godinama konceptualne umetnosti, a možda bi najbolje bilo reći - u periodupostslikarske apstrakcije kada se o fenomenu ovog umetničkog jezika vodila pregnantnadiskusija koja je u kritički diskurs unela mnoge odrednice tada aktuelnih teorija informacija,semiotike, geštalta itd. Već njegova prva samostalna izložba koju je priredio 1973. godine uGaleriji Doma omladine podstakla je neke od pisaca kataloškog predgovora da u njegovomslikarstvu konstatuju postojanje "informacije pevog reda", da identifikuju njegovu "tajanstvenuprirodu znaka" ili da se zapitaju "kako načiniti sliku?" očigledno podstaknuti živim diskusijamaoko utvrđivanja prirode slike i slikarstva. Kompleksna i promenjena estetika nove umetnosti kojase jasno mogla zapaziti i u radovima Čedomira Vasića već od tog vremena zahtevala je od

36njegovih tumača složeni teorijski instrumentarijum identifikovanja i motiva i ishodišta takvihdela.U, za to vreme, najavangardnijem likovnom programu koji se realizovao u Beogradu -"Aprilskim susretima" održavanim u Galeriji Studentskog kulturnog centra sredinomsedamdesetih, Vasić je učestvovao 1975. i 1977. godine sa umetničkim radovima koji suravnopravno stajali u tom kompleksu zbivanja.A 1977. godine Vasić je realizovao i samostalni video program u Galeriji SKCpokazujući da je u oblasti video-arta postigao ravnopravne rezultate sa našim najpoznatijimumetnicima toga vremena. Ta iskustva doneo je nakon boravka na UCLA unuverzitetu u SantaBarbara koji mu je pružio mnogo šire uvide ne samo u tehnološke mogućnosti videa već i unjegove aktuelne estetičke i eksperimentalne postavke. Zanimljivo je napomenuti da je Vasić veću interpretacijama svoje prve samostalne izložbe podvukao da ga "interesuje problem vremena uslikarstvu" što je očigledna naticipacija video-arta kome će se u tom trenutku potpuno posvetiti.No, ni ovaj njegov ekskurs u vode eksperimentalnog umetničkog jezika, čak i uzpromenu medija izražavanja, za Vasića nije bio dovoljan okvir za ispoljavanje kreativnihshvatanja. Promena koja je u umetnosti nastupila početkom osamdesetih za Čedomira Vasićaponovo je značila istovremeno dve stvari. Umetnost osamdesetih, ili kako je ova estetikanazvana opštim imenom - Postmoderna, vratila je, dakako u izmenjenom vidu i njenoj jezičkojstrukturi medijski redefinisane slikarstvo i skulpturu, i ta mu je promena, prema njegovomvlastitom mentalitetu, izrazito pogodovala. Pregnantno izražavanje naglešenih ideja, koncepatata,mentalnih i semantičkih struktura putem slikarstva za Vasića je onaj krajnji (a naravno i početni)delatni motiv. I, upravo zbog takvog shvatanja ciljeva i funkcija umetničkog čina, Vasić je nekepostmodernističke idiome ponajbolje razumeo i primenio u našoj likovnoj umetnosti - ali opet savrlo specifično izraženim oblikovnim ciljevima koji su ga vidno izdvajali iz tekuće produkcije.To se najbolje moglo zapaziti na njegovoj samostalnoj izložbi održanoj u GalerijiKulturnog centra Beograda 1981. koji je nazvao "Sintetički pejzaži". U predgovru kataloga oveneobične i istovremeno izuzetno zanimljive izložbe Irina Subotić) je tačno ustanovila Vasićevoslikarsko uspostavljanje dijalog sa umetničkom istorijom i tradicijom. Za Vasića je umetnostotvorena knjiga prošlosti po kojoj on nesmetano pretražuje i pronalazi njemu značajne kreativneoblasti koje nadalje "prerađuje" u svojim slikama. Dakle u vremenu kada u najmlađoj generacijiumetnika, onih čiji je razvoj mogao pratiti iz najveće blizine, budući je tada bio predavač nabeogradskom Fakultetu likovnih umetnosti, počinje da buja klica 'Umetnosti osamdesetih' Vasić

37je među prvima shvatio estetičku promenu epohe koja je polako ustupala mesto novom jezikupostmodernizma. Ta se indikacija mogla videti i u ovoj izložbi u njenom sadržinskom sloju.Zapravo je ova cela decenija za Vasićevu umetnost protekla u onome što je AleksaČelebonović 1984. godine definisao kao ponavljanje raznih pitanja umetnosti od impresionizmado danas, a uzimajući u obzir i civilizacije i spomenike od predkolumbovske umetnosti Meksikado antičke Grčke, od artificijelnog konglomerata jednog umetničkog sedišta kakav je Njujork dorenesansnog urbanizma itd. Ova zanena nije se ticala samo dubinskog mešanja civilizacija,estetičkih epoha i primera remekdela istorije umetnosti već i signifikantnog izmeštanja funkcijeslikarstva: umesto do tada često postavljenog tautološkog principa slikanja Vasić je odredioosnov za shvatanje slikarstva kao prividnog slikanja na šta je povodom njegove izložbe u GalerijiKolarčevog narodnog univerziteta 1987. godine upozorio Ljuba Gligorijević.Sa devedesetim godinama usledila je još jedna promena u radu Čedomira Vasića koja jeponovo pokazala dvosmislen ili ambivalentan karakter njegovog rada. Najpre, i u ovomnajnovijem periodu ostao je u načelu dosledan slikarstvu, ali je ono poprimilo dodatnekarakteristike koje se mogu čitati estetikom devedesetih. Istovremeno, on je očigleno nastavio dagradi jedinstvenu zgradu svoje umetnosti začetu početkom osme decenije na taj način da je u njuugradio još jedan sloj značenja koji dotad nije bio registrovan.Već prva izložba: "Klijina bašta" održana novembra meseca 1992. godine u GalerijiULUS-a otkrila je jednu novu temu. Nju implicira sledeći citat preuzet iz Tukididove "Istorije":"Od pređašnjih ratova najveći beše Persijski, ali i on je brzo odlučen u dvema bitkama na moru ikopnu. Međutim ovaj rat toliko se odužio i Grčka je za to vreme toliko patnji podnela, kolikonikada nije u istom vremenskom periodu. Jer, nikada toliko zauzetih gradova nije biloopustošeno, bilo od varvara, bilo od međusobno zaraćenih strana (a bilo je i onih gradova gde jepri zauzimanju promenjeno i stanovništvo), niti je ikada bilo toliko izbeglica i krvoprolića štozbog samog rata, što zbog nesloge..." Dakle, veza je očigledno direktna sa aktuelnim ratnimzbivanjima na jugoslovenskom području. Opisi koje je izneo Tukidid adekvatni su trenutnomstanju. Ova dramatična aktuelizacija teme u radu Čedomira Vasića bila je još jednom naglašenasamim izgledom izložbe: "Klijina bašta" je bila jedinstveni ambijent sastavljen od četiri, umedijskom i tehničkom pogledu, vrlo složene celine - od akrila i sitoštampe na platnu do osamtemperovanih televizora, od terakote, drveta i sargije do lima i neona. Četiri arhetipska modela:"Caduta dei Giganti" ("Pad Giganata"), "Danza funebre" ("Pogrebna igra"), "Senza firma" ("Bezpotpisa") i "Les tetus royaux" ("Kraljevski tvrdoglavci") instalirana kao jedinstvena celina

38pokazali su Vasićevo suvereno vladanje nekim povesnim umetničim sadržajima koji muefikasno pomažu da identifikuje sa njima uporediva današnja zbivanja i to ne samo u domenuestetičkih formi već i u društvenim te ideološkim procesima. Govor istorije u ovakvoj kreativnojinterpretaciji postao je i govorom našeg vremena.Odnos umetničke forme i teme zapravo je, kako smo već videli, stalno zaokupljaoimaginaciju Čedomira Vasića. Stim da je ideološki diskurs u njegovom primeru vremenom svevidnije izbijao u prvi plan gde se devedesetih konačno učvrstio time odajući kako Vasić spadameđu one stvaraoce koji nisu neosetljivi na damare vremena, na istorijske događaje i epohalneprekretnice. No, istovremeno je pokazivao i nadalje fundamentalnu zainteresovanost za primarnapitanja oblikovanja, što se moglo videti u njegovom radu "24 časa Ruanske katedrale" izvedenimu Narodnom muzeju u Beogradu 1994. godine u okviru znamenitog ciklusa "Na iskustvimamemorije". Kao predložak poslužila mu je čuvena serija slika Kloda Monea na kojima je ovajimpresionista analizirao šta se događa sa svetlom - centralnim problemom ovog umetničkogpokreta, u raznim periodima dana na jednom motivu - pročelju katedrale u Ruanu. Vasić je čitavvek kasnije ponovio isti problem ali u tehnici video-arta. Pikturalna Moneova ishodišta ielektronska Vasićeva pokazala su da, bez obzira na njihovu vremensku udaljenost, posedujuzapravo jedinstveni duh kreacijske motivisanosti i intrigantnosti, pa je otuda ova svojevrsna"citantnost" potonjeg sasvim legitimna u odnosu na odabrani primarni uzor.Zapravo sve ovo o čemu je dosada bilo reči sublimisano je u najnovijoj multimedijalnojambijentalnoj instalaciji Čedomira Vasića pod nazivom "Put u Oz" koji je tokom novembrameseca 1997. godine izveden u Savremenoj galeriji Pančevo. Oz je dakako poznato bajkolikomesto iz zemlje čuda Frenka Bauma. Ovaj motivski predložak Vasićevog rada zasnovan je naimaginarnom (pa stoga praktično govoreći uzaludnom) kretanju prema nekom mestu koje semože dostići jedinu u mašti umetnika. Drugi, znatno realniji, egzistencijalno potvrđen predložakje istorijska kompozicija Paje Jovanovića "Seoba Srbalja". Jedna njena replika čuva se danas uNarodnom muzeju u Pančevu i to je spona koja ukazuje na razlog zbog čega je ovaj Vasićev radizveden baš u tom mestu. (Naravno on neće više nikada biti ponovljen bilo gde upravo iz tograzloga). Na Jovanovićevoj slici prikazana je kolona naroda predvođena srpskim patrijarhomkoji beži iz oblasti koje su ponovo pale pod Otomansku imperiju u strahu od odmazde. Oni sekreću prema "obećanoj zemlji" a kako će to kasnija istorija pokazati - to je bio samo još jedan odmitova nastalih u velikom strahu za nacionalnu sudbinu. Ista tema se nalazi i u romanu MilošaCrnjanskog "Seobe" a citat na koji Vasić ukazuje govori o tome da je "Negde moralo biti nešto

39svetlo, značajno, pa treba otići tamo". Put do tog "nečeg svetlog" na ovoj izložbi vodi uskomstazom žutih cigala postavljenom na zemlji kojom je potpuno prekriven pod galerije. Na vrhu testaze koja gradi matematički znak beskonačnosti (dakle simbolički govoreći - neprekidnogkretanje po višeslojnoj vremenskoj spirali) nalazi se teodoliti (geodetski instrument za markiranjeterena) koji je fiksiran i usmeren prema televizoru na kome neprekidno pulsiraju samo dve slike:prizor sa Jovanovićevih "Seoba" i isti prizor kompjuterski očišćen od ljudi - znači da je ostaosamo prazni pejzaž. (Da je Vasić o svakom detalju vodio računa ukazuje i "zvučna kulisa" ovograda - melodija iz filma "Čarobnjak iz Oza".)Lako je dovesti u vezu ova tri remek dela književnosti i slikarstva sa aktuelnim stanjemkoje nas je snašlo "nakom najnovije masovne seobe" koja je u najnovije vreme dobila i adekvatninaziv - etničko čišćenje. O tom istorijskom usudu, o toj najnovijoj epizodi neprekidne serije kojase zove Istorija Srba Čedomir Vasić je dao jedan izvanredno značajan i sa umetničke stranezanimljiv doprinos za razumevanje i tumačenje ovog, po svemu sudeći, trajnog procesa na ovomprostoru.Jedna od stalnih sadržaja ukupne umetnosti Čedomira Vasića jeste i pitanje mogućnostijavne i masovne komunikacije današnjeg likovnog dela. Ovaj autor spada među našenajangažovanije stvaraoce koji su bilo samostalno bilo u grupi ostvarili neke od najznačajnijihzidnih kompozicija u Beogradu. Pri tome upravo je Vasić ponajviše u toj vrsti rada insistirao napronalaženju i definisanju specifičnog karaktera mesta na kome se određeni mural izvodi. Daovom prilikom pomenemo tek četiri primera njegovih radova: fasada Jugoslovenskog dramskogpozorišta izvedena 1986. godine pokazala je upravo troslojnost koja postoji na ovom zidu a čijisu neki od elemenata iz različitih razloga kasnijim intervencijama zaklanjani novim slojem.Vasić je ove dubinske slojeve u detaljima fasade "otkrio" ponovo ih pokazujući prolaznicima.Zatim, tu je zanimljivi kalkan pored zgrade u kojoj je nekada bio atelje jednog od pionira srpskefotografije Milana Jovanovića. Na njemu je Vasić u maniru "blow up-a citirao" jednu poznatuJovanovićevu fotografiju kao istovremene slike pozitiva i negativa. Na Kosančićevom vencu onje sa Brajanom Vasićem 1997. godine izveo deset metara dugački mural na temu "Prodajnagalerija" koji se nalazi u njenoj neposrednoj blizini, a koji je zidnu podlogu učinio"transparentnom" - u lažnoj dubini ove slike "vide se" Ratno ostrvo i Zemun. I ova vrsta radaČedomira Vasića otkriva njegovu konstantnu estetičku osobinu i nameru: da se delom, apogotovu ako je ono trajno i javno postigne saglasnost sa okolinom, da se njime podvučedominantna lokalna karakteritika, da ono napokom bude semantički utemeljeno na realnim

40pretpostavkama, onima koje će mu osigurati umetnički život. Najzad, iste godine je na ziduMuzeja afričke umetnosti u saradnji Milete Prodanovića i njihovih studenata koristeći motivetradicionalno folklora izveo monumentalnu kompoziciju.Ovaj pregled rada Čedomira Vasića u njegovoj dvadeset petogodišnjoj umetničkojaktivnosti od 1973. do danas otkrio je nekoliko konstantnih osobina koje su mu direktno odredilemesto na našoj likovnoj sceni. Po postojanosti nekih implikacija njegovog rada, ali i po čestojpromenljivosti medija i tehničkih sredstava kojima se koristio, s druge strane, Vasić je izgradiojedan koherentan umetnički sistem bez obzira na sve njegove promene u jezičkom i semantičogsloju. U ovom periodu u našoj umetnosti gotovo da nema primera koji je uspešnije pomirio takvudvoznačnost. Iako gotovo uvek na usamljeničoj poziciji u odnosu na glavni umetnički tok ovogvremena Vasić je svojim delom neprestano privlačio pažnju kritike i publike, obrazovanihtumača i laičkih radoznalaca. Uslov tome je jednostavan: Čedomir Vasić je uvek svom deluprilazio sa rigoroznom odgovornošću, medijskom i jezičkom adekvatnošću i nadasve - sapotpunim ubeđenjem u svoj umetnički koncept.Naša borba, 24-25. januar 1998.

41Umetnost i angažovanost"Decenijskim promašajem" - nazvana potpuno nerazumna i neobjašnjiva prošlogodišnjapromena jugoslovenskog predstavnika na besmunje najprestižnijoj međunarodnoj likovnojizložbi - Bijenalu u Veneciji. Marina Abramović, autor svetskog formata koju je predložiovrlo kompetentni selektor, istoričar umetnosti Petar ]uković, zamenjena je, tupom voljomtadašnjeg ministra kulture Crne Gore, jednim provincijskim ilustratorom viceva značajnimisključivo na lokalnom slikarskom područiju čije likovne šale nisu ni za koga od interesa -pogotovo ne za visoko obrazovanu i informisanu publiku koja prati najveće svetskeumetničke manifestacije. I dok je jugoslovenski Paviljon zvrjao prazan, Marina Abramović jeu Centralnom privukla apsolutnu pažnju, uz to, njen rad "Balkanski barok" dobio je Velikunagradu Bijenala - "Zlatni lav". Ovaj ogromni previd bio bi razumljiv da ga je učinilaaktuelna srpska kulturna politika, (dakako podstaknuta onom drugom - visokom) ali kako gaje učinila ona vlast koja je objavila temeljitu promenu politike u svim oblastima: od ideologijei ekonomije do superstrukture kakva je kultura, onda se nameću ozbiljna pitanja koja bacajuoštriju svetlost na ovaj problem i na mogućnost tačnije ideološke i civilizacijske identifikacijeciljeva i namera ovdašnjih vlasti.Bloody Balkan BaroqueOsnovna ideja nagrađenog performansa "Balkanski barok" leži u njegovom snažnomantiratnom protestu, u estetičkom kriku umetnice zbog krvavog razaranja jedne respektabilneevropske države. Njegove implikacije sadržane su i utemeljene u samoj umetničkoj i životnojbiografiji Marine Abramović. Najkraće, rođena je u Beogradu 1946. godine. ZavršilaAkademiju likovnih umetnosti u Beogradu u klasi Stojana ]elića 1972. i postdiplomske studijeu Majstorskoj radionici Krste Hegedušića u Zagrebu 1974. Samostalno izlaže od 1964.godine. Dobitnik je nagrada "Dana mladosti" 1973. i "Sedam sekretara SKOJ-a" 1974. Međumnogim radovima tzv. "telesne umetnosti" koje je tokom sedamdesetih godina izvela nalazise i onaj pod nazivom "Događaj s vatrom". U prostoru oko velike plamene petokrake ona jeučinila jednu ritualnu, body-art radnju koja se sastojala od sečenja vlastite kose i noktiju narukama i nogama. Lako je u njemu prepoznati nekolike značenjske ravni. Simbol petokrake jenajjači. Zasnovan je na jedinoj ideologiji koja je u titoizmu istovremeno označavala i

42komunizam i tradiciju partizanskog rata i socijalističku revoluciju. Preplitanje njene životne iumetničke ideologije simboličkim jezikom je izraženo odstranjivanjem delova tela.Individualni umetnički čin u osnovi jedne progresivne, levičarske idejnosti vizuelizovan jetim jednostavnim oblikovnim radnjama.Venecijanski performans Marine Abramović, kome bi ime moglo biti i "BloodyBalkan Baroque", zapravo daje finalnu sliku jugoslovenskog političkog pejsaža tokomposlednjih pedeset godina. Ako je ova priča sa tragičnim krajem započela levičarskim,komunističkim utopijama, njen završetak se zbio u najkrvavijoj mogućoj realnosti generiranojkolopletom najrazličitih nacionalisocijalističkih ludila. Njome su reciklirane traume rađanja iumiranja, ujedinjavanja i raspadanja, smisla i besmisla... Ovaj i onako stravični balkanski vekizgleda da je morao zakonito da završi još jednim pirom masovnog ubijanja i razaranja jošjednim - "baroknim" dankom u krvi.Magnetni triptihImali smo prilike da prethodnih godina gledamo i angažovane performanse beogradske grupe"Magnet" koja svoje političke poruke odašilje mnogo direktnije. Do sada su oni izveli dvaciklusa "javnih umetničkih radova": 1996. realizovali su "FaluSerbia", "Poslednja tajnavečera", "Otkrovenje", "Isterivanje đavola" i "Zlatna poluga", a 1997. "Rekvijem za Srbiju","88 jaja za novu opozicionu vlast" i "Zaklani ste, naše saučešće".Iako postoji neposredna povezanost prošlogodišnjih akcija Magneta sa sadašnjim, ipakse kao jedan poseban fenomen izdvojio triptih izveden prošle godine. Promena odpriželjkivane erekcije (uspravljanja) i penetracije (prodora u svet) postdejtonske Srbije("FaluSerbija") do konačne istine ("Rekvijem za Srbiju") ovog istorijskog trenutka imasmisao zaokruženja aktivnosti grupe Magnet. Zapaža se tačno lociranje generatora krize:vrhovna vlast, simbolični vrh kulturnih i umetničkih institucija (ideologija Memoranduma jeiz veleumnih kabineta SANU izašla na ulicu i uzrokovala aktuelnu crveno-crnu neman), iukazivanje da je, a to je novost - nekada opozicija a danas nova vlast, pokazala sindrom ničinjenja ni nečinjenja koji je izgleda zajednički onima koji vladaju u ovakvoj vrsti režima.Promena sistema je upravo pravi cilj koji bi omogućio odstranjivanje tekućih destruktivnihuzroka.Njihova upozorenja su direktna. A ako je potpuno izvesno da je stari režim i na znatnokrupnije proteste oguglao, nikako neće biti dobro ako i novoformiranu vlast u urbanim

43centrima bude zahvatila ista neosetljivost i autizam. I nikako neće biti dobro ako za kulturuzaduženi u novoj vlasti ovakve kulturne aktivnosti budu razumeli samo kao umetničkineobuzdan čin za jednokratnu upotrebu. Ono što su Marina Abramović i "Magnet" uradiliupravo je javno, estetičko i etičko skretanje pažnje na opštu zapuštenost i duhovnu pustošdevedestih koju smo nasledili iz propalog samoupravnog eksperimenta ali sa katastrofalnimepilogom. A iza te propasti nastupila je aktuelna pustoš.Upoređivanjem ova dva istovremena fenomena u recentnoj jugoslovenskoj umetnostizapaža se jedno zajedničko mesto: slaba i, što je najporaznije, čak i pogrešna aktivnost novihkulturnih vlasti. S jedne strane, detaljnije tumačenje sasvim izvesno bi identifikovalopostojanje jedne nemoguće, neobjavljene i neformalne crveno-crne koalicije sa svimkarakteristikama nacionalsocijalizma (a najplastičniji dokaz su tzv. "Zemunski slučajevima" -od učestalih deložacija do nesankcionisanih razbojništava vođe srpskih radikala), što postajedominantnom slikom naše sadašnje politike. S druge, upravljanje osetljivim poslovima ukulturi moralo bi odmah i belodano pokazati definitivni otklon od zatečenog stanja. Zasad,sudeći bar prema primerima koji su pomenutu, nikakvih razloga za promenu raspoloženjanema. Naprotiv!Republika, br. 181, 1-15. februar 1998.Republika, br. 189, 16-31. maj 1998.

44Coraxov paradoxČemu služi karikatura u ovom, od svega ponajmanje šaljivom vremenu? Jedan danas izuzetnoprisutan javni fenomen sa potpisom Corax navodi na razmišljanje o ciljevima novinskekarikature a koja ima izrazito masovno dejstvo s obzirom na tiražnost štampe u kojoj sepojavljuje.Među bardovima srpske karikature od Bete Vukanović i Pjera Križanića, koji stoje napočetku blistavog niza autora u ovom veku, do Kušanića ili Klasa, Predrag Koraksić Corax,čiji su radovi tema dana naročito među onima kojima nipošto nije do smeha ili kakve zabave,nalazi se na istaknutom mestu mereći opštim efektom.Coraxove karikature ne podstiču isključivo na smeh - one su ubitačni politički idruštveni komentari sa poraznim učinkom pre svega po njihove glavne junake. Posle njih,lako je naslutiti, u slični tragikomični položaj zapadnu i obožavatelji Coraxovih karikatura.Jer, kada se iz njih uklone poznate ličnosti, paradoksalno, ostane odraz, kao u kakvomnemogućem ogledalu, ojađenog i posunovraćenog naroda, neveselog, očajnog, sa nekimporažavajućim saznanjem o vlastitom beznađu i nemoći da stvarno utiče na svoju sudbinu.Ovaj bumerang efekat koji iz Coraxovih karikatura nemilosrdno udara po čitaocimanovina, sigurno je njegova smišljena namera da pokrene umrtvljenu volju za promenama,odn. za povraćanjem iz svekolikih zabluda u kojima se predugo živelo. Funkcija, ili može biticilj Coraxovih karikatura je, dakle, buđenje narodne energije i aktiviranje otpora onih koji sujoš uvek u nekoj vezi sa stvarnošću, sa normalnim i moralnim.Učinke vladalaca koje je on isticao u najraznovrsnijim prilikama ružnoće inezavidnosti položaja u kome se nalaze, godinama nemilosrdno svedočeći o njihovojideološkoj i političkoj izolovanosti, autističnosti, odvojenosti od spoljnjeg sveta realnosti ukome žive njihovi podanici pretvarao je u karikaturalni neprekidni strip kao stvarni odraznašeg života. U tim karikaturama bilo je mesta i za druge istaknute članove familije uhvaćenihtakođe u onim radnjama koje su prema prihvaćenom mnjenju izašle na opšte-nacionalno ilidržavno štetočinstvo. Viđenije ličnosti koje su s punim razlogom našle mesta na Coraxovimkarikaturama kao da su same sebe proizvele u taj za njih krajnje nepovoljan status, a u ovimkarikaturama one i njihova dela dobili su samo još jedno javno "priznanje".

46Mileta Prodanović: "Pohvala ruci"Dobivši 1997. godine nagradu fonda "Ivan Tabaković" pri Srpskoj akademiji nauka iumetnosti za "ostvarenje od izuzetnog značaja za razvoj likovne misli u našoj umetnosti",Mileta Prodanović je stekao pravo na samostalnu izložbu u reprezentativnoj akademijinojGaleriji. Odazivajući se tom pozivu Prodanović je koncipiao i realizovao jednu kompleksnuizložbu pod nazivom "Pohvala ruci" koja je već do sada izazvala brojne kontroverze koje senisu ticale samo kritičkog prosuđivanja njegovog dela već su implikacije ovog rada pokrenulei neke diskusije koje najdublje zadiru u aktuelne odnose, stanje i procese koji jasnoodražavaju sve negativne vrednosne komponente ovdašnjeg likovnoumentičkog sistema, onogkoji pretenduje da danas bude dominantan i arbitraran.Netreba posebno napominjati kako je Mileta Prodanović veoma poznata ličnost usrpskoj aktuelnoj umetnosti a tek nekoliko njegovih biografskih podataka upečatljivo o tomesvedoče: pored pomenute vrlo prestižne nagrade on je pre nje, 1993. godine bio i prvidobitnik nagrade "Lazar Trifunović" za likovnu kritiku kojom je potvrđen njegov jasankritički stav prema procesima koji su obuzeli našu likovnu kulturu u tom izrazitonepovoljnom vremenu kada je odpočela intenzivna erozija vrednosnih kriterijuma, a potom je1996. godine postao i laureat nagrade "Borislav Pekić" koja je potvrdila ono što je većnaslućeno - da je Prodanović na najboljem putu da postane i znamenito ime u srpskojknjiževnosti. Najzad, Prodanović sve više naročito u poslednje vreme deluje i kao kolumnistadnevnih novina skrećući pažnju britkim i otvorenim kulturološkim komentarima čija su temadnevni događaji koji okupiraju opštu pozornost.No, osnovno područije delovanja Milete Prodanovića svakako je likovna umetnost. On jezavršio Fakultet likovnih umetnosti 1983. godine u klasi profesora Stojana ]elića (a dvegodine kasnije i postdiplomske studije na istoj Akademiji na kojoj danas radi kao docent uslikarskoj klasi), i još za vreme studija počeo javno da izlaže ukazujući da se pojavila jednaposve nova generacija naših likovnih umetnika koji će formirati estetički lik osamdesetihgodina koji je prepoznat i imenovan kao postmodernizam. Njegovo početno angažovanjeodvijalo se u grupi "Alter imago" (Tahir Lušić, Nada Alavanja i Vlada Nikolić) koja jeformirala jednu od najznačajnijih pozicija jugoslovenske "Umetnosti osamdesetih" kako jenajčešće nazivana ovdašnja Postmoderna.

Republika, br. 196, 1-15. septembar 1998.48

49Voz naše sudbinePutujuća skulpturaNekolikim povodima je u apokaliptičnim devedesetim godinama u sadašnjoj Jugoslavijipokretano pitanje smisla i sadržaja angažovanog umetničkog stvaralaštva. U osnovi, pokazla jepovest umetnossti ovog veka, moguća su dva načina političke angažovanosti umetnika kroznjihovo stvaralaštvo. Jedan je apologetski kada se propagandistički glorifikuje političko stanje iideološke tendencije u socijalnoj strukturi koje vladajući slojevi autoritarno uspostavljaju inormiraju. Suprotni je kritički kada se ti opšte proklamovani politički ciljevi podvrgavaju oštrompreispitivanju, sumnjama ili direktnom negiranju pri poređenju sa faktičkim ideološkim isocijalnim stanjem u društvu. Naravno da je prvi slučaj od strane svakog režima uvekokarakterisan kao društveno pozitivan, afirmativan i politički najsnažnije podržavan. S drugestrane direktan kritički odgovor na dramatične izazove krajnje opasnog i ideološkineartikulisanog vremena kroz umetničko stvaralaštvo izaziva otvorene frustracije totalitarnihrežima koji ubrzano traže načine da se ta vrsta javnog delovanja suzbije, pa čak i sankcionišeinstrumentima državne represije.Jugoslovensko postsocijalističko društvo nije izgradilo stabilne ustavne, političke,ekonomske, edukativne, kulturne i ostale parametre (koji definišu jednu civilizovanu zajednicu)te je stoga u punom zamahu upavo sada jedno opšte socijalno rastrojstvo koje pojedinca dakako iumetnika, pripadnika takve zajednice čine nemoćnim da izvan svoje profesionalne delatnostiutiče na promenu takvog stanja. Ono što ipak ostaje kao poslednja mogućnost je aktivni otpor,napor i hrabrost da se pruže jasni znaci nemirenja i nepristajanja.Usred opšteg jugoslovenskog rata, masovnih ubistava, razaranja, bede, sveopšte izolacijesveta koja je pogodila treću Jugoslaviju vršački umetnik Zvonimir Santrač je zamislio i napokonuspeo 1996. godine da realizuje jednu od zasigurno najupečatljivijih i najznakovitijih ikona ovogvremena - železničku kompoziciju koja se sastoji od pet posebno prerađenih vagona koje ubudućnost a neopozivo u kontrasmeru gura jedna parna lokomotiva postavljena na njegovomkraju. Ovaj rad Santrač je nazvao Balkanski voz (sudbine) a ta monumentalna, pokretna, upravoputujuća skulptura spravom je u kritici proglašena umetničkim znakom vremena. U tekstu podtim naslovom Ješa Denegri je, između ostalog, istakao i sledeće:A ukupni utisak cele ove (železničke i umetničke) "kompozicije" nosi neuporedivu ineporecivu sugestiju: direktnost, drastičnost, sirovost, grubost, brutalnost kakva prevazilazi sve

50što umetnička transpozicija može da postigne, a takav utisak postiže se tek kada predmeti imaterijali progovore sami po sebi, svim svojim fizičkim svojstvima, svojim telesnim prisustvom, aipak budu savladani i osmišljeni idejom, koncepcijom, energijom, ekspresijom svesne umetnikovei umetničke volje... No sugestija Santračevog voza moćna je ne samo zato jer se namećeenormnim dimenzijama predmeta, grubošću materijala, fizičnošćču prisustva u realnom isvakodnevnom prostoru (ne, dakle u galeriji nego na licu mesta, in situ, u ovom slučaju u vreviželezničke stanice). Ta je sugestija izuzetno jaka jer je ovo delo u stanju da na simboličnomplanu ponudi i probudi mnogobrojne sasvim određene referencije. I to referencije na nekedramatične sadržaje kao što su prisilna putovanja, nasilna preselenja, sve moguće represije itorture (od uvođenja ogromnog broja ljudi u logore i stratišta u vreme drugog svetskog rata donedavnih masovnih etničkih čišćenja...); sve, dakle, s neprikrivenim asocijacijama na prinudu,ugroženost, opasnost, na strah i patnju, mučenje i trpljenje, ukratko na sve ono katastrofalno ikobno što donose ratovi i njihove beskrajne neizlečive posledice.Do sada je Balkanski voz (sudbine) prikazan na železničkim stanicama u Vršcu, NovomSadu i Beogradu. Uvek uz najavu oficijelnog spikera preko staničnog razglasa: Balkanski vozsudbine upravo je prispeo na peron ova kompozicija je u oblaku vodene pare koju ispuštalokomotiva ulazila u stanicu dramatično stvarajući sliku jedne neminovne apokalipse koja sledi ikoja je namenjena okupljenjim nemoćnim posmatračima.Ovaj voz se sastoji od pet slika koje čine jedisntvenu kompoziciju sa vagonima u kojimase umesto ljudi i uobičajenih roba nalaze razne opasne, smrtonosne, zastrašujuće naprave. Uprvom vagonu, na samom početku kompozicije, montirana je ogromna kružna nazubljena testerakoja nezaustavljivo i nemilosrdno reže sve što joj se nađe na putu, u sledećem su ogromniklinovi koji izgledaju kao da su direktno s neba kroz krov zakucani, potom se nalazi vagonispunjen starim nabacanim naduvanim ogromnim kamionskim gumama koje su se nakadaupotrebljavale i za plivanje ili kao pojasevi za spasavanje a sada se pričinjavaju poputsmrtonosnih zamki ili kao mrtvački kovčezi. Tu je prikačen i vagon natovaren kršem, možda bašonim kojim su starozavetni mučenici kamenovani, najzad u kompoziciji je i jedan stočni vagonnapunjen slamom, pružnim pragovima i ekserima čiji su vrhovi okrenuti naviše tako da se unjemu ne može putovati. Ova zloslutna slika nesrće komponovana na taj način pričinjava se kaoda dolazi poput svojevrsnog prokletstva koje nas neumoljivo i učestalo posećuje nemilosrdnopodsećajići na stvarne, najdublje i majbolnije belege vremena.

51Podatak da je sam Zvonimir Santrač imao i neposredno ratno iskustvo tokom devedestihgodina (sa direktnim suočenjem sa smrću i vrlo skupo plaćenom ličnom cenom ratovanja) podižeuverljivost njegovog rada na izrazito visoku razinu. Brutalna ekspresija njegovog voza našesudbine morala se najočiglednije temeljiti na neposrednom doživljaju koji je pri tome imao idirektne traumatičme posledice po samog autora.Kada se jednom bude pravila konačna rekapitulacija umetničke faktografije koja jeodslikavala naše ratno vreme devedesetih, uz Balkanski barok Marine Abramović koji je 1997.godine izveden na Venecijanslom bijenalu Balkanski voz (sudbine) Zvonimira Santrača zauzećesvakako najistaknutije mesto. I ako su mnogi umetnici koji su stvarali u toj dramatičnoj epohibili itekako uznemirenih savesti, tek je mali broj imao potrebu (a i hrabrosti) da o tim događajimakoji su fatalno kreirali našu sudbinu jasno i nedvosmisleno prozbori autentičnim imonumentalnim delima, a tek ih je nekolicina poput Zvonimira Santrača koji su na krajnjedirektan i iskustven način o tome nemilosrdno svedočili.Naša borba, 19-20. septembar 1998.

52Dvostruka angažovanost Dragoslava KrnajskogOni umetnici koji su pred svoj rad stavili imperativ angažovanosti mogu se kretati u dvapravca. Jedan je opšti kada njihovo delo poprima spoljašnje karakteristike vremena, upravorefleksije socijalne, ideološke ili egzistencijalne zbilje. Za takvu umetnost se kaže da je uširem smisli politički angažovana. Drugi je u stvaralačkom smislu konkretniji kada seumetničko delo usmeri prema vlastitom, užem problemskom definisanju jezičkih, tehničkih,medijskih ili izražajnih pitanja. Za takva dela se kaže da su u najdirektnijem smislu kreativnoangažovana. Naravno, da ovakvu podelu u velikom broju slučajeva nije moguće mehaničkinačiniti, odnosno, prevlast jednog u odnosu na drugi princip angažovanosti tek je neznatna, aambivalentnost kvaliteta takvih umetničkih opusa stvara njihovu najznačajniju estetičkuvrednost.Među takve, u oba pogleda angažovane umetnike spada i Dragoslav Krnajski.Njegova sadašnja samostalna izložba u Galeriji ULUS-a neposredno pokreće utisakdvostrukog kvaliteta o kome je bilo reči. Kada se Krnajski pojavio na beogradskoj likovnojsceni početkom osamdesetih godina bila je registrovana epohalna obnova materijalnog ifizičkog svojstva umetničkog objekta na nekim novim formalnim i semantičkimkarakteristikama. On je tada pripadao grupi, u najužem kreativnom smislu vrlo posvećenih,dakle angažovanih autora, poput Mrđana Bajića, Darije Kačić, Olivere Dautović i dr. koji su ujezik plastičkih umetnosti uneli nove sadržaje, upavo one formalne osobine koje sunajodlučnije izgradile lik "umetnosti osamdesetih".Ono što je njega ponešto izdvajalo iz tog najupadljivijeg pravca u umetnosti devetedecenije bilo je izraženo interesovanje da objekti koje je on stvarao ostanu što dosledniji idejiskulpture kao umetničkog predmeta uz neophodne dodatke koji su jasno ukazivali da se ipaku tom primeru radi o stvaralaštvu novih sadržaja. Ukratko to bi bili: kontsrukcija objektazatvorenog, punog oblika, temeljenje rada na iskustvima nove formalističke skulptureprethodnog perioda, pre svega one koja je zadržala fizičke karakteristike ali za koju je i bojabila bitan likovni sadržaj, prostorna ekspanzija i aktivnost koji su joj doneli jedan do tadanepoznati vizuelni dinamizan, itd. Umetnost osamdesetih je neke od tih osobina potenciralado novih granica delujući vrlo snažno na percepciju i mentalni potencijal gledalaca. U tim

53nastojanjima radovi Dragoslava Krnajskog izdvojili su se tada kao poseban fenomen ujugoslovenskom postmodernizmu.No, kako je nova umetnost devete decenije vrlo brzo iscrpla svoje kreativnepotencijale, usled izuzetno velike uložene energije na mnogim nivoima, od samog činainovirane kreacije do realizacije koja je zahtevala vanredne produkcione napore, većpočetkom devedesetih dolazi do "hlađenja" njenog potencijala po svim linijama. Uvidevši tajmomenat, a budući je i nadalje ostao vrlo zainteresovan za dalje proširivanje polja i sadržajasvoje umetnosti, Krnajski se tada okrenuo i drugoj angažovanosti u stvaralaštvu - onoj kojusmo naveli kao opštu ili koja će odražavati svest autora o spoljašnjoj realnosti koja dakakoznatno deluje i na samu oblast stvaralaštva. Tako se on uz Nikolu Džafu, DraganaŽivančevića, Gorana Denića, Vesnu Grginčević i dr. našao među pokretačima i članovimagrupe "Led-art" koja je kroz svoje delovanje pokazivala direktnu zainteresovanost zanovonastale egzistencijalne, socijalne, ideološke propozicije ratnog perioda naše najnovijeistorije. Ceo niz njihovih radova, akcija, izložbi "zamrznute umetnosti" kako su je nazvali,koje su od 1993. godine učinili, skrenuli su pažnju ne samo umetničke javnosti zbogekspicitne kritičnosti prema dominantnim tendencijama jugoslovenskog društva u raspadanjupo svim pokazateljima - od državnog i etničkog od etičkog i estetičkog, itd.Iako je svoju sadašnju izložbu komponovao pre svega sa uobičajenim galerijskimradovima - prostornim objektima i instalacijama, te zidnim glaziranim dvodimenzionalnimformama, Krnajski je kao njen ravnopravni deo uneo i "dokumentaciju" jedne svojeindividualne akcije pod nazivom "Art aid" i grupne "Led-arta" koju su nazvali "PredsednikovS.O.S." čime je zapravo naglašeno da njegova kreativna interesovanja teku paralelno u obaangažovana pravca. A centralni rad ima naziv "Oklop za Stenvej" nastao 1994. godine izapravo predstavlja repliku u razmeri 1:1 forme drvene konstrukcije jednog koncertnogklavira dimenzija 120 x 200 x 145 cm načinjenu od čeličnog lima. Rad nije samo replika ovoginstrumenta već i jednog ranijeg dela Džozefa Bojsa, klavira obloženog mekim materijalom -filcom. Promena upotrebljenog materijala, odnosno njegovih svojstva za oblaganje klavira uprimeru Dragoslava Krnajskog unosi sve neophodne elemente za razumevanje njegovogsmisla koji je dakako ažurno aktuelizovan prema parametrima vremena u kome je nastao.Teški čelični lim povezan masivnim zavrtnjima stvara utisak da se klavir nalazi u njegovojunutrašnjosti, da je on time zaštićen, ali i izolovan od spoljašnjeg delovanja.

54Ovo "blindiranje" jednog muzičkog instrumenta, dakle sredstva za proizvodnjuumetnosti, direktna je reakcija na domaću aktuelnu epohu koja je takođe "blindirala" doneupotrebljivosti vlastitog serioznog stvaralaštva koje marginalizovano, a da bi uopšteopstalo, mora gotovo pod prisilom da napusti svoj prirodni ambijent (galerije, muzeje) te dapotraži adekvatnije prostore za delovanje, one koji će biti dostupniji najširoj publici. Na tomstrateškom potezu nastale su brojne ulične grupne i individualne aktivnosti tokom devedesetihgodina u sadašnjoj Jugoslaviji. Mesto Dragoslava Krnajskog u tom sistemu dvostrukoangažovanog delovanja u aktuelnoj umetnosti nalazi se među najistaknutijim inajubedljivijim.Republika, br. 200, 1-15. novembar 1998.

55Vida Jocić: Apel za mirVlastiti doživljaj drame kolektivne smrti zaloga je stvarne autentičnosti i iskrenosti nekogindividualnog stvaralačkog čina od trenutka od kada umetnost postoji kao ljudsko iskustvo.Ta velika tema, možda najveća u kulturnoj povesti čovečanstva, nalazila je autore koji su jojodgovorili na direktan način stvarajući takve radove koji su formirali korpus najvrednijih,najznačajnijih i najboljih, upravo remek-dela ukupne istorije umetnosti. Na njenom vrhusvakako se nalazi i Gernika Pabla Pikasa, a tom nizu po svim osobinama pripada imonumentalna skulptorska kompozicija Apel za mir Vide Jocić.U njegovoj osnovi je univerzalna znakovitost holokausta (za svakog pojedinca,kolektiv, naciju, uvek i svuda), u njegovoj kreativnoj pozadini je broj 49865 urezan navajarkinoj ruci u Aušvicu 1943. godine, u njegovoj estetičkoj ravni je dramatična ekspresijaforme jednog koje se u tim prilikama redovno umnožava do mnoštva; to je, kako je većnapisano - katedrala bola što deluje svojim razornim mukom, jekom strašne tišine, kretanjemu mestu, kovitlacem emocija u prostoru i vremenu...Prvi "Apel" Vide Jocić iako nastao još 1958. zapravo simbolički označava i evidentnostanje bukvalnog uništavanja kao dominantne ideološke kategorije tekućeg fine de siecla -reflektovanog kroz aktuelne kontraste ove epohe: potreba za građenjem preobražena je u nagonerazaranja, optimizam je nadomešten strahom pred krajnje opasnom budućnošću nagoveštenomna pragu novog stoleća: sledećih hiljadu godina trećeg milenijuma izgledaju, iz ovdašnjekataklizmične perspektive, kao period čiji se kraj nikako ne može dočekati. To bi konačno i biocilj ovog apela-upozorenja Vide Jocić koji očigledno sa nepromenjenim značenjem i značajemsvojih poruka prolazi kroz vreme trajući bez prekida.Beograd, aprila 1999.Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd, april-maj 1999. (pred. kat.)

56Estetičke idelogije na vlastitim ruševinamaGotovo da su do danas sve problemsko-stilske ili poetičke linije u umetnosti ovog vekadovedene do svog zaključnog stadijuma. U tom opštem rezimirajućem procesu umetnici novihgeneracija u recentnoj radnoj praksi ili kreativnoj produkciji kao da istovremeno 'gledaju' u dvapravca: jedan pogled im je okrenut prošlosti u kojoj pronalaze i prepoznaju one uzore koji sunajbliži njihovom vlastitom stvaralačkom temperamentu, mentalitetu ili senzibilitetu, drugi jeusmeren ka budućnosti kroz čiju neprozirnost nastoje da proniknu dakako uvereni da stvarajuvremenski (i estetički) trajnija dela. Ipak, nesumljiva je ćinjenica da je, realno uzimajući, njihovrad samo jedan od mnogobrojnih podataka aktuelnog umetničkog trenutka, ali onaj koji ćemožda i u budućnosti postojati ako sadrži neophodno pretapanje iskustvene komponentneprethodne umetnosti sa intuicijom i imaginacijom novog oblika i njegovog značenja.Ambijentalna instalacija Nikole Rikanovića izložena ovom prilikom čvrsto je postavljenaupravo na takvoj troznačnoj tački. Njegova bazična kreativna ideja ovde je očigledno proisteklaiz avangardnih idioma konstruktivizma 'ruskog umetničkog eksperimenta', posebno iz krugaTatljinovih likovnih reljefa, kontrareljefa i ugaonih reljefa nastalih 1913-14. godine. Za njih jebilo najkarakterističnije da je stvarni prostor korišćen kao ravnopravni likovni element, ili, kakoje on sam isticao, rad sa 'realnim materijalima u realnom prostoru'. Ti principi građenja ikonstruisanja odveli su ga do toga da 1919-20. načini (doduše samo kao maketu) svoje kapitalnodelo - 'Spomenik III internacionali' koji je trebao da bude podignut u Moskvi kao centralnopropagandno i umetničko mesto svetskog komunizma na čije je avangardno ideološko i političkoliderstvo pretendovalo tadašnje mlado sovjetsko društvo.No, izgled Rikanovićeve izložbe upućuje gledaoca prema jednoj ideji zamrznutih,memorisanih ostataka nekog spaljenog, raspadnutog, 'dekontruisanog' Spomenika (Tatljinovogili nekog drugog potpuno je svejedno). Ovi memorijalni apokaliptični prizori ostataka nečegaranije postojećeg mogli bi biti predlog za neki novi Spomenik IV (ili kojoj već?) internacionali(levih, ali i sasvim suprotnih - što kako vidimo izađe na isto, totalitarnih ideologija) na rubu (iličak izvan) ikakvog (novosvetskog) poretka baš ovde i baš na kraju veka (i milenijuma). Po timosobinama prostorna postavka, upravo totalno shvaćeni ambijent Nikole Rikanovića zaokružujetu celinu 'angažovanosti' u plastičkom stvaralaštvu i projektuje sebe kao mogući znak ove epoheprenet u dalju budućnost, odn. protegnutog kroz trajnije umetničko vreme.

57Kada se, napokon, usredsredimo na sadašnji trenutak, iskrsava i pitanje da li su umetnicidanas kadri da svoja uzbuđenja prenesu na društvo (poput onih iz istorijskih avangardi ratnog irevolucionarnog perioda) koje stoji na rubu jedne opšte (nacionalne i državne) katastrofe?Očigledno je, pri tome, da su nekadašnje umetničke utopije (ali i sve druge poput političkih,ideoloških ili socijalnih) preobražene u današnjoj praksi u brutalne prizore opšteg nestanka,propasti, destrukcije... Metafora o savremenom razaranju pojma umetničkog dela koliko i zgledagalerijskog (i uopšte izlagačkog) prostora nove umetnosti lako se prenosi na karakterističneznačajke spoljašnje realnosti, a u ovoj vrsti umetnosti metod plastičke dekonstrukcije zapravosimbolički označava evidentno stanje bukvalne destrukcije kao dominantne ideološke kategorijetekućeg fine de siecla - reflektovanog u krivom ogledalu: ranija potreba za građenjempreobražena je u nagone razaranja, optimizam ulaženja u novi, XX vek zamenjen je strahompred krajnje opasnom budućnošću nagoveštenom na pragu XXI stoleća: sledećih hiljadu godinatrećeg milenijuma izgledaju, iz ovdašnje kataklizmične perspektive, kao period čiji se krajnikako neće dočekati.To bi konačno i bio cilj upozorenja Nikole Rikanovića.U Beogradu, 15- 22. marta 1999.Nikola Rikanović: "Ambijentalna instalacija", pred. kat. samostalne izložbe, Centar za kulturnudekontaminaciju "Paviljon Veljković", jun 1999, "Estetičke idelogije na vlastitim ruševinama",Danas, 21. jun 1999, s. 9, III program Radio-Beograda, 21. jun 1999.

58Između radikalizma i apstinencijeSvakako da je najupečatljiviju a možda i najtačniju definiciju današnjeg položaja etičkihosetljivih i odgovornih umetnika nedavno dao Predrag Kočović postavljajući je izmeđuekstremno provokativnih javnih istupa i zatvranja u sebe te potpunog odbijanja da seučestvuje u jednom kulturnom sistemu bez stvarnih (sem primitivno manifestacionih)kulturnih potreba. Toj konstataciji spreman sam i sam da se pridružim budući da i moj vlastitiuvid u društvenu poziciju današnje značajne umetnosti, njene vitalne tokove i tendencije iliposebne vredne autorske doprinose pokazuje praktično iste karakteristike. Pa čemu ondaumetnost danas? Opšti, odgovori koji jasno negiraju potrebu za umetničkim stvaralaštvom uovom društvu vrlo dobro su poznati: odsustvo ili pogrešna primena kriterijuma vrednovanja (ato je uzrokovano, između ostalog, i potiskivanjem umetničke kritike na marginu socijalnog ikulturnog uticaja), nepostojanje specijalizovanih institucija koje će se profesionalno, stručno ikontinuirano baviti njenim praćenjem, kolekcioniranjem, proučavanjem i izlaganjem, međukojima je najdrastičniji primer tzv. Muzeja savremene umetnosti koji pod novom upravomveć više od šest godina uporno i sistematično radi na zatiranju recentnog stvaralaštvanadomeštavajući ga mediokritetstvom i neznanjem, totalna demotivisanost ozbiljnih umetnikausled nezainteresovanosti društva i države za njihov rad (kakvo je republičko Ministarstvo zakulturu koje nimalo nema sluha za aktuelno - u estetičkom i jezičkom smislu, likovnostvaralaštvo što je belodano dokazano i ovogodišnjim više nego neuspelim te skandaloznimjugoslovenskim gostovanjem na Venecijanskom bijenalu), odsustvo tržišta (što je dovelo doapsolutne dominacije šunda koji je isključivo promovisan praktično u svim masmedijimafinansiranim i podržavanim od režima ili onih privatnih vlasnika koji su deo iste političke"familije")... O njima više i ne vredi govoriti jer dok se temeljno i konceptualno ne promeneuslovi rada i opstanka onih koji ovde žive, dakako i samih umetnika, a to isključivopodrazumeva promenu političkog ustrojstva, dotle će se ova vrsta problema samo zaoštravati iumnožavati. Pa ako je to tako, a očigledno je da jeste, šta danas raditi?Svakom totalitarnom režimu jedan od najvećih problema predstavlja neprestanidolazak novih generacija (i umetnika) koji nezadrživo stupaju na životnu (i umetničku) scenuunoseći uvek novi ili makar izmenjeni pogled na svet u kome žive. Kao prirodnosenzibilizovanije osobe, stvaraoci su uvek najosetljiviji na dnevne (egzistencijalne, političke,

59ideološke) procese i događaje te je stoga razumljivo što su oni često radikalniji od drugih ukritičnosti. Zanimljivo je da ta kritičnost uvek stoji u ambivalentnom odnosu: jedni sulegitimisti koji tobože baziraju vlastiti jezički koncept na tradiciji, nacionalnoj pripadnosti,patriotizmu i još koje čemu - uglavnom lažnom ali zato unosnom i komercijalnom, dok sudrugi mondijalisti otvoreni za svet, izvan su ikakvih umetničkih, etničkih, društvenihograničenja i podležu jedino kriterijumima današnjeg, civilizovanog dela sveta. Za razliku odprvih (legitimista) koji sasvim svesno stoje izvan svakog svetskog (i kulturnog) poretka, ovidrugi (mondijalisti) sa punom namerom i opravdanjem traže vlastito mesto upravo u tomsvetu, u internacionalnim relacijama - uostalom takav je uvek bio slučaj sa našom vrhunskom,ponajboljom likovnom umetnošću koju smo ikada imali sve od epohe Nemanjića pa doNadežde Petrović sa početka XX veka, napokon i do konceptualne te umetnosti osamdesetih idevedesetih godina koje obeležavaju njegov dramatični kraj.Umetnici okupljeni u ovoj selekciji imaju potrebe da poput ruskih avagardista iz 1912.godine udare jedan novi šamar društvenom ukusu (mada većina smatra da ovde niti imaorganizovanog društva a još manje nekog njegovog "ukusa") s tim da su danas razlozi iopravdanja ovakvom gestu višestruko prirodniji, prihvatljiviji i potrebniji. Jer, šta reći na to dasu čak i kafanske pevaljke ovde nominovane za ministra kulture (makar to na kraju ispalakrajnje neumesna zabava za javnost)?! Kakav li tek takav gest ili pomisao političkih idržavnih šarlatana, mrzitelja i štetočina u srpskoj kulturi zaslužuje šamar? I semsvakodnevnih dokaza da oni mogu uvek i od vrlo lošeg i vrlo rđavog da pronađu još lošijeg irđavijeg, moguće je jedino zaključiti da ništa drugo ni ne znaju niti su sposobni niti imajuvolje da se ičim drugim bave! Uostalom, oni koji su uništili onakvu državu kakva je bilaTitova Jugoslavija (ovo konstatujem bez imalo jugonostalgičarstva u ideološko-političkomsmislu) zašto bi svoj opštedestruktivni pohod zaustavili pred kulturom, pred vratima njenihinstitucija i pred stvaralaštvom za koje niti imaju razumevanja niti interesovanja niti potreba.(Da nije tako, da li bi se uočilo i stalno potvrđivalo da ličnosti koje stoje na samom vrhudržavne piramide ne posećuju pozorišta, koncerte, muzeje, izložbe ..., a po pravilu čvrstetotalitarne hijerahije to se nadalje odnosi gotovo poput svojevrsne obaveze i na sve njihoveiskreno suicidalne sledbenike iz najužeg ili okolnog okruženja.) I sama kulturna izopštenostnaših stvaralaca u svetu (sem tek nekoliko primera koji su se sami izborili za svoje mesto iništa ovoj državi zapravo neduguju) još jedna je od posledica njihove ukupne političke(ne)kulture i (pseudo)državotvornosti na svim poljima.

60Otuda je nastala ovakva koncepcija čija je posledica grupni rad srodnih umetnika kojiupravo stoje u krajnje nelagodnoj oblasti i između radikalizma i apstinencije izložen naovogodišnjem Oktobarskom salonu pod nazivom:Svitak, 1999ulje na platnu, 164,5 x 2000 cmautora: Nikole Džafa, Ljubiše Bogosavljevića, Nenada Bračića, Gradimira Rajkovića, RatkaVučinića, Nikole Šindika, Fatime Dedić, Miroslava Nuneta Popovića, Saše Stojanovića,Predraga Kočovića, Srđana Veljovića, Miroljuba Filipovića FilimiraNaziv ovog rada, proizašao iz njegove osnovene teme, mogao bi biti i (B)ukvar sa godinomnastanka (1)999. kako stoji na samom početku Svitka i dakako da uobičajeno počinje sapoznatom slikom Predsednika koji je uvek na prvoj strani dočekivao svaku novu populacijukoju je trebalo opismeniti. Ovaj (B)ukvar je pošao istom logikom: najpre slikom (crtežom)potom slovom i tekstom učiniti ponovno, naknadno opismenjavanje onih koji su odavno(valjda) savladali veštinu prepoznavanja tričavih trideset Vukovih slova. Ali ispostavilo setokom poslednje decenije da to i nije slučaj: elementarno opismenjavanje nije urodilo plodom- upravo suprotno neki od najgorih đaka, analfabeta i osvedočenih ignoranata uzeli su u rukesudbinu najpe više od 20 miliona ljudi, potom oko 10 miliona da bi vrlo uskoro taj broj ukonstantnom opadanju ponovo mogao biti prepolovljen. U osnovi, ovo je svojevrsnidvadesetmetarski friz - ilustrovana azbuka namenjena nedopismenjenim starcima, a navodnoneodgovornima i neupućenima za sve ono što nam se u međuvremenu događalo.Celog poduhvata prihvatilo se Društvo neznanog umetnika Phenix koje je okupiloneke članove grupa Led-art i Magnet, te nekoliko nezavisnih autora, njih ukupno dvanaest,koji su se našli na zajedničkom poslu: da različitim rukopisima, različitim individualnostima,senzibilitetima i mentalitetima, na istim zadatku (ponekima uzaludnom?): opismenjavanjutrajno onepismenjenih. Oni drugi, malobrojniji, stvarno pismeni, upućeni i oslobođeni straha,odgovrni za vlastitu sudbinu i sudbinu potomstva jedini će pravilno shvatiti (B)ukvar - kaoironičnu, subverzivnu socijalnu zabavu adekvatnu opštim društvenim, civilizacijskim ikulturnim tredovima koji danas i ovde dominiraju.Pri tome upotrebljene su sve moguće metode i postupci ispisivanja teksta i slikanja: odbukvalnog preslikavanja (B)ukvara do njegovog besmislenog kopiranja, beznačajnog

61citiranja, ponavljanja sa promenama, dopunama, izmenama... Dakle, katkada se radi odirektnom prepisivanju teksta-predloška (bukvara) katkada o njegovoj većoj ili manjojprepravci (ukvaru). Bukvar je uzet kao osnovni tekst-predložak po kome se poput otvoreneknjige - teksta autori najslobodnije kreću u svakom smislu reču i u najrazličitijim pravcima:levo-desno, gore-dole, napred-nazad, pravilno-naopako, istinito-lažno, tačno-netačno... Todopisivanje smisla ima za cilj svojevrsno iskrivljavanja (ili ispravljanje) ideologije koja jesastavni deo svakog bukvara. A svaki od autora, iako je ovaj (B)ukvar njihov zajednički rad, unjega je uneo sasvim specifične individualne karakteristike, sopstveni smisao za estetiku,likovnu poetiku, crtež, verbalni ili literarni iskaz, kaligrafiju ... potpuno nezavisno, čak isuprotno od drugih.Iako je u tematskom smislu ovaj rad u suštini sveden na trideset slova-mogućnosti, onje svoje polje delovanja znatno proširio. Da navedemo ovom prilikom tek nekolikonaglašenijih sadržaja: simboličko podsećanje na one koji neposredno ne prisustvuju izradisamog rada ali se podrazumeva da su tu, da su prisutni i da su u ovoj vrsti opismenjavanjanaroda neophodni - studentski otpor i građanski protest, utamničeni Bogoljub ArsenijevićMaki, njihov kolega umetnik teško postradao od (para)policijskog premlaćivanja, ali i svidrugi koji su bivali ozleđivani u "prisustvu vlasti", zatim "naopaka" (naopako ispisana)obnova i izgradnja koja je u toku - ali na karikaturalni način; znakovito ispisivanje unazad(nalik Leonardu da Vinčiju) poput vremenskog i povesnog kretanja unazad kao zatiranjevlastite memorije, tradicije, postojanja što je postalo opštim znakom vremena naše propasti.Takođe je primetna i dominacija potpisa (imena) autora u odnosu na sam rad (što je takođesuprotno uobičajenom galerijskom redu: najpre se pogleda slika a tek onda pročita potpisautora ili legenda koja uz njega stoji). Nekoliko puta primenjen je i princip tradicionalne, alidanas još uvek važeće i efikasne resavske prepisivačke (političke) škole. U jednom poljuispisano je pitanje : Jebo te, je li i ovo umetnost ?! Ono, naravno, da je namenjeno samolaicima dok je poznavaocima nepotrebno i suvišno iz mnogih formalnih i jednog suštinskograzloga: artificijelnog, i nadasve adekvatnog odgovora na bitne karakteristike zbilje na kojuumetnici (dakako u znatno većem broju nego što su u ovom radu i ovom prilikom prisutni) uvećini slučajeva reaguju svojim delom nikako neostajući imuni na egzistencijalnu dramu ipropast. Dvanaest umetnika koji su načinili Svitak izneli su sasvim otvoreno i direktno svojeporuke (lične prirode), parole, iskaze - verbalne i vizuelne, crteže i slike, lapidarne i dugačke

62stejtmente usmeravajući ih samo u jednom pravcu - ka neophodnim temeljnim promenamasvih oblasti našeg društvenog života.Napokon je načinjena i svojevrsna rekonstrukcija zločina (po poznatom postupkugrupe Led-art) čiji je smisao izrada kontura (iscrtavanje autora koji su učestvovali u stvaranjuSvitka) poput kriminalističkog obeležavanja žrtava na mestu zločina a njihovi potpisienormnih veličina evidetni su dokazi ili verifikacije samog čina ubistva stvaralaca na delu,odnosno u trenutku umetničkog delovanja, dakle, za vreme njihovog osnovnog načinapostojanja kao primarno kreativnih ličnosti.I na kraju: da li je sa 3 devetke (999) stavljena tačka na tekuću propast, i da li sa 3 nule(000) počinje bolje razdoblje - kako bi ovaj (B)ukvar želeo da nagovesti, ipak unoseći danasmožda krajnje neprikladni optimizam? Da li će 3 nule (2000.) biti bolje od 3 devetke (1999.)?Samo je jedan odgovor: sve, pa i ovaj rad grupe umetnika, sliva se, u jedinstveni opšti tok,samo u jedan zahtev: zahtev za političkim promenama koje su imperativi ne samo trenutka idana, već vremena i epohe - to je suštanstvena potreba naše budućnosti ako je želimo imati.To je Svitak.Beograd, 20. septembar 1999.40. Oktobarski salon, Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić", oktobar 1999. (pred. kat.)

63Legati naših savestiJedna od najvrenijih i istorijski najdubljih tradicija ovdašnjeg kulturnog prostora jesuumetnički legati. Značajne zaostavštine umetnika ili kolekcionara stolećima su bilepredmetom ozbiljne pažnje; da bi se danas sačuvali takvi predmeti potrebno je da dobijustatus zakonom zaštićenih kolekcija, slično onima koje se nalaze u nacionalnim muzejima. Ada bi se to postiglo neophodno je zadovoljiti nekoliko preduslova.Najpre, mora postojati istinska svest o toj potrebi kao i zainteresovanost te spremnostdruštva i države da se te monografske ili kompleksne zbirke organizovano sačuvaju i zaštite.Beograd je od rata do početka tekuće decenije u mnogi prilikama pokazao tu spremnostpreuzimajući brigu o nekoliko reprezentativnih kolekcija na zaista uzoran način. Među njimasu svakako najpoznatije one Petra Dobrovića (slikarska zaostavština koja postoji kaosamostalna galerija ali o kojoj stručni nadzor obavlja Muzej savremene umetnosti) ili Vede idr Zdravka Pečara (čija je zbirka afričke umetnosti pretvorena u pravi specijalizovani muzej)itd. Vremenom se znatno uvećao broj umetničkih zaostavština koje imaju sve preduslove dabudu zaštićene po Zakonu o kulturnim dobrima: danas međutim, još uvek nisu zaštićeni niveliki legati skulptura Petra Palavičinija ili Sretena Stojanovića kao ni slikarski opusi Stojana]elića (koji se čuva o njegovom ateljeu) ili Miće Popovića (o kome danas računa vodi jedinonjegova porodica a toj brizi odnedavno se pridružio i Odbor za dodelu nagrade za umetnost"Mića Popović"). A one kolekcije koje će tek morati da postanu državnom i stručnom brigomznatno je više: ovo društvo mora naći načina da već sada preuzme odgovornost, na primer, zavelike skulptorske opuse Olge Jevrić, Olge Jančić, Vide Jocić kao i za slikarske Miodraga B.Protića ili Mladena Srbinovića koji spadaju u najveće po broju radova, ali su oni takođenesporno od najvećeg značaja za srpsku savremenu umetnost.Drugi je problem isključivo stručni, a odnosi se na procenu umetničke vrednosti nekogponuđenog legata koja mora biti maksimalno kompetentna, odn. doneta od stručnjakapotpunog uvida i poznavanja. Kako bi se u tom procesu u obzir uzeo samo mali brojnavrednijih "ponuda", stoga ne bi trebao da bude poseban problem odabira zaista najboljihlegata, koji su uostalom već istorizovani i kritički postavljeni na adekvatno mesto u odnosu namanje značajne opuse srpske i jugoslovenske likovne umetnosti što se čak i laički može lako

64proveriti posmatranjem stalne postavke Jugoslovenske umetnosti XX veka u Muzejusavremene umetnosti.Za sada se kao najveći problem pojavilo obezbeđivanje adekvatnog prostora začuvanje i izlaganje umetničkih legata. Već godinama smo u prilici da pratimo ovu inicijativukoja ni do danas nije dovela do rezultata bez obzira na vrlo veliki ugled ličnosti koje su jepokretale (a koje često i same imaju znatnog interesa da se ovaj problem reguliše) i koje se idanas bave ovim pitanjem. Do sada je ona redovno bivala usmerena prema gradskoj vlasti aodnedavno se pažnja i očekivanje najednom okrenulo prema republičkom ministarstvu zakulturu. Da li će se ubuduće igrati svejevrsni "ping-pong" između republike i grada -videćemo. Trenutno je u izgledu obezbeđivanje kuće legata (posle dosad najave uglavnomloših ili nemogućih rešenja) - nalazimo se pred odlukom da to bude palata "Muzeja 25. maj".Međutim on se u kulturnoj javnosti javlja i kao privremeno rešenje za formiranje jedne noveinstitucije - Gradske galerije, zapravo kusnthalea (univerzalna izložbena dvorana namenjenaraznim potrebama) koju svaki veći grad, a pogotovo kulturne metropole imaju. Ali trajnorešenje za koje ova kuća zaista ima najbolje reference trebalo bi da ide u pravcu formiranjagliptoteke (muzej gipseva kojih je takođe značajan broj i o kojima se tek u ponekim muzejimavodi stručni nadzor) a zašta je ova zgrada idealna po svim neophodnim funkcijama: i začuvanje i za izlaganje i za održavanje tog krajnje osetljivog umetničkog materijala.Ipak ključni je problem pronalaženje načina za trajno finansiranje ovih javnihkolekcija. Održavanje ovih malih memorijalnih umetničkih muzeja spada u vrlo skupeposlove. No, nije samo u pitanju izdvajanje budžetskog novca već i potencijalnih mogućnostioko zakonske regulative koja bi, primerice, mogla ovu vrstu javnih kolekcija ili prostora ukojima su oni trajno i javno izloženi maksimalno da oslobodi svih nepotrebnih poreskih idrugih izdataka, zatim umanjivanja cene zakupnina, struje, grejanja i dr. (ili da osnivač - biloko da je: opština, grad ili republika, čak preuzme ova plaćanja što je poznati model u kulturnoemancipovanim sredinama, a neposredna je korist da bi se tada osnivač maksimalno potrudioda smanji nepotrebne troškove, izdatke ili komercijalne cene koje bi sam određivao i naravnoi plaćao).Za sada je po svemu sudeći tek sekundaran odnos grada prema ovom problemu kaovidu opštekulturne strategije i delu ukupnih problema koji se ubrzano nagomilavaju (a za kojeje stoga sve teže naći adekvatno rešenje) od funkcionisanja postojećih instutucija do njihovogmaterijalnog položaja, od neispunjenih ugovornih obaveza do neregulisanih prostornih

65mogućnosti i (para)zakupnina (da se samo podsetimo izgleda trajnog skandala sa slikarskimLegatom Nedeljka Gvozdenovića u Knez Mihailovoj ulici) itd. Sa promenom gradske vlastinakog građanskih protesta 96/97. na mesto sekretara za kulturu došla je veoma kompetentnaosoba koja se nažalost iz političkih razloga nije dugo zadržala na tom mestu. Nju je smeniojedan režiser a danas se tu našla glumica (za koje nikada nije dato objašnjenje zašto su baš onitu postavljeni) koji su dakako najviše zaokupljeni problemima u "svojim" umetnostima (filmui pozorištu), dok druge probleme ne samo da nisu spremni da rešavaju već se sumnja da zanjih uopšte i znaju. To je uostalom oduvek bio manir isključivo "gole sile vlasti" koja nenamerava da za svoje postupke ikome odgovara, a zašta se pogrešno mislilo da je odnos kojije ostao u prošlim vremenima koja se često spravom kritikuju baš iz političkih krugova kojidrže vlast u Beogradu.Ova priča sa legatima je upravo samo deo problema neregulisanih odnosa države iumetničkih zaostavština što je posebno zaoštreno u tekućoj "tranziciji". Jedno od radikalnihrešenja (koje je nagovešteno u nedavnom intervjuu direktora jednog od vodećih muzeja) je irazmena umetničkih predmeta i kolekcija među nekadašnjim jugoslovenskim republikamakao deo ukupnog međudržavnog deobnog bilansa. To međutim nije originalna ovdašnja idejaveć je potekla iz Zagreba 1995. izneta od predstojnika Moderne galerije koji se založio da seiz njegovih depoa odnesu radovi srpskih umetnika (koji prema njegovim rečima tu nikadaneće biti izloženi) i zamenjeni za hrvatske koji se čuvaju u beogradskim muzejima. Kako jeovo i ideja jedne od koalicionih stranaka u vladi narodnog jedinstva (obznanjenasvejevremeno kao opšta "retorzija") nije daleko od verovatnoće da će ona biti i realizovana.Možda se čeka trenutak da se slično postupi i sa legatima - da se obavi "razmena nadležnosti"kojom bi se oni prepustili nekom drugom, na primer danas toliko omiljenim "sponzorima"kojima bi bilo omogućeno da umetničke kolekcije od nacionalnog interesa jednostavno ijeftino (od)kupe. Time bi se ova država svakako definitivno otarasila jedne od svojihmnogobrojnih i zadugo nerešivih briga.Danas, 17. decembar 1999.

66Živko Grozdanić GeraIzložba objekata i instalacijaPromocija Web-saita "Alegorije"Zaista neumorni, nadasve aktivni na mnogim poljima, a pre svega u neprestanomstvaralačkom poduhvatu, vršački umetnik Živko Grozdanić Gera početkom godine priredio jeveliku samostalnu izložbu objekata u Galeriji Konkordija a nedavno i prezentaciju svognovog web-sajta.Konkordija već gotovo celu proteklu deceniju privlači pažnju likovne publike ikritičara svojom izrazitom aktivnošću koja je ovu galeriju dovela u red najznačajnijihizlagačkih prostora u preostaloj Jugoslaviji. Nekada "mrtav", veličanstven po veličini prostorai njegovom rasporedu (koji je nekada bio gimnazija a potom je pripao Narodnom muzeju)nakon što ga je u zakup uzeo šivko Grozdanić Gera, oživeo na tako ekskluzivan način da sebez preterivanja može reći da su u njemu priređene neke od toliko značajnih izložbi koje ćezasigurno biti istorizovane, upravo koje će ostati u povesnoj memoriji i literaturu kao znaciumetničkog vremena devedesetih godina (što je već jasno naglasio i Ješa Denegri u svojojknjizi: "Devedesete - teme srpske umetnosti). Da se samo podsetimo da su u Konkordijiodržana tri Jugoslovenska bijenala mladih umetnika što je bila gotovo jedina prilika da seprikažu dela najboljih stvaralac najmlađih generacija, potom brojne samostalne izloložbe(poput Dragomira Ugrena, Mirjane Pavlović, Milana Blanuše i dr.), autorski projekti kritičara(na primer Svetlane Mladenov u nekoliko termina ili Ješe Denegrija i Miša Šuvakovića podnazivom "Prestupničke forme" itd.). U ulozi direktora Konkordije, Grozdanić je zapravo biopravi i jedini spiritus moves, kreator programa, organizator, finansijski operativac, izdavačpublikacija i mnogo štošta drugo što je neposredno povezano sa izložbenom delatnošću.Početkom 2000. najzad je u Konkordiji otvorena i njegova samostalna izložbakoja je ispunila sve njene sale (kojih je ukupno sedam i monumentalnih su dimenzija kojenadrastaju najveći broj galerijskih prostora u sadašnjoj Jugoslaviji). Naziv izložbe je, uslobodnijem prevodu "Beli bubrezi u krvi" (a zapravo ona se tačno zove " Bull testiclles inblood") jer su dve instalacije izložene pod tim naslovom. Jedna su crvena burad okačena nazid galerije na kojima je ispisan njihov sadržaj - sirovina od koje se pravi taj kulinarskispecijalitet, a kao legenda uz rad stoji odštampan recept za pripremu tog jela. Drigu rad su

67zapravo tri zasebne, identične celine koje zauzimaju tri galerijska prostora i nalik su stolu pokome su proliveni pravi beli bubrezi u autentičnoj životinjskoj krvi. Stolovi na kojima su onipostavljeni deluju na taj način da dobijaju dvostruku ulogu: najpre njihova brutalna prizornostpravih životinjskih organa rasutih po pravoj krvi podseća na izgled klanice u kojima se teživotinje kolju i čereče ali su i nalik "kuhinjskim" stolovima na kojima oni treba da sepripreme za to popularno i ukusno jelo. Opšti drastični vizuelni prizor, ne artificijelan većbukvalan, dopunjen sa užasnim zadahom koji nastaje usled raspadanja organske materijepodstiču na pojačanu emotivnu i intelektualnu reakciju gledalaca koji su nenaviknuti da ugalerijskom prostoru, gde po prirodi stvari, uobičajeno, nailaze na "estetizovane" umetničkepredmete, izazivaju stanovitu unutrašnju pobunu koja se kosi sa standardnim osećanjem kadase želi pojesti roštilj načinjen od tih organa.U najvećoj prostoriji Konkordije Grozdanić je postavio još dva rada: poprostoru su raspoređeni izvrnuti, specijalno načinjeni betonski "Kalupi" sa dugačkim čelečnimdrškama iz kojih ističe neka materija nalik smoli i razliva se po podu galerije, a na zid jeinstaliran rad "Ašovi" koji čine pedesetak pravih malih ašova zabijenih direktno u crnoofarbani zid koji je tim činom dakako poprimio ozbiljna fizička oštećenja. I jedan i drugi raddeluju svojim ogromnim energijama, opet žestokom vizuelnom prizornošću koja je sasvimnetipična za izgled i sadržaj standardne galerijske umetnosti na koju su prosečni posetiociizložbi naviknuti i koje na njima očekuju.A to je upravo i jedan od bitno postavljenih ciljeva ovog autora koji je u svomradu prošao ne samo fakultetsku naobrazbu (diplomirao slikarstvo na sarajevskoj Likovnojakademiji) već i kroz prethodnu fazu tokom osamdesetih godina koja je participirala na linijianalitičkog i primarnog slikarstva. Dolaskom u rodni Vršac početkom devedesetih u vremekada započinju jugoslovenski ratovi i drama raspada nekadašnje države, Grozdanić iz temeljamenja svoj kreativni stav koji se grana u nekoliko pravaca, o čemu će kasnije biti više reči.Da se još za trenutak vratimo izložbi u Konkordiji. Tu su još dva radapostavljena u njen dve preostale prostorije: "Predlog za javnu fontanu" i "Barikade". Oviradovi su znatno "estetičniji" ali takođe kombinovani da žestinom prizora. Predlog za fontanuje zapravo četvorostrana instalacija na čijem je svakom od zidova postavljena istoobraznačesma načinjena nalik starim dvorišnim perionicama s jednim dodatkom: u svaku od njihstavljena je bela krpa natopljena "krvlju". Pranje ruku, ili u ovom slučaju, pranje krvavih krpa,futuristički i simbolički govori o predstojećem poslu okajanja daljih i bližih, individualnih i

68kolektivnih istorijskih grehova kojih je naša stara i novija povest prepuna. A (ideološke)"barikade" koje se tome energično postavljaju ne mogu biti ni prepreke ni izgovor.Grozdanićeve barikade su džakovi ispunjeni mlevenim kakaom (koji se koristi za konditorskuindustriju) koji je zbog dugog stajanja u lošim klimatskim uslovima počeo da plesnjavi i dameša prijatne i neprijatne mirise. Njegova slatka aroma sve više je potisnuta otužnim ukusomraspadanja i truljenja. Dakle, još jednom zapažamo dvostruku i aluzivnu Grozdanićevunameru da istovremeno kod gledalaca izazove i utisak prijatnog i lepog kao i osećanjemučnine i gađenja.Ko poseduje kompjuter i umrežen na Internet, na adresi: www.gera.vrsac.commože pregledati tek urađeni Grozdanićev web-sait nazvanom "Alegorije" koji je zasadobuhvatio samo period njegovor rada između 1994. i 1999. godine uz mogućnost pretrage poobilju ilustracija, biografskih podataka i tekstova posvećenih njegovom radu.Neophodnost izrade ovog novog medija opšte komunikacije planetarnihrazmera kojoj pribegava sve više umetnika ogleda se, posebno u slučajevima radova kojeprakticira i šivko Grozdanić Gera, u tome je da su oni nestalni i promenljivi na taj način daposle održavanja izložbe njihove instalacije prestaju da postoje kao "gotova umetnička dela"pa se pokazalo da je neophodno sačuvati ih kao na digitalnim zapisima, a web-sajt se danasupravo za to pokazao kao najpogodnije sredstvo kao u vreme konceptualne umetnosti što subili foto ili video dokumentacije umetnika. Prednost web-saita je i ta što se on može uvekmenjati i dopunjavati i što je dostupan praktično neograničenom broju korisnika - odpojedinaca do institucija koje prate umetničku aktivnost.Ovaj prikaz aktuelnog rada šivka Grozdanića Gere ne bi bio dovoljan ako se neukaže na njegov ogromni aktivizam i na drugim poljima u najneposrednijoj vezi saumetničkim stvaralaštvom a ima karakteristike "lokalnog delovanja u globalnim razmerama" ikarakterističan je za umetnost devedesetih. Naime, Grozdanić se za sve ovo vreme pokazao ikao vrlo spretan organizator umetničkog života u Vršcu koji je okupio praktične sve vredne iznačajne umetnike koji u ovom trenutku tamo žive i rade, poput, braće Zvonimira i SlobodanaSantrača, Milana Blanuše, Vesne Tokin, Milana Pavlovića i dr. Uz to, on je jedan odpokretača i tamošnjeg znamenitog kulturnog časopisa "Košava" koji je znatno nadišao lokalnegranice, rečju, šivko Grozdanić Gera je jedna od ključnih ličnosti, ako ne i najznačajnijih,koja je inicirala i realizovalo ono što je poznato kao "vršačka kulturna inicijativa". Ovajsvestrani aktivista kulturnog i umetničkog života ne samo svojim delom već i ukupnom

69aktivnošću (i to ne samo u gradu u kome živi) koju sprovodi u niz institucija - Narodnommuzeju, Konkordiji, Galeriji Aurora, časopisu Košava, organizaciji jugosloveskih umetničkihmanifestacija, izdavačkoj delatnosti itd. gotovo da spada u tip "renesansnih" prirodi koji imavremena, energije, dakako i znanja i talenta, da svaku od ovih oblasti ispuni gotovobesprimernim entuzijazmom koje ga dovode u red onih autora i umetničkih stvaralaca koje suna mnogostruke načine obeležile svoju epohu.Treći program Radio-Beograda, Beograd, 22. februar 2000., Bull Testicles in Blood, ŽivkoGrozdanić Gera: Works 1995-2002, Umetnička radionica Aurora, Vršac, novembar 2002.(pred. kat.)

70II INSTITUCIJE I PARAINSTITUCIJE’Prvo preduzeće’ pa papazjanijaPolitika kulture''Izložba 'Balkanski istočnici srpskog slikarstva 20. veka' predstvalja prvo preduzećespoznajnog okupljanja značajnih primera obraćanja i nadahnjivanja srpskog stvaralaštvakulturnim baštinama i istorijskim nasleđima Baalkana'' – stoji na početku uvodnog tekstaDragoša Kalajića u katalogu istoimene 'smotre' u Muzeju savremene umetnosti. Iako se većgodinu i po u ovoj instituciji od nacionalnog značaja demonstrira uporno diletantsko,antimuzejsko i antinaučno, vašarsko gledanje na savremeno stvaralaštvo i njegove probleme,sada smo debili jedan novi kvalitet u ovakvim izložbenim poduhvatima – papazjaniju.Dragoš Kalajić pokušava svojim tekstom da ubedi čitaoce i posetioce ove nakaradnesmotre kako, eto, pre njega niko nije bio dovoljno vičan, stručan, valjda ni hrabar dasavremeno srpsko slikarstvo prilaže i tumači na način uspostavljanja jasnih linija kontinuitetau odnosu na dalju ili bližu prošlost koja se vertikalno nastavlja upravo u ovom područjuBalkana.No, to bi verovatno tako i moglo da se prihvati bez većih uzbuđenja, recimo u GalerijiPena u Negotinu, da je kojim slučajem ova 'smotra' tamo postavljena. Ali kako je to 'prvopreduzeće' prikazano u vrhunskoj muzejskoj i naučnoj instituciji, potrebno je, bez ikakve željeza polemikom ili unošenjem 'vičnije, produbljenije i šire spoznaje' (D.K.), ukazati samo naneke činjenice.'Ideja pročlosti – upotrebićemo ovaj uslovni termin – pojavljivala se u umetnosti uodsudnim i kritičnim trenucima njenog razvoja uvek kad su sazrevali uslovi da se definišenovo osećanje sveta i da se uobliči forma' – stoji u tekstu 'Stara i nova umetnost – idejaprošlosti u modernoj umetnosti', koji je Lazar Trifunović napisao i objavio u časopisu 'Zograf'br. 3 1969. godine. Ovo je najveći tekst prof. Trifunovića koji se odnosi i na Kalajićevproblem tumačenja savremene umetnosti čije je izvorište u prošlosti. Manjih tekstova sa istomtemom ima mnoštvo.

71Kroz srpsku likovnu kritiku, čitav 20. vek moguće je kontinuirano pratiti irazvojtumačenja aktuelne umetnosti u smislu 'prvog preduzeća'. Upravo, već prvaregistrovana polemika koja se u umetničkoj kritici vodila 1886/87. godine između SteveTodorovića i Đorđa Maletića, s jedne strane, a sa druge Mihaila Valtrovića i Đorđa Krstića,delimično je dotakla i pitanje uticaja koji je Kalajić pronašao. Zapravo se može tvrditi da nijebilo ozbiljnijeg srpskog umetničkog kritičara da se ovim pitanjem nije bavio, pa teza o 'prvompreduzeću' Dragoša Kalajića nikako ne može da se održi.Što se same izložbe tiče, ona treba da dokaže iznetu Kalajićevu tvrdnju, ali je zapravodemantuje. Jer, pre svega, srpsko slikarstvo 20. veka ne čine dvadeset, pedeset, sto bilo kojihumetnika, već sasvim određene ličnosti, njihovi umetnički opusi, stilske epohe koje su većveifikovano ušle u korpus našeg slikarstva ovog veka. Naravno da je u tom korpusu mestoUrošu Prediću, Paji Jovanoviću, Stevi Todoroviću, Vasi Pomorišcu itd., sve do Petra Lubarde,Lazara Vozarevića, Aleksandra Tomaševića ili Radomira Damnjanovića Damnjana, ali zbograzloga različitih od onih za koje Dragoš Kalajić misli da su bitni. Da bi ipak izbegao ovakvunakaradu tezi, u izložbu je trebalo da budu uvršćeni i umetnici poput Mila Milunovića, ZorePetrović, Stojana Ćelića, Miće Popovića, recimo. A zašto ih ovde nema? Odgovor na ovopitanje je jednostavan. Dragoš Kalajić može biti kritikovan iz najrazličitijih razloga – ali muse jedna doslednost mora priznati: to je beskompromisni antimoderniza! Kalajić je svoju zluvolju prema modernoj umetnosti i avangardama mnogo puta, pa i ovom prilikom pokazao.Da se podsetimo samo njegovog najvećeg poduhvata – mamutske televizijske serije'Ogledalo 20. veka', koja je emitovana sedamdesetih godina i koja je predstavljala maestralnupodvalu, što je zadugo potom izazvalo izazvalo mnoge surove komentare. Nadalje, mogla bise navesti čitava bibilioteka tekstova koje je on napisao različitim povodima i uvek protivmoderne umetnosti koju naprosto ne razume i iz tog razloga i mrzi. Ova 'smotra' ima dva dela:jedan čine umetnici koji su stvarali zaključno sa sedamdesetim godinama, drugi deo čineautori osamdesetih i devedesetih godina. Drugi pregled pregled u okviru 'istog preduzeća'uradio je Dejan Đorić i njegov značaj je toliki da je i najmanji komentar izlišan. I preko ovogabi možda moglo da se pređe da nije još jedne stvari. Ova 'smotra' je upravo 'prvo preduzeće' ujednom drugom smislu. Naime, u Muzeju savremene umetnosti predstoji promena stalnepostavke Jugoslovenske umetnosti 20. veka koja se prema važećem 'duhu vremena' morapretvoriti u postavku Srpske umetnosti 20. veka.

72'Smotra prvo preduzeće' tek je probni balon za testiranje javnog mnjenja i stručnepublike koja se dakako mnogo i ne obazire na ovakve poduhvate (primetili smo jedinoreakcije Zorana Markuša i Đorđa Kadijevića). Ostali se verovatno zabavljaju ne želeći datroše dragoceno vremene na ovakva obesmišljena i podvaladžijska preduzetništa – baš u duhusvog vremena!Vreme umetnosti, br. 2, Vreme, 17. oktobar 1994.

73Mogućnost savremenog stvaralaštvau istorijskim umetničkim ambijentimaPitanje je zaista staro: da li savremeni umetnici smeju slobodno da intervenišu u istorijskimkulturnim ambijentima ili tu treba da rade sa krajnjim oprezom? Ako je suditi premadokazima koji su do danas izvođeni, odgovor je načelan i zasigurno pozitivan u koriststvaralačke slobode.Dakako da je estetička argumentacija u ovoj vrsti prosuđivanja onaj krajnji dokazizveden iz dosledne činjeničke i povesne situacije. Lako se prisećamo brojnih polemika kojesu ne tako davno vođene i u najznačajnijim urbanim centrima naše civilizacije. Na primer, uParizu oko toga da li je mesto hipermodernističkoj arhitekturi Centra Žorž Pompidu,poznatijeg kao Bobur, u jezgru ovog grada, ili, da li je opravdana postmodernističkaintervencija i dogradnja na pseudoklasicističkom zdanju Nacionalne galerije u Vašingtonu?Zatim, ponovo u Parizu, da li je dozvoljeno i opravdano postavljanje 'piramide' u stilskipotpuno zatvorenom ambijentu dvorca-muzeja Luvr? Ovo su samo najkrupnije, svakomvidljive i svakom razumljive ilustracije problema koji se često postavlja pred savremenestvaraoce.Da li treba da napomenemo da je bez obzira na vrstu otpora i njegov intenzitet,sačuvano pravo umetnika, u ovim primerima i svim drugim kojih je zaista mnogo, da kad sezadovolje stvarni kreativni razlozi njihovo delo slobodno prodre ili ravnopravno participira utakvim istorijskom celinama. Dakako u veoma umanjenom obimu, ali sa istim značenjima, unašim uslovima načinjeno je pitanje da li su prestone mozaičke ikone Mladena Srbinovićaopravdano postavljene u takvom istorijskom, umetničkom, kulturnom i religioznom jezgrukakva je Spasova crkva u Manastiru Žiča?Kako je mnogostruka važnost srpskih srednjovekovnih manastira, i ona istorijska, a ujednom sloju i državno-politička, uz one one koje smo pomenuli, razumljiva su mnogobrojnareagovanja na ovaj slučaj. Činjenica da je Srbinović najpre uradio skice za ove ikone koje jecrkvena vlast odobrila i po kojima su izvedene dve sporne ikone, nije dovoljna da bi sezaustavila burna reagovanja i negodovanje lokalne crkvene uprave i – što je posebanfenomen, vernika koji su ih videli. U krajnje negativnim kritikama moguće je razlučiti dvaosnovna sloja razumevanja. Jedan je definisao episkop Žički, priznajući da ne ulazi u njihovuumetničku vrednost, koji zaključuje zapravo kako one ne zadovoljavaju svoju kanonsku,

74odnosno liturgijsku funkciju. A drugi sloj je zapravo je zapravo jedan, kako bi se to danasnazvalo, plebiscit, narodno izjašnjavanje, kada vernici iskazuju, nimalo biranim rečima, svojkrajnje nipodaštavajući odnos prema ovim relikvijama, koje to, očigledno u ovakvimuslovima, ne mogu postati.Ne moramo se samo zapitati kako bi izgledala zapadnoevropska umetnost, dakako iona katolička, u ovom milenijumu da se ta crkva držala ove vrste rasuđivanja. Ali se moramozamisliti đta bi bilo, recimo, sa zadužbinama kralja Milutina da se postavilo na isti načinpitanje stilskih i kanonskih inovacija u živopisima koje je ovaj vladalac naručivao od tadanajboljih i najsavremenijih za to vreme vizantijskih fresko-slikara. Kako bi uopšte izgledalaistorija umetnosti srpskog srednjeg veka da se na plebiscitu rešavalo pitanje stila u epohiKomnina ili u renesansi Paleologa, te nešto kasnije resavske slikarske škole, što su za tovreme sve odreda bili zapravo pravi primeri savremene umetnosti.Apsurdno je, naravno, tražiti od vernika mišljenje o estetskim vrednostima savremeneumetnosti, pogotovo u specifičnim uslovima u kojima mi danas živimo. Da bi se savremenaumetnost mogla razumeti i prihvatiti potrebna su, među drugima, i dva bitna uslova: najprevisoka prosečna obrazovanost stanovništva i to njenog elitnog, građanskog sloja, i naravnofaktor vremena, jer kako ono sve više prolazi, broj poklonika sada istorijskih stilova sve višeraste. Dakle, sasvim je izvesno, a to nas istorija umetnosti naprestano uči, svaka dobraumetnost, bez obzira na početno nerazumevanje koje se redovno javlja, u nekom kasnijemperiodu kao stil biva shvaćena, prihvaćena i – istorizovana.Ove pouke su, danas gledano, veoma jednostavne. Veliki problm ovog vremena je tošto je naše društvo ostalo bez prirodnog poretka vrednosti, moralnih orijetira, socijalnihciljeva. Ako neko misli da Srbinovićevim mazaicima nije mesto u Žičkoj crkvi, da i to jasnokažemo, još manje je mesto ikonama koje se u tom manastiru rade u jednoj ikonopisačkojškoli koju čine tamošnje monahinje. Uz svo uvažavanje i poštovanje za njihovu želju iplemenitu nameru da svojim radovima zamene Srbinovićeve, moramo izreći i vrlorezervisano mišljenje o stvarnim umetničkim vrednostima njihovoih radova. Jedna stvar jekanonska zasnovanost tih radova, koja zapravo i nije sporna niti je predmet ovog razmatranja;druga stvar je komplikovano pitanje koje treba da bude zadovoljeno da bi slikarskerukotvorine prerasle u umetnička dela. A upravo snažna umetnička emisija koja zrači u žičkojcrkvi ne dozvoljava tu vrstu eksperimenata unapred osuđenih na neuspeh. Kopisti i razniposvećenici zaista ne spadaju u onu vrstu stvaralaca koji bi morali da makar približno

75zadovolje vrlo veliku umetničku obavezu unutar takvih kulturnih ambijenata. Put kojim sukrenule lokalne crkvene vlasti da rešavaju ovaj teški problem zapravo je stranputica na kojuse uopšte nije smelo ni kročiti.Vreme umetnosti, br. 5, Vreme, 16. januar 1995.

76Sajam umetnosti ili vašar šunda?Dominacija šundaObeležavajući šezdesetogodišnjicu Beogradski sajam je u program ovogodišnjih manifestacijapo prvi put priredio i dosta veliku izložbu pod nazivom 'Art expo 97'. Na ovom'Međunarodnom sajmu umetnosti i umetničke opreme' pored nekih vrhunskih ustanova srpskekulture kao što su muzeji: Narodni, Etnografski i Savremene umetnosti, umetničkih škola -Fakultet likovnih umetnosti i njegov Centar za grafiku i vizuelna istraživanja 'Akademija', teumetničkih udruženja ULUS i ULUPUDS učestvovale su i nekolike (uglavnom privatne)galerije koje manjeviše otvoreno trguju lažnom umetnošću - te apsolutno u najvećem brojufirme za tzv. 'umetničku opremu' ?! (ranije su se takve ramadžijske radnje zvale'staklorezačke'). Dakle, tik pored institucija našeg najvrednijeg umetničkog stvaralaštvanalaze se one koje po izlagačkoj aktivnosti tu nikako ne spadaju, a već iz ovoga se uočavakako se očekivani sajam umetnosti zapravo odmah pretvorio u vašar šunda.Primetno odsustvo privatnih jugoslovenskih galerija koje se stvarno bave umetničkomdelatnošću (poput recimo pančevačke 'Galerija Nova' ili beogradskih 'Zvono' i 'Haos', azanimljivo je primetiti da se vlasnica potonje Borka Božović našla u Organizacionom odboruali ne i na sajmu) pokazuje zapravo kolika je današnja briga ove države za seriozno likovnostvaralaštvo. Ozbiljni galeristi očigledno nemaju interesa da plate zakup prostora (ma kolikoda je on ovom prilikom dobrom voljom Beogradskog sajma snižen na najnižu tarifu) jer nemapravog tržišta umetninama, odnosno nema (dovoljno) kolekcionara zainteresovanih za pravuumetnosti pa im je neisplativo učestvovanje na ovakvim sajmovima. Prisutni su samo oni kojiračunaju na nedostatak ukusa, kulture i obrazovanja publike kojoj je najlakše prodavatiestetski problematična dela. Totalna dominacija šunda, kiča i lažne umetnosti u društvu patako i na Art expu 97 (najgori deo trgovca i 'njihovih umetnika' ovde je prisutan potvrđujućiuočeni proces socijalne kretenizacije), nažalost je slika objektivnog stanja.Ovakav porazan ishod nakaradne politike (i) u kulturi više puta je konstatovan. Pitanjeje da li je sada moguće išta učiniti? Svi odgovori vode isključivo u jednom pravcu - premadefinisanom interesu države u podršci ozbiljnog stvaralaštva, odnosno, da se ni pod kojimizgovorom ne prepusti 'tržišnim' uslovima koji su naopako shvaćeni i primenjeni u opštemdruštvenom životu. Kulturno emancipovane sredine poznaju regulacione mehanizme:zakonski okvir koji favorizuje umetnost i poreska politika koja eleminiše (ili makar

77maksimalno suzbija) pseudoumetnost. Zatim dolaze na red sistem opšteg i umetničkogobrazovanja, uticaji masmedija itd. - i finale, ovakvi sajmovi koji beleže učinke tih procesa.Danas u Beogradu radi 243 registrovanih galerija. Dve osnovne grupe čine -malobrojne, tzv. neprofitne državne galerije i još malobrojnije privatne (5-10) koje izlažu ipomažu isključivo vrhunsku umetnost; s druge strane stoji ogroman broj onih (preko 200, abezmalo to su sve privatne galerije) koje nesmetano trguju umetničkim otrovom pozivajući sena tobožnju tržišnu konjukturu. I sve one imaju potpuno isti status u ovom društvu, što nijeopravdano s obzirom na motive njihovih vlasnika gde se tačno mogu razaznati čisto trgovačkiod čisto umetničkih. Država, odnosno njena zakonska i poreska regulativa mora raspoznavatiinterese isključivog ulaganja u umetnost i aspiracije isključivog uzimanja od umetnosti. Takokalibrisani aršini društvenih potreba kodifikovani neophodnim propisima, promenili bi slikunaše umetničke scene već za kratko vreme a 'Art expo 98' izgledao bi drugačije - na njemu bi,za razliku od ovogodišnjeg, dominirala istinska umetnost.Razumljivo je zašto je postojeći režim neodlučan oko ovog pitanja - kao i u svimdrugim dnevnopolitičkim i strateškim pitanjima zapravo je bez stava jer su i sami njegovivodeći protagonisti: idejni kreatori i politički aktivisti beznadežno nekulturni, nedovoljnoobrazovani, intelektualno neemancipovani, etički i estetički neartikulisani. Zasad je, s drugestrane, nejasno zašto je i opozicija pokazala iste simptome nedostatka kvaliteta, neodlučnost ibezidejnost tamo gde je preuzela vlast. Nervoza koja je počela da se ispoljava u ranijerelativno konsolidovanim redovima simpatizera opozicije, među ozbiljnim umetnicima iuopšte kulturnim poslenicima, posledica je nepotrebnog taktiziranja, kompromisa (ne zna setačno sa čime i zbog čega), odugovlačenja nove vlasti u povlačenju neophodnih i urgentnihpoteza. Sigurno je, takođe, da neće dugo potrajati ova iznuđena i produžena tolerantnost.Vreme, 12. juli 1997.

78ULUS na prekretniciPolitizacija estetikeJoš jedan od mnogobrojnih sukoba unutar Udruženja likovnih umetnika Srbije u poslednjevreme odigrava se sve više pred očima javnosti. Gledajući 'istoriju' tih internih staleškihtrvenja zapaža se njihovo gotovo pravilno pojavljivanje svaki put sa formiranjem jedne noveizrazito velike i značajne generacije umetnika. Ovoj determinisanosti svakako da doprinosi iredovno zaoštravanje ideoloških pitanja koji stvaraju pogodan ambijent za odlučnijupolarizaciju stavova (i) među likovnim stvaraocima.Aktuelna kriza u ULUS-u, prema pisanju 'Naše borbe', evidentirala je nekolikootvorenih strukovnih i statusnih problema likovnjaka. Ako ovom prilikom za čas otklonimouzroke koji počivaju na 'ličnim razlozima': mnogobrojne povrede Statuta i nepravilnosti uradu rukovodilaca Udruženja, netrpeljivost među članovima koja može ležati u principijelnimrazlikama ali je znatnija podela na dobre i aktivne te loše i neaktivne umetnike, nezdravojpotrebi da neki članovi večno rukovode Udruženjem itd, dolazimo do temeljnih nesporazumakoji se delimično vide kao dnevnopolitički (u ideološkom pluralizmu normalno je da sepokatkad potegnu i politički argumenti) a češće su to zapravo stare rasprave koje se uistorijski novim vremenima zaodevaju novim ruhom.PRETEČE: Već 1898. godine u Beogradu je osnovano prvo 'Udruženje srpskihumetnika za plastične umetnosti i muziku' u koje su ušli slikari, vajari, arhitekte i muzičari.Cilj udruživanja bio je 'da ujedini srpske umetnike gornjih umetnosti na složen i zajedničkirad u težnji gajenja tih umetnosti u Srba, kao i moralno i materijalno pomaganje svojihčlanova'. Nakon Ujedinjenja, 15. novembra 1919. održan je prvi sastanak beogradskih slikarai vajara koji se uzima kao datum osnivanja 'Udruženja likovnih umetnika'. Zadatak je bio daštiti umetnost te duhovne i materijalne interese članova.Kako je uticaj Udruženja u umetničkom životu i javnosti postajao sve veći tako su sesve češće nalazili i razlozi da se asocijacija raslojava po mnogim pitanjima - od striktnoumetničkih do idejnih. Tako je, recimo, početkom 1929. godine grupa umetnika iztupilaformirajući nezavisno 'Udruženje kvalifikovanih likovnih umetnika'. U starom su ostaligotovo svi nezavisni članovi i modernistička grupa 'Oblik', dok su novom pristupili članovigrupa 'Lada' i 'Zograf" te nekoliko nezavisnih slikara i arhitekata. Osnovu sukoba u izjavi za'Politiku' (14. januara 1929.) 'kvalifikovani' su ovako objasnili: "Grupa smatra da treba razviti

79umetničku delatnost prema našem podneblju i prema našim prilikama, ne obazirući se naumetničko stvaranje u inostranstvu. Za svoju umetnost grupa traži čisti teren jugoslovenski ibalkanski."Isti list u broju od 26. novembra 1936. pod naslovom "Trideset beogradskih umetnikaobjašnjavaju razlog bojkota 'Cvijete Zuzorić'" piše: "Od tridesetorice beogradskih umetnikaumoljeni smo da objavimo sledeće: Ekonomski položaj umetnika biva iz godine u godinu svegori. Sve teže stanje, sve oštrija materijalna beda umetnika, i sve očiglednije prepuštanjeumetnika sabi samima, onemogućuju iskrene napore umetnika na polju kulturnog rada.Pogrešnim tumačenjem umetnikovog rada kod nas, stvorilo se netačno uverenje da je umetnikbiće van društvenih ekonomskih odnosa. Međutim, neosporno je da je rad umetnika uslovljenekonomskim odnosima društva. Čak i oni koji su tvrdili i uveravali da se iz bede 'rađa genije',ako se malo nadnesu nad stvarnost, i ako nisu profesionalni iluzionisti, morali bi videti jasnoda umetnik ima sve ljudske bitnosti - da jede, da radi, da živi." U ime ove grupe umetnikasaopštenje su potpisali Đorđe Andrejević Kun, Mihailo Tomić, Vera Čohadžić, MirkoKujačić, Stevan Bodnarov itd.ULUS: Ako smo u prvom primeru videli jedan slučaj čisto umetničkog razlogapreviranja unutar udruženja likovnjaka, u drugom se očigledno radilo o egzistencijalnimpitanjima, pre svega mladih umetnika, koji su se oštro pobunili zbog nesprovođenjaprogramskih zadataka njihove asocijacije. Rasprave unutar ove dve magistralne temestaleškog udruženja ponoviće se u nekoliko ciklusa i nakon 3. novembra 1944. godine kada jeosnovano postojeće Udruženje likovnih umetnika Srbije.Osnovni ton u početku, tokom perioda socijalističkog realizma (do 1950. godine)davaće tzv. idejna pitanja umetnosti. Insistiranje na jasnom 'umetničkom žanru sa političkomtezom' iz pera vodećeg estetičkog biča revolucije - Ota Bihalji Merina, ovako izgleda:"Najveći deo umetnika još se neusuđuje da pristupi centralnom problemu naše epohe:predstavljanju čoveka u zajednici, našeg čoveka u borbi, u napornom radu, u radu punomradosti, u svakidašnjici i svečanim prilikama. Neki se povlače u igre pune estetizma i artizma,izgovaraju se umetničkim principima a u stvari izbegavaju mučni i pošteni napor koji bi,otkrio njihove istinske stvaralačke mogućnosti" ("Borba" 25. novembar 1946).Taj najpre klasni, zatim napredni i društveno afirmativni, najzad samoupravni principocenjivanja estetičkih vrednosti umetničkih dela, od koga će zavisiti i ukupni socijalni te kaokrajnja posledica - čak i egzistencijalni status stvaralaca, zadržaće se praktično do danas. Prvo

80se bespogovorno zahtevala klasna svest umetnika u prikazivanju socijalne realnosti. Novokomunističko društvo zasnovano na staljinističkoj ideologiji, a u umetnosti esteticisocrealizma tražilo je od stvaralaca dokaze prihvatanja tih načela. Omekšala idejna rigidnostkoja je usledila posle 'historijskog ne' Staljinu dala je privid političkim i umetničkimslobodama: na mesto socijalističkog realizma nastupio je socijalistički etstetizam (prematačnom tumačenju Svete Lukića koje se iz razumljivih razloga sve manje pominje).Samoupravljanje je zatim proklamovalo tobožnji 'estetički pluralizam' u kome je ipakzadržana prava umetnička hijerarhija: na vrhu su se nalazili državni umetnici podržani na svemoguće načine koji su za uzvrat brižljivo izbegavali ikakvu politizaciju vlastitog stvaralaštva,na dnu su kao i uvek bili mladi umetnici kojima su društvo pravili politički nepodobni ineuklopljivi bez obzira koliko su u umetničkom pogledu bila vredna njihova dela. Kaoilustracija najdrastičnijih primera političkog ograničavanja umetničkih sloboda mogu senavesti epizode "Slikarstva prizora" Miće Popovića u nekoliko nastavaka ili slučaj tzv."Crnog talasa". Takvo stanje, ili tačnije rečeno - odnos snaga na umetničkom polju, ostalo jevažeće do danas. U tim okvirima treba razumeti i aktuelni sukob u ULUSu.Dugogodišnje nagomilavanje nerešenih staleških problema uzrokovalo je najnovijiciklus likovnjačkih previranja. Totalna zbrka koja danas vlada u sistemu umetničkih vrednostina čiji 'vrh' su izbili čisti komercijalni umetnici, još više komplikuje ionako zamršeno ideprimirajuće stanje koje vlada među likovnim umetnicima. Nekolike generacije mlađih isasvim mladih stvaralaca koji su današnji inicijatori pobune u Udruženju istakli su praverazloge nezadovoljstva.NEPROZIRNOST: Predugo traje jedna neprozirna politika Udruženja koje seumesto da rešava statusne, teške probleme koji muče njegove članove, kakvi su radni prostor,stipendije, stručno usavršavanje itd, želi pre svega da arbitrira u pitanjima estetike i dakanališe tokove domaćeg likovnog stvaralaštva. Da nije tako, ne bi se dogodilo da ogromnuenergiju i vreme Udruženje troši oko, recimo, načina organizovanja Oktobarskog salona, iliprograma nekih vodećih umetničkih institucija, ili oko toga da li Paviljon 'Cvijeta Zuzorić'treba da bude ULUSov koji je potpuno preuzeo upravno i programsko rukovođenje - štosvakako nisu poslovi iz domena njegovog rada. Pobunjene umetnike ta pitanja ne zanimaju jerto i nisu programski zadaci Udruženja. Interesuje ih kako se Udruženjem upravlja, kako sedele ateljei, kakve i kolike će stipendije dobiti, kako država izvršava svoje zakonske ifinansijske obaveze prema njima...

81Kako je ukupna slika današnjeg jugoslovenskog društva krajnje zamršena,neartikulisana i po svemu sudeći nepromenljiva - od vrhunske politike pa sve do adekvatnogmikrostanja koje se može identifikovati i u udruženjima poput ULUSa, izgleda da nepreostaje ništa drugo nego stvaranje novih asocijacija sa zadacima, programima i sastavom tevoljom članstva primerenim njihovim današnjim potrebama, idejama i mentalitetu. Iskustvogovori da su uvek bili uzaludni napori menjanja postojećih staleških formacija - takođe onosvedoči i da je novo vreme uvek stvaralo i nove asocijacije zasnovane na drugačijim načelimaod postojećih.Da li će to saznanje uticati da se formira jedna nova organizacija sa novim ciljevima -od toga zapravo zavisi i samo razrešenje sadašnjeg sukoba u ULUSu.Vreme, 9. avgust 1997.

82U tri slikeFenomeni i značenja novih slika sa kraja XX veka nesumnjivo da zaokupljuju veliku pažnjujavnosti - koliko stručne toliko i laičke. Jedan ovdašnji aktuelni događaj vratio je u centarmedijske i masovne pozornosti sve zablude koje se upravo u ovakvim perifernim kulturnimoblastima ispoljavaju. Katkada latentno, katkada agresivno, ličnosti iz praktično svihintelektualnih i profesionalnih slojeva, marginalnih ili vodećih društvenih grupa javno tumačesmisao i poruke koje se emituju sa današnjih ikona - bilo da su one produkti serioznogstvaralaštva, bilo da su one učinjene za jednokratnu i masovnu upotrebu, na primer kaopredizborni plakati i sl.Nije neophodno otići u predaleku prošlost i naići na primere koji na vrlo plastičannačin pokazuju temeljitost zabluda nastalih zbog pogrešnih predstava koje se iz slika"iščitanju". Ova pojava je snažno generisana iz potpuno različih ideoloških matrica a redovnorigidnih političkih grupa - i levog i desnog predznaka. Štaviše, u ovakvim kontrastnimkulturnim i civilizacijskim područijima koje su iz različitih razloga (najčešće zbog vlastiteželje) izvan magistralnih civilizacijskih tokova, koje su još, dakle, uvek u "istorijskomperiodu", dolazi do tolikog preplitanja uticaja da je potpuno razumljivo što se oni ne mogu nitačno ni potpuno raspoznati. Učinci takvog stanja mogu biti zaista zanimljivi - da istovremenonisu porazni, destruktivni i opasni.Strah od slika: Logičan početak ovog malog pregleda nalazimo tačno pre desetgodina, 1987. u zbivanjima nastalim povodom famozne naslovne stranice "Studenta". Da sepodsetimo, na njoj je za broj kojim je obeležen Dan mladosti objavljena fotografija jednoglista koji je na sebi imao jedno oštećenje u vidu zareza. Reakcija tadašnjeg Gradskog komitetaSKJ u Beogradu (čiji je šef u to vreme bio Slobodan Milošević), personalizovanog kroz napisDušana Mitevića koji je ovu sliku razumeo kao politički napad, odnosno kao uvreda drugaTita. Odbrana njegovog lika i dela bila je tada toliko temeljita i razorna, toliko izvedena ujednom enormnom strahu od mogućih promena da su isledile kazne za aktere ovog događaja.Sva kasnija objašnjenja i tumačenja koja nisu došla samo od redakcije "Studenta" već i odliberalne i demokratske javnosti te uticajnih pojedinaca različitog političkog i ideološkogspektra. Međutim, tumačenja komunista, zapravo pripadnika SKJ, ostarelih revolucionara kojisu se kao pripadnici Titovog partizanskog pokreta prepoznali kao meta napada i mladih

83jurišnika okupljenih oko marksističkih centara i univerzitetskog partijskog komiteta (čija ćevrtoglava politička karijera uskoro biti izvedena pod budnom pažnjom njihovog ideološkogmentora - prof. Mire Marković) identifikovala su zapravo jednu staru i stalnu potrebu da seslikama pridodaju oni sadržaji koji su najčešće ili sporedni ili ih nema. Strah od ikona se posleikonoklazma dubokog vizantijsog srednjeg veka obnavlja i intenzivira sa komunističkomvladavinom (neračunajući turski period koji je po prirodi antiikoničan i izvan je evropskogcivilizacijskog konteksta).Potpuno je prirodno i razumnjivo da ova vrsta javne ideološke reakcije usledi nakončetrdeset godina neprikosnovenog vladanja komunizma u svim oblastima života, odekonomije i prava do obrazovanja i kulture gde je upravo najrevnosnije sprovođena.Činovnicima i braniteljima Titovog poretka bila je veoma važna dominacija i u umetničkomstvaralaštvu. Oni su u toj oblasti držali monopol koji je prošao kroz nekoliko faza: odnajrigidnije dogmatičnosti socijalističkog realizma neposredno nakon revolucije do mekšihideloških projekata poput nekih vidova kontrolisane stvaralačke slobode u vremenu koje sesmatralo socijalističkim i samoupravnim ("socijalistički estetizam", na primer).Deset godina kasnije (mada i u međuvremenu nailazimo na manje-više ubedljiveprimere pogotovo u ratnim područijima gde se uz zatiranje stanovništva odvijalo i uništavanjeumetničkih dela), dolazi do još jednog drastičnog čitanja slika, i istovremeno do jednogidentičnog, doduše manje opasnog i destruktivnog ali ne i manje pogrešnog razumevanjasadržaja neke vizuelne poruke. Prvi je reagovanje mitropolita Amfilohija Radovića nacetinjski Bijenale, drugi je tumačenje arh. Spasoja Krunića jedne puruke koja emitovana saantiizbornog plakata Demokratske stranke.Satanske ikone: U svom gnevnom saopštenju od svega što je mogao da vidi naBijenalu, mitropolit je pokazao jedino da je ona - satanska. Pošto ovo nije estetička većideološka ocena, moglo bi se razumeti da je ona došla od crkvenog velikodostojnika samoukoliko bi se radilo o religioznom seminaru zatvorenog tipa. Ali, kako se u ovom slučaju radio javnoj umetničkoj izložbi bila bi prihvatljiva jedino reakcija gospodina Radovića, posetiocaizložbe koja ga je zbog nekog svog sadržaja mogla izazvati da se burno oglasi.A ako se, ipak gospodin Radović oseća pozvanim da arbitrira o estetičkim pitanjima savisokog mesta crkvenog dostojnika, mora se primetiti kako je propustio nedavnu priliku da seizjasni oko skandaloznog odstranjivanja naručenih, od crkve prihvaćenih i postavljenihmozaičkih ikona u Žiči akademika Mladena Srbinovića. Ovog svetranog mitropolita tada

84nimalo nije brinula zamena istinskih umetničkih dela ordinarnim, doduše kanonizovanim iosveštenim kičem koji s masovno proizvodi upravo pod okriljem njegove, Srpske pravoslavnecrkve. Dakle, prozirno je kada se uporede ova dva primera da nikako nije u pitanju briga zaumetničke vrednosti crkvenog inventara već za očuvanje idejne, odnosno dogmatičke čistoteslika koje se na različite načine bave religijom. A tada je jasno i to da je krajnje neumesnareakcija mitropilita Amfilohija na cetinjsku izložbu.Samoprepoznavanje: "Jedan od najvećih srpskih intelektualaca", kako ga je nazvaošef vlastite partije, arh. Spasoje Paja Krunić, istovremeno stranački i gradski funkcioner,očigledno izražavajući nezvanički stranački stav, reagovao je na antiizborni plakatDemokratske stranke, na vrlo zanimljiv način. Na njemu se nalazi jedan junak crtanog stripakoji na glavi nosi kapu u obliku magarećih ušiju. Uz taj lik ispisan je tekst koji ironiziraučestovanje na izborima. Krunić se na neobjašnjiv način prepoznao na tom plakatu, i pri tomtu projekciju preneo je na sve koji su na izborima učestovali bilo kao kandidati bilo kaobirači. Pošto je, budući je arhitekta po obrazovanju, prošao kroz neophodnu edukaciju,senzibiliziran je i na primanje raznovrsnih vizuelnih poruka. Ta vrsta profesionalne spremepodrazumeva i teorijsku podlogu, pa je stoga, pogotovo "najvećim intelektualcima", sasvimsigurno poznat mehanizam prenošenja vizuelnih informacija. Otuda se reagovanje ovogarhitekte pojavljuje u krajnje neobičnom svetlu.Da ovo nije slučajnost, pokazuje i istupanje istog arhitekte kada su se nedavnorazmatrala pitanja oko izgradnje i postavljanja spomenika Nikole Pašića na istoimenom trgu uBeogradu. Sve što je Krunić tada rekao, a sada je u realnoj poziciji da kao predsednik gradskevlade sprovede svoju zamisao, naopako je od elementarne logike (o čemu smo sa svimdetaljima već pisali u dva navrata u jeku ove kampanje) - a svodi se na jednu staru,prepoznatljivu komunističku potrebu za smešnom i nepotrebnom monumentalnošću, zaparadom neukusa i nedovoljnog znanja da se u urbanim jezgrima rade veliki zahvati kojiozbiljno menjaju izgled grada. Ispada da je potpuno beznačajno da li se na ovim prostorimapodiže spomenik revolucionarima ili građanskim političarima kada taj posao rade ljudipraktično istog mentaliteta - bez obzira na verbalne manifestacije njihovi ideološkihrazličitosti.Beznadežna nepromenljivost: Redosled je, dakle, ovakav: atmosfera nastala uvremenu priprema za Osmu sednicu stvorila je i posebnu vrstu iritacije partijskih ideologa naneke vizuelne forme u koje se, dadako pogrešno, učitavaju dnevnopolitički sadržaji. Zatim,

85veliki zamah koji je nakog teških godina komunističke represije zahvatio SPC devedesetihgodina, zahvatio je sve vitalne i javne oblasti njihovih interesovanja - pa tako i aktuelneprobleme laičke umetnosti u kojima se njihovi predstavnici teško snalaze. Ona je i tomprocesu našla za potrebno, da vrlo sličnom metodologijom i vrlo sličnim mehanizmomarbitrira i u pitanjima novih formi u umetnosti, njihovih vizuelnih sadržaja i poruka. Najzad,čak je i jedna razvikana obnoviteljska partija pokazala da nije imuna od krajnje izvitoperenogtumačenja vizuelnih poruka isključivo prema potrebama stranačke dnevne politike.Ovim primerima načinjen je jedan neobični luk u rasponu od ideološki rigidnih levihili desnih do crkvenih tumačenja važnih fenomena savremenog života kakva je i svakodnevnaikonosfera.Da li je pogrešan zaključak da se na ovim prostorima u suštini ništa ne menja bezobzira na promenu ideološke matrice. Ili te promene zapravo nema? Izneti slučajevi nažalostsugerišu tačnost još jedne beznadežne nepromenljivosti koja se ovde ukorenila.Vreme, 11. oktobar 1997.

86Neprimeren početakKo je autor?Kako se nažalost i moglo očekivati - počelo je sa skandalom. Kada je u pitanju NikolaKusovac, naš najpoznatiji estradni istoričar umetnosti, odnosno, bilo šta čega se on poduhvati,izgleda da ne može da se ne dogoditi neka veća ili manja nepoćutnost. U poduži nizštetočinstava za koje je Kusovac neposredno odgovoran isključivo zbog njegovognerazumnog petljanja u poslove u kojima konstantno ispoljava potpunu nekompetentnost ineskrivenu mržnju, upisan je najnoviji biser.Najava: Tačno pre godinu dana na istom mestu (Vreme, 31. X 1996) skrenuli smopažnju na jedan sve prisutniji fenomen koji smo nazvali kulturna kretenizacija imajući u viduočiglednu političku instrumentalizaciju lažnog stvaralaštva u ekstremnim ideološkimrelacijama (socijalizam-nacizam) tada tek na pomolu. Sa pet primera bio je ilustrovan proceskoji ima izgleda da danas potpuno ovlada ovdašnjim kulturnom životom. Jedan od njihodnosio se na napadno propagiranje pokretanja još jedne likovne kolonije, "pored većpostojećih stopedeset u Jugoslaviji". Osnivači su joj RTS i Narodni muzej u Beogradu, apotpisnici Ugovora u ime ove dve institucije bili su reditelj Jovan Ristić, pomoćnikgeneralnog direktora državne televizije, i muzejski savetnik Nikola Kusovac, već duže vremesiva eminencija (usled trajne i definitivne nemogućnosti da postane istinska) našeg najvećegmuzeja. Njih dvojica su tako postali najodgovrniji za izgled i sadržaj najnovije umetničkekolonije u nas.Tokom marta meseca ove godine osmoro umetnika je (posle izvesnih peripetija inepredviđenih okolnosti, naime čak petoro slikara iz prvog poziva otkazali su učešće pa im jepronađena zamena) sa porodicama boravilo na Zlatiboru. Rezultate njihovog rada sada imamoprilike da vidimo i Galeriji palate "Progres" u Knez Mihailovoj ulici. Izložbu prati ijedan neobični katalog koji je na prvi pogled sasvim pristojan, ali ima i nešto što ga dovodi ured presedana u ovdašnjoj kulturi. To je međutim ispalo sasvim adekvatno onim procesimakoje smo naveli na početku a neposredna je posledica poznatog Kusovčevog ponašanja unajnovije vreme.Među kraćim, u katalogu objavljenim tekstovima koji se odnose na rad slikara,učesnika kolonije, nalazi se i jedan sa potpisom profesora Beogradskog univerziteta, poznatog

87istoričara umetnosti i likovnog kritičara dr. Ješe Denegrija. Taj napis ima sve karakteristikeuobičajenih recenzija ove vrste stvaralaštva, dakle sa njim je sve u redu izuzev jedne sitnice -Denegri ga nije napisao.Nije sada prilika da se detaljno bavimo njegovom niti analizom celog događaja, alitreba istaći da postojeća dokumentacija ovog slikara pokazuje da je Ješa Denegri o njemuobjavio samo jedan tekst i to u katalogu samostalne izložbe održane 1995. godine uUmetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić". Upoređivajem ta dva teksta vidi se da oni nisuidentični pa je stoga neminovan zaključak da je potonji Denegriju podmetnut. Zašto? O tomeće biti reči u sasvim izvesnoj predstojećoj prilici.Neobični lik: Aktera ove prevare bez presedana logično (mada je upotreba logike uovom vremenu i u ovom prostoru izuzetno rizična) ne treba tražiti u partneru koji zastupateleviziju iako je on potpisan kao "direktor kolinije", već u "umetničkom selektoru", dakleNikoli Kusovcu.Izgledalo je da je ovaj neobični lik sa naše kulturne scene do sada prošao sve fazenjenog unižavanja i uništavanja: od neznalačkih i naopakih medijskih promocija i besmislenihlikovnih kritika do monstruoznog propagiranja lažnih slikara i lažne umetnosti umnogobrojnim prilikama, od štetočinskog delovanja u umetničkim savetima naših najvećihkulturnih institucija i manifestacija do originalne "ratne muzeologije" ("hrvatsko đubre" trebaprepustiti uništavanju) koju je on smislio i sprovodio kao član Kriznog štaba republičke Vladeu periodu kada je obavljena evakuacija pokretnih umetničkih predmeta sa ratnog područija.Zbog toga je čak usledila i jedna ponižavajuća provera inspektora Evropskog saveta.Do ovog slučaja činilo se da se Kusovac nalazi na samom dnu profesionalne etikeusled svog krajnje neprimerenog ponašanja ispoljenog u različitim prilikama, ali se onočigledno tu nije zadržao: objavljivanje teksta u katalogu za koji je on odgovoran, a koji sapotpisanim autorom nema nikakve veze, pokazuje da za njega skrupule ne postoje. Uovakvim slučajevima granice skandaloznih invencija nezamislive su.S druge strane, može se pouzdano predvideti da će slične bezočnosti (nameće mi sejedan adekvatniji izraz - ludilo) generisane opštim socijalnim i idejnim kretanjima,kolektivnim duhovnim i etičkim stanjem u skoroj budućnosti eskalirati.Vreme, 18. oktobar 1997.

88Novo tržište umetnina i nova politikaCena umetnostiNajstarija i najuglednija prodajna galerija u Beogradu, ona na Kosančićevom vencu, prošla jemnoge faze koje su obeležili i veliki uspesi i velike stagnacije pre svega u zavisnosti odekonomske snage društva, odnosno, od jačine i veličine specifičnog tržišta na kome se obavljapromet umetničkih dela.SISTEM: Po svedočenju svih koji se neposredno nalaze u tom sistemu, a dominanti sudakako stvaraoci, potom galerije koje posreduju, najzad kolekcionari i ljubitelji umetnosti kojigovore isključivo empirijskim pokazateljima, nikada nije bilo nepovoljnije stanje na tržištuumetninama nego što je danas. Totalno osiromašenje društva, privrede i pojedinaca izazvalo jedosad nezabeležen pad vrednosti umetničkih dela, a to je nateralo brojne stvaraoce da se povukusa legalnog tržišta, odnosno da izbegnu uobičajeno galerijsko posredovanje u prodajama što kaoposledicu ima i njihovo potpuno zamiranje.Dakle, osnovno je: kupaca gotovo da više nema, umetnici su postali nezadovoljnicenama koje njihovi radovi danas objektivno mogu da dostignu na tržištu (a koja je postalapodosta različita od njihove tzv. umetničke vrednosti; ove dve cene - tržišna i umetnička su ustabilnim i bogatim društvima vrlo približene, dok su u siromašnim veoma različite - i uvek nauštrp umetičke). Prodajne galerije se stoga sve više doživljavaju kao potpuno nepotrebni deoovog sistema.Očigledno je da se u ovakvim krajnje nepovoljnim uslovima (pošto svakako da nijemoguće menjati globalne ekonomske potencijale niti uticati na resurse sa te strane) moraju tražitineki novi putevi opstanka i regeneracije rada komercijalnih galerija. Na jedan od njih, svakakonajteži i sa vrlo odloženim očekivanim efektima, iniciran je autorskom izložbom "Exces..."Jasmine Čubrilo koja je postavljena upravo u galeriji na Kosančićevom vencu. Predlog koji jeona učinila odnosi si se na umetnike mlađe generacije koji su dosad kao stvaraloci značajnoafirmisani ali su istovremeno ostali izvan tržišnog sistema umetnosti uglavnom zbog uvreženepredstave po kojoj je njihov rad nekomercijalan.EKSCES: Međutim, sastav umetnika na ovoj izložbi pokazuje nešto drugo. Međuprikazanim autorima koji sasvim svesno idu za poznatom idejom antitržišne estetike (koju suustanovile istorijske avangarde a koju je do krajnjih granica razvila konceptualna umetnost

89sedamdesetih godina), slike i skulpture većine umetnika na ovoj izložbi makar ufenomenološkom ravni imaju "izgled" komercijalnih radova podložnih tržišnoj proveri vrednosti.Najvažnije je naravno da su izloženi radovi istovremeno pokazali i sve karakteristike svogavremena koje je umnogome izmenilo i lik plastičkih umetnosti na samom kraju ovogmilenijuma.Tako slike Daniela Glida pokazuju isečke iz njegovog svakodnevnog života sa poznatomikonografijom devedesetih godina, a Uroša Đurića sve veće interesovanje za rusku slikarskuavangardu, pre svega za delo Kazimira Maljeviča koje još uvek provocira nove interpretacije.Objekti Gabriela Glida deluju neubičajenim skulptorskim formama i strukturama različitihupotrebljenih materijala koji su prošli kroz složenu tehnološku obradu, a Branke Kuzmanovićgeometrijma optičkih senzacija bez obzira da su realizovana u dve ili tri dimenzije. Novi radoviIvana Ilića, s druge strane, sadrže tautološka svojstva koja kod manje upućene publike navikle na"metaforički"jezik likovnih umetnosti, izazivaju probleme razumevanja smisla. Vrlo sličnanpristup imaju i aktivisti novosadske grupe "Apsolutno" (Zoran Pantelić, Dragan Rakić, DraganMiletić, Bojana Pejić) pokazujući upravo isti interes kod kreacije umetničkog predmeta. Njih uosnovi zanima novonastala situacija u nekada gvozdenom zavesom pedeljenoj Evropi na Istok iZapad.Ovakvo čitanje izložbe "Exces..." naravno da nije jedino. Ono ima isključivu nameru dajednoj novoj publici pokaže novu umetničku produkciju, da ohrabri radoznalost i potencirapotrebe ljudi na sličan način kako su u ranijim epohama bile zadovoljavane estetičke ambicijekolekcionara, sponzora, mecena ili ktitora. Izloženi radovi imaju punog smisla koje im dajeestetika njihovog vremena i po tim osobinama oni identifikuju likovne vrednosti epohe - namanje-više sličan način na koji su to čili i njihovi prethodnici, klasični i tradicionalni umetnicikoje poznajemo iz istorije umetnosti. Potrebno je, znači, senzibilizirati novu publiku na drugačijuestetiku.MURAL: Istovremeno je sa otvaranjem izložbe promovisan je jednan novi beogradskimurala. Odmah pored same galerije profesor Čedomir Vasić je sa asistentom Brajanom Vasićemoslikao dvadeset metara dugački zid sa osnovnom temom "Prodajna galerija". A zatim tu je itema pejsaža koja je specifikovana na zanimljivi način. Naime, zid na kome je ova slika izvedenapostao je "transparentan", dakle, tako proziran da se "kroz" njega vidi panorama NovogBeograda, Ratnog ostrva i Zemuna. Na tom literarnom sadržaju lako se prepoznaje poznata iuobičajena Vasićeva slikarska semantika za koju su najkarakterističniji potpuna

90kontekstualizacija slikarskog prizora, poigravanje sa optikom posmatrača, citatnost nekogstilskog obrasca iz povesnog perioda iz istorije umetnosti. Pored prošlogodišnjeg murala koji jeVasić izveo na Terazijama, pored fotografskog ateljea Milana Jovanovića, ovaj naKosančićevom vencu programski je najdosledniji i najodređeniji u zidnom slikarstvu ovogautora.Način na koji je mural realizovan pokazao je kako je ovde zapaćeno pogrešno shvatanjeda su umetnici dužni da rade isključivo o vlastitom trošku i za vlastitu slavu, odnosno da im seredovno ne plaća za dela na koja je društvo vrlo ponosno i redovno se njima hvališe u svečanimprilikama.NEODGOVORNOST: Kada je uz poznate peripetije konstituisana gradska vlast, u tomprvom trenutku pokazala je i vrlo nametljiv interes da jednim novim, drugačijim ponašanjem i uposlovima organizovanja i finasiranja gradske kulture i umetnosti ne bi li se pokrenuli njeniumrtvljeni potencijali. Tada je predsednik beogradske vlade arh. Paja Krunić u punojpobedničkoj euforiji pozvao novoimenovane direktore institucija kulture koje finansira grad(pošto postoje namenska sredstva u gradskom budžetu) da se urede zapušteni ulazi, kalkani,rasveta itd na njihovim prilazima. Prodajna galerija je stoga odmah pozvala Čedomira Vasića danačini pomenutu zidnu sliku. Problem je, kako je to postao redvni običaj, nastao kod plaćanja.Nikakvi pozivi (barem desetak koje je evidentirala predsednikova sekretarica) onome koji jepraktično u ime grada naručio ovaj mural nisu pomogli - arh. Krunić je oglušio se o javno izneteobaveze.Uz, u skorije vreme zabeležena čak tri pogrešna postupka u odnosu na vitalna pitanjaumetnosti: ovaj slučaj sa muralom na Kosančićevom vencu, čitanju jednog antiizbornog plakata(o čemu smo pisali u Vremenu od 11.10.1997) i višestruko povećanim nametima umetnicima -korisnicima gradskih ateljea koje je izazvalo njihovu opravdanu pobunu, mogao bi se već sasvimpouzdano izvući zaključak o tome kako na serioznu likovnu kulturu gleda aktuelna gradska vlast.A takva pomisao nikako ne ide u prilog ostvarivanja predizbornih obečanja - sva je prilika,nažalost, da su i novi političari oboleli od poznatog pedesetogodišnjeg (uz sasvim male izuzetke)sindroma ili krajnje ideologizovanog ili potpuno neodgovornog odnosa prema umetničkomstvaralaštvu.Vreme, Beograd, 8. novembar 1997.

91Umetnički sindikalizamVeć duža kriza u Udruženju likovnih umetnika Srbije, koja je pre svega uzrokovanapogrešnom postavkom u trenutku njegovog osnivanja (kada je ova strukovna asocijacijanakon komunističke revolucije formirana pre svega da bi vodila ideološku borbu i to ne samopo pitanjima estetike već i po globalnim političkim temama koje je nametnuo Titovpobednički režim) izazvala je sada i jedno dosta značajno podvajanje njegovog članstva.Naime, oktobra meseca 1997. godine osnovan je Sindikat samostalnih likovnihumetnika - članova ULUS-a čije bi delovanje trebalo da ispuni prazninu koja objektivno ipostoji u radu ovog Udruženja a tiče se ostvarivanja nekolikih programskih ciljeva: stvarnuborbu za poboljšanje društvenog i materijalnog položaja članstva, osiguravanje veće slobodestvaralaštva koja očigledno biva ugrožena najnovijim društvenim procesima, ostvarivanjesaradnje i sindikalističko povezivanje sa srodnim asocijacijama u Jugoslaviji i svetu,povećavanje raznih vidova solidarnosti među članovima itd. Dakle, već iz ovih pitanjavidljivo je da je nastao još jedan borbeni sindikat koji će imati za šta da se bori, koji će znatikojim specifičnim sredstvima da ostvaruje svoje ciljeve s obzirom na profesiju njegovihčlanova, najzad, koji će zahvaljajući svome ionako permanentnom javnom istupanju (izložbe,intervjui, stalno prisustvo u medijima) moći da u žiži društvene pažnje kontinirano namećesvoje interese i zahteva rešavanje brojnih staleških problema.Kako se moglo i očekivati, njihova prva velika javna manifestacija postala je jedanizložba - upravo Prva godišnja izložba koju je Sindikat samostalnih likovnih umetnikapriredio, kako su to naročito istakli - u bivšem Muzeju "25. maj".Iako je ona privukla respektabilni broj učesnika - gotovo 300, iako su pri tom na njojsvoja dela izložili umetnici praktično svih generacija - od doajena srpskog slikarstvaLeposave Bele Pavlović (rođene 1906. godine) do početnika kojima je ovo gotovo prvo javnopredstavljanje, iako su i proglasu naveli da je ona zamišljena kao prikaz srpskog stvaralaštvasvih orijentacija i praksi, od klasičnih likovnih disciplina do proširenih medija, iako sunameravali da ona postane presek tla kako stoji u predgovoru kataloga, ona je pored nekihuobičajenih, reklo bi se - početničkih mana, pokazala i nedostatke koji se ipak ne bi smeličiniti. A pri tome oni nisu isključivo posledica ljudskog fakora već su izraz supstancijalnihpostavki ovog tipa masovnih, entuzijastičkih i staleških manifestacija.

92Stoga nije moguće (a ni potrebno) u kritičkim osvrtima ukazivati na jedan brojizloženih radova kojima na bilo kakvim - pa ni u najmasovnijim, neselekcioniranimudruženjskim ili sindikalnim priredbama ipak nije mesto, ali je potrebno istaći nedozvoljenoproizvoljnu i lošu postavku koja neka dela vidno podcenjuje otkrivajući ne samo estetičkepreference (pri tome vrlo kompetentnih) autora postavke koji se zasigurno u ovoj vrstiotvorenih ilzožbi za sve učesnike koji su ovde ravnopravni po definiciji, ne smeju ispoljavati,već i njihovu nedovoljnu muzeološku izgrađenost koja - uprkos svoj slobodi, ipak ima i nekenenarušive metodološke i praktične principe.Zatim, novoformirani Sindikat likovnih umetnika je pokazao stanovitu nemoć, što jemožda u ovom trenutku tek početne afirmacije i prirodno, ali se upravo stoga mora bitiobazriv i o tome voditi računa, koja je ispoljena na trima tematskim razgovorima na kojima senisu odazvali pozivu neki od neophodnih učesnika. Na primer, na razgovor Sistem umetnosti- predlozi reformi nisu došli republički i gradski ministri za kulturu koji bi zaista morali da seu ovakvim prilikama javno izjašnjavaju i o dnevim i o strateškim pitanjima našeg ukupnogkulturnog života i o uslovima u kojima deluje ovdašnji sistem umetnosti, jer upravo tedržavne institucije i njihove čelne ličnosti na najodlučniji način kreiraju i projektuju teprocese.Najzad, razgovor koji je naslovljen Aktuelna umetnička scena i vrednovanjeumetničkih dela koji je podrazumevao striktnija estetička pitanja, ipak je pod uticajemdnevnih događaja otišao na teren opštih, poznatih jadikovki nad sudbinom umetnika za kojusu svi krivi (što nije netačno) ali je to rasprava one vrste koja, ako se ne kontroliše i neusmerava, uvek ispadne besplodna. Ako je već osnovan ovakav Sindikat, onda je bilonormalno očekivati da on hrabro i sindikalistički borbeno istupi sa svojim tezama, predlozimai zahtevima koji se moraju nametnuti kao dnevna društvena pitanja i rezolutno tražitiodgovore na njih od svih upućenih i prisutnih u jedinstvenom sistemu - od države dospecijalizovanih institucija koje se bave njihovim delima, od medija do kritike, od umetničkihškola do fondacija koje pomažu njihov rad... Itd.Uprkos primedbama, mora se istaći da je veoma važno da je Sindikat samostalnihlikovnih umetnika osnovan da bi očigledno supstituisao paralisanu delatnost njihovogUdruženja na rešavanju vitalnih pitanja stvaralaca kroz jedno vrlo aktivno i vrlo javnolobiranje za interese svog članstva. Takođe je veoma značajno da su oni u rekordnom rokupokrenuli i jednu novu veliku likovnu manifestaciju koja će smanjiti pritisak na neke druge

93(poput Oktobarskog salona koji sada ima i uslove i razloge da se vrati svojoj osnovnojnameni) a koja će imati zadatak da već sledeće godine nađe način da okupi i afirmisane srpskeumetnike koji su ovog puta izostali - nadamo se isključivo iz razloga sumnjičenja da tekosnovani Sindikat ima organizacionih sposobnosti da kvalitetno uradi priredbu sa takovelikim brojem učesnika.A ovo su - uz druge, sve dobri razlozi da se ovaj novi fenomen organizovanjastvaralaca na našoj umetničkoj sceni ozbiljno podrži - i to ne samo iz razloga profesionalnesolidarnosti već ponajpre iz svesti o mestu umetničkog Sindikata u vremenu bliske budućnostikoje nam neposredno predstoji a koje će zasigurno biti istovremeno uslovljeno imnogobrojnim neprozirnim opasnostima i mnogim neskrivenim štetočinstvima.Republika, br. 191, 16-30. jun 1998.

94Globalne promeneNova muzeologija i Muzej savremene umetnostiNedavno je u stručnoj periodici ukazano na veliku tekuću promenu u vodećoj svetskoj institucijikoja kolekcionira i izlaže umetnička dela XX veka - njujorškom Muzeju moderne umetnosti(MOMA - Museum of Modern Art) pri čemu je posebno bila naglašena činjenica da njegovstručni, kustoski tim traga i za odgovorom na aktuelno pitanje: šta se fundamentalno danasdogađa sa muzeologijom koja se bavi delima novog likovnog stvaralaštva, kako vidimo, veomaizmenjenog izgleda, sadržaja i svojstava u odnosu ne samo prema tradicionalnim i klasičnim, veći prema modernističkim oblicima.U svojoj istoriji dugoj punih sedam decenija MOMA je u glavnim crtama govoreći,prošla kroz dve faze - epohu prvog direktora Alfreda H. Bara koji je prakticirao stroge i vrloodređene poglede na visokomodernističke standarde u likovnim umetnostima što su vremenompostajali obaveznim za sve one muzeje koji su sakupljali umetnička dela XX veka (među njimaje i Muzej savremene umetnosti u Beogradu), i najnoviji period započet 1995. godine sadolaskom aktuelnog šefa Glena D. Lourija. Njegov osnovni zadatak sastoji se u tome dakolekcije i stalnu postavku MOME što više približi savremenoj umetnosti, odnosno recentnijojplastičkoj produkciji.Ako u teoriji umetnosti nije sporan hronološki početak Moderne, a on se u istoriografijipostavlja u 1880. godinu, zapravo u slikarski opus Pola Sezana, goruće je pitanje gde se onazavršava, ako se uopšte, prema tumačenjima iz novomodernističkog kruga, i završava. Tuzapravo leži poznata kontroverza koja se isplela na liniji moderna-postmoderna-novomoderna aod njenog razrešenja zavisi i konačna vremenska tačka u opštoj delatnosti muzeja umetnostiovog veka. Teorijski i praktični (muzeološki) odgovor koji na ovaj problem bude dala MOMAnesumnjivo da će najmanje biti orijentacion za srodne institucije.No, na jedan specifičan način deo ove neprozirnosti registrovan je i radu beogradskogMuzeja savremene umetnosti. I on je u svojih četrdeset godine postojanja zapravo prošaonekoliko, možda tri, vidnije ocrtanih etapa. Vreme od osnivanja 1958. (odn. 1965. kada seuseljavanja u namenski izgrađeno zdanje na Ušću) do početka osamdesetih godina kada je njimeupravljao Miodrag B. Protić proteklo je u intenzivnom istorijskom i teorijskom definisanjuglavnih puteva srpske modernističke i visokomodernističke likovne kulture posmatrane u

95kontekstu jugoslovenskih pojava i procesa koji su najodlučnije formirali njen dominantni izgledtokom prvih sedam decenija veka.Prva promena u rukovođenju ovom kućom koincidirala je sa velikom transformacijom(jednom od mnogobrojnih koje su bile karakteristične za umetnost ovog veka) u samom jezikuplastičkog stvaralaštva zabeleženom ranih godina devete decenije. Mnogi razlozi su uticali da seveć prve manifestacije "Umetnosti osamdesetih" kako se najčešće nazivala naša Postmoderna, uMuzeju promptno registruju ne samo kroz izložbeni program ili politikom otkupa već isimultanim promenama u samoj Stalnoj postavci Jugoslovenske umetnosti XX veka koje supostale znatno učestalije i hrabrije u odnosu na dotadašnju praksu Muzeja.Na žalost, ovo oslobađanje, inoviranje i aktuelizacija muzeologije u MSU kratko jetrajalo. Već januara 1993. Muzej je pogodila najnovija promena koja je zaustavila njegovprirodni razvoj. Taj događaj sa dugoročnim posledicama (kako je u stručnoj javnosti više putakomentarisano) temeljno je uzdrmao sve njegove dotadašnje profesionalne principe a da nisu biliuspostavljeni novi - od krupnih pitanja kakvo je oduzimanja tzv. matičnosti u delatnosti zaštitepokretnih kulturnih dobara do pogrešne reorganizacije unutrašnjeg ustrojstva naročito u donenurada stručnog tima, od nerazumnog zaokreta u programskoj orijentaciji sa nekim projektimasumnjivih vrednosti do izdavačke delatnosti koja je potpuno zamrla, itd.Time je uzrokovano zapravo definitivno otklanjanje svakog traga ozbiljnije teorijskezasnovanosti njegove delatnosti na makro planu (delimične izmene u stalnoj postavci, odsustvovelikih projekata poput decenijskih, retrospektivnih ili problemskih izložbi koje formiraju slikunaše današnje umetnosti) i na mikro (parcijalni izložbeni program u samom Muzeju, zatim uSalonu u Pariskoj ulici ili izložbi specijalno formiranih za gostovanje izvan Beograda, zatim unajvećoj meri voluntarističko popunjavanje kolekcija slika, skulptura, grafika itd, a u najnovijevreme čak i pogrešno preuređivanje Parka skulptura oko Muzeja i dr.). Ovo znači samo jedno -da je danas vidljivo odsustvo bilo kakve koncepcijske utemeljenosti u radu Muzeja savremeneumetnosti što naravno ne može da ostane bez trajnijih posledica ne samo po njegovu internudelatnosti i spoljašnje delovanje, već i za samu sudbinu umetnosti koja je sa njim unajneposrednijoj aksiološkoj i ontološkoj povezanosti.Uznemirujuće je pitanje kako će se u postojećim okolnostima ostvariti neki stručni zadacikoji stoje pred ovom kućom na pragu 21. veka. Kako je za rad MSU do devedesetih godina bilokarakteristično utvrđivanje mesta srpske i jugoslovenske umetnosti u internacionalnimrelacijama (što je i bila početna ideja njegovih utemeljivača), otvoren je i problem kako u novim

96okolnostima uključiti MSU u porodicu velikih svetskih muzeja - što se u jednom trenutkudogodilo kada su priređene dve Međunarodne izložbe likovnih umetnosti: "Beograd 77" i"Beograd 80". Tada je MSU uspeo da ostvari neposrednu saradnju sa svetskim muzejima iztrideset zemalja, poput, Muzeja 20. veka iz Beča, Muzeja savremene umetnosti univerziteta uSao Paolu, Bobura u Parizu, Nacionalne pinakoteke u Atini, Nacionalne galerije moderne isavremene umetnosti u Rimu, Muzeja i vrta skulptura Hiršhorn u Vašingtonu, Muzeja moderneumetnosti u Stokholmu, Muzeja Ludvig iz Kelna, Tejt galerije iz Londona... koji su mu za teprilike pozajmili uglavnom dela iz svojih kolekcija.Kako više nije moguće posmatrati srpsko stvaralaštvo u relacijama jugoslovenskog, sjedne strame, a sa druge, MSU se mora izdići iz pogubne lokalne zatvorenosti u koju je gurnutdevedesetih godina, zaista je postalo neophodno da se ono na efikasan način poredi sanajznačajnijim svetskim dostignućima tako da se na isti ili neki sličan način u Stalnoj postavciMSU na kraći ili duži period nađu i aktuelna dela iz svetskog likovnog stvaralaštva. Zapravo jeto potreba prisustvovanja MSU na globalnoj međunarodnoj mapi muzeja savremene umetnostine samo preko povremenih gostujućih izložbi već i preko jedne nove internacionalne stalnepostavke. Tim stručnim profesionalnim izazovom naša umetnost bi se njegovim posredovanjemuključila na svetsku umetničku scenu a MSU približio ideji o muzeju današnjice koja se danasostvaruje u mnogim zemljama.Vreme koje je pred nama zahteva uspostavljanja jasne svesti koju Muzej savremeneumetnosti mora stalno da pokazuje o značenju Stalne postavke Jugoslovenske umetnosti XXveka, o tome kakve su i sa kakvim se razlogom priređuju kapitalne izložbe: decenijske,retrospektivne, problemske, o tome kakva i na kakvim principima treba treba da bude njegovaprogramska i izložbena strategija. Nadalje, čime se rukovodi i koji se argumenti ističu u procesuformiranja delikatnih ideja i smisla popune muzejskih kolekcija i uopšte otkupne politike, a sveovo u kristalno jasnoj i u svakom trenutku javno predočavanoj kadrovskoj obnovi, zapravookupljanju u Muzej savremene umetnosti usključivo onih znalaca koji su se u svom radu većosvedočili po njihovim shvatanjima i pogledima na umetnost ovog veka. Tu je dakako inastavljanje izuzetno važnog teorijskog rada i izdavačke delatnosti koji se odnose na specijalnaizdanja (na primer potpune preglede sadržaja umetničkih fondova Muzeja, tzv. "Katalozi zbirki")kao i izdanja koja bi trebalo da prate inostranu teorijsku misao o današnjoj umetnosti kao idopunjavanje publikacija srpskog i jugoslovenskog kritičkog kompleksa.

97Sve su ovo neophodni uslovi da Muzej savremene umetnosti u Beogradu opstane, presvega u profesionalnim pogledu. A to podrazumeva zaustavljanje razaranja po mnogim, kakosmo videli, koncepcijskim, programskim, kadrovskim i drugim linijama, računajući tu i najavu"retorzije" ili "dislokacije" delova kolekcija ili čak njihova rasprodaja (kao nedavno u primeruzemunske opštine). Dakle, pod predpostavkom da MSU ne snađe konačna katastrofa u ovomkrajnje opasnom vremenu, pogotovo za vrhunsku kulturu i seriozno umetničko stvaralaštvo,moglo bi se očekivati da se makar ono što je realno moguće ostvari, razumljivo, uz neophodnekadrovske promene koje se u javnosti sa nestrpljenjem očekuju.Naša borba, 26-27. septembar 1998.

98Anti-ikonomanijaUspostavljanje stabilne kulture nekih umetničkih medija kakva je slika, i naročito skulptura, uovom religijsko-ideološkom području ide dosta teško i sa promenljivom srećom usledmnogobrojnih povesnih i civilizacijskih razloga. Pri tome, ta borba za formiranje postojanevizuelne ili slikovne predstave u plastičkim umetnostima, ima podužu istoriju. Vizantijskatradicija u kojoj je nastala i ovdašnja opšta umetnička sfera u prvim vekovima ovog milenijumazasnovana je na istočnohrišćanskoj dogmatici (koja katkada takođe nije imala previšerazumevanja za artificijelni svet likovnosti) ustanovila je i u toj oblasti čvrste, gotovonepromenljive, kanonizovane standarde.Tako se tokom VII-VIII veka (prema Georgiju Ostrogorskom to je "Doba Ikonoklastičkekrize" koje je trajalo između 711. i 843. godine; videti njegovu knjigu "Istorija Vizantije",Beograd, 1969, str. 157-211) vodila žučna diskusija oko načina predstavljanja lika, i uopšteljudskog oblika, na ikonama, freskama, kod ukrašavanja teoloških knjiga, na bogoslužbenimpredmetima itd. - što je istoriografija zabeležila kao ikonomahiju, tj. sukob ikonofila(obožavalaca ikona, zastupnika slobodnog predstavljanja vizuelnih formi u slikarijama) iikonoklasta (protivnika svih vrsta slika). Taj težak sukob koji je sem u uže kulturološkoj, imaoimplikacije i u opštoj političko-državnoj srefi, završio se pobedom "obožavalaca" slika, ali je tapobeda zastupnika kulta ikona vremenom bila zamenjena fatalnom petrifikacijom ortodoksneikonografije koja se održala u crkvenoj umetnosti istočnoevropskog sveta praktično do danas.(To je bio ujedno i jedan od najvažnijih razloga bržeg i slobodnog razvoja likovnih umetnostipod okriljem rimokatoličke crkve koja nije uspostavljala toliko čvrsta esteska pravila, pogotovone u domenu stilskog izraza, a usled čega je upravo i nastala poznata, upravo referentna istorijaumetnosti zapadnog i modernog sveta koja je bila i ostala predmet izučavanja akademskog svetakao i pažnje masovne publike.)Tokom XIX i XX veka u srpskoj umetnosti i njenoj teoriji zabeleženo je redovno sesmenjivala prevlast nacionalnog i evropskog, crkvenog i građanskog, a u najnovije vremeklasnog i savremenog, rigidno ideološkog i potpuno bezidejnog, najzad "legitimističkog' i"mondijalističkog" kao posebnih fenomena ovdašnje likovne umetnosti posle 1945. godine - sanaglašenom socrealističkom epizodom (do 1950) koja je bila svojevrsni uvod i model-pretečaonoga što smo kao njen potpuni kontrast u karikaturalnom vidu, ali ne i manje opasnom po

99slobodu stvaralaštva, mogli da vidimo na aktuelnoj (anti)ikonomaničnoj sceni devedesetihgodina. Protomoderne rasprave o smislu i sadržaju slikarstva odpočele su u našoj umetnosti teksredinom prošlog veka kada je na primer (1854. godine) bilo pokrenuto i takvo pitanje koje senajozbiljnije bavilo da li je riba koju su novozavetni apostoli ulovili morska ili dunavska (kako jeučeni Dimitrije Avramović primetio na jednoj ikoni Živka Petrovića, "kovača, marvenog lekara iakademskog živopisca" izobraženoj za zemunsku crkvu). Ili, da li je zbog odeće, obnaženogizgleda i položaja anđela koji sleće na umirućeg cara Lazara posle kosovske bitke, lascivan usceni nalik "dva u ljubavi zanesena stvora" kako Džorđe Maletić (1886) opisuje sliku DžorđeKrstića za nišku Sabornu crkvu? A Moderna je u obrenovićevsku Srbiju dočekana i pitanjem:"Zar gospođica ne nađe boljih i lepših uzora sebi i svojoj oduševljenoj mladosti, noimpresionističke radove, to bolesno i trulo shvatanje bolesnih i trulih mozgova" - kako je PeraOdavić napisao za prvu izložbu Nadežde Petrović 1900. godine.Izgleda apsurdno, ali ipak nije s obzirom na predistoriju, da su politički i umetničkipluralističke devedeste godine obnovile, doduše na jednom višem nivou, ovu neprestanuikonomahiju. Gotovo da je sasvim opravdana i razumljiva potreba da se pojave novi"Samostalni" po uzoru na početak pedesetih godina kada se grupa umetnika pod tim imenomizdvojila iz ULUS-a zbog toga što je njihovo strukovno udruženje u izvorno mobliku zadržaloestetički dogmatizam kao recidiv socijalističkog realizma. Iako je prošlo opasno vreme "sumnji isumnjičenja, rasprava i svađa, skidanja slika sa izložbi i izbacivanja sa Akademije, unutrašnjihstaleških trvenja" brzo se pokazalo da novi oblik umetničke slobode koji je obeležio našuumetnost odmah nakon 1950. godine, a koji Sveta Lukić nazvao "socijalističkim estetizom"ukazujući na njenu totalnu bezidejnost, donosi kaktkada prikrivenu katkada otvorenu represiju iu oblasti umetničkog stvaralaštva. Ovaj svojevrsni strah od ikona kasnije je registrovan umnogim prilikama: iako je po slobodu stvaralaštva porazna epoha socrealizma prošla ukomunističkom periodu stalno je ostao prisutan njen eho: ako to nije bila ideološkiproblematična apstrakcija onda su to bili "slikarstvo surovosti" i "crni talas"; zbog "Svečaneslike" Miće Popovića (na kojoj su bili tadašnji jugoslovenskih i holandski vladalački parovi upunom sjaju) 1974. godine nije otvorena njegova samostalna izložba; zbog jedne naslovne"Studenta" kojom je obeležen Dan mladosti 1987. godine zasedao je Gradski komitetkomunističke partije Beograda na kome su donete primerene kazne vinovnicima; iako su odcrkvenih vlasti naručene i prihvaćene prestone mozaičke ikone za Žiču akademika MladenaSrbinovića, neposredno posle postavljana zbog njihovog nekanonskog "modernizma" bivaju

100uklonjene 1995; iste 1997. godine jedan nekadašnji opozicioni a tada gradski funkcioner(inače arhitekta koga u vlastitoj stranci smatraju jednim od navećih srpskih intelektualaca)obrušio se na antiizborni plakat Demokratske stranke a jedan crkveni velikodostojnik je čakbio proglasio jednu celu izlobu - Cetinjski bijenale, ni manje ni više nego - satanskom. Itd.Jedna krajnje neobična izložba/predstava postavljena/izvedena u Paviljonu Veljković 25.decembra 1998. godine, simbolino je ukazala na i dalju aktuelnost ovog procesa. Sastojala se odradova tridesetak umetnika, slajd i video projekcija novijih akcija grupe "Led-art" te nastupatrupe "Torpedo" koja deluje u području aktuelnog beogradskog teatarskog akcionizma. Unjihovoj organizaciji načinjena je simulacija jedne umetničke izložbe otvorene razornom,bukvalno destruktivnom akcijom "vlasti" koja je na licu mesta uništavala radove spaljivanjem,razbijanjem, cepanjem ili upotrebom sprava-uništivača: šredera (za sečenje papira) i prekrupača(za drobljenje tvrđih materijala). Ovaj živi performans nazvali su "Torpedom u led" (kao"čekićem u glavu") sa idejom razbijanja svekolike zaleđene stvarnosti - pa time i kulturne,umetničke i estetičke: vatrom protiv zamrznutosti!Predstavi su se priključili dobrovoljci, umetnički sindikalisti i brojni neudruženi stvaraoci- ikonodobrovoljci sa naše oficijelne i alternativne scene: Nikola Džafo, Saša Marković Mikrob,Aleksandar Rafajlović, Ratko Vučinić, Nenad Bračić, Sanvila Porej, Dušan Junačkov, BožidarBabić, Uroš Džurić, Nebojša Milikić (uništio celokupnu svoju dokumentaciju iz borbe protivkioska), Fatima Dedić, Miomir Grujičić Fleka, Predrag Kočović, Vera Maredo, MihailoPetković, Goran Desančić, Gradimir Rajković, Miroslav Todosijević, Miroljub Filipović Filimir,Samuel, Ana Milovanović, Slađana Stojanović (iz Beograda), tročlani "Art-cirkus", VesnaGrginčević, Dragan Živančević (iz Novog Sada), Saša Stojanović (iz Leskovca). Za Novi Sadkrajem januara o.g. predviđen je nastavak predtave uz Ivana Ilića, Dragoslava Krnajskog, VericuStevanovi, Srđana Veljovića i druge novosadske dobrovoljce. "Torpedo" je zasad malo poznatateatarska trupa koja deluje dve godine a čine je oko 30 članova - od studenata glume doprofesinalaca; dosad su imali dve predstve: "Etnocirkus" i "Orvelova farma". U njihovomnajnovijem nastupu učestvovalo je troje glumaca Miloš Samolov, Ivan Tomić, Ivan Jeftović uzreditelja Darijana Mihajlovića.Akcija je završena sakupljanje spaljenog umetničkog otpada u specijalne kese (spacebag)kao materijal-đubre za sledeće akcije i gozbom na tako deponovanom smeću.Uvodni tekst je napisao slikar Predrag Kočović pod naslovom "Zašto dobri i pametniljudi uništavaju svoj rad" u kome je načinio povesni i semanantički luk od tradicionalnog

101umetničkog stvaralaštva do recentne art-produkcije, dakle, od prošlovekovne romantičnepredstave umetnika kao genija jedinstvenih sposobnosti do kraja modernističkih utopija kada jeumetničko delo postalo roba na završetku ovog veka. Autor se u ime svih učesnika pita: "Zar iposle svega da budemo angažovani umetnici, umetnici-moralisti?" i ako je ova nedoumicamožda ostala da lebdi u vazduhu, ipak je otvorila prostor za jednu novu, ili drugačiju kreativnu(samo)destrukciju novih značenja i formi kao nastavak onih "estetika destrukcije, estetikaodvratnog, estetika đubrišta" čime se uostalom "Led-art" bavi, kako smo proteklih godina imaliprilike da mnogo puta gledamo, u različitim kontekstima i na zorne podsticaje vlasti.Ova akcija, upravo kompleksni umetnički čin izraz su opšte društvene destrukcije u kojojse odvija i primetna autodestrukcija aktuelne umetnosti koja istovremeno izražava snažnoosećanje etičke savesti. Publika je tom prilikom prisustvovala simboličkom (ali i bukvalnom)činu sa mnogobrojnim slojevima značenja i implikacijama: jedan od tih uzgrednih fenomena je,prema svedočenju učesnika i zaprepašćujuća pasivnost, doduše malobrojne i probrane publike,koja je mirno, bez uzbuđenja i gotovo sa simpatijama i razumevanjem pratila akciju "vlasti" kojauništava umetnička dela - čak njihove autore tera da ih sami razore. Tumačenje bi moglo ićiputem svesti o opštoj utičenosti i zatupljenosti odbrambenog refleksa koji je ovdašnji totalitarnirežim uporno, izgleda i uspešno, izgradio u desetogodišnjem periodu. Ovdašnje malobrojne maleenklave slobodne umetnosti nisu uspele da se zbog mnogih restriktivnih razloga nametnu širojpubici te je stoga i ukupna delatnost Centra za kulturnu dekontaminaciju u čijem se okriljuodigrao ovaj projekt i uz svu njegovu energičnu i raznovrsnu produkciju i delatnost, protiče ujedino mogućem - društveno marginalizovanom okviru. Otuda se nazire i snažna simbolika kojapovezuje CZKD i akciju "Torpedom u led". Takođe je tom vezom uspostavljana i jedna čvrstakorelacije ovo protestnog performansa sa socijalnom i umetničkom zbiljom sada i ovde -zapravo u epohi Miloševiće opšte diktature. Njegova ideološka, etička i estetička realnost kojuje, za razliku od proklamovanih ciljeva njegovog režima, tako uspešno uspostavio poslužili sukao predtekst i kontekst u kome se ova složena predstava odigrala. Ovo je socijalni i idejnikriticizam kao neposredni rezultat i posledica opštih destrukcija koje su se tokom devedesetihodigrale na ovom prostoru ako i reakcija na razorni utucaj oficijelnih, državnih i privatnihmasmedija koji u svojim programima supstituišu seriozno stvaralaštvo šundom - upravo premaukusu, obrazovanju i shvatanjima vladajućih familija koje njima bez mogućnosti kontrole ilikorekcije upravljaju.

102Recentra antiikonomanija u interpretaciji "Led-arta" i "Torpeda" po svemu je zaključnifenomen procesa koji se očigledno kontinuirano u ovim prostorima odvijaju od kada se pojavioproblem tumačenja smisla slike. Kraj ove decenije (ali i veka i milenijuma) samo je uspostavionove povode karakteristične za još jednu od brojnih epizoda u nizu borbe za slobodu umetničkogstvaralaštva, upravo među najrelevatnijim vidovima u opštem otporu spram totalitarizama makakvog da su oni predznaka.Republika, br. 207, 16-28. februar 1999.

103Anticivilizacijski trendNajveći deo istorije umetnosti (sve do novog doba) koja je oduvek bila predmetom akademskoginteresovanja zapravo je povest vladalačkih, dinastičkih, crkvenih i plemićkih narudžbinanajraznovrsnijih umetničkih predmeta, slikarija, kipova, arhitektonskih zdanja i dr. koji su kaonajvredniji deo civlizacijske baštine kroz vekove ostali sačuvani do danas. Uvek su vrhunskaumetnička ostvarenja nastajala kao direktne porudžbine najmoćnijih sa vrha političke piramide -onih koji su raspolagali neograničenim finansijskim sredstvima i istovremeno spremnih da deotog bogatstva ulože u stvaralaštvo čime nisu samo dokazivali vladalačku moć već i prefinjenostsopstvenog estetičkog ukusa koji je trebao, i bivao predmetnom divljenja koliko vlastitihpodanika toliko i zavidnih konkurenata ili suseda.U tom procesu bilo je perioda kada se o umetničim dostignučima veoma mnogo vodiloračuna, primerice: V vek klasične Grčke u čijim su slobodnim gradovina građeni najvećihramovi starog sveta, renesansa Paleologa kojoj je zaštitnik i ktitor bila ta carska vizantijskadinastija (u čijem su obodu nastali i najvredniji spomenici srednjovekovne srpske umetnosti),potom Renesansa italijanskih gradova čiji je vrh obeležila, postajući paradigmom mecenaštva,moćna firentinska familija Mediči koja je sem svetovnih vladalaca davala i verske poglavare -rimske Pape. Može se reći kako je upravo povest umetnosti bila izrazom estetičkih shvatanjavelikih porodica koje su u svom okrilju imale mesta i za najznačajnije umetnike svojih epoha akoji su ih za uzvrat u svojim delima na najreprezentativniji i najvredniji način učinilibesmrtnima.Ovaj vid dvorske umetnosti zamenjen je drugačijom sa pojavom i jačanjem građanskeklase a manir samopotvrđivanja i ovekovećenja nastavljen je sa novim poletom. Budući da jeznatno omasovljen sloj ekstremno bogatih - industrijalaca, trgovaca, raznih monopolista itd,razumljivo je da su u umetnost ulagana sve veća sredstva, pa je time i za likovno stvaralaštvootvaran dotad nepoznat, veliki prostor koji je i omogućio da se u periodu Modernizma tokomcelokupnog XX veka enormno uveća broj umetnika, da se stilske epohe znatno brže i ćešćesmenjuju, da se kroz medije masovne komunikacije umnogostruče njeni ljubitelji i konzumenti,da se poput i drugih tržišta formira i berza umetninama. Svi ovi razlozi uticali su da seekonomski ojačaju uslovi za seriozno umetničko stvaralaštvo što je kako vidimo, na primer u

104najvećim muzejima, iskorišćeno na najbolji način jer je savremena epoha svakakonajzanimljivija po svim parametrima u poređenju sa tradicionalnim.Postoji, međutim i paralelan tok koji nastaje sa ne tako retkim nametanjem ukusanaručioca koji se bezuslovno reperkusuje na umetničku vrednost umetničkih dela. Ovo jezapravo slučaj sa onom vrstom "zatvorenih" društava, upravo apsolutizama kada se estetičkashvatanja vladaoca raznim načinima nameću kao opšta, čak obavezujuća norma. Njoj se dakakomoraju pokoravati i umetnici koji su prinuđeni da odustanu od profesionalnih standarda i da semaksimalno prilagode zahtevima naručilaca. To grubo mešanje u estetička pitanja redovno jedovodilo do neuspeha, te su umetnička dela nastala u takvim uslovima sa nestankom naručilacaredovno završavala u zaboravu.Primera ima na pretek. Da se samo zadržima na nekima iz ovog veka: umetnici koji suopservirali "ukus" Hitlera i Staljina danas su anonimni, takođe ko se seća umetnika i njihovihpostignuća sa poslednje seanse kolektivnog portretisanja Maršala Tita u Bugojnu 1979. godine.Analogno tome, već sada su anonimni, bez ikakve nade da odatle izađu umetnici koji izrađuju"zvanične" portrete predsednika Miloševića koje gledamo na tekućim mitinzima odanosti. Akako je ovde već uspostavljen model obaveznog reprodukovanja ukusa vladaoca najpre unjegovom privatnom i službenom krugu pa potom na niže slojeve u tom ličnom poretku, pričemu i faktor oponašanja uvek igra značajnu socijalnu i psihološku ulogu, treba očekivati da seuskoro iste umetničke vrednosti prenesu na sve državne i privatne dinastije koju su trenutno uformiranju.Iskustvo nas je naučilo da je visina položaja ličnosti koje se pojavljuju kao mecene uautokratskim društvima, "sponzori" kako se danas uobičajeno kaže, redovno u obrnutoj srazmerisa mestom u umetničkom sistemu autora kojima se oni obraćaju - uglavnom za portretisanjeistaknutijih članova familije ili izradu pejsaža sa njihovom nepokretnom imovinom. I po tome semože uvideti kako je ovde nedvosmisleno u toku negativna istorija, dakle, ukupnianticivilizacijski trend definitivno u pogrešnom pravcu.Vreme, 13. mart 1999.

105Muzejsko-galerijski sistemu sadašnjim okolnostimaSveopšte urušavanje i kulturnog područja sadašnje Jugoslavije koje nije potrebno posebnodokazivati jer je ono belodano već na prvi pogled, dakako je sticaj mnogih spoljšnjih iunutrašnjih okolnosti te stoga kao njen integralni deo muzejsko-galerijski sistem nažalost, aliprirodno i logično, pokazuje isto tako negativne karakteristike.Ako je postojalo opravdanje da za vreme NATO bombardovanja naše muzejskeinstitucije od najvećeg nacionalnog značaja budu zatvorene za publiku (pre svega njihovestalne postavke), one su se u tim ratnim uslovima ipak na nedozvoljeno različite načineponašale. Na primer, Narodni muzej je svoju stalnu postavku odmah uklonio dok Muzejsavremene umetnosti to čini tek kada usled bombardovanja palate Poslovnog centra "Ušće"stradju njegovi stakleni zidovi, što je još jedan dokaz o neznalačkom i neodgovornomponašanju uprave tog muzeja, sada već nije jasno zašto se stalne postavke još ne otvaraju zajavnost. Ako je poodavno prestala ratna opasnost (kako je to rečeno sa zvaničnog mesta bezobzira na tačnost te odluke) i ako je isto tako poodavno počela obnova i izgradnja, valjda se iove kuće od izuzetnog značaja za ovu naciju i državu trebaju adekvatno ponašati u"promenjenim" uslovima.Već smo komentarisali da su i u ratnom periodu nastavili da rade pozorišta, bioskopi,koncertne dvorane, alternativne kulturne institucije i gotovo celokupna galerijska mrežasadašnje Jugoslavije. Čak su bili uočene i neke nove pojave (poput Otvorenog ULUS-ovogratnog ateljea) koje su sa različitim uspehom odgovorile na krajnje dramatične izazovevremena. Kako pak danas izgleda galerijski sistem, poglavito u Beogradu, ali i u još nekimmestima koje smo imali prilike da u skorije vreme vidimo?U unutrašnjosti, na primer u Nišu, Čačku, Pančevu, Novom Sadu, Subotici, Vršci itd,polako se regeneriše izložbeni program koji poprima zanimljive obrise pre svega usled prilivanovih generacija umetnika, uz istovremeni nastup i stvaralaca srednjih i starijih generacijakoji su zabeležili određena stilska i jezika pomeranja u vlastitom kreativnom rukopisu. Uzavisnosti od toga ko drži vlast u tim sredinama, lako se uočavaju i njene bitne krakteristikekoje se kreću od serioznog i značajnog stvaralaštva pa sve do najgoreg kiča i šunda kojim sesasvim otvoreno teži iz čistih komercijalnih pobuda koje supstituišu ozbiljnu umetnost.

106Bezmalo potpuno osiromašene opozicione opštine pokazuju daleko više sluha i interesa zapravu umetnost od onih koje režim i vodeća koalicija preko svog ministrarstva kulture zdušnopomažu sasvim otvoreno unazađujući ionako nizak ukus lokalne populacije.Beograd kao da takođe preživljava temeljno preobraženje sa nekim bitnim osobinamakoje ćemo ovom prilikom pomenuti. Dolazi do vidno ubrzane komercijalizacije galerijskogprograma što je potvrda teze da je tzv. "umetničko tržište" sve suženije i da u njemu ima svemanje mesta za ozbiljno stvaralaštvo pa stoga ti uslovi u mnogim slučajevima diktirajuizmenu izlagačke politike. Vodeće galerije poput Salona MSU, Kulturnog centra Beograda iliKolarčeve zadužbine postaju sve učestalije primer rada na samoj ivici umetničkog neukusa. Uznatno boljoj situaciji ostale su galerije Doma omladine, ULUS-a i Grafičkog kolektiva kojese očigledno drže svojih starih estetičkih standarda pri izboru izlagača, ničim neremetećijednu istrajnu dugogodišnju izložbenu politiku. No, najveći pad rada uočen je u galerijamaSKC-a: tako je "Srećana galerija" potpuno zatvorena i pretvorena u CD-butik, a Velikagalerija je promenila urednika likovnog programa pa od tog trenutka (sem u jednom slučaju)ta nekada prestižna galerija koja je čak izborila mesto na mapi svetske umetnosti, postajeduboko provincijska, nedostojna niti sopstvene istorije niti umetnosti koja danas treba da budenamenjena (ne samo) studentskoj populaciji.Poseban fenomen danas predstavlja Galerija "Progres". Nastala na mestu nekadašnjegalerije "Sebastijan" (kao obaveza kada je Marjanović dobio to mesto za izgradnju palate -poslovnog centra), jedne od nekoliko najuticajnijih jugoslovenskih izložbenih prostorasedamdesetih i osamdesetih godina, "Progres" u čijem se suterenu nalazi i jedan netolikouspešno realizovan prostor za likovne izložbe, dakle, ta galerija sa promenjenim imenompreuzima jedan, nekada monopolski (u stručnom smislu) posao Muzeja savremene umetnosti- a to je međunarodna saradnja u ovoj umetničkoj oblasti. Naime, danas se gotovo isključivopreko ove galerije odvija internacionalna razmena izložbi: iz nje se naši umetnici šalju uinostranstvo - najčešće u jugoslovenske kulturne centre u svetskim metropoloma (poputPariza, Njujorka, Rima), ili se u njoj priređuju izložbe umetnika iz Bugarske, Slovačke,Rumunije, itd, što u načelu nije loše samo pod jednom pretpostavkom: da je ta umetnost kojase prima zaista i najreprezentativnija za stvaralaštvo tih zemalja u ovom trenutku. Aliiskustvo, a dakako i uvid u trenutnu situaciju, pokazuju da stvari ne stoje tako. Pre će biti dase upotrebljavaju zapravo isti kriterijumi za izbor umetnika koji će biti pozvani kao i onihjugoslovenskih koji će u "Progresu" izlagati a potom biti poslati u svet. A ti umetnici,

107nažalost, uprkos njihovom nekadašnjem često nespornom značaju, više nipočemu nisuznačajni za savremeno niti aktuelno srpsko stvaralaštvo u ovom trenutku. Šta ova pojavazapravo pokazuje? Pa jednostavno to da se umetnost uvek kreće za kapitalom - tamo gde gaima uvek će je biti iako to ne mora obavezno da znači da je ta vrsta stvaralaštva od najvećihvrednosti i značaja u nekom trenutku kako nam pokazuje istorija umetnosti. Naprotiv, u ovomslučaju važi sasvim suprotno pravilo: ovde je ogroman državni i poslovni kapital (ili onaj uposedu lokalnog sveta novobogataša) stavljen isključivo u službi lažne ili u najboljem slučaju- mediokritetske umetnosti.Na kraju istakli bismo i rad nekoliko od stotinak beogradskih nezavisnih, ili tačnijerečeno, privatnih galerija. Da ovom prilikom budu pomenute po svom radu zaslužuju izmnogih razloga tek njih tri: galerije "Zvono", "Haos" i "Zepter". Zajedničko im je da su sve trinekomercijalne u smislu da svoje vrlo profilisane programe nenarušavaju trenutnimzahtevima "tržišta" te da striktno slede vlastita, čvrsto postavljena programska načela."Zepter", pre svega, reaktuelizuje članove nekadašnje "Decembarske grupe" kao iumetničke te generacije, a to su, da se začas podsetimo, bili oni stvaraoci koji su nakonkratkotrajnog socijalističkog realizma, ponovo uveli srpsko i jugoslovensko stvaralaštvo usvetske tokove. Jedan godišnji ternim rezervisan je i za umetnika-početnika kome je to prvasamostalna izložba. Potpuno suprotnu koncepciju ima galerija "Zvono" koja se specijalizovalada priređuje izložbe baš umetnicima koji su tek na samom početku karijere, a za većinu njihto su zapravo prve samostalne izložbe. Najzad galerija "Haos" se specijalizovala za jedan netoliko prisutan umetnički medij - za crtež, ali i ona se u svom radu, generacijski gledajućiponajviše obraća mladim umetnicima, ali i crtežu u "proširenom polju" što će reći da ni ovastvaralačka disciplina nije protekla bez uticaja drugih sredstava izraza tako da njen programniukom slučaju nije redukovan na šturu - po definiciji, tehniku crtanja.Zašto su za ovaj komentar izabrane tek pomenute galerije ako se zna da ih u Beogradudanas ima znatno više što registrovanih kao umetničke galerije, što kafe-galerija, što trgovinesvega i svačega - pa i slika tzv. "umetnosti" ili bižuterije i papirnice. Osnovni je razlog da seinicira neophodna nomenklatura galerija sa podelom na one zaista umetničke i neprofitne kojeće imati povlašćen državni status (poput galerija koje su na budžetima grada ili republike) a topodrazumeva potpuno drugačiju poresku politiku i maksimalne beneficije oko plaćanjadažbina, upravo oko njihovih cena zakupa poslovnog prostora, struje, telefona i dr. Sve drugeradnje ili trgovine koje imaju naziv "galerija" a ne bave se promocijom ozbiljnog stvaralaštva

108morale bi da uz postojeća poreska opterećanja dobiju i poseban dodatak koji bi bio označenkao "porez na šund" i koji bi u skoroj budućnosti omogućio da Beograd umesto tri dobijebarem trideset i tri prave privatne umetničke galerije.No, ovo je možda priča za neku daleku budućnost. Ono što bi se odmah moglo učinitije da se na nivou republike i opština formiraju komisije sastavljene od istoričara umetnosti ilikovnih kritičara koje će pratiti rad svih postojećih galerija i koje će u nekom doglednomvremenu po ujednačenim kriterijumima načiniti spiskove onih izlagačkih prostora koji nepodpadaju pod pogubnu, po ukus publike, komercijalizaciju likovnog programa. Time bi sejavnost jasno upozoravala na skrivene i otvorene opasnosti na koje može naići u tzv.umetničkim galerijama a važan deo toga posla morao bi se videti i u kulturnim rubrikamadnevnih i nedeljnih novina te u elektronskim medijima koji se polako ali sigurno iznerazumljivih razloga zatvaraju za ovu umetnost čime i oni daju ne mali doprinos ovomnegativnom trendu. Za početak, pogotovo u ovom, kako smo u samom uvodu istakli, krajnjenepovoljnom trenutku za kulturu i umetnost, to bi bio prvi korak u pravcu uvođenja ozbiljnogreda i u ovoj oblasti javnog socijalnog života od posebnog značaja na koji oni koji već danasprogramiraju društvo novih političkih kvaliteta moraju na najozbiljniji način da računaju.III program Radio-Beograda, 28. decembar 1999.

109Pet godina CZKdOdržavanje prisebnostiKada je 1. januara 1995. godine, "Tačno u podne", u Centru za kulturnu dekontaminaciju, (idenacifikaciju kako se takođe naziva ova institucija čime joj se pojačava spektar "dejstva" usredini višestruko socijalno i ideološki zagađenoj) priređena "I Dekontaminacija", za ovupriliku u tek "zakrpljenom" Paviljonu "Veljković" dotad potpuno zapuštenom i sa jošvidljivim građevinskim oštećenjima na zidovima i plafonu, posetioci uprkos novogodišnjemraspoloženju nisu pokazivali uobičajeni optimizam nastupajuće godine usled trajnih posledicaokončanog srpsko-hrvatskog rata i rata koji je još uvek trajao u BiH, kao i sa jasnimnaznakama svih predstojeći krvavih drama i masovnih smrtonosnih raspleta na exjugoslovenskimprostorima. U tom raspoloženju skoro da su protekle sve ove godinenjegovog rada.Obeležavajući petogodišnicu CZKd-a prvom izložbom u 2000. "Pronađi se" (1-14.januar) Vesne Pavlović koja je načinila fotografski pregled njegove delatnosti u 59 slika uzkoautorstvo Ane Miljanić koja je toj prezentaciji dala zanimljivu dramaturšku postavku,istovremeno je postignut ne samo jedan dokumentraristički efekat (arte)faktnog nizanjadogađaja, ličnosti i činjenica koji su markantno obeležili i reflektovali reagovanja na ovajrazorni period Jugoslavije u tekućoj deceniji, već je prikazan i vrlo široki obim najrazličitijihdelatnosti od umetničkih izložbi, autorskih projekata te dokumentarnih postavki sa mnogimdnevnoaktuelnim temama, a pre svega bila posvećena teatarskoj delatnosti sa četrnaestkompletnih produkcija od kojih se danas pet paralelno izvodi, preko gostovanja iz zemlje iinostranstva brojnih eminentnih ličnosti poput Đerđa Konrada ili Bibi Anderson, protestnihtribina povodom progona i utamničenja intelektualaca i umetnika (Nuneta Popovića ili FljoreBrovine na primer), protiv svakog oblika represije režima, pa i onih najbrutalnijih kakvo jeubistvo Slavka ]uruvije, in memorijama onim stvaraocima koje oficijelne institucije smišljenopotiskuju iz nacionalnog sećanja kao što je Danilo Kiš, promocija knjiga, premijeraalternativnih filmova autora kakav je Želimir Žilnik, demonstrativnih okupljanja, uličnihpredstava Sonje Vukičević pred kordonom policije u vreme protesta 96/97, otvorenihrazgovora o zaoštrenim i bolnim društvenim i političkim pitanjima koja su sve ovo vremepotresala Jugoslaviju sve do njenog konačnog rasturanja, kulinarske akcije Nebojše Popova"opasuljivanja" građana... Po ovome, Centar je iako nezavisna, alternativna kulturna

110institucija preuzela ulogu mnogih oficijelnih kuća koje nisu imale hrabrosti da progovore onajtežim problemima koji su nas temeljno potresali svih ovih godina osuđenih na pukopreživljavanje i trajanje na egzistencijelanoj i profesionalnoj granici.U ovom malom pregledu ograničićemo se tek na izložbenu delatnost CZKd-a koja uposlednje vreme ponovo izaziva reagovanje dela javnosti nastojeći na različite načine da odnjega načini nekakav anahronizam pod nazivom "Museum Veljković" previđajući da jeupravo realizovani likovni program znatno prevazišao smisao i potrebe institucije koja danasnema isti cilj kakav je imala kada je osnovana. Vreme se toliko dramatično promenilo da bijoš jedna "mrtva" kulturna institucija bila neproduktivna u epohi kada je neophodno jednonovo oživljavanje, traženje drugačijih puteva i probijanje kroz okamenjena uska vratadruštvenih tokova - naročito onih kulturnih i umetničkih kako je to Borka Pavićević sasaradnicima u pravom trenutku uvidela i projektovala uprkos svim ometanjima.A samo taksativno nabrajanje (nehronološkog izbora) iz likovnog programa dovoljnoubedljivo o tome svedoči. Nakon početne I Dekontaminacije, usledile su inostrane izložbe:Contra-dibidon i Likovna radionica (Ljubljana), Give Me Back my Flag i Transformers(Pariz), Tuzla-Beograd 1996, Zračenja (Skoplje) i posebno zanimljiv Haos u akciji (simultanalikovna manifestacija u 11 evropskih gradova linkovana videom i kompjuterima); zatimautorski projekti: Camera Lucida i Ubistvo (godišnje izložbe Centra za savremenu umetnostFonda za otvoreno društvo), Još uvek smo na ulicama Žene u crnom), Tendencije '90-tih:Hijatusi moderne i postmoderne, Više od pištaljke, Pertej, Kako se zoveš?; dokumentarne:300 brojeva (naslovne stranice Vremena), Druga strana istorije (10 godina Republike) i Sajamškolske opreme; brojne postavke slika, kolaža, skulptura, objekata, instalacija, fotografija,videa, dizajna, performansa: Developing/ment (fotografije), Foto Safari, Paprika (akcija iinstalacija), Ko was šiša (akcija), Retrospektiva nacionalnog interesa (slike), BIS (skulpture),Dekontaminacija erosa (slike i skulpture), Nokturno (slike), Isečci iz dnevnika jednogštampomana (slike-kolaži), Biblijske aplikacije (kolaži), Bili smo deca (fotografije),Kameleoni (slike i objekti), Shangri-la (slike), Žudnja (objekti i slike), Downtown(fotografije), Susret otpadnika (performans), PE-LD (eksperimentalni grafički dizajn), Apelza mir (skulpture), Individualna kultura protesta (slike), Crna zvezda (performans i video);obeležavani su jubileji; Ajd' sad (godišnjica Led Arta); priređivane specijalne izložbe:Ecologis (dečijih radova), Aukcija slika za Studentski Parlament, Underground (posvećenasuđenju Nunetu Popoviću), ili u okviru velikih manifestacija: Zabranjena slika nekad i sad

111(Festival "Žudnja za životom, WR u Beogradu" kada je prvi put prikazana "Svečana slika"Miće Popovića zbog koje mu je otkazana izložba 1974. godine), započeta je i produkcija CDa:Perfect Future (Dejana Atanackovića uz kreativnu saradnju Zorana Živkovića), predstavljenje rad polaznika foto-radionice Vesne Pavlović i Centra za stvaralaštvo mladih DraganeMarković.Dakle, od umetnika, tu su za pet godina izlagali od najstarijih Vide Jocić i HalilaTikveše, zatim srednje generacije: Marije Dragojlović, Nikole Džafa, Dragoslava Krnajskog,Dragana Dangubića, Zorana Naskovskog, Miroslava Pavlovića, Talenta, do najmlađih:Dejana Grbe, Ognjena Radoševića, Mirjane Petrović, Ivane Popović, Ivane Kličković, SašaStojanović, Škarta, te Brede Kralj i Jurija Krpana (Ljubljana), Fabrice Domercqa, VukaVidora i Fabrice Langlada, (Pariz) i još mnogih na grupnim izložbama sa kojima se bi se tekmali broj vodećih kulturnih ustanova u današnjoj Jugoslaviji mogao istaći. A ako se ima uvidu pomenuti široki dijapazon rada CZKd-a, tek tada se dobija pravi utisak o mestu i značajulikovnog programa koji je realizovan.S druge strane, u poslednje vreme zabeleženo je i preuzimanje atributa"dekontaminacija" od strane jedne po broju članova, simpatizera i glasača minorne partije aliodlučujuće po političkom uticaju koja njime zapravo nastoji da "disciplinuje" nerežimskemedije na nekavoj lažnopatriotskoj osnovi, previđajući dakako sa razumljivim razlogom ismisao "denacifikacije" društva kroz ideologiju kojoj je ona takođe značajno doprinela. Zbogtoga bi izložba "Pronađi se" mogla upravo nekim njihovim idelozima (mada je jedan odnjenih čelnika bio svojevremeno prisutan na razgovoru o pozorištu) da pomogne da se(pro)nađu na onoj strani koja je zabrinuta, većinom smrknuta i užasnuta nad prizorima koji sunam uz njihovi zdušnu pomoć napunili istoriju i memoriju, i što je najgore, najmlađimgeneracijama definitivno kontaminirali i nacifikovali detinjstvo.Centar za kulturnu dekontaminaciju (denacifikaciju) za proteklih pet godina obavio jeogroman deo posla održavanja (uz krajnje napore) makar minimalne prisebnosti i zdravograzuma kod svojih redovnih i povremenih posetilaca (kojima je izložba upravo i posvećena).A to ne da nije malo, nego je ogromno u poređenju sa intenzitetom opšteg, pa i kulturnog teumetničkog štetočinstva što nasuprot njemu stoje poput bauka čak i ovde neminovnoprolazeće epohe.Danas, januar, 2000.

112Umetnosti i angažovanost devedesetihAntiratna estetikaU V O DTema ovogodišnjeg, XX memorijala Nadežde Petrović specifikovana kao Umetnost iangažovanost devedesetih naprosto se bila nametnula. Jer, šta bi to bilo značajnije u likovnimumetnostima aktuelnog trenutka od njenog angažovanog svedočenja, komentara ili kritike sociokulturnogambijenta u kome nastaje i pokušava da deluje sa krajnjim naporom i potpunomneizvesnošću? A devedesete godine u trećoj Jugoslaviji dale su toj zabrinutoj umetnosti brojnevelike te povesne povode upravo za takav angažovano-kritički stav. U toj vrsti umetnosti,direktno na estetički vrednosni novi dovedena je i njena izoštrena etička, upravo neizostavnakomponenta tako da su ta dva, danas suštinski neophodna elementa koji grade njenu celovitost uslučajevima koje ćemo na ovom mestu razmotriti, potpuno jedinstveni jer su izjednačeni po svimsuštinskim karakteristikama.Slučaj Nadežde PetrovićPodsticaj i paradigmatičan primer za ovako aktuelizovanu tezu nalazimo na samom početku vekai to baš u slučaju umetnika čije ime nosi ovaj Memorijal - Nadežde Petrović, jugoslovenske Nadekako su je svojevremeno zvali Ivan Meštrović i Ivan Grohar, njeni umetnički prijatelji i saborci umnogim poslovima građenja kulture jedne mlade nacije i države u nastajanju (čije ostvarenjeNadežda nažalost nije doživela).Njeno privatno poreklo upućivalo je na sasvim izvesnu ličnu sudbinu: rođena je ujugoslovenski potpuno orijentisanoj porodici, u kući u kojoj su se okupljali političari koji ćeuticati na stvaranje prve Jugoslavije. A njen život i umetnost, vrlo čvrsto isprepletani, kakav jeuostalom redovan slučaj kod najboljih stvaralaca, konstantno su pokazivali i estetičku i etičkuangažovanost na mnogobrojnim poljima na kojima je delovala. Slikarstvo je najbolje razumela uMinhenu gde je Secesija (otpadništvo koje je činilo splet srednjoevropskog impresionizma,jugendstila i ekspresionizma) otvarala nove puteve i direktni ulaz umetnost u XX vek - što je onavrlo dobro razumela. Nadeždin tadašnji rad u Ažbeovom ateljeu, upravo u klasi u kojoj seokupila gotovo prava studentska internacionala, gde su se sretali, na primer, Kandinski,Javljenski, Grabar, mladi Slovenci, Hrvati i Srbi stvorila je mogućnost da se uz umetnost začnu i

113neki drugi poslovi. Tako se tu rodila ideja o Prvoj jugoslovenskoj izložbi koja je ostvarena 1904.godine, tu se razgovaralo o osnivanju prve Jugoslovenske umetničke kolonije koja je realizovanau Sićevu 1905, tu se dogovaralo o prvom Savezu jugoslovenskih umetnika koji je nazvan Ladaformiranom 1905. (a sve su to praktično bili umetnički vesnici kasnijeg južnoslovenskogujedinjenja). Ti pionirski poduhvati mlade jugoslovenske kulture i umetnosti začeti su irealizovani pre svega zahvaljujući ogromnom aktivizmu Nadežde Petrović.No, za Nadeždu to nije bilo dovoljno. Njeno društveno angažovanje beležilo je isto takoznačajne događaje: u Beogradu je 1903. sa nekoliko istomišljenica osnovala Kolo srpskihsestara, a nakon neuspelog Ilindenskog ustanka u Makedoniji povezuje se sa komitskimpokretom organizujući dopremanje razne pomoći - od hrane i odeće do novca i oružija. U vremeAneksione krize 1908. ona je ponovo društveno i politički vrlo aktivna: učestvuje u osnivanjuNarodne odbrane-- patriotskog društva za pomaganje nacionalno-oslobodilačke borbe Bosanacau vreme ustanka Petra Mrkonjića. U periodu Balkanskih i Prvog svetskog rata ona je dobrovoljnabolničarka na kojoj dužnosti bolesna od tifusa umire u Valjevskoj vojnoj bolnici 1915 godine.Ako se položaj Nadeždinog slikarstva u njenom vremenu nalazio u rascepu izmeđudramatičnog odbijanja patrijarhalne i konzervativne sredine (koje je 1900. godine najboljeopisano rečima: Zar gospođica ne nađe boljih i lepših uzora sebi i svojoj oduševljenoj mladostino impresionističke radove, to bolesno i trulo shvatanje bolesnih i trulih mozgova) i onoga začime je i sama težila u umetnosti, a što će 1921. godine njen brat Rastko najtačnije definisati:Dok ne prebolimo Evropu i ne naučimo evropski govoriti, nikako nećemo uspeti ni dapronađemo šta je u nama od vrednosti, a kamoli to da izrazimo tako da bude od vrednosti i zaostali svet, dotle je njena životna energija bila nepodeljeno usmerena prema velikim poslovimadruštvenih promena, ka stvaranju nove države i postavljanju temelja novoj južnoslovenskojcivilizaciji i u kulturi i umetnosti.Podudarnost ovih interesa, ciljeva i načela sa početka ovog veka, paradoksalno, isto takosnažno stoji kao etička i estetička norma i na njegovom kraju u istim oblastima - ali sada kakovidimo, sa retrogradnim predznacimam. Jer, raniji procesi ujedinjavanja danas su se izvrgli urazjedinjenje, osnivanje i stvaranje sada su postali realnost uništavanja i razaranja, entuzijazamstvaranja novog južnoslovenskog društva zamenjen je dramom krvavog pira jugoslovenskog ratadevedesetih. Kao da upravo ova epoha mora da nam iznedri jednu novu Nadu koja dakako nećeuzaludno završavati nezavršeno (jer taj eksperiment definitivno nije uspeo) već će poput njerazumeti vlastito vreme u svim njegovim dramama a svojim životnim i umetničkim delom

114stvoriti novu viziju, odaslati jasne i jake signale koji se nastavljaju upravo na onim mestima nakojima su bili mnogo puta prekidani - konačno i prekinuti - kao u kakvom strašnom filmu koji seponavlja i ubrzano vrti unazad.I ISTORIJSKI PRIMERI I PRETHODNICIApologetski i kritički realizamU osnovi, moguća su dva načina političke angažovanosti umetnika kroz njihovo stvaralaštvo.Jedan je apologetski kada se propagandistički glorifikuje političko stanje i ideološke tendencije usocijalnoj strukturi koje vladajući slojevi autoritarno uspostavljaju i normiraju. Suprotni jekritički kada se ti opšte proklamovani politički ciljevi podvrgavaju preispitivanju, sumnjama ilidirektnom negiranju. Naravno da je prvi slučaj od strane nedemokratskih režima uvekokarakterisan kao društveno pozitivan, afirmativan i politički je najsnažnije podržavan.Ekstremni primeri za takvu umetnost (ali i neuspeli) u ovom veku bili su nacikunst u HitlerovojNemačkoj i socrealizam u Staljinovom Sovjetskom savezu za koje je najkarakterističnije bilogušenje svih sloboda - od političkih i individualnih do umetničkih.Naprotiv, sloboda umetničkog stvaralaštva koja je sigurno ponajviše imanentnamodernoj i savremenoj umetnosti podrazumeva i postojanje različitih vrsta i načina političkogaktivizma na krilu njegovog kriticizma. Zabeleženi su brojni primeri koji su ušli u istorijuumetnosti a koji su ili narušavali larpurlatizam buržoaske umetnosti - onda kada je u pitanju bilastriktna stvaralačka problematika, odn. njen estetički formalizam, ilustratorska propaganda stilaživota, itd, ili su isto tako angažovano delovali u sveri tzv. društvene savesti.Jedini veličanstven odgovor na ovaj stvaralački izazov i za društvo i za umetnost odigraose neposredno nakon Oktobarske revolucije 1917. zahvaljujući angažovanju intelektualaca -revolucionara, pre svih Lunačarskog, kada su avangardni umetnici listom prišli novoj vlasti,dakako neizneveravajući svoje, već potpuno formirane estetičke nazore. Tada su čak osnovana ineka državna nadleštva mlade revolucionarne vlasti čiji je isključivi zadatak bio da pomažeumetničku avangardu u svim kreativnim odblastima - od filma (Mejerhold), pozorišta (Altman),likovne umetnosti, (Maljevič, Tatljin, Rodčenko i dr.), itd. Prva velika ekonomska kriza (glad1921-22) stvorila je uslove da se aktiviraju pritajeni protivnici umetničke avangarde i da započnuproces njihovog potiskivanja i razaranja. Napokon, tačka je stavljena Harkovskim kongresompisaca 1932. kada je žestoko suparništvo ove dve velike grupe stvaralaca sa potpuno različitim

115kreativnim načelima oko zvanja proleterskog umetnika okončano kobnom inauguracijomsocijalistički realizam kao zvanične estetike međunarodnog radničkog pokreta i internacionalnogkomunizma, odnosno kada je definitivno prekinuta diskusija oko načina i formi umetničkogangažovanja u stvaralaštvu sa temeljnim reperkusijama u svetskoj umetnosti. Dakako, delimičnoi u jugoslovenskoj između dva svetska rata a naročito posle 1945. godine kada su komunistipreuzimali a potom i potpuno zauzeli vlast, time i vodeću poziciju ideološkog arbitriranja u svimpitanjima života, pa i u umetničkom stvaralaštvu.Veliki doprinos političkoj umetnosti dala je u drugoj polovini ovog veka i tzv.disidentska umetnost koja je nastajala isključivo u komunističkim državama - onima koje su uEvropi stajale iza gvozdene zavese a neke njene sporadične ili fragmentarne manifestacije moglesu se pratiti tek na velikim izložbama poput venecijanskih Bijenala, pariskih Salona ili kaselskihDokumenata. Ipak, poglavito je u zapadnim kulturama, iz različitih razloga i sa različitimpobudama nastajala i politički angažovana umetnosti koja je pod sumnju dovodila neke odfenomena karakterističnih isključivo za te demokratske zemlje. Nasuprot tzv. kapitalističkomrealizmu (pod kojim se najčešće podrazumevao popart) povremeno su nastajali kritički pokretipoput Nove figuracije, Narativne figuracije ili Političkog slikarstva - a svi oni su dovedeni podopštom šifrom svakodnevnih mitologija kojima je vođen diskurs o realnim problemima idruštvenom stanju u tim najrazijenijim kulturnim zajednicama.Socijalna umetnost i socijalistički realizamU delu jugoslovenske angažovane umetnosti, na intelektualnoj levici između dva svetska ratanastao je u stvaralaštvu kritički pokret koji se podelio u dve struje: nadrealizam i socijalnuumetnosti, a iz koje je nakon pobede Titovog partizanskog pokreta i revolucije u totalnopromenjenim društvenim i političkim uslovima direktno nastao socijalistički realizam. Ako suprve dve poetike imale manje-više jasno kritički naglašenu ideološku i socijalnu dimenziju,druga je kao estetički izdanak levičarske revolucije odjednom zamenila kritičnost apologetikom,angažovanost glorifikovanjem, borbenu negaciju uspaljenom afirmacijom, buržoasku estetičnostartističkim levičarenjem... Tako je odnos između umetnosti i revolucije u našem stvaralaštvuimao dve jasno odeljene faze, a za ovu temu značajnija je upravo izmena kritičkoginstrumentarijuma koja je nastala kao posledica zamene socijalne umetnosti socijalističkimrealizmom. Iz tog fenomena mogu se nadalje iščitaviti i neke od trajnijih posledica za našumetnički život - kasnije će se ispoljavati, u najrazličitim oblicima.

116Šokantni nastup socijalno angažovane umetnosti u Jugoslaviji odigrao se objavomManifesta i jednim krajnje neobičnim delom Mirka Kujačića iz 1932. godine. On je tada jednuuramljenu cokulu skinutu sa noge mladog radnika izložio pored uobičajenih slika u Umetničkompaviljonu "Cvijeta Zuzorić" na samostalnoj izložbi čime je za to vreme na ekstremnoprovokativni način u nju uneo jednu eksplicitnu socijalnu dimenziju. Kujačić je bio angažovan ina druge načine; tako je u njegovom ateljeu 1934. godine bila osnovana poluilegalna umetničkagrupa Život koja je delovala pod direktnim uticajem Komunističke partije Jugoslavije javnomanifestujući u svim prilikama njene ideološke stavove u stvaralaštvu, ali i u drugim oblastimanjihove vanumetničke aktivnosti.Prenaglašenost teme, pogotovo u epohi socijalističkog realizma, u odnosu na jezikslikarske umetnosti (formu i sadržaj), kakvi su njeni konstitutivni elementi: boja, kompozicija,valeri, Lazar Trifunović je na sledeći način obrazložio istovremeno ističući i nedostatke:Za novu temu ono nije našlo i novu formu, tako da je jednostavno prihvatilo likovni jezikgrađanske umetnosti protiv koje se borilo, ili plastične formule starih majstora, što ga je dovelou nezavidnu situaciju i otvorilo u njemu nepremostive unutrašnje dileme. Ta vera i zabluda da ćese nova revolucionarna umetnost stvoriti starim slikarskim sredstvima i metodama, zadržala gaje u okviru sveta koji je htela da sruši, u stvari, pretvorila ga u devijantni ogranak građanskogslikarstva, koji je čak u još drastičnijem obliku iskazao sve slabosti građanske umetnosti:sentimentalizam, sladunjavost, melodramatiku.Posle 1945. godine - umetnost pristupačna narodu, (a) po svojim problemima bliskaživotu kako je naveo Oto Bihalji Merin, jedan od svakako najangažovanijih intelektualaca svogvremena u ideološkom krilu komunističke partije. Najporaznije za našu umetnost koja seizražavala poetikom socijalističkog realizma bilo je njeno tragično podpadanje pod uzore PajeJovanovića i Uroša Predića, slikara akadamenskog realizma XIX veka koji su stvarali i posle1945. Njih dvojica su od tada mladih umetnika drugačijih i novih shvatanja bili doživljeni kaopompijeri. Politički i ideološki instrumentalizovana umetnost socrealizma slavila je društvo iveličala sistem, plakatski i propagandistički isticala heroizam, gordost, ponos jezikomtradicionalnog, a tada anahronog realizma koji nije mogao da pobudi veće interesovanje stručnejavnosti i publike. Otuda je krah socijalističkog realizma posle 1950. godine u jugoslovenskojumetnosti bio primljen kao prirodni epilog jednog neuspelog pokušaja uspostavljanja lažne noveestetike.

117Nova figuracija, Slikartsvo surovosti, Crni talasPoslednjih decenija poznog modernizma srpske umetnosti javnost se povremeno suočavala sapolitički provokativnim likovnim stvaralaštvom poput kritičke Nove figuracije, Slikartsvasurovosti, Crnog talasa ili Slikarstva prizora Miće Popovića. Ovakvi slučajevi u našoj kulturinastajali su očigledno u kratkotrajnim, specifičnim, ideološki kolebljivim i politički nestabilnimvremenima.Subverzivnost savremen srpske umetnosti posle epohe socijalističkog realizma odvijalase na dva paralelna plana. Jedan je bio u domenu pikturalnog jezika koji se razvijao u manje-višeapstraktnim - geometrijskim i lirskim sintaksama - sve do strukturalnog slikarstva i enformelakao najradikalnijih izraza ove bespredmetne umetnosti. Nije se dugo čekalo da ova estetičkiangažovana umetnost koja je implicirala i svojevrsni ideološki kriticizam koji se ticaopovezivanja jugoslovenskog društva sa demokratskim svetom, njegovim institucijama ikulturom, koji je priželjkivao promenu stila života i načina političkog vladanja u državi, pa daizazove reakciju vlasti i to sa najvišeg mesta. Naime, deo govora predsednika Tita u Splitu 1963.godine bio je posvećen jugoslovenskoj apstrakciji koju je on nazvao kvaziumetnost. Kao da seon, ili neko iz kruga njegovih najbližih savetnika, na trenutak prisetio četrdeset godina ranijegsukoba na književnoj ljevici kada se grupa oko Miroslava Krleže oštro suprotstavila stavovimaKomunističke partije Jugoslavije o umetničkom stvaralaštvu (koji su prepisani iz Harkovskedeklaracije) otvoreno braneći njenu slobodu.Drugi put je vodio neprikrivenim društvenim kriticizmom iskazanim kroz likovnaumetnička dela koji je zapažen u nekolikim fenomenima: Novoj figuraciji i Crnom talasu UrošaToškovića, Dada Đurića, Mira Glavurtića, Vlade Veličkovića, Ljube Popovića, RadomiraReljića, Dragana Lubarde. Dakle, u ovim specifičnim vrstama figurativnog i predmetnogslikarstva negovan je duh političke i socijalne kritičnosti, nihilizma, crnog humora i ironičnostikoja je takođe promptno potpala pod udar dnevno-političkih komesara koji su najčešće poticaliizvan oblasti umetničke kritike. U njihovim radovima u prvi plan je iznet etički princip kroz kojije gledano i procenjivano sve ono što se neposredno ticalo položaja čoveka u društvu koje jošuvek nije uspostavilo stabilne okvire egzistetncije niti jasnu hijerarhiju umetničkih pa ni drugihvrednosti."Slikarstvo prizora"

118Slikarstvo prizora nije, ipak, političko slikarstvo. Moralo bi da ima više usrećiteljskih ili, bar,popravljačkih ambicija. A ja želim samo da svedočim... Hteo bih da prisustvujem i da svedočim.Ne želim da zauzimam ništa pa ni stav. Ne treba mi. - napisao je Mića Popović 1971. godine upovodu izložbe na kojoj je pokazao slike-prizore iz novog cilkusa koje su nužno morale izazvatioprečne reakcije socijalističke javnosti, kritike i politike. Njihove ekplicitno izražene poruke - uzsve neophodne napomene koje je sam autor izneo - direktno su pogađale bolno mesto očiglednihrazlika koje su nastale između proklamovanih političkih ciljeva Titovog režima i realnostisvakodnevice običnog čoveka. Propagandisti vremena velikih uspeha socijalističke izgradnje tosu prvi shvatili. Po njihovom razumevanju, mesto na socijalnoj lestvici svakog podanikaodređeno je stepenom podrazumevajuće kritičke pasivnosti koja je kompenzovana tobožnjimblagostanjem, onom socijalnom zaštitom koju je finansirao Uncle Sam (bezbrojnim kreditima),prividom lične perspektive, itd. Zagluščujući mitovi bratstva i jedinstva, samoupravljanja inesvrstanosti opčinili su malog čoveka izolovanog od spoljašnjeg sveta. Upozorenja MićePopovića (i drugih tadašnjih kritičkih patriota, filozofa, angažovanih umetnika, disidenata, itd)ostala su na marginama društvenog uticaja - vrlo daleko od uvida i razumevanja javnosti. Potomje usledilo dramatično buđenje: u devedesetim krvavi rasplet je neminovno stigao kao(ne)zaslužena kolektivna kazna.A glavnu pozornost cenzora Popovićeve (neotvorene) izložbe iz 1974. privukla jeSvečana slika. Na njoj se nalaze dve vladalačke porodice: jugosloveska i holandska a kaopredložak poslužila je fotografija potpuno istog sadržaja objavljena u dnevnoj štampi. Suviše jebilo opasno po režim, izgledalo je činovnicima, prenošenje ovog foto-snimka u ogroman formatnaslikanog prizora. Kao da je time, oni su mislili, povećano i upozoravajuće svedočenje MićePopovića o kontrastu koji se pojavio između tog svečanog blještavila i zatamnjene sudbinevelikog broja onih koji su upravo tih godina postali gastarbajteri. Na takvu perspektivu odnosiose Popovićev ciklus Gvozdena - čoveka koji putuje, podstaknutog službenom medijskompropagandom da iz Jugoslavije krene u potragu za srećom u tom velikom vremenu. Taindividualna, uglavnom samoinicijativna i ekonomska migracija dvadeset godina kasnije postaćemasovna i nasilna a sprovodiće se po načelima etničkog čišćenja.Nakon odupiranju socijalističkom realizmu učinjenom prvom samostalnom izložbom sapočetka pedesetih godina i enformela kojim je Mića Popović jezikom radikalne umetnostiprogovorio o vremenu bremenitom egzistencijalnim i socijalnim kontrovrezama, u ovomnjegovom poslednjim ciklusom politički provokativnog angažovanja za njega je slikarstvo

119definitivno postalo sudbinskim poduhvatom. A te su poruke očigledno do danas ostaledelotvorne.Novi ciklus Svetomira Arsića Basare i kosmetski krug osamdesetihKrajem sedamdesetih godina politička situacija u Jugoslaviji naglo je počela da se pogoršava.Njen kulminativni nivo dosegnut je neposredno nakon Titove smrti - i to na Kosmetu - tokomjedne od brojnih i gotovo kontinuiranih posleratnih pobuna Albanaca. No, kako njihovasecesionistička aktivnost nije mogla da se odvija potpuno otvoreno oni su, budući su potpunokontrolisali institucionalni politički život u pokrajini, pribegli manjeviše otvorenim pritiscima nasve malobrojniju nacionalnu - srpsku manjinu. Izrazi tadašnje teške, svakodnevne egzistencijalneborbe za opstanak ugrožene nacije odjednom su se pojavili u tamošnjem plastičkom stvaralaštvu- pre svega u skulpturi Svetomira Arsića Basare, potom u istom intenzitetu kod slikara PetraĐuze, i nešto manje vidljivo u radu Zorana Furunovića i Zorana Jovanovića Dobrotina. Ovajedinstvena tematska formacija nekoliko kosmetskih autora unela je jednu novu i dotadnepoznatu živost u naš likovni život sa mnogim karakteristikama koje su je izdvojile na aktuelnojumetničkoj sceni.Centralna ličnost, praktično govoreći inspirator, promotor i glavni animator ovogneformalnog kruga umetnika bio je akademik Svetomir Arsić Basara. Dotad poznat kaopredstavnik visokomodernističkog formalizma sedme decenije u savremenoj srpskoj skulpturikoji se tokom sedamdesetih postepeno menjao u pravcu metaforičkog i simboličkog izraza,Basara je iznenadio javnost 1984. kada je na prvoj retrospektivnoj izložbi u Umetničkompaviljonu "Cvijeta Zuzorić" pokazao najnoviji ciklus sasvim izmenjenih kreativnih shvatanja.Usred kosmetske tragedije koja je najavila i dugoročne promene na jugoslovenskoj političkojsceni (koji će nastupiti tek krajem te decenije, naročito u poslednjoj dekadi veka sa događajimakoju su tada začeti a konačni rezultati biće dosegnuti definitnim raspadom Jugoslavije iegzodusom tri njene najveće nacije) Basara je stvarao svoj famozni ciklus monumentalnihskulptura inspirinanih nacionalnom istorijom i njenim junacima.Paralelno sa njim Đuza, Furunović i Dobrotin slikaju velike, zamračene ekspresivneprizore razaranja, destrukcije, uništavanja koji nisu bili samo slike trenutka već očigledne najaveepohalnih procesa koji će tek u punom intenzitetu uslediti desetak godina kasnije. Ovaj, gotovokolektivni stav bio je zapažen i u tadašnjim jugoslovenskim relacijama te su oni (Basara i Đuza)

120našli mesta na poslednjoj jugoslovenskoj izložbi pod nazivom Umetnost za i protiv koju jeBerislav Valušek priredio 1989. godine u Banja Luci.Dževdet Džafa i devedeseteBez obzira na društvene i nacionalne konflikte koji su neprestano izbijali na Kosovu, utamošnjim likovnim umetnostima posleratnog perioda nisu mogli da se uoče njihovi odrazi.Likovni umetnici, bez obzira da li se radilo o Srbima ili Albancima, nisu bili spremni da seupuste u komentarisanje takvog stanja, već upravo suprotno tome - njih je isključivo zanimaoproblem definisanja likovnog jezika - bližeg ili udaljenijeg od poznatih kanona poznog, sasvimonemoćalog modernizma. Sve do pojave Dževdeta Džafe u osamdesetim godinama. U istovreme sa Basarom, Džafa je stvarao svoj munumentalni ciklus slika poznat kao Autobiografijakoji je prvi put izložio u Salonu Muzeja savremene umetnosti 1984. godine. One su bile i prvenaznake temeljno promenjenog, dakako inovinarog plastičkog jezika koji je izvanredno preciznoodrazio Džafino političko i ideološko stanovište otkrivajući da u njemu postoji neko ozbiljno, čaktragično i dramamtično osećanje egzistencije kako je navedeno u izložbenom katalogu. Ovajsnažni uticaj prvog zaista savremenog slikarstva jugoslovenskih Albanaca morao je (i jeste)ostaviti trag na generacije tamošnjih autora koje su pristizale.Ovu liniju angažovanosti u likovnoj umetnosti kosovskih Albanaca nastavila je igeneracija umetnika koji su na scenu stupili devedesetih godina, a čija smo dela mogli videti naizložbi Pertej koja je 1997. održana u "Paviljonu Veljković" u Beogradu. Pišući predgovor, autorizložbe Škeljzen Malići izneo je niz dragocenih podataka upravo o autorima (i za širu javnostnepoznatih izlagačkih prostora) koji su na scenu stupili osmadesetih i devedesetih godina, dakleu vreme kada se zbio potpuni prekid komunikacije sa albanskom populacijom na Kosovu. Naistom mestu Malići je istakao i sledeće:Albanska umetnička scena je dve godine bila u stanju šoka i depresije, da bi negde od1993. godine, prateći ritmove opšteg samoorganizovanja albanskog društva, započela sa novimalternativnim oblicima organizovanja umetničkog života. Ulogu galerija preuzimaju restorani,kafane i druge nezavisne albanske institucije. Ova umetnost rezistencije, premda veomaoscilirajućeg kvaliteta, nije se zadovoljavala samo otporom prema etničkom aparhejdu ikulturnom nasilju, već se usmerava i na preispitivanje smisla umetnosti, time što istovremenozauzima svojevrsni stav otpora prema umetnosti 'očeva', dovodeći u pitanje njihov srećni ibeskonfliktni akademizam.

121Po Malićiju, ovu treću generaciju albanskih umetnika sa Kosova kao diminantni fenomenobeležava kreativni nihilizam sasvim specifičnih boja koje ćemo videti u jednom sažetom ireprezentativnom izdanju na njegovoj autorskoj izložbi Pertej."Umetnost za i protiv"Poslednja izložba sa temom savremene angažovane umetnosti održana je u Banja Luci upraskozorje jugoslovenskih ratova 1989. godine kada je Berislav Valušek koncipirao izložbu podnaslovom Umetnost za i protiv. Izložbena eksplikacija odnosa umetnosti - politika - ideologijaveć je tada bila proistekla iz dobrano zaoštrenih međunacionalnih odnosa, odnosno iz potrebecelovitog sagledavanja i kritičke interpretacije aktuelnog umetničkog trenutka jugoslovenskogstvaralaštva u kontekstu najšireg društvenog realiteta. Autor je ovakvom koncepcijomnameravao da prikaže oblike specifične estetske reakcije u domenu vizuelnih umetnosti na sveone pojave koje zaokupljaju naš savremeni trenutak i njegov ideološki kontekst. Valušek je tačnouhvatio tadašnje raspoloženje umetnika da o problemima promišljanja političke i ideološkestvranosti posvedoče u najširoj lepezi od metaforičkog govora do najneposrednijeg angažmana.On je utvrdio nekoliko modela politizacije i političke ideologizacije angažovaneumetnosti: prvi, koji se bazira na relativno bezazlenom poigravanju znacima i simbolima koji seupotrebljavaju kao građa za umetničke konstrukcije. Drugi, ironizacija simbola, njihovoizdvajanje iz opšteg konteksta uobičajenog pojavljivanja, redizajniranje i ponovno uklapanje unove sisteme koji stvaraju nova značenja. Treći je moralizatorski kada se pokušava ukazati naloša mesta političke prakse ili se sama praksa kao takva osuđuje. Četvrti je ne-umetnički kada sebezrezervno pristaje na vlastito umetničko određenje kroz političku ili ideološku strukturu; ovajmodel je podeljen na dva dela: jedan je anahron i zapravo glorifikuje i mitologizuje revoluciju, adrugi se oslanja na nacionalne programe koji se poklapaju sa politikom provođenja tih istihprograma. I peti, onaj u kome se celokupna, globalna, svetska situacija (pa time i lokalna)razrešava Thanatosom - smrću izrečenom jezikom umetnosti.Refleksija kritike na ovu izložbu takođe je poprimila stanovitu idejnu podeljenost - opet uskladu sa tim netom predratnim vremenom primećujući kako umjetnost na kraju osamdesetih uJugoslaviji reagira i na ideologiju i politiku u kojima se razvijala u posljednjih četrdeset i višegodina. Ovaj vid umjetnosti - likovne, koji svoje ideje, ikonografiju crpi iz sloma konceptuelnog ipraktičnog klišea socijalističkog uspjeha i aktualnog političkog rasula, sukladno, opet ističem,

122estetskom i etičkom integritetu samog umjetnika, artikulira se na više načina i pravaca" -napislala je tim povodom sarajevska kritičarka Nermina Kurspahić.Uporedo sa grupama Irvin i Novi kolektivizam, te umetnicima Jusufom Hadžifejzovićem,Vladom Martekom, Mladenom i Svenom Stilinovićem, Žanetom Vangeli, Marinom Gržinić iAinom Šmid, Nenadom Dančuom, na primer, iz exjugoslovenskih republika, srpska selekcija naovoj izložbi bila je najbrojnija - od Miće Popovića, Svetomira Arsića Basare, Kolje Milunovića iMilije Nešića, zatim autora srednje generacije Jovana Rakidžića, Miroslava Mandića, EreMilivojevića, Raše Todosijevića, sve do najmlađih Petra Đuze, Zorana Todovića i grupeAutopsija, kao i kosovskih Albanaca Gani Barjaktarija, Budima Beriše, da ovde spomenemo teknajreprezentativnije autore. Kod mnogih od njih u kritičkim osvrtima navedeno je kako više stojeu funkciji dnevnopolitičke ideologije (sa jasnim aludiranjem na antibirokratsku revoluciju kojaje već bila u toku) nego da su vlastito delo stavili u striktnu službu artizma. Otuda je kod nekihtumačenja proistekla sumnja o mogućnosti uspostavljanja stvarne ravnoteže između estetskog ietičkog u nekom delu angažovane savremene umetnosti.A da li su umetnost i angažovanost nespojivi? Naročito u uzavreloj političkoj situacijikakva vlada devedesetih godina u trećoj Jugoslaviji.II IKONOFOBIJA DEVEDESETIHNije neophodno otići u predaleku prošlost i naići na primere koji na vrlo plastičan načinpokazuju temeljitost zabluda nastalih zbog pogrešnih predstava koje se iz umetničkih slikaiščitanju. Ova pojava je snažno generisana iz potpuno različih ideoloških matrica a redovnorigidnih političkih grupa - i levog i desnog predznaka. Štaviše, u ovakvim kontrastnim kulturnimi civilizacijskim područijima koje su iz različitih razloga (najčešće zbog vlastite želje) izvanmagistralnih civilizacijskih tokova, koje su, dakle, još uvek u istorijskom periodu, dovodile dotolikog preplitanja uticaja da je potpuno razumljivo što se oni ne mogu ni tačno ni potpunoraspoznati. Učinci takvog stanja mogu biti zaista zanimljivi - da istovremeno nisu porazni,destruktivni i opasni. Jedan od tih sindroma vidimo kao strah od slika.Početak ove nove ikonofobije nalazimo tačno pre deset godina - 1987. u zbivanjimanastalim povodom famozne naslovne stranice Studenta. Da se podsetimo, na njoj je za brojkojim je obeležen Dan mladosti objavljena fotografija hrastovog lista koji je na sebi imaooštećenje u vidu dva zareza. Reakcija tadašnjeg Gradskog komiteta SKJ u Beogradu iznetog kroz

123napis koji je ovu sliku razumeo i tumačio kao politički napad, odnosno kao uvredu druga Tita(već sedam godina mrtvog). Odbrana njegovog lika i dela bila je tada toliko temeljita i razorna,toliko izvedena u jednom enormnom strahu od mogućih promena da su usledile kazne za aktereovog događaja. Sva kasnija objašnjenja i tumačenja koja nisu došla samo od redakcije Studentaveć i od liberalne i demokratske javnosti te uticajnih pojedinaca različitog političkog i ideološkogspektra nisu dala rezultat. Međutim, tumačenja komunista, zapravo članstva SKJ, ostarelih ali jošuvek ostrašćenih revolucionara koji su se budući pripadnici Titovog partizanskog pokretaprepoznali kao meta napada i mladih jurišnika samoupravnog socijalizma okupljenih okomarksističkih centara i univerzitetskog partijskog komiteta (čija će vrtoglava politička karijerauskoro uslediti pod budnom pažnjom njihovog i danas aktuelnog ideološkog mentora)identifikovala su zapravo jednu staru i stalnu potrebu da se slikama pridodaju oni sadržaji koji sunajčešće ili sporedni ili ih nema. Strah od ikona se posle ikonoklazma dubokog vizantijskogsrednjeg veka obnavlja i najžešće intenzivira sa komunističkom vladavinom (ne računajući turskiperiod koji je po prirodi antiikoničan i izvan je evropskog civilizacijskog konteksta).Deset godina kasnije, u svojoj gnevnoj epistoli, od svega što je mogao da vidi naCetinjskom Bijenalu, Mitropolit Crnogorsko-primorski zaključio je jedino kako je ono -satansko. Pošto ovo nije estetička već ideološka ocena, moglo bi se razumeti da je ona došla odcrkvenog velikodostojnika samo ukoliko bi se radilo o religioznom seminaru zatvorenog tipa.Ali, kako se u ovom slučaju radi o javnoj umetničkoj izložbi bila bi prihvatljiva jedino reakcijagospodina Radovića, posetioca izložbe koja ga je zbog nekog svog sadržaja mogla izazvati da seburno oglasi. A ako se, ipak gospodin Radović osećao pozvanim da arbitrira o estetičkimpitanjima sa mesta crkvenog vosokodostojnika, moglo se primetiti kako je propustio jednu dobruraniju priliku da se izjasni oko skandaloznog odstranjivanja naručenih, od crkve prihvaćenih ipostavljenih mozaičkih ikona u manastiru Žiča akademika Mladena Srbinovića. Ovog očiglednosvetranog Mitropolita tada nimalo nije brinula zamena istinskih umetničkih dela ordinarnim,doduše kanonizovanim i osveštenim šundom koji s masovno proizvodi upravo pod okriljemnjegove, Srpske pravoslavne crkve.Iako su ova dva slučaja nerazumevanja smisla ikone prividno različita, ipak je uočljivoda se u tom procesu formiraju konstante koje zapravo potiru osobine koje su pre svega samodrugačije ideološke matrice: s jedne strane je komunistička a sa druge verska. A te konstanteponajbolje opisuju vreme u kome se to dogodilo koje ima znatnih problema da uoči i postavitoliko potrebne temelje jednoj savremenoj civilizacijskoj i kulturnoj ravni. I u tom sukobu

124potpuno različitih (i potpuno istih) instrumenata dveju civilizacijska - jedne dva milenijumastare, a druge ni pun vek, još će se dugo vremena, izvesno je, prelamati sudbina nove umetnosti uJugoslaviji.Još dva primera primera na različite načine dopunjavaju ovu skeptičnu sliku.Coraxova FamilijaMeđu bardovima srpske karikature od Bete Vukanović i Pjera Križanića, koji stoje na početkublistavog niza autora u ovom veku, do Kušanića ili Klasa, Predrag Koraksić Corax, čiji su radovitema dana naročito među onima kojima nipošto nije do smeha ili kakve zabave, nalazi se naistaknutom mestu mereći opštim javnim efektom. Coraxove karikature ne podstiču isključivo nasmeh - one su ubitačni politički i društveni komentari sa poraznim učinkom pre svega po njihoveglavne junake - pripadnike jedinstvene familije. Posle njih, lako je naslutiti, u sličan tragikomičnipoložaj zapadnu i obožavatelji Coraxovih karikatura. Jer, kada se iz njih uklone poznate ličnosti,paradoksalno, ostane odraz, kao u kakvom nemogućem ogledalu, ojađenog i posunovraćenognaroda, neveselog, očajnog, sa nekim poražavajućim saznanjem o svom beznađu i nemoći dastvarno utiče na vlastitu sudbinu. Ovaj bumerang efekat koji iz Coraxovih karikaturanemilosrdno udara po čitaocima novina, sigurno je njegova smišljena namera da pokreneumrtvljenu volju za promenama, odn. za povraćanjem iz svekolikih zabluda u kojima se predugoživelo. Funkcija, ili može biti cilj Coraxovih karikatura je, dakle, buđenje narodne energije iaktiviranje otpora onih koji su još uvek u nekoj vezi sa stvarnošću, sa normalnim i moralnim.Krajnji cilj, gotovo kazna Coraxovog paradoxa je u tome da kod njega nisu u pitanju karikaturepolitičara - oni su ovde samo uzgredne žrtve - na tapetu njegove kritike zapravo smo mi sami,naši mentaliteti i karakteri (koje uglavnom nemamo) iz kojih i proizlaze povodi i razloziovakvom stanju i ovakvim delima.Tikvešin dnevnikSa početkom jugoslovenskog rata nastupio je posvemašni prekid - pa je tako i eros u umetnostizamenjen tanatosom, natalno mortalnim, život smrću, žovijalno morbidnim. U našoj zbilji i uslikarskom dnevniku Halila Tikveše, u društvu i u umetnosti istovremeno. Jedan ciklus njegovihradova iz ratnog perioda (bio je izložen u Centru za kulturnu dekontaminaciji 1997) pokazao jesvu realnost protekle jugoslovenske drame ali ne artificijelnim formama već gotovimelementima, presklipingom - naslovima, tekstovima i fotografijama objavljenim u novinama

125tokom devedesetih godina koji su ovde aplicirani sa jednom očiglednom namerom - trajnogevidentiranja dokaza o tim događajima i njihovim akterima. Ovi isečci iz štampe, (izložba se izvala Isečci iz dnevnika jednog štampomana), kolažirani su na takav način da stvaraju semevidentnog estetičkog prizora i poznati dnevnički izgled sa literarnim sadržajem koga karakterišejednan silovit antiratni protest. Na ovom spisku (sačinjenom poput jedne galerije neverovatnihlikova) pobrojane su ličnosti koje su manjeviše neposredno, na različite načine povezane sazbivanjima koja su obeležila sadašnje vreme i koji su nam odredili sudbinu tokom poslednjedecenije.Moguća su, već je rečeno, uglavnom dva načina angažovanog pristupa u likovnimumetnostima: eksplicitno politički i metaforički koji se takođe može pojaviti kao istoznačan iliistovredan protest. U Tikvešinom slučaju očigledno da se radi o direktnom govoru, ali koji jeistovremeno na neobičan način ostao dosledan njegovim ranijim likovnim i grafičkimshvatanjima. Naime, ovi plastički prizori koncipirani su na poznatim postupcima grafičkihtehnika, na crno-beloj likovnosti ali sada sa upotrebom već jednom štampanih novinskih članaka.Dve forme se redovno u njima vide ili naziru: elipsa i krst, a oni nas ponovo vraćaju na odnoserosa i tanatosa, na neizvesnu borbu života i smrti, na neprozirnosti koje nam je donelasvakodnevica i koje nam donosi dudućnost. Elipsa je u ikonografiji istorije umetnosti simboljajeta, začetka života, dakle, principa erosa, dok je krst obeležio čitavu dvomilenijumskucivilizaciju koja je utemeljana na patnji, žrtvama, smrti, rečju, na tanatosu.Ovi slikarski dnevnici, dokumenta, optužnice Halila Tikveše očigledno da žele dadirektno deluju na savest svih - i onih koji se na njima nalaze i onih koji ih na manjeviše nevinoili nevešto posmatraju.III PREGLEDI NOVE ANGAŽOVANOSTINaročito su devedesete godine - što je potpuno razumljivo usled krvavog raspada Jugoslavije,pokazale niz otvoreno angažovanih ekspresija na domaćoj plastičkoj sceni, a njeni najvažnijifenomeni registrovani su u knjizi Art in Jugoslavija 1992-1995 definisani kao Umetnost uzatvorenom društvu (autora Dejana Sretenovića i Lidije Merenik u izdanju Centra za savremenuumetnost jugoslovenskog Fonda za otvoreno društvo), zatim na nekoliko problemskih izložbi saglavnom temom (ili delimično) aktuelnog socijalnog kriticizma poput Ubistvo 1, Pertej,Asocijalno osiguranje, Prestupničke forme, i naročito u radu umetnika nekoliko generacija kojisu uvršćeni u ovu uzložbu: Marine Abramović, Zvonimira Santrača, Balinta Sombatija,

126Raše Todosijevića, Čedomira Vasića, Milete Prodanovića te tri u ovom pogledu vrlo aktivnegrupe - Škart, Led-art i Magnet."Ubistvo 1"Sredinom 1997. godine Centar za savremenu umetnost Fonda za otvoreno društvo organizovaoje svoju redovnu Drugu godišnju izložbu komponovanu iz nekoliko segmenata i postavljenu unekoliko beogradskih izlagačkih prostora u kojima je četvoro autora ekspliciralo svoje kritičke iteorijske poglede proistekle ipak iz jedinstvenog izvora kako su sami definisali: smisla umetnostisigurnosti u uslovima politike opasnosti. Neki naslovi tih posebnih odeljaka unutar zajedničkekoncepcije glase: Ubistvo 1, 10 sekundi pre ubistva, Strah (što je otkrilo frapantnu koincidencijusa jednim realnim događajem - tek koji dan pred otvaranje izložbe izvršen je atentat na tadašnjegšefa srpske javne bezbednosti koja je namah nametnula i paradoksalna pitanja koja supostavljena ovom izložbom).Njena morbidna teorijska matrica može biti shvaćena i kao smisao umetnosti opasnosti upolitici sigurnosti koja je upravo inverzna našoj realnoj - totalno kriminalizovanoj situaciji kojaispravno glasi: oficijelna politika opasnosti, generalne javne i privatne nesigurnosti postavila jeosnovna pravila ponašanja u svim oblastima našeg društvenog života - pa tako i u njenomnajvitalnijem području koje zauzima kultura u kojoj se, da ovaj apsurd bude još veći, do nedavnoodvijala aktivnost poznata kao umetnost sigurnosti sa simptomima sasvim očiglednog autizma,izolovanosti ili izopštenosti od idejne zbilje ratnog i neposredno poratnog perioda.Oficijelni politički stratezi proteklog perioda jasno su naznačili da je neophodno da seobavi efikasna supstitucija postojeće stvranosti veštačkom, da se porazni kvalitet života zakloniiza afirmišućeg kvantiteta pseudo, ili u najboljem slučaju - mediokritetske umetnosti. I zaista, tajlažni sistem vrednosti vrlo dobro je funkcionisao u najvažnijim institucijama (muzeji, galerije,pozorišta) i masovno propagiran u režimskim medijima (štampa, TV, radio). I jedni i drugi subrinuli o tom delu duhovnog zdravlja društva na takav način da je u jednom trenutku zabeleženaapsolutna dominacija jednog tobože nacionalnog programa veoma bliskog najordinarnijem kičus jedne strane, a sa druge, pažnja javnosti bila je isključivo usmeravana prema lažnomstvaralaštvu dostupnom najširim populističkim slojevima. U istovremenom i razornom delovanjuova dva pseudoestetička sadržaja, praktično sa istim ciljem i zadatkom, obavljala se svojevrsnakretenizacija nacije jer više nije bilo jasno koje su stvarne vrednosti umetničkog stvaralaštva akoje su njihovi opasni surogati sa štetočinskim efektima i trajnim deformacijama.

127Autori koncepcije ove jedinstvene izložbe sastavljene iz više segmenta bili su istoričariumetnosti Branislava Anđelković i Branislav Dimitrijević koji su za izložbu Ubistvo 1 okupili(pored drugih) sledeće umetnike: Uroša Đurića, Ivana Ilića, Batu Krgovića, Zorana Naskovskog,Simonidu Rajčević, Rašu Todosijevića, (čiji su radovi postavljeni u "Paviljonu Veljković"), aistoj izložbi pripada i rad Milice Tomić (koji je bio instaliran u Galeriji Doma omladine). Zatimtu je 10 sekundi pre ubistva (Konak Kneginje Ljubice) autorski projekt Dejana Sretenovića ukome su učestvovali Jelica Radovanović i Dejan Anđelković sa zajedničkim radom, i dr. Najzad,Lidija Merenik je koncipirala postavku Strah (Cinema Rex) sa radovima Mrđana Bajića,Gabriela Glida, Dragana Jelenkovića Milete Prodanovića, Dragana Srdića i dr. Ovaj složeniizložbeni poduhvat pokazao je simptom jednog stanja koje je kod nekih umetnika pobudiointeres da se prema društvenoj zbilji i procesima koji su ga tada obeležavali, a to je bionepatvoreni kriminal, u svojim delima ophode na različite, ovom prilikom uglavnom aluzivne iindirektne načine. Kasnije će taj angažovani stav postajati sve otvoreniji i direktniji."Pertej"U paralelnom obrazovnom sistemu kosovskih Albanaca odigravali su se očigledno veomazanimljivi procesi. Nema sumnje da su školski programi i u umetničkoj edukaciji naalternativnim kosovskim univerzitetima adekvatno funkcionisali. Na izložbi Pertej (naalbanskom - nad, preko, onkraj, s one strane; naziv je u ovom slučaju poprimio aktuelne ipolitičke konotacije koje se tiču prevazilaženja predrasuda i umetničke apstinencije) - premakoncepciji i izboru Škeljzena Malićija, u malom ali sasvim adekvatnom reprezentativnom uzorkuprikazana su tri zanimljiva slikara i jedan kompozitor: zatamnjene slike - palimpsesti MaksutaVezgišija, prostorne instalacije Sokolja Bećirija, radove prekrivene bitumenom MehmetaBehuljija i zvučno-ambijentalnu postavku sa istim nazivom Ilira Bajrija.Gledajući Behuljijeve radove prisećali smo se slične izložbe Milete Prodanovića podnazivom Tama. Nije neobično da se u istom geografskom prostoru, ali nezasvisno i bezneposrednog kontakta, stvara praktično saglasna plastička i semantička situacija sa jednakimstrepnjama, slutnjama i optužbama: Behulji je u Prištini istovremeno radio umetničke predmetejednakog smisla u poređenju sa pomenutom beogradskom izložbom. Vizuelni rezultati, sklopoviznačenja, atmosfera tih izložbenih postavki govore da je problem koji zaokupljuje ovu vrstuangažovanih stvaralaca zajednički i jedinstven, da se obraća istom civilizacijskom usudu ovogistorijskog trenutka, da je upozoravajući i optužujući za stanje u kome ove generacije

128istovremeno i zajednički žive i stvaraju. Osnova i arhiva ljudskog iskustva - knjige i bibliotekeunuštene su u Behuljijevim delima do stadijuma da su postale neupotrebljive, efemerne zaljudsku (ili neku specifičnu etničku) civilizaciju, a odricanje od te vrste memorije uvek dovodi donasilja, anticivilizacijskog ponašanja, vandalizma koji su najčešće individulni čin ali su ponekaddirigovan ideološkim i političkim interesima. Belodani dokazi za ove tvrdnje nalaze se svuda okonas. O tom iskustvu, svom ličnom, naravno i kolektivnom kome poreklom pripada. (MehmetuBehuljiju svakako da je mesto na ovoj izložbi. Zbog toga je on i bio pozvan ali je konflikt naKosovu toliko eskalirao upravo u trenutku koncipiranja izložbe i izboru autora da je ovomumetniku praktično postalo nemoguće da na njoj učestvuje)Potpuno izvan medijski determinisanog područija nalaze se simulacije etno-objekata iinstalacije Sokolja Bećirija. Njegova asocijativna, nekada konkretna i veristička, nekada aluzivnai dvosmislena dela većinom su hromatski izrazito živopisna ali taman koliko i tragična. Aktuelnakritička postavka koja u recentnoj umetnosti traga za novim smislom umetničkog predmeta (kojuje ustanovio Bodrijar) uspostavila je ideju simulakruma. Fundamentalni smisao leži u tome da jeza savremenu umetnost potpuno irelevantno pitanje bilo kakve originalnosti koje je potpunoiscrpljeno tokom epohe modernizma. Pa ako sada osnovni zahtevi koji daju smisao nekomumetničkom delu više nisu samosvojnost, neponovljivost, autentičnost, gde ih onda treba tražiti iočekivati? U onom njegovom sloju - utvrđuje nova estetika, koji je dosada bivao zapostavljan akoji je takođe veoma uspešno, kada je to bivalo moguće, učestvovao u fantazmatskoj igriumetnika, u njegovim sve transparentnijim potrebama da iskorači iz poznatih i uobičajenihjezičkih transcedencija i da formira takav umetnički predmet koji ne govori novom većdrugačijom sintaksom - znakovitošću samog artefakta."Asocijalno osiguranje"Pod neuobičajenim naslovom za umetničku izložbu - Asocijalno osiguraje priređena je jednaautorska, grupna izložba petoro umetnika koja u svom podnaslovu ima sledeću odrednicu:Socijalna umetnost u beogradskom slikarstvu (od 1975. do 1998. godine). Time je datoneophodno objašnjenje koje identifikuje vremenski i semantički okvir ove izložbe, a njenasadržinska ravan ispunjena je radovima Milije Nešića, Milana Blanuše, Dušana Gerzića, JeleneMarković i Srđana Đileta Markovića koji je uz Tatjanu Velenik potpisan i kao autor koncepcije ipratećih tekstova.

129Osnovna teza izložbe veoma je rigidno postavljena i duboko zadire u problemangažovanosti naše likovne umetnosti posle 1975. godine. Tekst u katalogu sadrži, recimo iovakvu konstataciju:Neoizmi nisu doneli nikakav suštastveno nov ili neposredni način prikazivanja socijalnestvranosti a džentlmenska distanca prema ovom problemu je zadržana, sve to da se ne bipokvarili korektni odnosi sa državnom politikom (patronima). Odanost državnoj politici senagrađivala pozivima za učešća na velikim ekstravagantnim izložbama. Velike reprezentativneizložbe, glamurozne pres konferencije, slikari kao medijske zvezde, sve to da bi se stvorio utisak ikod publike i kod umetničkog podmlatka da je oštrina socijalne umetnosti, kao slikarskog žanra,nesvrsishodna i passe. Gerila ovog žanra nikada nije bila favorizovana od strane državnihinstitucija jer je smatrana nepodobnim za reprezentativne izložbe u Evropi i svetu, na kojima sedemonstrirao intelektualni prestige, finansijska moć i artistički zamagljeno ogledalo.Ovo je zapravo sporenje u jedinstvenoj porodici sa istinskim umetničkimkarakteristikama. Prema mišljenju autora izložbe, nasuprot tzv. oficijelnoj, etabliranoj umetnostidevedesetih godina, onoj koja je zaista unela novi jezik i donela novu estetiku, što ni za autoreove izložbe nije sporno, istovremeno stoji jedno stvaralaštvo koje pokazuje veoma naglašenekarakteristike socijalno stanja, vidnu idejnu angažovanost koja je ostala izvan zvaničnih tokova,koja nema potrebni pristup institucijama umetničkog sistema. Nasuprot hiperprodukcijiumetnosti osamdesetih koja je ispoljila apolitički stav do besmisla, socijalni žanr u ovojparalelnoj umetnosti odbacio je ispraznu strategiju neoizama. Dakle, izložbom Asocijalnoosiguranja identifikovan je još jedan ciklus na spirali starih problema - nasuprot esteticilarpurlartizma opet se u prilično zaoštrenoj formi pojavilo idejno angažovano stvaralaštvo."Prestupničke forme"Prema koncepciji dr. Ješe Denegrija i dr. Miška Šuvakovića nastala je autorska i studijskaizložba Prestupničke forme - Postmoderna i avangarda na kraju XX veka priređena u vršačkojKonkordiji. U njihovoj selekciji našlo je mesta 22 umetnika i jedan pozorišni projekattematiziranih u 11 poglavlja, uz dva uvodna teksta koji daju niz teorijskih i kritičarskih referencikojima je iščitavano složeno polje aktuelne plastičke produkcije. A gledaocima izložbe ičitaocima omogućeno je vrlo blisko praćenje značenja i strukture današnjeg vizuelnog jezika,odnosno, mnoštva njegovih plastičkih strategija i formalnih ishodišta.

130Denegrijeva teza naslanja se na već uobičajenu odrednicu za domaće stvaralaštvo tekućedecenije koje je definisano kao umetnost u zatvorenom društvu. Na suprot njoj, on ističe snažneprocese aktuelne kulturne globalizacije a prelamanje ta dva principa-sa svim posledicama kojepo naše stvaralaštvo otuda proističu, uzrokuje nastali formalni i semantički konflikt i područjuplastičkog jezika. Dakle, kakve mogućnosti stoje pred našom umetnošću, odnosno, kakva joj jesudbina u uslovima koji postoje u zemlji ratova, temeljne ekonomske destrukcije i političkekrize, totalne izolacije međunarodne zajednice, a pri tome (i uprkos tome), ona istovremenopokazuje jednu vanrednu vitalnost koja je dovodi u rang najprominentnijih fenomena sameđunarodne scene ovoga trenutka - pita se Denegri u svom tekstu. No iako su silom prilika nakoje ne mogu da utiču odsutni (uz malobrojne iznimke) sa scene globalnih zbivanja, umetnici ovesredine u odmaklim devedesetim misle i rade u skladu s idejama i osećanjima sopstvenogistorijskog trenutka, faktički su deo multikulturalne svetske umetničke situacije, s tim što u svomdelovanju prvenstveno i suštinski odgovaraju na specifične izazove koje im nameću duhovne imaterijalne koordinate njihovog postojanja - on naročito ističe na istom mestu. S druge strane,Šuvaković je i u ovoj prilici ostao dosledan svojoj poznatoj analitičnosti, sistematičnosti (uklasifikaciji fenomena najnovije umetnosti) a termin prestupničke forme odredio na ovaj način:danas (su) prestupničke i (kao) avangardne one strategije umetnika koje su kosmopolitske,internacionalne ili transnacionalne u ksenofobičnoj nacionalnoj kulturi, ali i one strategije koještafelajnoj slici prizora suprotstavljaju drastičnu materijalnu konfiguraciju koja se širi krozrazličite sisteme izražavanja. Indeksaciju transgresije (prestupa) u savremenoj i aktuelnojumetnosti Šuvaković je izveo u jednaest problemskih celina a u okviru naše teme značajna je onakoju je nazvao Umetnost i politika. Ovo je upravo tema današnjeg vremena, a postaje sasvimvidljivo da je ona zaokupila pažnju i usmerila stvaralačku volju mnogih autora koji su danas zanju živo zainteresovani. Autori izložbe odlučili su da u mnoštvu fenomena iz ove oblasti prikažuradove Balinta Sombatija - jednu celovitu prostornu, ambijentalnu instalaciju pod imenomRaskršća i Raše Todosijevića - zidni reklamni pano Restoran Sloboda kao najizrazitije primereetičke i ideološke angažovanosti naše recentne plastičke umetnosti.IV UMETNOST I ANGAŽOVANOST DEVEDESETIHMarina Abramović: "Balkanski barok"

131Razaranje ikona savremene kulture, uništavanje kodova vremena: civilnih simbola i znakovasadašnjosti, narušavanje podele u semantičkim poljima paralelnih svetova koji su karakterističniza postistorijsku epohu (i njenu postmodernu umetnost) koju baš mi imamo kao datu privilegijuda gledamo i preživljavamo na kraju ovog veka - šta više i milenijuma, učinila je da se istorijskicitati iz umetničke realnosti gde im je jedino mesto presele u našu evidentu, životnu stvarnost.Halucinatno vraćanje dobro poznatih mitova i legendi u naše živote koje smo ipak trebali upravokao istorijski narod da ostavimo tamo gde im je jedino mesto - u povesnim čitankama, postajenovi krvavi danse macabre, ne literarni već bukvalno krvavi Balkanski barok kako je to pokazalaMarina Abramović. Iz ovog htoničkog kazana, pravog pandemonijuma naših naravi, opet su seprelile najnovije slike mortalne realnosti - one kojih se svet civilizacije pokušava zasvagdaotarasiti. Monstruozni crveno-crni savez levog i desnog, crvenog i crnog socijalizma te crnog icrvenog fašizma postaje stvarnost koja zatamnjuje perspektive i oduzima budućnost mnogimgeneracijama. Fascinantni, antiratno angažovani performans Balkan Baroque MarinaAbramović je izvela na venecijanskom Bijenalu u okviru glavnog programa Buduće, sadašnje,prošlo.Taj njen bijenalski nastup ispunjen je političkim značenjima, dakako izraženim većpoznatim jezičkim formama koje je ona praktikovala od samog početka bavljenja umetnošću. Tiotvoreni estetički, etički i idejni elementi mogu se čitati i u horizontalnom (semantičkom)redosledu i u vertikalnom (hronološkom) nizanju unetih parametara. U vertikalnom -vremenskom pozicioniranju ovaj rad zadire u najdublju prošlost: onu koja barata iskonskim,arhetipskim, mitskim, primordijalnim impetusima zla koji se danas upravo na balkanskim,exjugoslovenskim prostorima intenzivno obnavljaju u još jednom krvavom ciklusu rata i on senalazi na drugom kraju ovog vremenskog niza. U horizontalnom - značenjskom ređanju idejatakođe se recikliraju traume rađanja i umiranja, drame ujedinjavanja i raspadanja, neprozirnostsmisla i besmisla... Ovaj i onako stravični balkanski vek izgleda da je morao sasvim prirodno izakonito da završi još jednim ciklusom masovnog ubijanja i razaranja - još jednim krvavimbaroknim pirom: Bloody Balkan Baroque. Smisaoni kapacitet najnovijeg rada MarineAbramović postavljen je upravo u tim atributivnim i simboličkim okvirima koji navode na idejuproćišćenja, na individualnu i kolektivnu katarzu.Zvonimir Santrač: "Balkanski voz (sudbine)"

132Usred opšteg jugoslovenskog rata, masovnih ubistava, razaranja, bede, opšte izolacije sveta kojaje pogodila treću Jugoslaviju vršački umetnik Zvonimir Santrač je zamislio i napokon uspeo1996. godine da realizuje jednu od zasigurno najupečatljiviji i najznakovitijih ikona ovogvremena - železničku kompoziciju koja se sastoji od pet posebno prerađenih vagona koje ubudućnost a neopozivo u kontrasmeru gura jedna parna lokomotiva postavljena na njegovomkraju. Ovu kompoziciju Santrač je nazvao Balkanski voz (sudbine) a ta monumentalna,pokretna, upravo putujuća skulptura spravom je u kritici proglašena umetničkim znakomvremena. U tekstu baš pod tim naslovom Ješa Denegri je, između ostalog, istakao i sledeće:A ukupni utisak cele ove (železničke i umetničke) "kompozicije" nosi neuporedivu ineporecivu sugestiju: direktnost, drastičnost, sirovost, grubost, brutalnost kakva prevazilazi svešto umetnička transpozicija može da postigne, a takav utisak postiže se tek kada predmeti imaterijali progovore sami po sebi, svim svojim fizičkim svojstvima, svojim telesnim prisustvom, aipak budu savladani i osmišljeni idejom, koncepcijom, energijom, ekspresijom svesne umetnikovei umetničke volje... No sugestija Santračevog voza moćna je ne samo zato jer se namećeenormnim dimenzijama predmeta, grubošću materijala, fizičnošćču prisustva u realnom isvakodnevnom prostoru (ne, dakle u galeriji nego na licu mesta, in situ, u ovom slučaju u vreviželezničke stanice). Ta je sugestija izuzetno jaka jer je ovo delo u stanju da na simboličnomplanu ponudi i probudi mnogobrojne sasvim određene referencije. I to referencije na nekedramatične sadržaje kao što su prisilna putovanja, nasilna preselenja, sve moguće represije itorture (od uvođenja ogromnog broja ljudi u logore i stratišta u vreme drugog svetskog rata donedavnih masovnih etničkih čišćenja...); sve, dakle, s neprikrivenim asocijacijama na prinudu,ugroženost, opasnost, na strah i patnju, mučenje i trpljenje, ukratko na sve ono katastrofalno ikobno što donose ratovi i njihove beskrajne neizlečive posledice.Kada se bude jednom pravila konačna rekapitulacija umetničke faktografije koja jeodslikala naše vreme devedesetih, uz Balkanski barok Marine Abramović Balkanski voz(sudbine) Zvonimira Santrača zauzeće svakako najistaknutije mesto. I ako je većina umetnikakoji su stvarali u toj dramatičnoj epohi bila dakako uznemirenih savesti, tek je mali broj imaopotrebu (a i hrabrosti) da o tim događajima koji su presudno kreirali našu sudbinu jasno inedvosmisleno prozbori autentičnim i monumentalnim delima, a tek ih je nekolicina koji su nakrajnje direktan način o tome svedočili za budućnost.Podatak da je sam Santrač imao i neposrednog ratno iskustva devedestih (sa direktnimsučenjem sa smrću i vrlo skupo plaćenom cenom) podiže uverljivost njegovog rada na izrazito

133visoku razinu. Brutalna ekspresija njegovog voza naše sudbine morala se temeljiti naneposrednom doživljaju koji je pri tome imao i direktne traumatičme posledice po samog autora.IZLOŽBENI PROJEKTIBalint Sombati: Postistorijski asamblažiUmetnička delatnost Balinta Sombatija imala je još od najranijih primera koji datiraju u kasnešezdesete godine izraziti najpre ideološki, a potom i otvoreno politički diskurs. Niz akcija iperformansa koje je on načinio pokazivali su stanje jedne specifične ideološke svesti kod onevrste angažovane umetnosti koja je direktnim govorom svedočila, ikonički obeležavala i kritičkitumačila svoje vreme. Koje je opet za vrlo kratak period iz stanja socijalizma sa ljudskim licemprešlo u nacionalsocijalističko stanje raspada, destrukcije, pervertiranja svih vrednosti odljudskih i etičkih do estetičkih i umetničkih. Pri tome, Sombati je uvek baratao sa najprisutnijimsimbolima koji su obeležavali taj trenutak. Ranije je to bila zastava Jugoslavije sa petokrakom iliportret Maršala Tita, kasnije bolnički ležaj i prolivena (sopstvena) krv po Ustavu, nekada su tobile ikone revolucionara radničkog pokreta (Lenjin), danas su to napušteni prostori sa rasutimstvarima, robom i uniformama, nekim simbolima na granici ruralnog i urbanog...Poslednje performanse ili ambijentalne postavke koje je Sombati načinio imajunajdirektniji zvuk postistorijskih asamblaža, dakle one povesne i umetničke forme koje su se nesamo u njegovom radu već i u realnosti susrele, preplele i izgradile jednu složenu umetničkucelinu koja je među najrečitijima u ovoj vrsti kreativno-političke aktivnosti. Ako se manifestacijepostindustrijske ere ovde jedva mogu nazreti postsocijalizam je u enormnoj ekspaziji, ako jerušenje Berlinskog zida označilo nastanak jedne potpuno nove civilizacije onda je taj trenutakovde označio ekspresno podizanje mnogobrojnih malih berlinskih zidova, ako je globalnakibernetička kultura Interneta praktično ovladala kulturnim svetom onda je njen pandan u našimuslovima propast svih tekovina ljudskog društva - od ekonomije do obrazovanja, od urbanizmado kulture... Balint Sombati poput osetljivih pojedinaca jedino u oblasti svoje profesije može dado kraja iskaže stav nemirenja i nepristajanja. Otuda je njegov ukupni umetnički angažmandanas postao isključivo jezivo opor, surovih prizora (auto)destrukcije i beznađa, haosa iprestupništva.Raša Todosijević: Umetnost = reklama

134Nakon konceptualističkih sedamdesetih kada je Raša Todosijević ponajbolje ispoljio svest otome u kakvom se položaju našla nova umetnost u odnosu na sistem u kome opstoji - i u kome jenajvažniji činilac, a taj položaj je bio krajnje ponižavajući u odnosu na zvaničnu umetnost, nalikovnu kritiku, institucije koje je opslužuju (galerije i muzeje), otkupnu politiku i medije, takvasvest ga je usmerila na neke od najradikalnijih kreativnih ponašanja tog perioda u jugoslovenskojumetnosti, došle su osamdesete koje su i u njegovom primeru pokazale jedan novi interes zaponovnu produkciju artefakta. Tada on menja strategiju i zauzima isto tako radikalni, ali sada izaoštreno ironični stav prema socijalnoj zbilji, položaju umetnika u novouspostvaljenojdruštvenoj hijerarhiji vrednosti (kada je nastao nezabeleženi prodor šunda i pompijertva); u tomperiodu počinje i da objavljuje kratke priče o umetnosti koje su među prvim menisfestacijamapostmodernizma u našoj umetnosti i stvara umetničke predmete koji poseduju evidentna estetičkasvojstva ali ona su sada potpuno drugačijih namera, poruka i ciljeva. Devedesete, napokon, unjegovom radu još jednom beleže zaokret u skladu sa dominantnim temama vremena ali i sapromenjenom ikonosferom svakodnevice. Pre svega onom koja se direktno tiče opšte ideološke ipolitičke realnosti.Glavna Todosijevićeva misao kreće se unutar svesti da se naše aktuelno društvo našlo naivici fašizma - kako je sam isticao. Taj opšti sindrom naravno da je zahvatio i osetljivo područjeumetničkog stvaralaštva, čak je izvesno da je baš tu nacionalsacijalizam u domaćoj varijantiproizveo i najveću štetu u zvaničnoj umetnosti, u institucijama koje se njome bave, u umetničkojkritici koja je postala estradna i plaćenička. Kulturna štetočinstva koja su načinjena najteže supogodila seriozne umetnike koji, poput samog Todosijevića nisu imali drugih sredstava zaodbranu sem vlastito stvaralaštvo. A u tim pokušajima i činovima samoodbrane radovi RašeTodosijevića zauzimaju jednu od najinteresantnijih i najuzbudljivijih pozicija.Firma Todosijević, baš kao u kakvoj reklamnoj manufakturi ili marketinškoj agenciji dosada je realizovala četiri reklamna plakata: Srborandže, Ubistvo i Cvet kanalizacije a RestoranSloboda je samo u jednoj prilici izveo firmopisac direktno na zid vršačke Konkordije (za izložbuPrestupničke forme). Povodom ovakvog oglašavanja Todosijević je rekao kako su oglasimaksimum do koga svest ovdašnjih ljudi može da dosegne, a uzrok tome su umetnici glupi kaotocila, a sami oglasi nastaju apsolutizacijom tuđeg idiotizma.Estetika Todosijevićevih bilborda nastala je kao nova vrsta kritike koja je našla mestanegde u praznom prostoru između postojeće kritike i umetničkog dela. I to pre svega kritikedruštvene stvarnosti a ne umetničke. Todosijevićevi reklamni panoi simuliraju na ironični i

135perverzni način i umetnost i robu, estetičku i propagandnu poruku, smisao i potrebu..., oni suhibridna vizuelna fiksacija ovog ideološkog trenutka prelomljenog preko nećega što ima prividsvega - umetnosti, dizajna, propagande.Čedomir Vasić: Govor istorijeOd kada se pojavio na umetničkoj sceni početkom sedamdesetih godina Čedomir Vasić je stalnoispoljavao ambivalentno shvatanje osnovnih estetičkih propozicija svoje epohe - i ranijih epohakroz koje je plastičko stvaralaštvo prolazilo a koje su ga iz nekih razloga kao stvaraoca naročitozanimale i podsticale na mentalno i kreativno delovanje. Tako je svih ovih godina s jedne stranevrlo vidljiva njegova zainteresovanost za žive problemske sklopove vizuelnog jezika onihsredstava koja je koristio, a iz čijih je striktnih medijskih odrednica već u prvoj fazi izlazio i svečešće supstituisao tzv. novim medijima - pogotovo videom, zatim instalacijama i ambijentima,elaborirajući teme i sadržaje svoje umetnosti mnogobrojnim postupcima unutar imanentnesemantičke ravni i izvedbene, upravo procesualne postavke.Već prva izložba: Klijina bašta održana novembra meseca 1992. godine u GalerijiULUS-a otkrila je jednu novu temu. Nju implicira sledeći citat preuzet iz Tukididove Istorije:Od pređašnjih ratova najveći beše Persijski, ali i on je brzo odlučen u dvema bitkama namoru i kopnu. Međutim ovaj rat toliko se odužio i Grčka je za to vreme toliko patnji podnela,koliko nikada nije u istom vremenskom periodu. Jer, nikada toliko zauzetih gradova nije biloopustošeno, bilo od varvara, bilo od međusobno zaraćenih strana (a bilo je i onih gradova gdeje pri zauzimanju promenjeno i stanovništvo), niti je ikada bilo toliko izbeglica i krvoprolića štozbog samog rata, što zbog nesloge...Dakle, veza je očigledno direktna sa aktuelnim ratnim zbivanjima na jugoslovenskompodručju devedesetih godina. Dramatična aktuelizacija teme u radu Čedomira Vasića pokazali sunjegovo suvereno vladanje nekim povesnim umetničim sadržajima koji mu efikasno pomažu daidentifikuje sa njima uporediva današnja zbivanja i to ne samo u domenu estetičkih formi već i udruštvenim te ideološkim procesima. Govor istorije u ovakvoj kreativnoj interpretaciji postao je igovorom našeg vremena.Zapravo sve ovo o čemu je dosada bilo reči sublimisano je u multimedijalnojambijentalnoj instalaciji Čedomira Vasića pod nazivom Put u Oz koja je tokom novembrameseca 1997. godine izvedena u Savremenoj galeriji Pančevo. Realni, egzistencijalno potvrđenpredložak ovoj totalnoj prostornoj postavci bila je istorijska kompozicija Paje Jovanovića Seoba

136Srbalja. Jedna njena replika čuva se danas u Narodnom muzeju u Pančevu i to je spona kojaukazuje na razlog zbog čega je ovaj Vasićev rad izveden baš u tom mestu. Na Jovanovićevojslici prikazana je kolona naroda predvođena srpskim Patrijarhom koji beži iz oblasti koje suponovo pale pod Otomansku imperiju u strahu od odmazde. Oni se kreću prema obećanoj zemljia kako će to kasnija istorija pokazati - to je bio samo još jedan od mitova nastalih u velikomstrahu za nacionalnu sudbinu. Ista tema se nalazi i u romanu Miloša Crnjanskog Seobe a citat nakoji Vasić ukazuje govori o tome da je Negde moralo biti nešto svetlo, značajno, pa treba otićitamo. Na ekranu televizora neprekidno pulsiraju samo dve slike: prizor sa Jovanovićevih SeobaSrbalja i isti prizor kompjuterski očišćen od ljudi - znači da je ostao samo prazni pejzaž. Lako jedovesti u vezu ovaj rad sa aktuelnim stanjem koje nas je snašlo nakom najnovije masovne seobekoja je u najnovije vreme dobila i adekvatni naziv - etničko čišćenje. O tom istorijskom usudu, otoj najnovijoj epizodi neprekidne serije koja se zove Istorija Srba Čedomir Vasić je dao jedanizvanredan i sa umetničke strane zanimljiv doprinos za razumevanje i tumačenje ovog, po svemusudeći, trajnog procesa na ovom prostoru.Rad koji je izveden za XX Memorijal naziva se Setna Nova 1970. On je pre svegaautobiografski podatak (o njemu ali i o nama), jedna realna životna činjenica koja govori osamom autoru, ali je po svojim ikoničkim, vizuelnim i semantičkim svojstvima istovremenopodignuta na opšti, aktuelni nivo brojnih individualnih migracija koje su se naročito tokomtekuće decenije intenzivirale. Ovaj postupak temelji se na smislu memorijalnog, na davanjuobeležja (nalik stećcima) pređašnjeg - onog što je ostalo kao konačni podatak i podsećanje nanekadašnje postojanje, na prošlu egzistenciju. Dakle, opet je izneto Vasićevo zanimanje zamigraciju, za nasilno ili dobrovoljno premeštanje pojedinaca kroz različite prostore, kulture,civilizacije... Ovaj problem koji je postao proces očigledno da će biti od trajnijeg interesovanjadanašnjih umetnika a ne samo ovog posebnog autorskog rada.Mileta Prodanović: Alegorije svakodneviceU opštoj preformulaciji i postavci umetnosi osamdesetih godina, jedna od njenih vidnijih osobinabila je i njena potreba da o spoljašnjoj, neartificijelnoj realnosti progovori jednim novimplastičkim jezikom. Neke estetičke podloge tom jeziku tražene su (i nalažene) u prošlosti, ali jeza većinu umetnika bila ipak presudno da se na njihovim delima vide jasni odblesci vremena. Ujednom, početnom periodu taj govor je bio govor alegorija, metafora, simbola i simulakruma, akasnije je, kako su se socijalne propozicije zaoštravale ne samo prema toj umetnosti već i prema

137ukupnom životu, on postajao sve direktniji, bukvalniji i banalniji. Taj razvoj se lako može uočitii u opusu slikara Milete Prodanovića. Njegov prvobitni rad u grupi Alter imago imao je nameruda formira jednu plastičku sintaksu koja je kasnije određena kao najvredniji doprinos u stvaranjujugoslovenske postmoderne. Ne menjajući zapravo taj kreativni idiom, Prodanović je udevedesetim, dakle u temeljno promenjenom životnom (političkom i državnom) ambijentu usvoje delo postepeno unosio metaforička svedočanstva vremena.Kao kruna tih nastojanja nastala je izložba sa nazivom Tama. Već polovinomdevedesetih znatno se intenzivirao socio-kritički angažman umetnika. Ako je i dotada onpostojao u blažim, aluzivnijim pojavama oko 1995. taj vid ekspresije postaje sve eksplicitniji,uočljiviji i prisutniji. Taj rasplet može se primetiti i u radu Milete Prodanovića. Budući da je ovajautor gotovo stalno bio senzibiliziran na ideološke, opštepolitičke tendencije koje su potresalejugoslovensko društvo, kroz razvoj njegovo likovnog dela (jer uporedo on se bavi i likovnomkritikom, književnošću i komentarima dnevnih kulturoloških zbivanja) prati se energičan porastangažovanosti. Prva izložbena manifestacija Prodanovićevog otvorenog, celovitog i zaokruženogstava prema društvenoj realnosti bila je upravo ta izložba održana 1995. godine u GalerijiULUS-a.Dobivši 1997. godine nagradu fonda "Ivan Tabaković" pri Srpskoj akademiji nauka iumetnosti za ostvarenje od izuzetnog značaja za razvoj likovne misli u našoj umetnosti, MiletaProdanović je stekao pravo na samostalnu izložbu u reprezentativnoj akademijinoj Galeriji.Odazivajući se tom pozivu Prodanović je koncipiao i realizovao jednu kompleksnu izložbu podnazivom Pohvala ruci koja je već do sada izazvala brojne kontroverze koje se nisu ticale samokritičkog prosuđivanja njegovog dela već su implikacije Prodanovićevog rada pokrenule i nekediskusije koje najdublje zadiru u aktuelne odnose, stanje i procese koji jasno odražavaju svenegativne vrednosne komponente ovdašnjeg likovnoumentičkog sistema, onog koji pretendujeda danas bude dominantan i arbitraran a zapravo je bez realnog pokrića. Njegova izložbapokazala je da je aktuelno čitanje ikona bremenito mnogim nejasnoćama nastalim usled opštegpada intelektualnog kapaciteta publike. Ovaj fenomen tek će biti istražen, ali je već sada očito darazumevanje i kritičko tumačenje stvarnosti zahteva posvećenost posebne vrste. Prepoznavanjeonoga što Prodanović radi zapravo zadire u najtanine tokove angažovane svesti koja se hrabro ipronicljivo odnosi prema ovdašnjoj svakodnevici.ULIČNI AKCIONIZAM

138Sve tri umetničke grupe - Škart, Ledart i Magnet, čiji je delovanje ovde izložen zasnivaju rad nanekolikim zajedničkim principima. Ponajpre, to je izmeštanje aktivnosti izvan državnihinstitucija i uobičajenih izlagačkih prostora (muzeja, galerija) i prelazak na uličnu umetnost kojapobuđuje znatno veću pažnji javnosti, dobija veću publiku a time je i medijski znatno atraktivnijai promovisanija. Zatim, služe se netipičnim umetničkim sredstvima kojima se privlači znatnoveća pozornost publike, provocira se njihova burnija reakcija i upečatljive se ostavlja trag uvremenu i prostoru. Njihovi radovi su prolaznog karaktera i oni se čuvaju samo na video ili fotodokumentaciji.Najzad, ovaj vid umetničkog angažovanja tipičan je isključivo za urbaneambijente većih gradova u kojima se najbolje vide pravi učinci razorne politike, siromaštva,propadanja, smrti... Njihove reakcije su takođe jedinstvene - odnose se na dnevne društvene iideološke procese i fenomene: od ratne drame do razaranja gradova, od kriminala dohiperinflacije, od gladi do siromaštva, od preživljavanja do smrti, od opšteg šunda doantiurbanizma, od ekologije do deponija, itd. čime je uvek obezbeđena potpuna aktuelnostznačenja njihovog rada. U njihovom sastavu, među stalnim i povremenim članovima nisuobavezno likovni umetnici, već i arhitekti, književnici, pa čak i neke profesije izvanhumanističke inteligencije.Škart: Poetika malih provokativnih formiOd 1990. godine dvojica studenata arhitekture - Dragan Protić i Đorđe Balmazović deluju kaogrupa Škart. (Uz njih povremeni ili stalni saradnici su Vesna Pavlović, fotograf, Boris Mladenov,kompozitor i slikar, Miloš Tomić, filmski i radio režiser, Andreja Leko, fotograf, Goran Petrović,arhitekta, Nataša Manojlović, organizator i tekstilni studio LUM.)Nasuprot velikim, bučnim nastupima umetnosti tokom tekuće decenije (ne bi li se makarmalo nadjačala zaglušujuća ratna galama totalnog razaranja) Škart je u svom svakodnevnomdelovanju praktikovao male, jedva uočljive provokativne forme javnih protestnih aktivnosti. Tioblici i metodi minimalističkog art-ponašanja neposredni su deo našeg živog i veoma agilnogurbanog andergraunda. Njihove brojne realizovane aktivnosti koji su se sastojale od akcijaplakatiranja grada do projekta Tuge (u raznim njenim oblicima - od potencijalnog putnika, panai pobednika do prijateljstva, porođaja i pušaka, na primer), dakle onih akcija koje imaju, podefiniciji, karakter neposrednog obraćanja masovnoj publici. Ali se u njihovoj realizaciji,paradoksalno, ove aktivnosti iskuljučivo odnose prema slučajno izabranom pojedincu -prolazniku sa kojim se uspostavlja mali, neposredni, prisni dijalog.

139Kada je Mileta Prodanović 1994. godine istakao kako Rad grupe ŠKART jeste pokušajuspostavljanja novog humanizma u vremenu koje brine samo za kolektivitete, pojedinačan,intiman iskaz naspram gomile, to je zapravo značilo da je u tom vremenu, usred rata, totalnedrame i opšte nemaštine jedna mala grupa mladih stvaralaca, zapravo umetnički par prigušeno,ali dovoljno glasno i energično na ultra-frekventnoj talasnoj dužini, dakle tihom snagom,ponudio jedan individualni odgovor i otpor, znak aktivnog komentara i akcije koja nije nasilnaveć intelektualna i mentalna. Ta duhovna i kreativna oaza, sasvim po ugledu na samoizolaciju, uprvom trenutku baštinila je na jednoj od brojnih margina lokalne andergraud-urbane kulture, alise vremenom već sredinom devedesetih transformisala do zapažene umetničke pojave koja jepočela da ostavlja sve dublje tragove u zatečenom socijalnom i ideološkom ambijentu.Njihovo učešće na izložbama kakve su bile Privatno - javno ili Novinari u mračnimvremenima pokazalo je da je Škart poprimio jednu vrlo specifičnu i respektabilnu osobinu koja jeveoma dobro bila uočena. Ona je i valorizovana kao adekvatno radno defenisani oblik kreativnogponašanja u zatečenom ambijentu sa, za umetničko stvaralaštvo krajnje nepovoljnim uslovima.A održati se u takvim uslovima poseban je fenomen, pri tome, kako smo videli sa malim, tekprimetnim formama rada i diskretnog ponašanja. Tome je doprinela i njihova radna strategijakoja je stajala potpuno naspram tada dominantnih procesa karakterističnih za high-techumetničku produkciju. Manufaktura Škartovih radova simbolički je ukazala na još uvek vidnu,ali sada i nešto pojačanu, potrebu da se umetnici u samom činu stvaranja artefakta vratedirektnom radu sa materijalom koji je budući potisnut novim tehnologijama, počeo da sezaboravlja. Ukupno gledajući, fenomen grupe Škart označio je jedan krajnje neuralgični trenutaku našoj političkoj stvarnosti tokom devedesetih godina na koji su oni reagovali neposrednomstvaralačkom aktivnošću ispunjenom mnogim simboličkim sadržajima koji nisu obavezno biličitani kao politički angažovani ali su istovremeno davali ipak dovoljno podataka o sebi kao oposvećenosti koja je duboko zadirala upravo u ideološko stanje vremena.Ledart: Zaleđena zbiljaGodne 1993. Osnovana je novosadsko-beogradska grupa Led-art u čijem se najaktivnijemnukleusu nalaze Nikola Džafo (slikar), Dragan Živančević (slikar i grafički dizajner), DragoslavKrnajski (skulptor), Goran Denić (grafičar), Vesna Grginčević (pisac), Nebojša Milikić (geolog)

140i Srđan Večjović (fotograf). Njihovo objašnjenje razloga postojanja grupe ovako je bilo: Led artje pokretačka snaga. Kreativnost kao metod otpora i prevazilaženje nastale situacije. Stvaranjeuprkos svemu... Koristi neprirodne uslove (temperatura -20 c) i promenu agregatnog stanja(voda-led-voda) kao metod umetničkog delovanja, a Džafo je na samom početku njihovog radaisticao sledeći paradoks: Da ne bi nestala toplina nastala prilikom rađanja dela, potrebni suzamrzivači!Iz ovih iskaza vidljivo je da Ledart deluje kao simboličko - smrznuto ogledalo ovdašnjeledene stvarnosti. Njihova smrznuta umetnost pojavljuje se kao ekvivalent zaleđenoj realnostivremena opšte bede, propadanja, životarenja u zemlji koja upravo tada nije bila u ratu. Ledart jeu svojim brojnim akcijama isticao i otvorene antiratne i antinacionalističke poruke koje čitamo upratećim tekstovima njihovih izložbi i nastupa. Uz to, već se iz samog naslova da naslutiti, a to jepotvrđeno i nekim od njihovih aktivnosti, kako su snažno zainteresovani za probleme ekologije,polucije (fizičkog i duhovnog sveta), uništenja prirode kao metafore uništenja kulture iumetnosti.Hronoligija nastupa Ledarta kao naj značajnije događaje zabeležila je mnoštvo akcija.Prvi nastup bio je u Beogradu 1993. godine pod nazivom Zamrznuta umetnost. Izložba u jeodržana u jednoj hladnjači parkiranoj ispred Doma omladine a prateći komentar je isticao:Novonastali društveni uslovi protumačeni su kao promena agregatnog stanja vode što je biometaforički opis najcrnje godine u ovoj deceniji: ovime su oni iscrtali delikatnu liniju koja jedelila smrt i hibernaciju, fizičko uništenje i zaleđeno stanje koje treba da omogući dugotrajniopstanak, ali i agoniju umiranja. Na - 20 stepeni Celzijusa svoje radove izložili su RašaTodosijević, Jovan Čekić, Dejan Anđelković, Jelica Radovanović, Mileta Prodanović, MrđanBajić, Dragoslav Krnajski, Talent, Nikola Džafo, Vera Stevanović, Darija Kačić, Vesna Pavlovići dr.Zatim je priređen niz akcija: (Pre)potom u Novom Sadu 1993. (nerealizovano), odnosno,izveden u dva dela - kao Javni rad i Potop. Art kuvar u Beogradu 1993. proizašao iz jedneUredbe republičke Vlade kojom su propisane mesečne količine osnovnih životnih artikala poglavi stanovnika : 6,25, kg brašna, 0,5 kg šećera, 250 gr soli, 750 gr ulja, 500 gr deterđenta (ilijedan sapun za panje)..., a tom prilikom načinjeni su bili brojni recepti, na primer, Dobro čuvanihleb, Univerzalna srpska smesa, Klin čorba 'Pet do 12', Ledene bombe od jagoda za četiriklipana. Kao svojevrsni kulturno-terapijski akcionizam Ledart je u beogradskom Centru zakulturnu dekontaminaciju od 1995. godine izvodio sledeće akcije: Stolica, Ko was šiša, Zastave,

141Art aid, najzad, Dan leda (Bekstvo iz Centra) kao finalni događaj u ovom umetničkom prostorukoji se pojavio kao alternativa uništenom oficijelnom kulturnom institucionalnom sistemu (poputNarodnog pozorišta, Muzeja savremene umetnosti, itd.).Posle bekstva usledila je turneja pod imenom AJ SAD - opasuljivanje koja je obuhvatilaKragijevac, Užice, Čačak, Valjevo, Zrenjanin, Zaječar, Niš i Novi Sad tokom 1995. godine, atokom Studentskog protesta 1996/1997. nastale su akcije: Predsednikov S.O.S, Rekonstrukcijazločina (izvedena posle incidenta na Brankovom mostu u noći između 3. i 4. februara kada sudemonstranti najpre poliveni vodom, a potom brutalno pretučeni). Iste godine izvedene su akcijeDeponija u Beogradu i Nišu, a ove Službeni put - Rekonstrukcija zločina u Nišu, Zrenjaninu iPrišini. Poslednji street-art Političari na asfaltu izveden je u Novom Sadu sredinom 1998.godineOpšte mesto svih navedenih aktivnosti, akcija, radova, performansa i izložbi Ledartafokusira se na njihovu u osnovi protestnu umetničku delatnost koja snažno animira javnu pažnju,energično deluje na posmatračev mentalni i emocionalni sklop te u njemu izaziva neophodnu iočekivanu reakciju bunta i otpora.Magnet: Protestno ponašanjeU Beogradu od 1993. godine deluje umetnička grupa Magnet čiji je osnivač, vođa i glavniideolog student književnosti Miroslav Nune Popović. Grupa je postala poznata po seriji javnihumetničkih radova pod opštom odrednicom street-art koji su označili visoki stepenprovokativnog kreativnog angažmana koji istovremeno ukazuje i na jedan izrazito složenisadržaj sačinjen od ideoloških, etičkih i estetičkih komponenti nezabeleženih u novijemjugoslovenskom stvaralaštvu.Njihov prvi ulični hepening izveden je aprila 1996. godine pod nazivom FaluSerbia bioje prilika da zatečeni posmatrači u centralnoj beogradskoj ulici osete i pomiluju stvaralačku moćSrbije. A ona je simbolizirana falusom na kome je bila zakačena fotografija tadašnjegpredsednika Srbije. Ova protestna akcija prekinuta je u toku izvođenja policijskomkontraakcijom u kojoj su članovi grupe prvi put uhapšeni. Projekat ovog ulično-pozorišnogperformansa bio je prva manifestacija u devedesetim godinama, dakle vremenu neposrednonakon jugoslovenskog rata i embarga svetske zajednice, žestokog otpora ovih mladih stvaracaprema zatečenom kulturnom i umetničkom stanju jednog društva tada lišenog bilo kakvepozitivnije idejnosti.

142Potom je usledila serija akcija izvedenih ispred vodećih srpskih institucija iz različitihkulturno-umetničkih i informativnih oblasti. Poslednja Tajna večera priređena je maja 1996.kraj Srpske akademije nauka i umetnosti nedvosmisleno je otkrila njegove progresivne, dakle uosnovi one ideje koje su karakteristične za evropske mladalačke (umetničke i društvene) pokrete.Mesto održavanja ukazalo je gde se zapravo institucionalno inauguriše zvanična kultura iumetnost, a naravno i sve ostale vrednosti iz drugih oblasti socijalnog života nacije. A ispredzgrade državne radio-televizije istog meseca razbio je jedan televizor iskazujući revolt zbogpogubne propagande centralne režimske televizije u vreme opšteg jugoslovenskog rata.Performans je nazvan Otkrovenje ukazavši na neophodnost okončavanjainformativno-obmanjivačke službe masmedija. Ovaj protest protiv izrazite info-manije jošjednom je locirao glavnog sejača propagandnog otrova i raspirivača mržnje svih vrsta: od etničkei političke do estetičke i umetničke. Posle te izvedene akcije uredno su pokupili ostatke uništenogtelevizora i od njih je vođa Magneta Miroslav Nune Popović načinio još jedan rad koji je nazvaoSrpska noćna mora. Implikacije ovog konačnog, dakle, završnog dela koje ima konstantneformalne i semantičke osobine mnogobrojne su i mogu se identifikovati i čitati najdirektnije uokviru njihovog dosadašnjeg aktivizma.Nakon jednogodišnje pauze grupa je nastavila aktivnost juna 1997. godine sa projektomRekvijem za Srbiju. Akcija je održana na danas sigurno najneuralgičnijem mestu - predkancelarijom predsednika Srbije. Uz ogromnu zaklanu svinju na kojoj je pisalo Srbija,nameravao je da preda i sledeću poruku:Gospodine predsedniče Miloševiću, Zaklali ste Srbiju i sve u njoj: život, umetnost, nauku,kulturu, privredu, ekonomiju, školstvo... pravdu i poštenje. Ništa nije ostalo. Poklanjam vam ovuzaklanu svinju duboko uveren da na taj način jasno predstavljam svoje gore navedeno mišljenjeo konkretnoj posledici vaše vladavine Srbijom. To je moj rekvijem za Srbiju...Ovaj svojevrsni umetnički krik naznačio je da se jugoslovensko društvo našlo na samomdnu jedne višegodišnje agonije. Naravno da je ova izuzetno otvorena i oštra provokacija ponovomorala da izazove reakciju policije koja je uhapsila vođu grupe Nuneta Popovića. Istog mesecaizvedena je i akcija 88 jaja za novu opozicionu vlast kada su članovi grupe Magnet jajima gađaliSkupštinu grada koja je nešto ranije postala opoziciona. Na ovom mestu je načinjen značajanobrat od entuzijazma prema skepticizmu i od blagonaklonosti prema sumnji. Taj rad je pokazaopuni smisao političkog angažovanja grupe bez presedana u jugoslovenskoj savremenoj

143umetnosti. Pri tome, očigledno je da oni u suštini ne pravi ustupke kada su u pitanju osnovneslobode - od političkih i individualnih do striktno umetničkih.Z A K L J U Č A KNa karti mnoštva zbivanja u plastičkim umetnostima locirali smo ovom prilikom jednokarakteristično vertikalno (vremensko) kretanje koje je formiralo osnov i jedinstven semantičkikrug koji je ispunjen praktično mnoštvom nepovezanih zbivanja, fenomena i ličnosti. Drugokretanje je horizontalno (fenomenološko) i za ovu izložbu bilo je dovoljno da se registrujenekoliko najizrazitih pojava koje takođe sačinjavaju polje unutar koga je dakako mogućeidentifikovati i neke druge autore koji svojim delom ili delovanjem manjeviše otvoreno iliduboko zadiru u tematsku oblast kojom se upravo na ovom mestu sa vanredno opravdanimrazlozima bavimo.Kroz najuverljivije primere u ovoj vrsti stvaralaštva ukazali smo na nekoliko načinaangažovanog umetničkog rada ili ponašanja u devedesetim godina. Ovaj niz fenomena formiraznačajnu gradaciju koji postoje među njima: od metaforičkog govora do brutalizma uličnihakcija, od simulakruma kamernih ambijenata do monumentalnih pokretnih ready maid-a, odpovesnih alegorija do zaleđenosti aktuelnog trenutka... Svako od njih, s druge strane direktan jeodgovor na dramatične izazove ovog krajnje opasnog i ideološki neartikulisanog vremena.Jugoslovensko postsocijalističko društvo nije izgradilo stabilne ustavne, političke, ekonomske,edukativne, kulturne i ostale parametre (koji definišu jednu civilizovanu zajednicu) te je stoga upunom zamahu upavo sada jedno opšte socijalno rastrojstvo koje pojedinca dakako i umetnika,pripadnika takve zajednice čine nemoćnim. Ono što ipak ostaje kao poslednja mogućnost jeaktivni otpor zatečenom stanju, napor i hrabrost da se pruže jasni znaci nemirenja i nepristajanja.Ova izložba pokazuje, nadamo se, tu slojevitost: s jedne strane ona je pregled, opis i komentarone vrste savremenog jugoslovenskog stvaralaštva koje je na vlastiti estetički nivo podiglo injene etičke komponente potpuno ih izjednačavajući u vrednosnim kategorijama, s druge, za ovupriliku izneti primeri vrlo aktivno deluju u odnosu prema socijalnoj i kulturnoj zbilji. A na tomnadasve osetljivom i (po stvaralaštvo) opasnom ukrštanju stoji jedna od danas najvažnijihumetničkih građevina čiji su najviši spratovi već zašli u naredni milenijum. Na samom njenomvrhu, može biti, stoji jedan novi svetionik koji se tek nazire a koji ima izgleda da postane našomnovom Nadom.

144Umetnost i angažovanost devedesetih, XX memorijal Nadežde Petrović, Galerija NadeždaPetrović, Čačak, oktobar-novembar 1998., (pred.kat.)

145III VREME REPRESIJE I OTPORAProtiv tame - Sloboda za MakijaU galeriji Saveza za Promene, Građanski Otpor u Valjevu, na istorijski dan (SPS-ovkongresni 17. februar), okupio je dvadesetak tamošnjih umetnika na zajedničkoj izložbiprotestupod sloganom Protiv tame - Sloboda za Makija. Različitih poetika, stilskihopredeljenja, likovnih shvatanja u mnogim medijima (slike, crteži, fotografije, plakati, ikone,stripovi, karikature, te literarno-poetskim performansom na otvaranju), valjevska alternativnascena načinila je jedan, po vladajući poredak neprijatan, ali publici zanimljiv, značajan inadasve slobodoumni događaj posvećen njihovom utamničenom sugrađaninu i umetnikuBogoljubu Arsenijeviću Makiju,Bilo je očigledno da se umetnici Valjeva, i ne samo oni, pokazujući to na najotvorenijinačin, nisu uplašili aktuelnih pretnji vlasti već upravo suprotno - da su spremni nanajdirektniju borbu ne samo za oslobađanje jednog stvaraoca - koji već pola godine bezkrivice (i pravosnažne presude) čami u pritvoru prkosno odbijajući inicijative zapomilovanjem, uz to u takvom zadravstvenom stanju koje iziskuje najhitniji medicinskitretman a ne najsurovije utamničenjeValjevo je jedan od preostalih bastiona SPS-ovskog režima pa je tim značajniji ovajkolektivni čin umetničke demonstracije otpora represiji kojoj nisu izloženi samo poznatiumetnici (sa zaprećenim ili već sprovedenim zatvorskim kaznama), u ovom slučaju stvaraocipoput Makija, Flore Brovine, Bobana Miletića Bapsija, Miroslava Nuneta Popovića, već ibrojne nevine žrtve računajući i maloletne Albance. Ovome treba dodati i najnoviji talasprogona aktivista studentskog Otpora, direktne pretnje novinarima i profesorima kojima sutakođe jasno upućena upozorenja - čak i ona opasna po život ili su pak podvrgnutinajrazličitijim svakodnevnim ucenama kojima su sklone, istorija to stalno pokazuje (ali šta tovredi lošim đacima) jedino diktature koje i same uviđaju da im se kraj sasvim približio.Republika, br. 232, 1-15. mart 2000.

146Otpornost OtporaNa krajuOdgovor je otpor!U sve češćim primerima jugoslovenskih stvaralaca fenomen istovremene estetičke i etičkeangažovanosti se sve redovnije može identifikovati. Jedan od njih videli smo na izložbi DejanaAtanackovića pod naslovom "Perfect Future" nedavno održanoj u Centru za kulturnudekontaminaciju.Atanackovićev CV kazuje da je ovaj Beograđanin (rođen 1969) umetnički obrazovan uBeogradu (Škola za industrijsko oblikovanje), Milvokiju (SAD, Visoka umetnička škola) iFirenci (Akademija lepih umetnosti na odseku za slikarstva), da izlaže od 1992. a samostalno od1994, između ostalog i u Firenci, Vršcu, Novom Sadu, Beogradu i dr. Iz ovoga se otkriva punismisao povezanosti njegovog kretanja, upravo istinski kosmopolitizam, po mestima školovanja iumetničkog delovanja u jednu usaglašenu iskustvenu komponentu u radu pune i zaokruženeautentičnosti.Mogući su mnogi i posve različiti odgovori na izazove koje sadašnje društvo, kultura itehnologije stavljaju pred estetičku i etičku svest umetnika. Jedna od ključnih i najopštijihodrednica koja ukazuje na način aktuelnog oblikovnog ukrštanja ovih područja jeste crossover -čime se indukuje da su ona istovremeno dovedena u jedinstvenu estetičku ravan ali i da su timenjihovi identifikacioni kodovi uzglobljeni i preneti u jedan novi (drugačiji!) artificijelni fenomen.Ponovo se odigrava dobro poznata i, tokom duge povesti umetnosti potvrđena, stalna povezanostčvrstim estetičkim linijama spoljašnje ikonosfere (sa njenim dominatnim formama i sadržajimakoji joj daju "izgled") sa onim oblikovnim izrazom za koji se odmah (kroz kritiku) ili neštokasnije (kroz teoriju) utvrdi da je postao plastičkim znakom epohe.Izložba, ili pak prezentacija rada sa ironičnim i iritirajućim nazivom "Savršenabudućnost" Dejana Atanackovića sastojala se iz tri segmenta: nekoliko minijaturnih svetlosnihkutija izrađenih po uzoru na reklamne bilborde, posedno izrađenom CD-romu koji se mogao"pretraživati" na postavljenom kompjuteru i "projekcije" osnovnog rada na velikom platnu. Utehnloškom pogledu očigledno je da smo se suočili sa primerom upotrebe, pri čemu se moraistaći - sjajnim i ubedljivim, medija ekranske, računarske i tehno-kulture. Emitovanje ovog radaprotiče u potpunoj tišini čime se pažnja gledalaca fokusira na vizuelni i semantički kompleks:

147njegove montaže u vidu elektronskih fotografija i kompjuterskih slika dograđene su određenimdekontekstualizovanim parolama - kratkim, direktnim iskazima. Atanacković zapravo miksujeslikovne i verbalne idiome koji se masovno i silovito emituju u našem današnjem okruženju.Ovaj njegov rad ima i naslov "Screen savers 3" čime se ukazuje na tehnološko poreklo i najedan kontinuirani kreativni koncept koji se pretvara u mali radni ciklus. Autor je jednomprilikom istakao: "Moj screen saver potpuno je antikomercijalan i antipropagandan", mada jenajočiglednije da u postupku upravo koristi striktni komercijalni i propagandni diskurs.Specijalnom, "neautorizovanom" preradom prizora i reči Atanacković nas direktno uvodi upodručje primene umetničke, masmedijske, kulturološke i socijalne manipulacije koja jedoživljava kao najkarakterističnija za ovdašnju političku i propagandnu javnu sferu. Gotovo daovi radovi imaju, zanemarujući njihovu tehnološku strukturu, istu komunikacionu svrhu i efekatkao grafiti-art u striktno urbanom području koji se takođe direktno obraćaju masovnoj publici.A tu su dominatne nekolike teme kojima se on bavi, poput: efekti politike, posledicemasmedijske (aktivne i pasivne) manipulaciji i posebno omiljena kod mladih umetnika strategija"ideologije zavođenja". Uz scene nasilja, represije, diskriminacije temeljnog ljudskog prava naizražavanje, Atanacković upisuje preuzete slogane koji liče na propagandu (političku iekonomsku) i tako uređeni oni se putem postavljenih panoa i plakata izlepljenih na javnimmestima, Interneta ili galerijskih radova emituju kao čista autorska poruka upakovana uhipermodernu ambalažu advertajzinga.Ovde se nastoji da se što žešće podstakne emocionalna (i intelektualna) reakcijaposmatrača čiji su odbrambeni mehanizmi naročito u totalitarnim društvima znatno oslabljenidelovanjem snažnog propagandnog pritiska. U tom, svesno projektovanom i realizovanompolitičkom i ideološkom okruženju primalac poruke gubi moć rasuđivanja i tada nastupaočekivani trenutak političke (ili komercijalne) manipulacije kada je moguće sa njime činitiaposlutnu svaku potrebu prisilu - bez uslova za ikakav otpor. Zbog ovoga rad "Savršenabudućnost" Dejana Atanackovića primljen je kao direktna posledica indentifikacije njegovihsadržaja u današnjem vremenu a ona je pak samo pretočena reklamna poruka za koju je kaoparadigmatični uzor uzeta nacistička propaganda koja je na ovom polju dala najopipljivijerezultate u periodu pred Drugi svetski rat. Ova izložba-projekat dobila je time vid svojevrsnekulturne dekontaminacije (u savršenoj saglasnosti sa institucijom u kojoj je priređena).U toku je epohalno traženje novih puteva obraćanja novom konzumentu umetnosti odkoga se očekuje odgovornost i kritičnost prema emitovanim-primljenim porukama koje ga

148svakodnevno bombarduju. Njihov delatnik u ovom slučaju je jedan mladi umetnikvisokomoralnih načela, uznemirene savesti i hrabrosti vlastitog angažovanja (po ćemu ulazi unajuže jezgro potpuno posvećenih autora devedesetih godina u Jugoslaviji). A tehnički ioblikovno majstorska prožetosti tema epohe i supernove tehnologije u primeru rada DejanaAtanackovića ukazuje da se pojavio autor koji ne samo da savršeno vlada tim jezikom već i da jespreman da se upusti u rizične postupke socijalnog kriticizma kao vida otpora zatečenom stanjukome se na dramatičan način sužava prostor delovanja. Time se, naprotiv, proširuje iupotpunjava krug onih za koje je upravo danas jedini relevantni odgovor - Otpor!Otpornost "Otpora"Posle Julovske uzurpacije organizovanja proslave dočeka 2000. godine, poslednje u ovomveku i milenijimu (mada ona spisateljica dnevničkih pabiraka i ruski akademik uporno tvrdikako njome započinje Treći milenijum, a njeni politički poltroni to elementarno neznanjenedostojno jednog profesora univerziteta, poput papagaja ponavljaju i time dokazuju da im jeosnovna i smišljena zadaća zapravo temeljno "zaglupljivanje" sopstvenog naroda) i toistovremeno na dva centralna gradska trga (a videli smo u kakav se neukus ona pretvorila -upravo prema tačnoj meri osećanja za vreme i mesto u kome oni jedini i "žive"), Skupštinagrada je odlučila da u ovom kritičnom momentu ne zateže političku situaciju, da zasad neulazi u "uličnu" konfrontaciju sa vladajućim režimom na taj način da ona priredi dočekpravoslavne Nove godine. U poslednjem trenutku iz neobjašnjenih razloga, ovog za njihneumesnog posla koji im nikako nepripada (ali ga shvatamo isključivo kao nažalostneprikladan povod za još jedno javno manifestovanje idejnog programa) prihvatila seantirežimska studenstska organizacija "Otpor". Šta više, ta promena je i nerazumljiva, jer štaoni da dvadesetak i manje godina ("komjuterska generacija", "pripadnici internet-civilizacije")treba da imaju sa anahronizmom zvanim pravoslavna Nova godina. Da li je baš njima trebalada zapadne ova "čast" i iz kojih razloga?Odgovora na ovo pitanje ima više. Prvi je da svakako dominira podela u "Otporu" namnoge struje iz najrazličitijih razloga: liderskih, surevnjivih, marketinških, posebno iideoloških te političkih što je naravno uzrokovalo da se aktuelno vođstvo "Otpora" odluči zaorganizovanje ovakve svečanost za jednu radikalnu, proevropsku studentsku organizaciju.Primećen je takođe i izostanak onih koji su i započeli "otpor" u ovoj formi vrlo hrabro,

149agresivno i opasno po njih same reagovanje represije režima (uz policijske progone i torture uprvom trenutku što su oni vrlo dobro osetili na vlastitoj koži).Pitanje je takođe i šta su oni u tim godina mogli za proteklih deset godina (dakle odvremena kada su "progledali" u realni, spoljašnji svet) da vide od njega vide, da se uvere unjegove osobine i prednosti u odnosu na autarhična, zatvorena društva u kome sami žive i okome nažalost jedino nešto znaju. Otežana putovanja u svet (zbog izolacije države čiji sustannovnici, vrlo otežanog dobijanja viza za putovanja, a da ne pominjemo i materijalneoskudice koje ih onemogućavaju da uopšte negde odu izvan zemlje) usmerilo ih je jedino na"virtuelni" izvor informacija i pogled u veliki svet posredstvom Interneta i e-meila, što jedakako samo pomoćno sredstvo za razumevanje tog sveta ali nikako i dovoljna zamena zaneposredna iskustva direktnog suočavanja sa njim i realnim odnosima koji vladaju ucivilizovanom delu čovečanstva.Najzad, šta su mnogi od njih mogli da nauče od profesora kakvi su Štambuk, R.Marković, M. Marković, Rosić, Teodosić, Marojević, Laban, Ivković i mnogih drugih sličnihnjima koji im u glavu usađuju isključivo lojalnost prema vladajućem režimu kao jedinomuslovu za zadovoljavanje njihovih ambicija, za profesionalno napredovanje (stipendije,akademski uspon) čak i za egzistencijalni opstanak (dobijanje stanova, dobro plaćenihposlova ili državnih apanaža za one najposlušnije).No, oni su ipak naslutili da nikako ne smeju da ponove neukus sa dve nedelje ranijeorganizovanog dočeka. Otuda su spretno načinili izbor "Heroja Otpora" pronalazeći ih (uzpomoć ankete među građanima) među pojedincima, institucijama i gradovima. Premanjihovom izboru najotporniji fakultet tokom 1999. godine bio je Filološki, najotpornijiprofesor (u velikoj konkurenciji) Srbijanka Turajlić, najotporniji novinar - utamničeniNebojša Ristić, najotporniji pojedinac - utamničeni živopisac Bogoljub Arsenijević Maki,najotporniji grad - Leskovac, najotporniji mediji - ravnopravni dobitnici su 22 nezavisneredakcije iz beogradskih medija i onih u unutrašnjosti Srbije. Međutim, ispalo je sporno da lije najotporniji kulturni radnik tokom prošle godine bio baš Voja Brajović (čini seneopravdano i čak bez dovoljno ubedljivih argumenata jer je svakako baš u ovoj grupi bioznačajan broj "otpornih" pojedinaca poput Ivana Čolovića, Borke Pavičević, VideOgnjenović, Mlađana Dinkića i mnogih drugih koji su pokazali kudikamo značajnijuantirežimsku aktivnost). Posmrtno priznanje dobio je Slavko ]uruvija, a specijalne nagradevladika Artemije i Momčilo Trajković kao i svi vojnici poslednjeg rata. Nagrade su bile

150bronzane statue stegnute pesnice što je dobro odabran vizuleni i simbolički znak ove"Otporove" akcije.U programu su nakon dodele nagrade učestvovali jedino bubnjari (i vokalna grupa)Dragoljuba Đuričića, što je takođe bio izraz potpuno oprečnog razumevanja pobunjenihstudenata vremena u kome žive za razliku od njihovih "pinkovskih" i "kulovskih" kolega izJula.Očigledno je da je potrebna (u politici pre svega) smena generacija ali svakako neonima koji su se obrazovali kod pomenutih profesora, već intelektualno i moralnoemancipovanih slobodnih akademskih građana koji će vrlo brzo preuzeti vođenje ove države.Zbog toga se nikako ne možemo pomiriti sa utiskom kao je ova "poslava" prikazala Srbijukao "grobno mesto" (kako reče Nikola Barović, iako to nije sasvim netačno) na kome sejedino mogu održavati parastosi i in memorijami, na primer onakvi kakav je poputsvojevrsnog proglasa pročitan na samom završetku:"Srbijo, šta za teme znače ova imena (ilustrovana fotografijama brojnih mladih ljudikoje su emitovane na video-bimu na potpuno zamračenom Trgu republike uz koji se samo udaljini na jednom bilbordu moglo pročitati "Love"- prim. J.D.)? Srbijo da li znaš ko su oviljudi? Gladni, prebijeni, zatvoreni, opljačkani, poniženi, iznevereni, oterani, ubijeni... mrtvi.Srbijo da li imaš razloga za slavlje? Znamo da ga nema, jer smo osećali smrt deset godina.Koliko godina? Jednu i još jednu. Još jednu? Koliko? Želimo život, toliko da su mnogižrtvovali sebe za nas. Koliko ste takvih poznavali. Želimo da ih se setimo, zato što poštujemonjihovu žrtvu. Zato sada hoćemo sebi da obećamo život, zbog njih i zbog nas. Život za koji ćesvako od nas morati da se bori i da da deo sebe, život a ne smrt, ponovo, uvek. Srbija nemarazloga za slavlje i zato vas molimo minut ćutanja za sve njih i nas. Sada idemo kući, našodlazak je poruka za Srbiju, ove godine život konačno mora da pobedi. Da ne bude višežrtava, da ovo bude poslednji minut ćutanja, da poručimo svima - ovo je ta godina."Zaprepašćujuće je, s druge strane, da nije bilo pominjanja zatvorenih i progonjenihjugoslovenskih Albanaca (čak ni onih maloletnih), kakvi su na primer, doktorka i pesnikinjaFljora Brovina i mnogi drugi koji takođe bez krivice čame u srpskim zatvorima. Ovaj propustveć govori o ozbiljnim pukotinama koje se nažalost vide čak i u "Otporu". No, ideja dočekakao komemoracije naravno da je imala uz loše i neke dobre strane. To je svakako jesmirivanje strasti prisutnih nasuprot monstruoznom svečarenju uobičajenom za JUL iMinistarstvo kulture koje nije pokazano samo ovom prigodom već u mnogim prilikama

151tokom prošle godine u trenucima masovnih pogibija mladih. Dakle, ovaj osvešćeni deostudentske populacije razumeo je da je ovo vreme bez ikakvog razloga za svečanosti bilo kojevrste i sa bilo kakvim povodom. Nakon svega publika se sa pomešanim osećanjimarazilazalila nakon ovako koncipirane "proslave" i poslate "poruke".Za kraj još jedno neprijatno ali i neophodno pitanje: da li je ova "frakcija" koja sadadominira "Otporom" zaista dovoljno otporna, tj. da li je dovoljno svesna ozbiljnih izazovavremena koji su neposredno pred nama? To ćemo ubrzo videti! Kako kod bilo: (i) sa OtporomBiće promena.Rebublika, br. 232, 1-15. mart 2000.

152Demonstracije prkosaUz pojačanu represiju značajno se povećava i stepen otpora na raznim planovima: odmedijskog, preko edukativnog sve do kulturnog i umetničkog. I to ne samo u Beogradu, već iu drugim centrima gde se ubrzano organizuju snage koje se otvorenije i osmišljenijesuprotstavljaju sve krvavijoj i bezobzirnijoj diktaturi paralelno sa opozicionim strankama -katkada efikasnije i ubedljivije. Tako su nedavno u Valjevu, Vršcu i Novom Sadu održane triižložbe koje su žestokim jezikom stvaralačkog kriticizma odgovorile na sve oštrije političke,socijalne i kulturne trendove. Očigledno je da se stvara jedan vrlo širok front nepristajanjakoji mobiliše sve veći broj ohrabrenih pojedinaca uprkos poličkim ubistvima, prebijanjimaaktivista, drakonskim kaznama medija itd.Protiv tame - Sloboda za MakijaU organizaciji Saveza za Promene i Građanskog Otpora u Valjevu, na još jedan istorijski dan(SPS-ov kongresni 17. februar), dvadesetak umetnika okupilo se na zajedničkoj izložbiprotestupod sloganom Protiv tame - Sloboda za Makija. Sasvim različitih poetika, stilskihopredeljenja i likovnih shvatanja Valjevska alternativna scena je kroz mnoge medije od slikado performansa načinila jedan zanimljiv, i nadasve slobodoumni omaž BogoljubuArsenijeviću Makiju.Stvaraoci Valjeva, i ne samo oni, pokazujući to na najotvoreniji način, nisu se uplašiliaktuelnih pretnji već upravo suprotno - spremni su na najdirektniju borbu ne samo zaoslobađanje jednog njihovog sugrađanina, saborca za ljudska prava i umetnika koji već polagodine bez krivice čami u pritvoru prkosno odbijajući inicijative za pomilovanje (uz to utakvom zadravstvenom stanju koje iziskuje najhitniji medicinski tretman a ne najsurovijeutamničenje) već i za kolektivno izbavljenje iz poslednje evropske komunonacističke tamnicekoja kao tumor volšebno opstojava u samom srcu Balkana.Živko Grozdanić Gera: Bull testiclles in bloodZaista neumorni, nadasve aktivni na mnogim poljima, a pre svega u neprestanomstvaralačkom poduhvatu, vršački umetnik Živko Grozdanić Gera priredio je izložbu objekatau Galeriji Konkordija.

153Ta galerija već gotovo celu proteklu deceniju privlači pažnju likovne publike ikritičara svojom izrazitom aktivnošću kojom je dovedena u red najznačajnijih izlagačkihmesta u preostaloj Jugoslaviji. Nekada mrtav, veličanstven po dimenzijama prostora injegovom rasporedu, nakon što ga je Grozdanić zakupio, oživeo je na tako ekskluzivan načinda se bez preterivanja može reći da su u njemu priređene neke izložbi koje će zasigurno ostatiu povesnoj kao znaci umetničkog vremena devedesetih. U ulozi direktora Konkordije,Grozdanić je zapravo bio pravi spiritus moves, kreator programa, organizator, finansijskioperativac, izdavač publikacija i svega drugog što je neposredno povezano sa likovnomdelatnošću.U Konkordiji je sada otvorena i njegova samostalna izložba Bull testiclles in blood (uslobodnijem prevodu Beli bubrezi u krvi) jer su dve instalacije postavljene pod tim naslovom:jedna su burad na kojima je ispisan njihov sadržaj - sirovina od koje se pravi taj kulinarskispecijalitet, a kao legenda stoji odštampan recept za njegovu pripremu, drugi su zapravo trizasebne, identične celine sa pravim belim bubrezima u autentičnoj životinjskoj krvi. Njihovabrutalna prizornost podseća na izgled klanice u kojima se te životinje kolju i čereče ali su inalik kuhinjskim stolovima na kojima se priprema to popularno jelo. Opšti drastični vizuelniprizor, ne artificijelan već bukvalan, dopunjen zadahom raspadanja organske materije,podstiče na pojačanu emotivnu i intelektualnu reakciju gledalaca nenaviknutih da ugalerijskom prostoru, gde uobičajeno nailaze na estetizovane umetničke predmete, izazovepobunu koja se kosi sa standardnim osećanjem kada se želi pojesti roštilj načinjen od tihorgana. Zapažamo dvostruku i aluzivnu Grozdanićevu nameru da istovremeno izazove iutisak prijatnog i lepog kao i osećanje mučnine i gađenja.Ogromni aktivizam Živka Grozdanića Gere i na drugim poljima u najneposrednijojvezi sa umetničkim stvaralaštvom ima karakteristike lokalnog delovanja u globalnimuslovima i karakterističan je za umetnost devedesetih sa njenim refleksivnim metaforamavremena.No, to je bilo dovoljno da bi mu se onemogućio rad. Naime, Narodni muzej se dosetioda iz formalnih razloga prekine ovu uzložbu i da Konkordiju vrati u pređašnje stanje totalnezapuštenosti. Priča je upravo ista i ponavlja se u najvećem broju kulturnih i umetničkihinstitucija kojih se socijalisti dokopaju (Muzej savremene umetnosti, Studentski kulturnicentar, Galerija Sebastijan i mnogi drugi). Otuda su njihova programska načela (i) u kulturi

154samo puko, opasno slovo na papiru uprkos izlečiteljskom misionarstvu resornog ministraprema ovdašnjoj endemskoj bolesti - raskolima, mržnjama i deobama.Led-art: Kunstraleger - Živeti u Srbiji/Prestup 2000.Tek što se iz Beograda Led-art preselio u Novi Sad, na prestupni 29. februar(t) izveo jeperformans Kunstlager - Živeti u Srbiji/Prestup 2000. u uobičajenom ambijentu: gradu,njegovim trgovima i ulicama pred namernim i slučajnim prolaznicima, posetiocima igledaocima..Najpre su u Katoličkoj porti, u delu zagrađenom bodljikavom žicom (čime jekunstlager pretvoren u konclogor) uz pomoć uniformisanih glumaca i trupe Art cirkus, uznepopularnu, posebno za Novi Sad, najavu vazdušne opasnosti i čitanje dnevne zapovesti,odpočeli ulični spektakl. Dok se kuvao pasulj (zarad opasuljavanja učesnika: umetnika,glumaca, gledalaca, prisutne komune artlogoraša) odata je pošta zaleđenoj zastavi himnomDanas nam je divan dan... Prisutni, dobrovoljno žigosani, uz instrukcije higijeničarapopunjavali su anketu sa pitanjima: Šta je prestup?, Čemu služi pasulj?, Da li je naša zemlja"najveći, najlepši, najčudesniji logor na svetu"?, Šta je Kunstlager? i Da li smo mi - pod a.izdajnici, b. patriote, c. opijum za mase, d. zabava za narod, kao što su mogli da u koncbarakama(šatorima) budu ošišani (čime bi dali neophodnu energiju logorskim mašinama), dapredstavnike Otpora umotaju bodljikavom žicom, da rade neki ozbiljni posao (Arbait machtfrei) poput cepanja drva, pravljenja plavo-belo-crvenih ledenih zastava...Nakon ove dnevne akcije nastavljena je noćna: foto-izložba dosadašnjih aktivnostiLed-arta, projekcija video snimka podnevnih akcija, dodela poklona rođenima naprestupni(čki) dan, snimanje u dve poze sa vođom istinoljubivog dela čovečanstva, sve to uzzabavu u bubnjarskom ritmu za okupljenu logorašku elitu.Spektakl Kunstlager - i njegov dnevni deo Arbait macht frei i noćni nastavak Gasnakomora svojevrsni su i autentični odgovori (ponavljanja sa promenama) na svojevremeniNoue Slovenicshe kunst kao Nova srpska umetnost, koja je u slovenačkom slučaju značajnodoprinela opredeljenju (makar intelektualne, kulturne i umetničke javnosti) za onu vrstupromena koje su tu republiku u kratkom vremenu dovele u red demokratskih zemalja sarespaktabilnim nacionalnim dohotkom koji danas ostvaruju ti austrijski konjušari i sobarice.Da li je u mentalitetu naroda kojima se obraćaju umetnici poput Led-arta ista potreba da bududeo civilizovanog sveta - to ćemo ubrzo videti. A toj očekivanoj promeni svakako da će, to će

155istoriografija umetnosti ovog vremena zasigurno potvrditi, umnogome doprineti i aktivnostmnogih umetika - Led-arta, Bogoljuba Arsenijevića Makija, Miroslava Nuneta Popovića,Flore Brovine, Živka Grozdanića Gere, Saše Stojanovića, Bobana Miletića Bapsija i mnogihdrugih čije je kritičko delo već sada ugrađeno u temelje nove jugoslovenske umetnosti.Ceo koncept je zapravo nastavak led-artovske osmogodišnje akcije pod nazivomRekonstrukcije zločina na Balkanu što su samo direktne kritičke reakcije na aktuelnepolitičke i socijalne procese koji su uništili jednu evropsku državu, doneli joj samo(izgubljene) ratove, razanja, bedu, patnje i smrt.. Ovo je samo još jedna od, u ovom veku (imilenijumu) svakako poslednjih umetničkih utopija koje su karakteristične za epohetotalitarnih režima, koje imaju za cilj da animiraju pažnju uspavane javnosti, a u našemkonkretnom slučaju da nešto učine za oslobođenje od straha i pozovu na politički, ideološki,socijalni, profesionalni, radni otpor koji se i ovim (umetničkim) sredstvima usmerava premapromenama od kojih nam na najbukvalniji način zavisi budućnost.A već sutradan, kada je predsednik vlade (po drugi put) otvarao početak radovajednog od srušenih mostova, poveća grupa građana, veća od onih koji su privedeni na tusvečanost, zbog demostriranja bila je uhapšena. Time je to masovno privođenje od metaforekunstlagera postalo zbiljom konclogora. Da li je u pitanju podela građana Srbije nazadovoljne i nezadovoljne ili je s jedne strane učinjena neophodna mimikrija radipreživljavanja videće se već na sledećim izborima. A to je resurs na koji svi računaju i kojimase obraćaju opozicioni političari, kritički intelektualci, otporni studenti i pobunjeni đaci iprofesori i nastavnici, angažovani umetnici... ili, istorija to stalno pokazuje, ni to ne vredilošim đacima, predvodnicima autističnih oligarhija kada postanu svesni da im se kraj sasvimpribližio.Treći program Radio-Beograda, 22. februar 2000, Danas, 11-12. mart 2000.

156Led-art: Kunstrlager - Živeti u Srbiji/Prestup 2000.Greetings from SerbiaTek što se iz Beograda preselila u Novi Sad, grupa umetnika pod nazivom Led-art čiji jespirutus movens Nikola Džafo, nastavila je intenzivnu aktivnost baziranu na konceptu kojiveć punih osam godina (od 1993) primenjuje. Naime, prostor njihovog rada je sam grad,njegovi trgovi i ulice ispunjene namernim i slučajnim prolaznicima, posetiocima igledaocima. Ovogodišnji 29. februar(t), prestupni dan u mesecu, posvetili su Svetojumetnosti, izvodeći ambijentalnu akciju-peformans pod nazivom Kunstlager - Živeti u Srbijiili Prestup 2000. načinjen iz dva dela.Najpre su u Katoličkoj porti, u delu zagrađenom bodljikavom žicom (čime jekunstlager pretvoren u konclogor) uz pomoć prijatelja - glumaca, Ratka Radivojevića sauniformisanim saradnicima i grupe Art cirkus, uz nepopularnu, posebno za Novi Sad, najavuopšte (vazdušne) opasnosti i čitanje dnevne zapovesti odpočeli svoj ulični spektakl. Dok se uvelikom loncu kuvao pasulj (zarad opasuljivanja učesnika: umetnika, glumaca, gledalaca,prisutne komune artlogoraša ali i proizvođenja adekvatnog gasa za večernje korićenje ugasnoj komori Piping kluba), odata je pošta zaleđenoj zastavi himnom Danas nam je divandan, divan dan, divan dan... Logoraši, kostimirani u autentične ulične čistače i civili,dobrovoljno žigosani pri ulazu, instruisani tim higijeničarima popunjavali su anketu sasledećim pitanjima: Šta je prestup?, Čemu služi pasulj?, Da li je naša zemlja "najveći,najlepši, najčudesniji logor na svetu"?, Šta je Kunstlager? i Da li smo mi - pod a. izdajnici, b.patriote, c. opijum za mase, d. zabava za narod, istovremeno su mogli da u konc-barakama(šatorima) budu ošišani (čime bi dali neophodnu energiju logorskim mašinama), da sezabavljaju kuglanjem ledenim loptama, da pripadnike novosadskog Otpora umotaju ubodljikavu žicu, ili da rade neki ozbiljniji oslobađajući posao (Arbait macht frei) poputcepanja drva, kuvanja pasulja, pravljenja plavo-belo-crvenih zastava od leda, najzad da stanuu red za ručak koji je za to vreme bio zgotovljen.Nakon ove dnevne akcije nastavljena je noćna opet sačinjena od nekoliko segmenata.Tu su bile foto-izložba dosadašnjih aktivnosti Led-arta (od četrdesetak da spomenemo samoneke od najstarijih članova: Dragan Živančević, Vesna Grginčević, Goran Denić, SrđanVeljović, Ratko Vučinić, Predrag Kočović, Dobrica Kamperelić, Milomir Filipović Filimir,

157Milica Badalić, Ljubiša Bogosavljević, Nataša Tomić-Veljović), projekcija video snimkapodnevnih akcija, puštanje gasa načinjenog za vreme ručka, dodela poklona rođenima naprestupni(čki) dan, fotografisanje protiv uroka ili slikanje u dve poze sa tek promovisanimvođom istinoljubivog dela čovečanstva, sve to propraćeno bubnjarskim sejšnom IgoraMaleševića i zabavom priređenom za okupljenu logorašku elitu.Spektakl Kunstlager - i njegov dnevni deo Arbait macht frei i noćni nastavak Gasnakomora svojevrsni su i autentični odgovori (ponavljanje sa promenama) na svojevremeniNoe Slovenicshe kunst kao vid Nove srpske umetnosti, eksplicitno politički angažovane, kojaje u slovenačkom slučaju značajno doprinela opredeljavanju (makar intelektualne, kulturne iumetničke javnosti) za onu vrstu promena koje su tu republiku za kratko vreme dovele u reddemokratskih evropskih zemalja sa respaktabilnim nacionalnim dohotkom koji danasostvaruju ti austrijski konjušari i sobarice. Da li je u mentalitetu naroda kojima se obraćajuumetnici poput Led-arta ista potreba da budu deo civilizovanog sveta - to ćemo ubrzo videti.A toj eventualnoj, očekivanoj promeni svakako da će, to će istoriografija umetnosti ovogvremena zasigurno potvrditi, umnogome doprineti i aktivnost mnogih umetika - Led-arta,Bogoljuba Arsenijevića Makija, Miroslava Nuneta Popovića, Flore Brovine, ŽivkaGrozdanića Gere, Saše Stojanovića, Bobana Miletića Bapsija i mnogih drugih čije je delo većsada ugrađeno u temelje nove jugoslovenske umetnosti poput najave bliske budućnosti.Ceo koncept je zapravo nastavak led-artovske osmogodišnje akcije pod nazivomRekonstrukcije zločina na Balkanu što su samo direktne kritičke reakcije na aktuelnepolitičke i socijalne procese koji su uništili jednu evropsku državu, doneli joj samo(izgubljene) ratove, razanja, bedu, patnje i smrt. Ili kako sami kažu: Rad s ledom, incidentnegrafike, fotografisanje protiv uroka, ekspedicije na deponije, smeće - jesu elementi umetničkemagije koji konzumente treba da oslobode straha, spreče zlo i sunovrat i vrate veru uizbavljenje. Dakako, kako se odmah vidi, ovo je samo još jedna od, u ovom veku (imilenijumu) svakako poslednjih umetničkih utopija koje su karakteristične za epohetotalitarnih režima, koje imaju za cilj da animiraju pažnju uspavane javnosti, a u našemkonkretnom slučaju da nešto učine za oslobođenje od straha i pozovu na politički, ideološki isocijalni te profesionalni i radni otpor koji se i ovim (umetničkim) sredstvima usmerava samoprema jednom cilju - promenama od kojih na najbukvalniji način zavisi naša budućnost.Nije naodmet primetiti da je akcija nastala pod pokroviteljstvom Skupštine gradaNovog Sada čiji je sekretar za kulturu prisustvovala svim aktivnostima (što se ne bi moglo

158reći za neke druge gradske ministre kulture, na primer beogradskog koji će ostati poznata ponekim drugim načinima pomoći umetnosti i medijima), zatim Kulturnog centra (nekadakultnoj Tribini mladih koja se pod novim rukovodstvo izgleda vraća izvornoj, živoj umetnostinalik sedamdesetih godina kada je stekla renome na nekadašnjoj opštejugoslovenskojumetničkoj sceni) uz finansijsku potporu Fonda za otvoreno društvo od čije pomoći u NovomSadu očigledno nema straha i zazora, što je još jedna od ondašnjih specifičnost. Nije na odmetni primetiti da je za ovu, iako kranje politizovanu kontrarežimsku akciju, dobijena i policijskadozvola. Sve to upućuje da se Novi Sad, za razliku od mnogih srpskih kulturnih i umetničkihcentara, otvorio i za alternativne aktivnosti koje je neophodno podržati da bi se održala prekopotrebna vitalnost ovog specifičnog dela kreativnog delovanja uprkos radikalnog kriticizmakoji je imanentan toj vrsti umetnosti.A već sutradan, kada je predsednik srpske vlade (po drugi put) otvarao početakradova jednog od novosadskih srušenih mostova, poveća grupa građana, veća od onih koji suprivedeni na tu svečanost, zbog demostriranja nezadovoljstva bila privedena u policiju. Timeje to masovno hapšenje od metafore kustlagera postalo zbiljom konclogora, dakle izbrisana jegranica koja deli artificijelno od realnog kako je dan ranije, ali i u mnogim drugimslučajevima, Led-art na svoj način prikazao kao Pozdrave iz Srbije.Da li je u pitanju podela građana Srbije na zadovoljne i nezadovoljne ili je s jednestrane učinjena još uvek neophodna i za mnoge spasonosna politička mimikrija - videće se većna sledećim izborima. A zvanične statistike govore da poprilici 80% jugoslovena živi ispodegzistencijalnog minimuma. To je glasački resurs na koji svi računaju i kojima se obraćajuopozicioni političari, kritički intelektualci, otporni studenti i pobuljeni đaci sa svojimprofesorima i nastavnicima, angažovani umetnici kojih je sve više i svi drugi koji su sačuvaliminimum zdravog razuma u ovom bolesnom vremenu.Republika, br. 233, 16-31. mart 2000.

159Slikovne ispovesti Bogoljuba Arsenijevića MakijaU srpskom slikarstvu posleratnog perioda, među brojnim poetskim nizovima u kratkotrajnomperiodu pedesetih godina, pojavila se i jedna grupa umetnika koja je stilski određena kaoslikarstvo fantastične figuracije. Vodeći autori: Dado Đurić, Uroš Tošković, LjubaPopović, Vlada Veličković čije je delo u tada obnovljeni modernizam (radije od teoetičaraimenovan kao savremenost) posle prekida nastalog usled dogmatskog, ideološki doktrinarnogsocijalističkog realizma, unelo novu živost, nisu nastojali da se uključe u oficijelne tokovedomaćeg stvaralaštva, niti da budu uobičajeno etablirani, za tu epohu, u njen dominantni tok.Razlozi tome su nekoliki, a važniji su s jedne strane mentalitet ovih umetnika koji sebe nisu(makar tada) videli kao zvanične ili vodeće stvaraoce trenutka uprkos tome što je njihovo delodavalo osnovni pečat vremenu ranih godina šeste decenije, a sa druge, njihova umetnost, potemama, likovnim sadržajima, vizuelnoj ekspresiji i dr. ili se kosila ili je bila direktnosuprotna likovnoj estetizaciji aktuelne umetnosti. Grubi, surovi prizori raspadnutih tela,genitalnih atrofija, deformacija ljudskih oblika, smrti, apokalipsi, nemogućih, iracionalnih ifantastičnih kombinacija formi itd, izazivali su uglavnom negativne reakcije iritirane publikekoja je u njima prepoznala, sem umetničkog izraza, i eksplicitnu društvenu kritiku kaodirektan udar na estetiku lepog kome je društvo, ne samo u kulturi, već i u svim ostalimoblastima tadašnjeg socijalnog života težilo još uvek vidajući rane od trauma prethodnog rata.Tamna strana života u ovoj umetnosti prevladala je neophodni optimizam izgradnje novogsocijalističkog društva. I time je bila uspostavljena demarkaciona linija koju ne samo poltičkiveć ni tadašnji umetnički režim nisu hteli niti smeli da prekorače. Usledio je ceo niz posledicapo te umetnike koji su odmah svrstani u slikarstvo surovosti, (a kasniji njihovi idejninastavljači poput Mira Glavurtića, Radomira Reljića, Dragana Lubarde i dr. u crni talas), teje takva odrednica trebala da im da jasnu (dakako optužujuću) ideološku ocenu što jeobavezivala na društvenu reakciju svih pozvanih - od političkih foruma do umetničkiinstitucija, udruženja, kritike, medija...Nije bez značaja ni činjenica da su ovi umetnici, otuda, ubrzo napustili Jugoslaviju inastanili se u Parizu, prestonici fantastike ne samo u vizuelnom stvaralaštvu već i u ostalimstvaralačkim oblastima. I mada su vremenom padali u zaborav, naglo su se osamdesetihgodina vratili u domaći umetnički život, sada gotovo kao mitske ličnosti ovenčane znacimaistinskog uspeha (profesurama, luksuznim monografijama, podrškom velikih galerista i

160teoretičara, tržišnim rejtingom i dr.) sa brojnim sledbenicima koji su fantastiku razumeli kaolikovni jezik kojim se može adekvatno, metaforički i simbolično odgovoriti na egzistencijalneizazove vremena.Zahvaljući Ljubi Popoviću Valjevo je tada polako postajalo našim centrom figurativnefantastike čije je jezgro činio njegov veliki legata slika koje je poklonio gradu i Modernojgaleriji a njena programska okosnica bila je definisana upravo tom poetikom: u njoj suprikazani samostalno ili na grupnim i autorskim izložbama, praktično svi predstavnici ovogslikarstva, od njihovih istorijskih preteča do najnovijih generaciji. Tih godina njima se sasvimneformalno i bez direktnih veza priključio u svemu samouki (kako je sam naveo uautobiografiji) i Bogoljub Arsenijević Maki koji, začudo, nije imao prilike da izlaže upomenutoj galeriji. Moguće je da je tome doprinelo i to da se Arsenijević ubrzo, od 1987.godine, opredelio za profesiju živopisca (kao da nije mogao da izbegne znamenje svog imena- nomen atque omen!) te je u Šabačko-valjevskoj eparhiji oslikao brojne crkve (tačniječetrnaest sa oko 5000 kv. metara fresaka) koje su okarakterisane pohvalnim ocenama. Budući,dakle, da je dugo vremena bio posvećen kanonskoj umetnosti koja se obraća malobrojnijojpublici (vernicima) za Arsenijevića se zadugo nije ništa čulo - sve do trenutka kada je uValjevu podigao pravu narodnu bunu postajući njenim vođom i simbolom otpora opštojpropasti današnje Jugoslavije. Upravo je pod njegovim angažovanjem i nastao danasznameniti Valjevski pokret Otpora kao deo širokog pokreta antirežimske pobune. Posledicepo Arsenijevića ubrzo su nastupile: tokom jednog boravka u Beogradu oktobra 1999. on jeuhapšen i brutalno pretučen sa takvim povredama koje su zahtevale hitnu hospitalizaciju.Nakon toga osuđen je na tri godine zatvora (zbog ometanja službenog lica u obavljanjudužnosti) a do pravosnažnosti presude nalazi se u pritvorskoj jedinici valjevskog zatvora ukome se, sada u dramatično izmenjenim uslovima, vraća prvoj slikarskoj ljubavi - profanojfantastici novih sadržaja kao posledici upravo ovakvog životnog mučeništva gotovo nalikstarohrišćanskim martirijima svetaca koje je nešto ranije oslikavao.U, da kažemo, prvoj fazi Arsenijevićevog stvaralaštva, a ono je ostvareno crtežimaperom na papiru, prepoznajemo uobičajeni vokabular postnadrealizma: iracionalne, teške zadešifrovanje, vizuelno halucinantne prizore nalik starim majstorima (Hijeronimusa Boša naprimer) koji su smešteni u iluzionističke, renesansne prostore, groteskne figure, sazastrašujućim hipertrofiranim grimasama, prikovane na stubove poput krstova ili smeštene izarešetaka kao da su u autorovim nesvesnim slojevima naslučivali kasnije bukvalne biografske

161događaje. I najednom, u najnovijim zatvorskim crtežima urađenim sa priručnim materijalom(hemijskom olovkom na koricama knjiga sa nimalo slučajnim naslovima: Dijalog u pakluizmeđu Makijavelija i Monteskijea Morisa Žolija, Bolest vladanja: vlast, opozicija iparlamentarizam u Srbiji na kraju XX veka Dragoša Ivanovića, Pitanje krivice Karla Jaspersa,Ne pristajem Zorana Ivoševića) njegove likovne metafore po žestini prizora čak prevazilazeživotnu realnost makoliko da je ona već sama po sebi dramatična, užasna, gotovo smrtonosnaza njihovog autora. U stilu, izrazu i postupku građenja likovnih predstava u toj seriji BogoljubArsenijević se nastavio na ranije crteže iz osamdesetih godina kao da nije bilo pomenutogprekida. Ali, ako su raniji radovi bili isključivo plod artističke imaginacije, današnji sudirektni izraz njegovog egzistencijalnog stanja u najbukvalnijem smislu. Ispisani nazivipoput: Valjevski zatvor, 17. feb. Jura 2000, Istražni zatvor Valjevo, 17. feb, Soba gneva,2000. feb. 17, Slika sveta ništavila, jauk 2000, feb. 25, Svedočanstva jauka, 2000, feb. 27,Nihilistička plaža jauka, 2000, feb. 27, Stanje sobe br. 8 (jauk) 2000, feb. 28, Vreme jauka2000, feb. 29, ]elija br. 7. 2000 (zanimljivo je da je isti broj imala i bolesnička soba u kojoj jeležao posle operacije), Čuvar južnog zida istražnog zatvora 2000, Predsoblje jauka 2000,Kafka u sanatorijumu, februara 2000, itd. poput svojevrsnog iscrtanog dnevnika svedoče oveličini patnje jednog, u najdubljoj svojoj suštini, upravo slobodnog čoveka koji stoga mirnočeka izbavljenje od učinjene nepravde. Taj put ga zasad jedino vodi kroz crtanje, kroz oveslikovne ispovesti ispunjene rugobama izobličenih nagih (tek nalik) ljudskih tela smeštenih(poput njega samog) u iracionalne predele i neljudske prostore koji jesu plod mašte, najcrnjihfantasmagorija ali i tamničke zbilje u kojoj se Bogoljub Arsenijević Maki nalazi.Psiholozi bi najverovatnije zaključili kako je ova Arsenijevićeva ponovna potreba zacrtanjem zapravo spasonosna za njegov narušenih duhovni život i zdravlje. Gledaocima,ljubiteljima njegove umetnosti, ali i ispoljene hrabrosti zbog pobune i otpora koje i po cenuvlastitog života uporno vodi bez namere da se preda, ostaje da se zarad najdubljeg poštovanjaza već učinjenu žrtvu solidarišu sa tim činom koji se duboko utiskuje u svakog ko oseća istuogorčenost i nepristajanje na udes što nas je skupa snašao. Mesto Bogoljuba ArsenijevićaMakija u toj borbi već je utvrđeno - i zbog ispoljene istrajnosti životnog stava bez obzira naposledice i zbog umetnost kojom nam to poručuje.Centar za kulturnu dekontaminaciju, mart 2000. (pred. kat.)

162Prilozi za biografiju Bogoljuba Arsenijevića MakijaIzožba pedesetak crteža Bogoljuba Arsenijevića Makija (Valjevo, 1955) priređena u Centru zakulturnu dekontaminaciju iz dva ciklusa nastalih osamdesetih godina i tokom poslednjih sedambolničkih i zatvorskih meseci, otvorila je, pored nekih uže stručnih pitanja i određene opštijeprobleme nastalih u relacijama ovog umetnika i beskompromisnog borca za oslobođenje odovdašnjeg totalitarizma, i kulturnog i umetničkog miljea mesta u kome živi i stvara. Kao prilogeza Arsenijevićevu potpuniju, ne samo umetničku, biografiju, na ovom mestu ukazaćemo na trikoji u ovom trenutku dominiraju.U Valjevu je krajem 1984. godine osnovana Moderna galerija, a prva izložba (održana1985) zapravo je predstavila umetnički legat kao stalnu postavku 30 slika i pedesetak crtežaLjube Popovića, kako je posebno naglašeno - iz autorov "jugoslovenskog perioda", dakle, onihnastalih između 1953. i 1963. godine. Ta inicijalna izložba je zapravo ukazala koju vrstu likovneestetike će negovati i zastupati Moderna galerija što se moglo odmah videti u ciklusu koji jeusledio a koje su povodom petogodišnjice njenog rada 1990. godine skupno prikazane. Međunjima su bile samostalne izložbe Dada Đurića, Vlade Veličkovića, Milana Popovića, LeonidaŠejke, Igora Vasiljeva, Mira Glavurtića, Krsta Hegedušića (kao njihovog istorijskog preteče i zaneke od njih i slikarskog učitelja), Radomira Reljića i dr, ukupno 17 zaista najznačajnijihjuguslovenskih umetnika Fantastičnog slikarstva. (Ovom nizu jedino su nedostajali MilenaPavlović-Barili i Uroš Tošković kojima su nešto kasnije priređene izložbe).U predgovoru kataloga Dragoš Kalajić je napisao i sledeće: "Zašto baš u Valjevu (mislina otvaranje Moderne galerije - prim. J.D.) a ne u nekom drugom gradu, u drugoj sredinisrbijanske 'provincije'? Mislim da u ovom slučaju kvalitet ljudi određuje mesto pojave vrednosti.Pod terminom 'kvalitet' ovde podrazumevam niz karakteroloških svojstava ljudi valjevskogkraja. Među tim svojstvima, za opstanak u uslovima real-socijalizma posebno su bile značajnevrline pragmatične razboritosti i domišljatosti (da ne kažem: prepredenosti). Pragmatičnarazboritost je bila dobra odbrana uma od ideoloških bezumlja dok se urođena domišljatostpokazala i dokazala kao primitivno ali odlično sredstvo izbegavanja glavnih udara 'sistema'...Pod svetlom spoznaje domišljatosti, kao karakterološke osobenosti ljudi valjevskog kraja,možemo se lako dosetiti da je ustanovljavanje Moderne galerije ciljalo i na neke druge,van-umetničke, svrhe. Vrlinom rečene domišljatosti, projektanti i izvođaći 'valjevske perestrojke'

163su lako spoznali jedno svojstvo kulture koje premalo ljudi danas i ovde poznaje... U slučaju okome je reč, ogroman uspeh, medijska slava i izvanredni stečeni ugled Moderne galerije u očimakulturne javnosti - bili su prva legitimacija ali i valjani štit 'valjevske perestrojke'. Ta legitimacijaje štitila projektante i izvođače 'valjevske perestrojke' bar od spoljnih i suviše javnih udaraca teprotivmera 'političke birokratije', žreca i administratora naopakosti... Marks je mislio da jekultura nadgradnja 'proizvodnih odnosa' ali se i u tom pogledu teško varao ili nas je pokušaoprevariti."Kako je poznato šta Kalajić danas misli o perestrojci, dakako onoj Gorbačovljevoj koja jepotpuno promeninala geopolitičku kartu Evrope, a kulnimacija i simbol bilo je rušenjeBerlinskog zida 1989, pitanje je kako je, i još više, zbog čega je tako korenito promeniomišljenje? Na to je svakako uticala i njegova stalna osobina konvertita koja se kretala ukrajnostima od komuniste do ljotićevca, od marksiste do antimarksiste, od radikala do julovca,ali je uvek bila fundamentalistička bilo leve bilo desne, bilo muslimanske bilo ortodoksneprovenijencije (što mu sve dakako nije smetalo, naprotiv, da uravo na listi Jugoslovenske levice"dogura" do dopisnika Tanjuga iz Rima.)Godine 1999. u istoj Modernoj galeriji priređena je i izložba pod nazivom "Metafizikacrteža" na koji su prikazani radovi već pomenutih umetnika ali i njihovih mladih slebenika,Arsenijevićevog i mlađih godišta: Željka Đurovića, Dragoslava Živkovića, Zorana Matića,Milana Tucovića, na primer. Ova napomena je učinjena sa namerom da bi se postavilo i pitanjekako to da poznati 'valjevski kvalitet ljudi' nije u svom sugrađaninu prepoznao umetnika upravoiz kruga stvaralaca koje je negovala Moderna galerija?Može biti da je "prekid" nastao u Arsenijevićevom radu posle 1987. godine kada seokrenuo crkvenom živopisu i ikonoslikarstvu za Šabačko-valjevsku eparhiju uticao da on"ispadne" iz pažnje "valjevski kvalitetnih ljudi"? No, nažalost sada ponovo iskrsava problem.Budući da je za tu eparhiju oslikao crkve Svetog Petra i Pavla u Paštriću, Pokrova PresveteBogorodice u Belanovici, Uspenja Bogorodičinog u Lipolistu, Prenos moštiju Svetog Nikole uŠtitaru, Svetog Đurđica u Gornjem Leskovcu, Svetog Nikolaja u Ribarima, Svetog Đorđa uMojkoviću, Vaskresanja Hristovog u Goloj Glavi, Mionici i Popovu, Silazak sv. Duha naApostole u Badovincima i sv. Nikole u Donjoj Kamenici za šta je 1998. godine dobio"Pohvalnicu" episkopa Šabačko-valjevskog Lavrentija, ni ovakav Arsenijevićev rad ne dobijapotvrdu niti valorizaciju u stručnim krugovima. Naime, kada je Muzej primenjene umetnosti uBeogradu sredinom 1995. godine priredio veliku izložbu "Savremena pravoslavna srpska

164umetnost", u predgovoru je napomenuto: "Ovom prilikom, uspeli smo da dođemo do 154 autora,grupa i ekipa... (sa) preko 750 radova" (ikona, fresaka, arhitekture, drvorezbarstva, zlatarstva,minijatura, veza na tkaninama, kaligrafije) - i među svima njima nije bilo mesta za slikara koji ježivopisao 12 crkava sa oko 5000 kv. m. i koji je rukotvorio bezbroj ikona i ikonostasa.Deo odgovora možemo samo naslutiti iz teksta autora ove izlo'be koji na jednom mestukaže: "I sve to tako ide (misli na povest ortodoksne, kanonske umetnosti živopisa ifreskoslikarstva prema Orosu vere Sedmog vaseljenskog sabora - prim. J.D.) ... sve dok energijučistog pravoslavlja ne uzmute vetrovi sa Zapada i Severozapada, i dok umetnost ne počne da sesuši i tanji pod idejama 'humanizacije' i popuštanjem najezdi 'umetničkih sloboda'". I dalje:"Krajem 18. veka (doba baroka i evropeizacije srpske umetnosti - prim J.D.) "imamo onunesrećnu pojavu 'egedastih bogomaza', a u 19. veku potpunu 'smrt ikone'".O ikoni kao o vizuelnoj propovedi govori se još od vremena Velikih Kapadokijaca (sv.Vasilije Veliki, sv. Grigorije Bogoslov...) a prvu hrišćansku ikonu dobio je oboleli kralj Avgar usirijskoj Edesi. Tražeći leka od Mesije, Hrist mu posla ubrus koji je prethodno prislonio uz svojelice koje se otisnu (nerukotvoreni obraz) kojim se bolesni obrisa i izleči. Na kraju ovog teksta, zasvaki slučaj stoji: "Želeli smo da, kao niko do sada, zberemo što više kvalitetnih autora i dela...Pokušali smo da dođemo do svih, ako smo koga propustili... greh će pasti na grešnoga". I grehpade! Posvećeni, od crkve hvaljeni a od naroda prihvaćeni ikonopis i freskoslikarstvo BogoljubaArsenijevića Makija još jednom bi zaobiđeno.No, na sreću, pojaviše se neki novi ljudi, ovog puta Valjevci sa istinskim "karakternimosobinama" te prirediše izložbu-protest pod sloganom "Protiv tame - Sloboda za Makija".Dvadesetak tamošnjih umetnika, jer toliko ih ima: Katarina Marinković (plakat), DušanJovanović i Miroslav Jeremić (fotografije), Miodrag Pešić i Miša Dudić (zajednička slika),Dušan Jevtić (ikona), Josif Vidojković, Vojislav Damnjanović, Miodrag Antonić i MilojeMitrović (slike), Branka Sisinački (crtež), Dušan Arsenijević (strip), Branko Obradović(karikatura), uz literarno-poetski performans koji je na otvaranju izvela "Valjevska alternativnascena" prema stihovima Momčila Trifunovića, načinili su jednu slobodoumnu izložbu posvećenunjihovom utamničenom sugrađaninu i umetniku Bogoljubu Arsenijeviću Makiju (čija su dvacrteža takođe izložena).A izložba u CZKd-u pokazala je vanredni Arsenijevićeve talenat za Fantastičnoslikarstvo čiji je istorijski koren u nadrealizmu pre svega dalijevskom, ali i ranijim pretečamapoput Boša, kao i umetnicima koje smo pomenuli na početku. Njihova poetika fantastičnog,

165iracionalnog, enigmatskog, somnabulni ekspresionizam ako je ranije kao "negacija (svegapostojećeg) imala prednost nad afirmacijom" danas je dostigla takav stepen "negacije" da je onapostala apsolutna i doninatna u našim životima i stvarnosti. Kako smo videli, Arsenijevićevicrteži idu od organskog i biološkog do figurativnog, na granici su mogućeg i nemogućeg. Čak seo njima može govoriti kao o sado-mazohističkim naracijama. Ti raniji, iz osamdesetih godina,prizori užasnih delirujuma, hibridne antropo-zoomorfne kreature koje govore o iskonskojsurovosti u ljudima, o ludilu i smrti, ljubavi i erotici, košmarnoj stvarnosti u apokaliptičnimslikama, najednom su tokom poslednjih sedam meseci za Arsenijevića i njegovu porodicu postalistvarnost. Nekada zamišljeno i nemoguće danas se dramatično preobrazilo u realno i apsolutnomoguće sa svim kolektivnim i individualnim posledicama koje skupa trpimo. Rođen u vremenunastanka Dadove i Toškovićeve umetnosti (koji su u detinjstvu prošli kroz dramu rata) apsurdaimaginarnog i fantastičnog, Arsenijević ih danas prikazuje kao dnevnik svakodnevice. Njihovoranije "slikartvo surovosti" i "crni talas" danas na volšeban način živimo. A doprinos BogoljubaArsenijevića Makija toj svesti kroz njegovu umetnost i na način pravog narodnog vođe spadameđu najvrednije i najubedljivije iz jednostavnog razloga - jer su proistekli iz istinskogegzistencijalnog iskustva.Republika, br. 234, 1-15. april 2000.

166AlternativaKulturni RemontArt of realityU sve nepovoljnijoj političkoj i ideloškoj situaciji koja se direktno odražava i na opštekulturno stanje i umetničko stvaralaštvo poslenjih godina nastao je niz ad hoc udruženja,asocijacija, pokreta, čak i institucija koji su okupljali autore koji se nisu zadovoljavali samosopstvenim kreativnim radom i profesionalnim stausm već su nastojali da pokažu i znakedruštvenog aktivizma na širem etičkom području koje nadilazi isključivo estetičkekriterijume.Tako je raspadom kulturnog sistema nekadašnjeg radija B 92, jedan od njenih ključnihprotagonista i promotora Darka Radosavljević, urednik kulture na tom radiju i osnivačCinema Rexa, oktobra meseca 1999. godine sa grupom umetnika osnovala "Remont" -nezavisnu umetničku asocijaciju kao udruženje samostalnih vizuelnih umetnika "koji žele dažive od svog umetničkog rada" zbog čega će delovati na revitalizaciji savremene kulture"teško oštećene ratom i ekstremno nepovoljnom političkom situacijom". A već 24. februara2000. "Remont" je dobio i sopstvenu galeriju koja je započela na praktičnom ostvarivanjuprogramskih ciljeva zajedničkom izložbom članova, da spomenemo najznačajnije: UrošaĐurića, Mirjanu Đorđević, Branka Pavića, Milicu Tomić, Tanju Ostojić, Sašu Markovića,Gabriela Glida, Srđana Apostolovića, Eru Milivojevića, Rašu Todosijevića, grupu "Škart" idr.Njihovu aktivnost čine izložbe iz ciklusa "Parovi" (kao zajednički rad dva umetnika najednom projektu), razgovori "Remont predstavlja", predavanja "Art Speech (lična prezentacijarada domaćih i stranih autora), projekcije i promocije. "Remont" ima i otvorenu (za svezainteresovane) biblioteku (časopisa knjiga, publikacija iz savremene umetnosti), i videoteku(sa domaćim i inostranim video-artom, dokumentarnim filmovima o izložbama, Low Fiprodukcijom i sl.).Ideja "Remonta" je i da popuni prazninu nastalu usled dugogodišnjeg nedostatkaprostora za okupljanje i brzu reakciju koji će okupiti urbanu publiku, studente, umetnike,saradnike, kritičare, istoričare itd.

167Program su započele Žana Poliakov i Mirjana Đorđević bilbordom "RespectYourself", a izložbe Era Milivojević i Saša Marković radom "Prirodna veličina", potom suusledile intervencije Elizabete i Kolomana Novaka, strip-album "Okean iznenađenja"Aleksandra Zografa itd.Ova nebudžetska umetnička asocijacija (jer se zasada samofinansira iz ličnih sredstavačlanova i učesnika) za kratko vremen je razvila izuzetno značajnu i vidnu aktivnost koja senije samo pozicionirala u lokalnom sistemu već je uspostavila i međunarodnu komunikacijuartslinkom i gostovanjima umetnika iz inostranstva.Still Life (a true story)Trenutno se u"Remontu" održava izložba "Still Life" dvoje bugarskih autora Ivana Mudova iDesislave Dimove kao deo projekta "Nova bugarska umetnička scena". Mudov (1975) jezavršio Nacionalnu umetničku akademiju u Sofiji, a Dimova (1974) Istoriju umetnosti ikritiku na istoj školi. Serijom fotografija velikog formata ovaj par u nizu radnji, fingiranihpoložaja, međusobnih aktivnosti ukazuje na njihove "odnose muža i žene, umetnika i kustosa,kombinacija koja bi mogla biti savršena, ali..." Prisećamo se jednog sličnog, ali mnogo žešćegu realizaciji i porukama rada jednog isto tako našeg umetničkog i životnog para: RašeTodosijevića i Marinele Koželj pod nazivom "Was ist Kunst" iz sedamdesetih godina u komeumetnik šamara kritičara i istoričara umetnost neprestano mu postavljajući to pitanje.Bugarski par se, potpuno u stilu i duhu devedesetih "kameleonski" i ironično prilagodiozatečenoj, zapravo, jedino mogućoj situaciji:"Snimali smo u stanu mojih roditelja. (Koji po klasičnim slikama i nameštajuverovatno pripadaju građanskoj klasi koja je uspela da preživi realsocilaizam - prim. J.D.)Igrali smo se kao da smo odrasli, mada nam u stvari nije potrebno da budemo takvi. Nije tajnada živimo o njihovom trošku i da oni finansiraju moj celokupni profesionalni poduhvat,uključujući i ovu izložbu. Žalosno je, ali je u isto vreme i prijatno, ako se distanciramo odnekih pojava griže savesti. To mi pruža stvaralačku slobodu, koje se ne mogu odreći. Ne bihželeo da započnem od nule da bih umirio svoju savest" - potpuno transparentno svedočiMudov.Strategija recentne umetnosti i ide tim putem svakog oblika koristi koje mu mogu, najčešćenepovoljni, socijalni odnosi te profesionalni i privatni položaj u društvu pružiti. To je upravo i

168tačna slika koju "Remont" želi da formira kao "nultu tačku" od koje započinje aktivnost saciljem da je uz velike napore i umešnost prevaziđe.Art of realityDa li društvo bez ideologije obavezno stvara i umetnost bez ideologije, danas nije samoretoričko pitanje već bi odgovor na njega zadro vrlo duboko u estetičko stanje vremena? Pritome se ne misli samo na politički angažovanu, upravo kritičku umetnost koja stoji u opoziciji(svakoj) ideologiji i zvaničnom političkom diskursu, već više na onu koja ide "paralelno" sanjom - uz naravno dovoljnu estetičku i etičku distanci koja ne dozvoljava njihovo banalno nitipotpuno poistovećivanje.Mladi istoričar umetnosti Milosav Pješćić pronašao je u primerima radova šestoroumetnika okupljenih u dve grupe (Hype i Hard soc. kojoj pripada i njihov kritičar) upravotakve primere: one koji su po svom nadasve totalitarnom konceptu saglasni idejnimzadatostima vremena, ali i tu se završavaju sve moguće sličnosti. (Da nije tako, ovi umetnicibi sasvim izvesno ali i na neki čudan način mogli postati pravi kreativni zatupnici vladajućepolitike, ali oni to dakako i na sreću nisu iz mnogobrojnih razloga.) U čisto likovnom smisluoni se direktno izrazavaju ikonama masmedijske kulture, poput stripa: Srđan Đile Marković,pop-arta: Vladimir Markovski, reklamnih bilborda: Vladislav Šćepanović, ili nešto starijihpoetika bad-arta: Borislav Nanović i Igor Marsenić, te art-bruta: Nikola Božović. Dakle upitanju su autori koji apsolutno vladaju relevantnim slikarskim medijem i koji su potpunoupoznati sa zbivanjima nastalim tokom protekle dve decenije, uz naravno i uobičajene"citatne" dodatke iz bliže i udaljenije povesti medija likovne umetnosti koji im služe zasemantičke "montaže" koje percepciju posmatrača vode u raličitim pravcima.Jedna nezmisliva situacija koja bi proistekla iz stvarne potrebe da se, ma kakva da je,vladajuća ideologija istinski opredeli za onu pravu umetnost koja će govoriti njenim jezikom ikoja će vizuelizovati njene artikulisane političke ciljeve, svakako da bi se obraćala upravoovakvim autorima. No, naravno kako to nije niti može biti slučaj, ovi umetnici se nalaze nakrajnjim marginama stvaralačkih zbivanja, čak u njenom andergraund području. Kritika,zvanične umetničke institucije, mediji, pardoksalno su takođe najmanje zainteresovani za ovuvrstu produkcije, što takođe tačno dokumentuje realno stanje u domaćem stvaralaštvu ovogtrenutka. A ta javna transmisija između umetnika i umetnosti, s jedne strane i politike i vlasti sdruge, ipak je u organizovanim društvima odlučujuća da pažnju faktorima praktičnog

169političkog odlučivanja usmeri ka umetničkom stvaralaštvu koje bi ga na najefektniji načinafirmisalo i propagiralo.Nimalo nije čudno da ta veza nije uspostavljena iz jednostavnog razloga - našaoficijelna politička misao i praksa kreću se u sasvim drugom pravcu od prirodnog iočekivanog. No, cinično bi se moglo reći da je to možda i prava sreća za ove umetnike i ovuumetnost: uprskos svemu, ona će uz sve prepreke ostati više nego jednim pukim podatkom ovremenu u kome je nastala.Republika, br. 238-239, 1-30. jun 2000, Treći program Radio-Beograda,, 2. jun 2000.

170Bauk makizma kruži SrbijomPosle dve beogradske premijere održane najpre u Paviljonu "Veljković" od 20. marta uorganizaciji Centra za kulturnu dekontaminaciju a odmah zatim zbog velikog interesovanjajavnosti i u Odborničkom klubu opštine Vračar od 27. mart do 7. aprila, izložba crtežaBogoljuba Arsenijevića Makija sa pedesetak radova iz dva perioda - osamdesetih i onihnastalih tokom sedam meseci provedenih u zatvoru i bolnici (do njegovog bekstva samaksilofacijalne hirurgije 7. marta), na zahteve mnogih gradova u Srbiji krenula je na jednusvojevrsnu turneju.Prvo je priređena u Galeriji "Srbija" u Nišu gde je otvorena 17. aprila na poziv Centraza etničke odnose kome je prisustvovao veliki broj građana i koju je videla brojna publika.Zatim je u organizaciji Građanske čitaonice "Lingva" otvorena 24. aprila u Klubu odbornikaskupštine Kraljeva, potom kao gost Građanskog parlamenta Srbije u Domu kulture u Čačku 8.maja. Od 15. maja postavljena je u foajeu Narodnog pozorišta u Užicu gde je priređena uorganizaciji Građanske čitaonice "Libergraf". Kako je istog dana bio održan i mitingdemokratske opozicije, otvaranju izložbe prusustvovao je izuzetno veliki broj građana.Na svim otvaranjima bila je i Snežana, supruga Bogoljuba Arsenijevića Makija kao isvi lokalni elektronski i pisani mediji koji su preneli informaciju, izjave i delove uvodnihgovora: Borke Pavičević, Vide Ognjenović, Domazeta, Verice Barać i dr.Iako je sada u prisilnom (samo)zatočeništvu, jer mu je presuda kojom je osuđen na trigodine zatvora vraćena nižem sudu pritvor nije ukinut, Bogoljub Arsenijević Maki ne samoda održava stalne kontakte sa javnošću brojnim intervjuima koje je davao štampi i TVstanicama, već i ova njegova putujuća izložba počinje da se doživljava kao svojevrsni baukmakizma koji kruži Srbijom šireći i na taj način njegovu, ali i opštu, izvornu poruku opotrebi samooslobađanja građana ne bi li se napokon izbavili iz ralja poslednje evropskediktature kojoj se sada već sasvim jasno nazire kraj.Republika, br. 238-239, 1-30. jun 2000.

171Kriv je!" ... mašinbravar bez zaposlenja i aforističar iz Knjaževca Boban Miletić zvani 'Bapsi' ... otactroje maloletne dece ... zbog krivičnog dela povrede ugleda SRJ iz čl.157 st.1 KZ SRJ što jedana 18. decembra 1998. godine, u domu kulture u Knjaževcu, na promociji svoje knjige'Srbijo, majko, plači', javno izložio poruzi predsednika Savezne Republike Jugoslavije -Slobodana Miloševića u vezi sa vršenjem njegove funkcije, na taj način što je, obraćajući seprisutnim licima, citirajući pojedine tekstove iz knjige rekao: 'Samo Sloba Srbiju spasava -svojom ostavkom', 'Jedva čekam da zagrlim Vođu, kakva bi to Španska kragna bila', 'Vođa jelud. (A ja sam, izgleda ludo hrabar.' kako tačno glasi ovaj aforizam - prim. J.D.), 'Vođo, popnise na vrh Beograđanke i iskorači. Biće to mali korak za tebe, ali veliku za Srbiju', 'U zemljinenormalnih ljudi, sasvim je normalno da vlada najnenormalniji', 'Samo da znaš Milošesku,proćićeš gore nego Čaušesku', 'Hoćemo mir, ali ne po svaku cenu, tebi se obraćam družekretenu', 'Druže Vođo, neka, neka, tvoja te bandera čeka', 'Mesto: bunker, Dobanovci, ubunkeru kao rovci, oko bunkera straža, u bunkeru gorile ne mogu da prođu (treba: priđu -prim. J.D.) mušica ni pile. Noć. Sve normalne hvata prvi san. Može li da spava drugSlobodan?... Džaba straža i gorile, u bunkeru a i oko vile, nema ludak miran san', i tomprilikom preko sedamdeset primeraka navedene knjige, sa navedenim tekstovima, poklonioučesnicima promocije... za koje ga delo sud O S U Đ U J E na kaznu zatvora u trajanju od 5(pet) meseci ... našta je dozvoljena žalba u roku od 15 dana ..."stoji, između ostalog, u presudi izrečenoj u ime naroda kojom se prvi put poslefamoznog suđenja "Vunenim vremenima" Gojka Đoga sudilo knjizi, odnosno jednomliterarnom delu a presudila zatvorska kazna njenom autoru.Pretres koji je doveo do ove presude Bobanu Miletiću Bapsiju vođen je u Okružnomsudu u Zaječaru pred sudijom Veroljubom Cvetkovićem a po optužnici javnog tužiocaDušana Đurića, što je važno da se zabeleži i zapamti za istoriju pravosuđa poslednjegevropskog totalitarizma na delu, upravo u punom zamahu, na izmaku devedesetih godina kojeće upotpuniti političku sliku Srbije, pogotovo u predmetu faktičnog stanja umetničkih slobodai demokratije koja se toliko naglašavaju u prigodnim, svečarskim političkim govorimaperjanika vladajuće koalicije kojih je svakim danom sve više - upravo u obrnutoj srazmeri sadefaktnom situacijom sveopšte agonije i propasti.

172Sud nije odgovorio, doduše nije ni bio dužan, ali baš zbog toga ostaje neprijatnačinjenica koja svedoči da je ova presuda doneta izvan te sudnice, na dva, između mnogih,bitna pitanja. Najpre, ukoliko se stvarno radi o "narušavanju ugleda predsednika SRJSlobodana Miloševića", kako to da su jedino okružni tužilac i sudija tako zaključili na osnovučitanja pomenutih aforizma? Da li možda i oni sami, intimno, smatraju da se "inkrimisane"reči mogu zaista odnositi samo na predsednika Slobodana Miloševića pa se time pridružujuonima koji, moguće, isto misle. Time bi se mogao objasniti i sledeći navod iz presude: "sudutvrđuje da se i tekstovi, koji su citirani u prethodnom delu oblazloženja i u izreci ovepresude, a u kojima se pominju reči 'vođa, najnenormalniji, kreten' a za koje tekstove jenesporno da ih je optuženi napisao, a na promociji kazivao opt. Boban Miletić, odnose napredsednika Savezne Republike Jugoslavije - Slobodana Miloševića" - sic! I drugo, i da je totako kako su tužilac i sudija razumeli, pošto je ova "predsednička poruga" izneta u literarnoj,dakle umetnički priznatoj formi, po pozitivnom zakonodavstvu nije joj moguće suditi kaoumetničkom (niti naučnom) delu bez obzira šta u njemu piše odn. koji se estetički stavovi (ilikoje se egzaktne činjenice) u tim radovima iznose. (Cinično priželjkujem da ovaj nerazumnipropust nikako neće omaći ispravci piscima budućeg Zakona o terorizmu.)Karakteristična činjenica je takođe da ni svi zahtevi odbrane, advokata MiletaPetkovića iz Bora, Momčila Ristovića i Aleksandra Đorđevića iz Zaječara, Gradimira Nalića iDušana Ignjatovića iz Beograda, nisu uzimani u obzir. A među važnije spadaju sledeći:izuzeće okružnog sudije i tužioca zbog osnovane sumnje u pristrastnost (jer su članovi SPS-apa time po dve osnove podređeni "oštećenom": i kao predseniku SRJ i kao predsedniku SPSa,i pored toga što ovakva "akomulacija" funkcija protivreči slovu Ustava), te da se zbognavedenog razloga suđene obavi na Kosovu ili u Crnoj Gori. Zatim, da se uzmu u obzir izjavesvih svedoka da Boban Miletić na pomenutoj književnoj večeri nije izgovorio "inkriminisane"aforizme, potom, da se pozovu novi svedoci među kojima i poznati satiričar Milovan IlićMinimaks koji je objavljivao Miletićeve aforizme na Radio-Beogradu, najzad da svedoči iSlobodan Milošević (ili njegov predstavnik) "na okolnost" iz optužnice - da li se on ličnooseća oštećenim zbog sadržaja ove knjige. Sud je kao krucijalni zahtev odbarne čak odbio dase izvrši stručno veštačenje da li je Miletićeva knjiga uopšte literarno delo. A to je krunskidokaz, uprkos svim obrazloženjima i upinjanjima tužioca i sudije da dokažu suprotno, štootkriva da im savest i zakletva nisu u skadu sa dobijenim nalogom ("A sad svi na svojezadatke" i tome slično). Itd.

173Da su ti opravdani zahtevi uzeti u obzir ne bi se dogodilo da sudija "previdi" i dvematerijalne greške koje je okružni tužilac načinio u optužnici: prvo, u vreme izdavanja knjige(maj 1997. godine) Slobodan Milošević nije bio predsednik SRJ, drugo, pomenute večeri nijeodržana promocija ove knjige već književno veče na kojoj je, pored Miletića, učestvovalo jošdesetak aforističara koji su čitali i govorili svoje tekstove. No te činjenice prirodno iz istihrazloga, poput tužioca nisu brinule ni sudiju kod izricanja presude. Nije ga upozoravalo da senalazi na pravnoj stramputici ni to da je knjiga kojoj je sudio katalogizovana u Narodnojbiblioteci Srbije u Beogradu pod brojem 886.1-84 pa je očigledno i onima koji neće da vide,da se radi o literarnom delu koje je izuzeto od mogućnosti bilo kakvog progona, baš kao injen autor.No, ako se mogao predvideti pravac i ishod ovog procesa, krajnje je začuđujuće daprofesionalna udruženja (književnička, PEN-a) niti pojedinci (profesori književnosti,aforističari, satiričari, akademici koji su sa vicevima postali srpski "besmrtnici") koji se baveistim ili sličnim poslom nisu ispoljili očekivanu solidarnost sa Bobanom Miletićem Bapsijemniti su se oglasili oko ovog sramnog suđenja i osude - izuzev protesta Foruma pisaca. Valjdase čeka da prvo iz iznostranstva stigne podrška, kao u slučaju Flore Brovine, pa tek onda da seprobude njihove davno uspavane savesti. Tada će ipak biti kasno za pranje mralno umazanihbiografija.Razložno pitanje bi možda bilo zašto je ova sudska farsa uopšte bila održana i kome jeona trebala? Sam Boban Miletić je odgovor formulisao na sledeći način: "Ne plaše se onimene, druge plaše sa mnom". Tačno, potrebno je u ovim za režim izuzetno opasnimvremenima kada može lako i iznenada doći do preokreta i demokratske promene vlasti da se unjihovim tradicionalnim bastionima (kakva je Timočka krajina) narod zadrži u što je mogućevećem strahu od svih koji drugačije misle. To dokazuje i sve veći i drastičniji progon članova"Otpora" i aktivista demokratskih stranaka upravo u tim područjima koji su izloženibesumučnoj torturi i protivzakonitom tretmanu za koji se čak zainteresovala i kancelarijaVisokog komesarijata za ljudska prava Ujedinjenih nacija što sve ukupno i sa ovim "pikatnimdetaljima" komplikuje ionako nezavidan međunarodni položaj SR Jugoslavije. No, to jezasigurno najava nastavka našeg daljeg i ubrzanog sunovrata kome se najniže granice jošuvek ne mogu sa sigurnošću nazreti.Republika, br. 241, 1-31. juli 2000.

174Dve izložbe u Centru za kulturnu dekontaminacijuFotografije sa atributimaU Paviljonu "Veljković" od 15. jula izlagao je poljski fotograf Vojćeh Pražmovski čiju jeizložbu priređenu u saradnji Poljske ambasade u Beogradu mogao da vidi i onaj deo našefotografske publike i poslenika ovog medija koji je zainteresovan za takvu vrstu promena kojesu uzmeštene iz uobičajenih koncepcijskih pristupa i procesa.Pražmovski ide nekolikim linijama fotografskog izraza. Najpre, u onim crno-belimfotografijama koje su naizgled najbliže standarnom postupku, on zapravo istražujemogućnosti reinterpretacije izraza na predlošcima starih negativa ili snimaka. Metodomkolažiranja on dobija jedan začudan foto-prizor koji nam se čini savremenim, ali opet, premasvim svojstvima, atributima i ikonografiji očigledno da su oni nastali mnogo ranije. Ta igra savremenom u jedinstvenom prostoru, Pražimovskog dovodi u red onih fotografskih poslenikakojima ona nije puko dokumentarističko beleženje nekog stvarnog događaja već mogućnostda izrazi autorsku ekspresiju koja će izbeći verizam a u prvi plan izneti čistu kreativnuimaginaciju umetnika.Na ovoj izložbi pokazane su i pet fotografija u boji većeg formata u kojima VojćehPražmovski radi sa mnogim simbolima (krug, krst, apstraktna šara itd.) snimajući aranžiraneprizore načinjene od različitih predmeta. U ovoj seriji radova dolazi do izraza njegova potrebada se bojom izrazi poput slikarskim sredstvom stvarajući gotovo pikturalne kompozicije učistoj fotografskoj tehnici.Treća serija Pražimovskovih radova predstavljaju objekti načinjeni od starihfotografija koje je "upakivao" na različite načine i na kojima je intervenisao stvarajućiproreze, dvostranu slikovitost, zamagljenost i zamućenost u boksu ispunjenog peskom itd.Dakle, u ovim radovima autor je otišao ponajdalje u procesu "eksperimentisanja" samogućnostima da fotografija ostane osnovni medij njegovog rada ali da ona istovremeno budei "opredmećena", da dobije trodimenzionalna svojstva koja joj nisu primerena.Vojćeh Pražimovski očigledmo da spada u one aktivne, živo prisutne autore ufotografskom mediju koji ga razume kao "fotografiju proširenog polja" da parafraziramo SuziGablik. Njegova beogradska izložba je upravo to pokazala: jedan krajnje oslobođeni autorskipristup koji dakako poklanja dužnu pažnju fotografskom mediju ali istovremeno traži i nove

175mogućnosti koje ostaju u bliskoj povezanosti sa intencijama rada na otvorenim putevima novekreativnosti.Totalno pomračenjeOd 1. avgusta gost u Centru za kulturnu dekontaminaciju bila je grupa ukrajinskihpostavangardista koji su izložbom Delimično pomračenje u Jugoslaviju doneli prverelevantne informacije o aktuelnim zbivanjima na tamošnjoj likovnoj sceni. Posle događajastoleća - perestrojske i velikog pada (Berlinskog zida - simbola podeljene Evrope nazapadnoliberalnu u istočnokomunističku koji se u zemljama što neminovnost društvene iekonomske tranzicije i uključenja u civilizovani svet doživljavaju kao direktnu političkupropast Starog kontinenta), pored svih opštih promena koje polagano i postupno ali zasigurnozahvataju sve zemlje nekada iza gvozdene zavese odražavaju se i u polju kulture i umetničnogstvaralaštva. Jedan od tih stvaralačkih povetaraca koji duvaju sa Istoka, ovoga puta iz bivšeSovjetske republike Ukrajine, upravo iz jednog od njenih najvećih i najznačajnijih kulturnihcentara - Odese, dopreo je posle Hrvatske, Francuske, Rusije, Švedske, Litvanije i doJugoslavije potvrđujući pravilo da se sa ideološkim otvaranjem država stvaraju neophodniuslovi i za estetička otvaranja umetnosti.Izloženi radovi kreću se od klasičnog medija slikarstva (ulja i akrilika na platnu) donovih tehnologija u fotografiji, videu i instalacijama. Vasilij Rjabčenko spada u danasnajpoznatije ukrajinske umetnike koji je izlagao na mnogim likovnim manifestacijamasavremenog stvaralaštva u svetu (Danskoj, Francuskoj, Japanu, Nemačkoj, Poljskoj,Slovačkoj, Rusiji). Zbog izrazitog eklekticizma posmoderne slike mu se nalaze u mnogimjavnim i privatnim kolekcijama u svetu. U Beogradu je prikazao dve: diptih Obalanenajavljenih ličnosti i Žrtva koja svojom prizornošću novih divljih predstvaljaju adekvatanjezični odgovor na izazove najpluralističkije dekade u umetnosti XX veka. Tri sivo-bele slikeVladimira Kožuhara iz ciklusa Biti viđen ikonografski brataju sa simbolima savremenetehničke civilizacije (roleri) iz naglašenu seksualnost koja je iritirajuća s obzirom da se radi oinfantima. Njega je stoga lako svrstati u transavangardu lokalnog korita koji govoriemancipovanim, nesputanim, čak bezobzirnim jezikom današnje civilizacije koja se, kao štoje to uvek slučaj sa umetnišću koja nastaje na kraju veka (ovog puta i na kraju milenijuma)poprima i sasvim jasnu i nametljivu znakovitost dekadencije. Pet crno/belih fotografijaAleksandra Ševčuka pod nazivom Reanimacija imaju dvostruko značenje i cilj: s jedne

176strane one iz memorije prizivaju pionire koji su upravo i stvarali modernu fotografiju (poputŠtiglica, ili Kartje-Bresona) a sa druge očigledno da barataju sa nekim elementima aktuelneumetnosti kakvi su brutalnost i morbidnost prizora u kombinaciji sa erotičnošću i gotovopatetičnim narativom koja je iznet u pet sekvenci. Video rad Bez naziva Gleba Katčukaslično prethodnom autoru traga za, i danas, važećim porukama preteča modernizma - ovogputa u domenu nemog filma. Njegov rad se sastoji iz sekvenci starih filmova koje je onpreradio u kolornoj video-tehnici čime je dobio neobičan spoj stare eksperimentalne filmskeumetnosti i umetnosti postavangarde devedesetih. Aleksandar Rojtburd takođe je prikazaovideo rad Psihodelična invazija ratnog broda "Potemkin" i tautološke halucinacije SergejaAjzenštajna. Za razliku od prethodnog umetnika, Rojtburda zanima najpoznatiji ruski filmvodećeg reditelja revolucionarnog perioda koji je svetu ostavio ovo remek-delo sedmeumetnosti. Ono je dakako prerađeno na fantastičan način: u istom antalogijskom mizanscenu isa istom radnjom umetnik je ispričao svoju priču o sudbini današnjeg umetnika kojidoživljava istu sudbinu, s tim da se sa krstarice ne puca na narod već na stvaraoce.Dramatičnost tog prizora sasvim je, iako je očigledna replika ili citat, na nivouAjzenštajnovog izpunjenog strahom, besom, užasom, haosom, beznađem dolazeće kataklizmekoja se događa na početku veka, a kako vidimo, koja se ponavlja i na njegovom kraju.Pridruženi umetnik Božidar Milović za ovu priliku je realizovao vide-instalaciji Delimičnopomračenje. Njega zanima sudbina umetnosti u uslovima medijakratskog doba, tj, totalneprevlasti televizijskog medija u svim sferama društvenog života. Opasnost na koju onupozorava je direktna i nemilosrdna jer se preko TV-ekrana šalju one otrovne poruke kojekontaminiraju ljudsku svest i onemogućavaju mu da jasno razazna činjenice stvranosti odvirtuelnih. On se zapravo nalazi između stavova Bojsa da svako može da bude umetnik iVirilja da u situaciji kada svako može da bude umetnik, za umetnost više ne ostaje mestogradeći vlastitu poziciju stvaraoca koji nije obavezan školskim metodama i tehnikamapravljenja umetničkog predmeta već isključivo stepenu unutrašnje kreativne ekspresije kojanije kanalisana spoljašnjim razlozima.Ukrajinska neoavangarda krajem veka u radovima ovih Odesita pokazuje onu vrstuslobode koja je nedostajala evropskoj multikulturalnosti pre poslednje decenije. Time se mapaumetnosti Starog kontinenta dopunjuje na najefektiniji a za samo stvaralaštvo, nanajdragoceniji način.

177Ova izložba bi dobila uobičajenu javnu recepciju da je nije pratio jedan neverovatnadogađaj. Naime, posle izložbe Miće Popovića iz 1974. godine koja je zatvorena (upravo i akopostavljena, nije ni bila otvorena) ovo je prva koju je aktuelna vlast (finasijska policija idržavna bezbednost) zatvorila!? Naime, nekoliko dana nakon njenog otvaranja u CZKD jeupala finansijska policija uz asistenciju državne beznednosti (i to u trenutku kada niko odovlašenih lica iz Centra nije bio u Beogradu) da bi kontrolisala njeno poslovanje. I to ne bibilo ništa neuobičajeno za ovaj predizborni period kada je vlast odlučina da se, gde je to godmoguće po njenom mišljenju, obračuna sa ideološkim neistomišljnicima, da sutradan nisudošli da zatvore CZKD (“obustave njen rad”) a time i izložbu ukrajinskih umetnika koja jebila u toku. Naravno da je odmah obaveštena međunarodna javnost, pre svega državaUkrajina (gle čuda, to je baš ona zemlja sa kojom Jugoslavija nastoji da uspostavi najprisnijemoguće odnose poput Rusije i Belorusije iz tog regiona) koja je posle provere na najvišemdiplomatskom nivou, i protesta Jiržija Dinzbira, izvestioca Ujedinjenih nacija za ljudska prava(u kojima značajno mesto imaju i umetničke i kulturne slobode), zahtevala objašnjenje odnašeg Ministratsva inostranih poslova. Njihov odgovor je ubrzo stigao: Paviljon “Veljković” iCZKD su oni koji su ga “zapečatili” otvorili za manje od 24 časa. Time je tek ublažen jošjedan međunarodni skandan u koji se Jugoslavija uvalila, ovog puta u domenu kulturnepolitike, jer ne samo da je po prvi put u periodu sadašnje vlasti zatvorena jedna značajnainstitucija kulture sa međunarodnom reputacijom, već je jasno dat signal kojim će putem da seona kreće i u ovoj oblasti posle 24. septembra. Ujedno je i ogoljena priča o proveri rada udomenu finasijske policije a u prvi plan su došli stvarni interesi državne bezbednosti i to uonoj oblasti u kojoj ona nema šta da traži – u kulturi u umetničkom stvaralaštvu. Tako jeDelimično pomračenje izvesno postalo najava totalnog.Republika, br. 242-243, 1-31. avgust 2000, Republika, br. 244, Beograd, 1-15. septembar2000.

178Dosije Srbijamerenje stvarnosti devedesetih godinaOčigledno da su Srbija i Jugoslavija posle izbora 24. septembra, a naročito nakon masovnognarodnog bunta 5. oktobra ove godine postale prvorazredne mete internacionalnoginteresovanja, i to ne samo u političkoj ravni već i u drugim oblastima društvenog života.Trenutno se u ovde nalazi nekolicina organizatora - poput svojevrsnih "izvidnica" za budućenastupe naših umetnika diljem Evrope i sveta koji vrlo pomno istražuju i ocenjuju scenudevedestih pokušavajući da razumeju šta se to zaista dogodilo, a što se i na fonu umetničkogstvaralaštva odražava kao činjenica realnosti te da takvu sliku prenesu međunarodnoj javnosti.Jedan od tih većih poduhvata već se odvija u Akademiji umetnosti u Berlinu gde je una poziv Fondacije Hajnrih Bel, čiji je predsednik mađarski književnik Đerđ Konrad (a kojaje najavila i skoro otvaranje svoje kancelarije u Beogradu poput Soroseve fondacija koja jetokom protekle decenije odigrala prvorazrednu ulogu u održavanju one vrste kulture iumetnosti koja je od interesa za civilizovano čovečanstvo), organizovana izložba naše likovneumetnosti pod naslovom "Dosije Srbija - merenje stvarnosti devedesetih godina".Ovaj naziv podrazumeva da se izložba sastoji iz dva segmenta: jedan je artificijelni ičine je radovi deset umetnika i tri grupe u različim medijima: fotografiji, videu, CD-Romu iweb-sajtovima, a drugi isto tako obiman i sadržajan načinjen je od stotinak dokumentarnihfotografija koje su uzete iz dnevnih i nedeljnih novina na čijoj se osnovi kao na nekojneprekidnoj traci političkih i društvenih događaja na njima registrovanih zapravo odigravala idrama te neobična čarolija serioznog stvaralaštva u ratnim uslovima i temeljnim političkimpretumbacijama koje smo preživljavali za to vreme, kao i o delatnosti šest nezavisnihkulturnih institucija koje su u ovom periodu sa krajnjim naporom uspevale da održe kontaktsa svetom i da maksimalno omoguće i podrže vitalnost onog stvaralaštva koje će zaigurnoostati znakom ovog vremena.Svet je naravno detaljno bio obaveštavan posredstvom masovnih elektronskih medijao svim ratovima koji su se vodili na prostorima bivše Jugoslavije, o etničkim čišćenjima,masovnim egzodusima, bombardovanju NATO pakta, izrazima i stepenu diktature koja nas jepogodila itd, ali je mnogo manje bilo pravih informacija o umetničkom stvaralaštvu koje je utakvim uslovima nastajalo i opstajalo. "Dosije Srbija" zapravo je prvi veliki događaj te vrste

179nakon demokratskih političkih promena u Jugoslaviji koji je sačinjen na osnovu koncepcije dokoje je došla dr. Irina Subotić sa nekolicinom saradnika a u organizaciji Centra za kulturnudekontaminaciju.Pet stonina kvadratnih metara izlagačkog prostora galerije Akademije umetnosti uBerlinu bio je jedini limit da se na dovoljno reprezentativan način odgovori na postavljenzahtev: da se prikažu najrelevantnije pojave na našoj umetničkoj sceni tokom protekledecenije - od politički nezavisnih umetničkih institucija, grupa i stvaralaca do dokumentarnogmaterijala, pre svega fotografija i isečaka iz štampanih medija koji su u katalogu sakupljeni uposebno urađeni suplement, a na izložbi su postavljeni kao "besprekidna" vizuelna traka kojaje prikazala čvorišne događanje koji pomažu nemačkim gledaocima da bolje razumeju i sameartefakte kao neposredne ili indirektne produkte tih zbivanja. Otuda pored primera krajnjeangažovanog stvaralaštva nekolicine autora poput grupa Led-art i Škart ili umetnika Coraxa,Zvonimira Santrača, Dragana Srdića, Darka Vukovića, Saše Stojanovića i DejanaAtanackovića preko simboličkog i znakovnog rada u primerima Čedomira Vasića, DušanaOtaševića, Mrđana Bajića i Branka Pavića do čiste artificijelnosti na striktno estetičkom planuu slikama Marije Dragojlović. Pored crteža, objekata, intalacija i slika posebno supredstavljneni i radovi u drugim medijima: sajber-artu, CD-romovima, videu i fotografijama:Goranke Matić, Vesne Pavlović, Tanje Ostojić, Jelice Radovanović, Dejana Anđelkovića,Vesne Vesić, Vide Jocić, Zorana Naskovskog, Milice Tomić, grupa Aposutno i Magnet imnogih drugih.Od institucija koje su i pored izrazitih nastojanja države, odn. političke oligarhije daobustavi njihov rad na najdrastičnije načine od direktnog zatvaranja do stalnih posetafinansijske policije, ali i javne bezbednosti, smenjivanja direktora i urednika i mnogo togadrugog, na izložbi su predstvaljene delatnosti Centra za kulturnu dekontaminaciju, Centra zasavremenu umetnost, Studentskog kulturnog centra, Radija B92, Cinema Rexa i Remonta,kao i Otpora kao svenarodnog pokreta protiv diktature koji je sem političkog davao i značajanvizuelni identitet ikonografiji druge polovine devedesetih različitim rekvizitarijumima:plakatima, letcima, majcama, bandarolama, bedževima itd. koji su ovom prilikom takođeizloženi. Time je slika zbivanja u ovom periodu upotpunjena sa onim neophodnim podacimabez kojih bi ona u većem delu ostala nerazgovetna zapadnoevropskoj publici."Dosije Srbije" je tek nagoveštaj jednog velikog nastupa, upravo povratkajugoslovenske i srpske umetnosti na svetsku scenu sa koje je iz najrazličitijih razloga

180izopštena (zbog sankcija i samoizolacije ali i krajnje pogrešne državne politike i u ovojoblasti) dakako sa onim najreprezentativnijim primerima koji će nesumljivo ostati kao znaktog vremena opšte propasti koja je ipak zaustavljena makar na malom broju primerarelevatnog umetničkog stvaralaštva. "Izmerena stvarnost" tog vremena kroz umetničke idokumentarne primere data je na ovoj izložbi sa svojim najrelevatnijim umetničkim podacimai dokumentarnim parametrima koji su načinili jedno čitljivo polje dobrog razumevanja iopravdane potrebe za povratkom u društvo kome istinski pripada.Treći program Radio-Beograda, Beograd, 28. novembar 2000.

181Aktivni otporTema specifikovana kao Angažovanost u umetnosti posle '95. naprosto se u ovom trenutku bilanametnula imperativima vremena: načinom života i egzistencije u sadašnjoj Jugoslaviji. Jer, štabi to bilo značajnije u likovnim umetnostima aktuelnog trenutka od njenog angažovanogsvedočenja, komentara ili kritike sociokulturnog ambijenta u kome je nastajala i pokušavala dadeluje sa krajnjim naporom i potpunom neizvesnošću - do samog kraja: velikog političkogprevrata tokom septembra-oktobra 2000. A devedesete godine u trećoj Jugoslaviji opterećenestarim i novim međunacionalnim i međudržavnim problemima dale su toj zabrinutoj umetnostibrojne velike te povesne povode upravo za takav angažovano-kritički stav. U toj vrsti umetnosti,direktno na estetičku vrednosnu razinu dovedena je i njena izoštrena etička postavka tako da suta dva, naročito danas, suštinski neophodna elementa, izgrađujući njenu celovitost, postalapotpuno jedinstvena jer su izjednačena po svim vrednosnim nivoima.Zanimljivo je da paradigmatičan primer upravo za ovako aktueliziranu tezu nalazimo nasamom početku veka u slučaju prve srpske modernističke umetnice Nadežde Petrović -jugoslovenske Nade kako su je svojevremeno zvali hrvatski vajar Ivan Meštrović i slovenačkislikar Ivan Grohar, njeni umetnički prijatelji i saborci u mnogim poslovima građenja kulturejedne mlade nacije i države u nastajanju Njen život i umetnost, vrlo čvrsto isprepletani, kakav jeuostalom redovan slučaj kod najboljih stvaralaca, konstantno su pokazivali i estetičku i etičkuangažovanost na mnogobrojnim poljima na kojima je delovala. Pored teške i uporne borbe zaestetičke principe Moderne, zatim organizovanja prvih jugoslovenskih umetničkih izložbi,osnivanja umetničkih kolonija i udruženja, njeno društveno angažovanje beležilo je i druge istotako značajne događaje: osnovala je humanitarno društvo Kolo srpskih sestara, nakon neuspelogIlindenskog ustanka u Makedoniji povezuje se sa komitskim pokretom organizujući dopremanjerazne pomoći pobunjenicima - od hrane i odeće do novca i oružija, u vreme Aneksione krize uBosni i Hercegovini osniva Narodnu odbranu - patriotsko društvo za pomaganjenacionalnooslobodilačke borbe Bosanaca tokom ustanka Petra Mrkonjića (budućeg kralja Petra IKarađorđevića). U periodu Balkanskih i Prvog svetskog rata ona je kao dobrovoljna bolničarkaumrla razbolešvi se od tifusa u Valjevskoj vojnoj bolnici 1915 godine. Ovakav individualniprimer jedne lične svestrane angažovanosti prošao je kroz ceo XX veka sa neposrednimdelovanjem na mnoge njene sledbenike ali i na umetničke ali i druge fenomene.

182Podudarnost ovih interesa, ciljeva i načela sa početka ovog veka, paradoksalno, isto takosnažno stoji kao etička i estetička norma i na njegovom kraju u istim oblastima - ali sada kakovidimo, sa retrogradnim predznacima. Jer, raniji procesi ujedinjavanja u devedesetim su seizvrgli u razjedinjenje, osnivanje i stvaranje sada su postali realnost uništavanja i razaranja,entuzijazam formiranja novog južnoslovenskog društva zamenjen je dramom raspada u krvavompiru jugoslovenskih ratova protekle decenije. Kao da upravo ova epoha mora da nam iznedrijednu novu Nadu koja dakako neće uzaludno završavati nezavršeno (jer taj eksperimentdefinitivno nije uspeo) već će poput nje razumeti vlastito vreme u svim njegovim dramama aživotnim i umetničkim delom stvoriti novu viziju, odaslati jasne i jake signale koji se nastavljajuupravo na onim mestima na kojima su bili mnogo puta prekidani i napokon potpuno prekinuti -kao u kakvom horor filmu koji se ponavlja i ubrzano vrti unazad.U osnovi, moguća su dva načina političke angažovanosti umetnika kroz njihovostvaralaštvo. Jedan je apologetski kada se propagandistički glorifikuje političko stanje i ideološketendencije u socijalnoj strukturi koje vladajući slojevi autoritarno uspostavljaju i normiraju.Suprotni je kritički kada se ti opšte proklamovani politički ciljevi podvrgavaju preispitivanju,sumnjama ili direktnom negiranju. Naravno da je prvi slučaj od strane svakog režima uvekokarakterisan kao društveno pozitivan, afirmativan i u državnim isntitucijama najsnažnijepodržavan. Ekstremni primeri za takvu umetnost u ovom veku bili su nacikunst u HitlerovojNemačkoj i socrealizam u Staljinovom Sovjetskom savezu za koje je najkarakterističnije bilogušenje svih sloboda - od političkih i individualnih do umetničkih. Naprotiv, slobodaumetničkog stvaralaštva koja je sigurno ponajviše imanentna modernoj i savremenoj umetnostipodrazumeva i postojanje različitih vrsta i načina političkog aktivizma na krilu njegovogangaživanog kriticizma.U delu jugoslovenske angažovane umetnosti, na intelektualnoj levici između dva svetskarata nastao je u stvaralaštvu kritički pokret koji se podelio u dve struje: nadrealizma i socijalnuumetnosti, a iz koje je nakon pobede Titovog partizanskog pokreta u totalno promenjenimdruštvenim i političkim uslovima direktno proizašao socijalistički realizam. Ako su prve dvepoetike imale manje-više jasno kritički naglašenu ideološku i socijalnu dimenziju, druga je kaoestetički izdanak levičarske revolucije odjednom zamenila kritičnost apologetikom,angažovanost glorifikovanjem, borbenu negaciju uspaljenom afirmacijom, buržoasku estetičnostartističkim levičarenjem....

183Posle 1945. godine umetnost je postala pristupačna narodu, a po svojim problemimabliska životu. Najporaznije za našu umetnost koja se izražavala poetikom socijalističkogrealizma, pored bespogovornog služenja političkim ciljevima, bilo je njeno tragično podpadanjepod uzore akademskog realizma XIX veka. Politički i ideološki instrumentalizovana umetnostsocrealizma slavila je društvo i veličala sistem, plakatski i propagandistički isticala heroizam,gordost, ponos jezikom tradicionalnog, a tada anahronog realizma koji nije mogao da pobudiveće interesovanje stručne javnosti i publike. Otuda je krah socijalističkog realizma posle 1950.godine u jugoslovenskoj umetnosti bio primljen kao potpuno prirodni epilog jednog neuspelogpokušaja uspostavljanja nove estetike.Sa početkom jugoslovenskih ratova nastupio je posvemašni prekid - pa je tako i eros uumetnosti zamenjen tanatosom, natalno mortalnim, život smrću, žovijalno morbidnim.Devedesete godine - što je potpuno razumljivo usled krvavog raspada Jugoslavije, pokazale suniz otvoreno angažovanih ekspresija na domaćoj likovnoj sceni, a njeni najvažniji fenomeniregistrovani su u knjizi Art in Jugoslavija 1992-1995 definisani kao umetnost u zatvorenomdruštvu, zatim na nekoliko problemskih izložbi sa glavnom temom (ili delimično) aktuelnogsocijalnog kriticizma poput Ubistvo 1, Pertej, Asocijalno osiguranje, Prestupničke forme,Umetničko i angažovano devedesetih, i naročito u radu umetnika nekoliko generacija, na primerMarine Abramović, Zvonimira Santrača, Raše Todosijevića, Čedomira Vasića, MileteProdanovića, Saše Stojanovića, Dejana Atanackovića te tri u ovom pogledu vrlo aktivnegrupe - Škarta, Led-arta i Magneta, kao i niza umetnika najmlađe generacije koja se pojavila uposlednjoj deceniji ovog veka (i milenijuima).Morbidna teorijska matrica izložbe Ubistvo 1 (prema koncepciji Centra za savremnuumetnost priređena u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu 1997) može biti shvaćenai kao smisao umetnosti opasnosti u politici sigurnosti koja je upravo bila inverzna tadašnjojrealnoj situaciji koja ispravno glasi: oficijelna politika opasnosti, generalne javne i privatnenesigurnosti postavila je osnovna pravila ponašanja u svim oblastima društvenog života - pa takoi u njenom najvitalnijem području koje zauzima kultura u kojoj se, da ovaj apsurd bude još veći,do nedavno odvijala aktivnost poznata kao umetnost sigurnosti sa simptomima sasvimočiglednog autizma, izolovanosti ili izopštenosti od idejne zbilje ratnog i neposredno poratnogperioda. Oficijelni politički stratezi proteklog vremena jasno su naznačili da je neophodno da seobavi efikasna supstitucija postojeće stvranosti veštačkom, da se porazni kvalitet života zakloniiza afirmišućeg kvantiteta pseudo, ili u najboljem slučaju - mediokritetske umetnosti. I zaista, taj

184lažni sistem vrednosti vrlo dobro je funkcionisao u najvažnijim institucijama (muzeji, galerije,pozorišta) i masovno propagiran u režimskim medijima (štampa, TV, radio). I jedni i drugi subrinuli o tom delu duhovnog zdravlja društva na takav način da je u jednom trenutku zabeleženaapsolutna dominacija tobože nacionalnog programa veoma bliskog najordinarnijem kiču s jednestrane, a sa druge, pažnja javnosti bila je isključivo usmeravana prema lažnom stvaralaštvudostupnom najširim populističkim slojevima.U paralelnom obrazovnom sistemu kosovskih Albanaca za to vreme odigravali su seočigledno veoma zanimljivi procesi. Nema sumnje da su školski programi i u umetničkojedukaciji na alternativnim kosovskim univerzitetima adekvatno funkcionisali. Na izložbi Pertej(u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu 1997; na albanskom - nad, preko, onkraj, sone strane; naziv je u ovom slučaju poprimio aktuelne i političke konotacije koje se tičuprevazilaženja predrasuda i umetničke apstinencije), prema koncepciji i izboru ŠkeljzenaMalićija, u malom ali sasvim adekvatnom reprezentativnom uzorku prikazana su tri zanimljivaslikara i jedan kompozitor: zatamnjene slike-palimpsesti Maksuta Vezgišija, prostorneinstalacije Sokolja Bećirija, radove prekrivene bitumenom Mehmeta Behuljija izvučno-ambijentalnu postavku sa istim nazivom Ilira Bajrija.Pod neuobičajenim naslovom za umetničku izložbu - Asocijalno osiguraje (u Prodajnojgaleriji "Beograd" u Beogradu 1997) priređena je jedna autorska, grupna izložba petoroumetnika koja u svom podnaslovu ima sledeću odrednicu: Socijalna umetnost u beogradskomslikarstvu (od 1975. do 1998. godine). Time je dato neophodno objašnjenje koje identifikujevremenski i semantički okvir ove izložbe, a njena sadržinska ravan ispunjena je radovimaMilije Nešića, Milana Blanuše, Dušana Gerzića, Jelene Marković i Srđana ĐiletaMarkovića koji je uz Tatjanu Velenik kao autora koncepcije i pratećih tekstova. Osnovna tezaizložbe veoma je rigidno postavljena i duboko zadire u razloge i problem angažovanosti našelikovne umetnosti posle 1975. godine.Prema zamisli dr. Ješe Denegrija i dr. Miška Šuvakovića nastala je autorska i studijskaizložba Prestupničke forme - Postmoderna i avangarda na kraju XX veka (u Centru zakulturnu dekontaminaciju u Beogradu 1997). Denegrijeva teza naslanja se na već uobičajenuodrednicu za domaće stvaralaštvo tekuće decenije koje je definisano kao umetnost u zatvorenomdruštvu. Na suprot njoj on ističe snažne procese aktuelne kulturne globalizacije a prelamanje tadva principa - sa svim posledicama koje po naše stvaralaštvo otuda proističu, uzrokuje nastaliformalni i semantički konflikt i području plastičkog jezika. Dakle, kakve mogućnosti stoje pred

185našom umetnošću, odnosno, kakva joj je sudbina u uslovima koji postoje u zemlji ratova,temeljne ekonomske krize i političke destrukcije, totalne izolacije međunarodne zajednice, a pritome (i uprkos tome), ona istovremeno pokazuje jednu vanrednu vitalnost koja je dovodi u rangnajprominentnijih fenomena sa međunarodne scene ovoga trenutka - pita se Denegri u svomtekstu. Indeksaciju transgresije (prestupa) u savremenoj i aktuelnoj umetnosti Šuvaković je izveou jednaest problemskih celina a u okviru ove teme značajna je ona koju je nazvao Umetnost ipolitika. Ovo je upravo tema današnjeg vremena, a postaje sasvim vidljivo da je ona zaokupilapažnju i usmerila stvaralačku volju mnogih autora koji su danas za nju živo zainteresovani.Autori izložbe odlučili su da u mnoštvu fenomena iz ove oblasti prikažu radove BalintaSombatija - jednu celovitu prostornu, ambijentalnu instalaciju pod imenom Raskršća i RašeTodosijevića - zidni reklamni pano Restoran Sloboda kao najizrazitije primere etičke iideološke angažovanosti naše recentne plastičke umetnosti.Tema XX memorijala Nadežde Petrović (Čačak, 1998) određena je kao Umetnost iangažovanost devedesetih bila je nametnula samim zbivanjima koja su potresala Jugoslaviju togperioda. Nije neophodno otići u predaleku prošlost i naići na primere koji na vrlo plastičan načinpokazuju temeljitost zabluda nastalih zbog pogrešnih predstava koje se iz umetničkih slikaiščitanju. Ova pojava je snažno generisana iz potpuno različih ideoloških matrica a redovnorigidnih političkih grupa - i levog i desnog predznaka. Štaviše, u ovakvim kontrastnim kulturnimi civilizacijskim područijima koje su iz različitih razloga (najčešće zbog vlastite želje) izvanmagistralnih civilizacijskih tokova, koje su, dakle, još uvek u istorijskom periodu, dovodile dotolikog preplitanja uticaja da je potpuno razumljivo što se oni ne mogu ni tačno ni potpunoraspoznati. Učinci takvog stanja mogu biti zaista zanimljivi - da istovremeno nisu porazni,destruktivni i opasni. Jedan od tih sindroma bio je registrovan kao strah od slika. Razaranjeikona savremene kulture, uništavanje kodova vremena: civilnih simbola i znakova sadašnjosti,narušavanje podele u semantičkim poljima paralelnih svetova koji su karakteristični zapostistorijsku epohu (i njenu postmodernu umetnost) koju baš mi imamo kao datu privilegiju dagledamo i preživljavamo na kraju ovog veka - šta više i milenijuma, učinila je da se istorijskicitati iz umetničke realnosti gde im je jedino mesto presele u našu evidentu, životnu stvarnost.Halucinatno vraćanje dobro poznatih mitova i legendi u naše živote koje smo ipak trebaliupravo kao istorijski narod da ostavimo tamo gde im je jedino mesto - u povesnim čitankama,postaje novi krvavi danse macabre, ne literarni već bukvalno krvavi Balkanski barok kako je topokazala Marina Abramović na Venecijanskom bijenalu 1998. godine. Iz ovog htoničkog

186kazana, pravog pandemonijuma naših naravi, opet su se prelile najnovije slike mortalne realnosti- one kojih se svet civilizacije pokušava zasvagda otarasiti. Monstruozni politički crveno-crnisavez levog i desnog, crvenog i crnog socijalizma te crnog i crvenog fašizma vladajuće koalicijedo septembra ove godine postaje stvarnost koja je zatamnjivala perspektive i oduzima budućnostmnogim generacijama. Ovaj i onako stravični balkanski vek izgleda da je morao sasvim prirodnoi zakonito da završi još jednim ciklusom masovnog ubijanja i razaranja - još jednim krvavimbaroknim pirom.Kao individualna kultura protesta okarakterisan je rad leskovačkog umetnika SašeStojanovića. Osnova mog rada je povratak čistoti početka. Iz saosećanja sa decom koja sunajteže podnela regresiju društva, posvećujem se tihoj energiji bola stoji kao izvornistejtment umetnika koji je tokom svoje ni punu deceniju duge stvaralačke delatnosti prošaokroz mnoge medijske oblasti - od slikarstva do performansa i javnih uličnih aktivnosti. Takona primer, slike poput Gledaj svojim očima, Šta sve tanuje u mom džepu, Predah, Reformau vašoj glavi, Dečija pesma, itd, imaju trasnparentan likovni izraz blizak veoma mladalačkojimaginaciji, ali istovremeno i poruku upućenu odraslima o njihovoj odgovornosti prema deci inedužnima. U to vreme on je priredio i nekoliko samostalnih izložbi od kojih jenajkarakterističnija Istinite priče (Cinema Rex u Beogradu) kada je načinio kutije obloženefragmentima štampanih medijima u funkciji režimske propagande preko kojih je izveo crtežeu dečijem maniru, kao i nekoliko grupnih poput: Glasovi novog veka ili Oktobarskog salona(u Beogradu 1999) na kome je učestvovao u izradi zajedničkog rada sa još dvanaest autorakoristeći metafore i direktne političke poruke. Vreme rata, destrukcije i masovne smrti ukome su takve slike na izložbama priređivane teklo je mimo njih na onoj poznatoj udaljenostikoja je zapravo svedočila o paralelnim svetovima koji se nikada neće, niti mogu dodirnuti, nitiukrstiti jer je svet ove vrste umetnosti beskrajno udaljen od sveta realnosti u kojoj ona nastaje.A to jeste i jedna od najvažnijih odlika ovog stvaralaštva koje nosi smisao nežne pobuneprotiv zatečenog stanja stravičnih prizora događaja, ljudskih tragedija i dramatičnihanticivilizacijskih procesa. Ovaj mirni, povučeni mladi čovek umetnički je delovao iotvoreno se deklarisao upravo u sredinama tvrdog režimskog totalitarizma - na jugu Srbije: uPrištini i Leskovcu. Taj prividni nesklad između njegove individualne nežnosti i objektivnesurovosti ideološke stvarnosti sa kojom se neposredno sučeljavao iznedrio je u našimaktuelnim uslovima jedan umetnički fenomen koji ne samo da je neposredno obeležio svudramu ovog vremena - individualnu i kolektivnu, već je i markirao jednu od najtiših ali i

187najborbenijih kreativnih pozicija koje su se pojavile u recentnoj srpskoj i jugoslovenskojumetnosti.Vlastiti doživljaj drame kolektivne smrti zaloga je stvarne autentičnosti i iskrenostinekog individualnog stvaralačkog čina od trenutka od kada umetnost postoji kao ljudskoiskustvo. Ta velika tema, možda najveća u kulturnoj povesti čovečanstva, nalazila je autorekoji su joj odgovorili na direktan način stvarajući takve radove koji su formirali korpusnajvrednijih, najznačajnijih i najboljih, upravo remek-dela ukupne istorije umetnosti. Nanjenom vrhu svakako se nalazi i Gernika Pabla Pikasa, a tom nizu po svim osobinama pripadai monumentalna skulptorska kompozicija Apel za mir Vide Jocić postavljena za vremeNATO borbandovanja tokom aprila-maja meseca 1999. godine u Centru za kulturnudekontaminaciju. U njegovoj osnovi je univerzalna znakovitost holokausta (za svakogpojedinca, kolektiv, naciju, uvek i svuda), u njegovoj kreativnoj pozadini je broj 49865 urezanna vajarkinoj ruci u Aušvicu 1943. godine, u njegovoj estetičkoj ravni je dramatičnaekspresija forme jednog koje se u tim prilikama redovno umnožava do mnoštva; to je, kako jeveć napisano - katedrala bola što deluje svojim razornim mukom, jekom strašne tišine,kretanjem u mestu, kovitlacem emocija u prostoru i vremenu...Mogući su mnogi i posve različiti odgovori na izazove koje sadašnje društvo, kultura itehnologije stavljaju pred estetičku i etičku svest umetnika. Jedna od ključnih i najopštijihodrednica koja ukazuje na način aktuelnog oblikovnog ukrštanja ovih područja jestecrossover - čime se indukuje da su ona istovremeno dovedena u jedinstvenu estetičku ravanali i da su time njihovi identifikacioni kodovi uzglobljeni i preneti u jedan novi i (drugačiji!)artificijelni fenomen. Ponovo se odigrava dobro poznata i, tokom duge povesti umetnostipotvrđena, stalna povezanost čvrstim estetičkim linijama spoljašnje ikonosfere (sa njenimdominatnim formama i sadržajima koji joj daju izgled) sa onim oblikovnim izrazom za koji seodmah (kroz kritiku) ili nešto kasnije (kroz teoriju) utvrdi da je postao plastičkim znakomepohe. Izložba, ili pak prezentacija rada sa ironičnim i iritirajućim nazivom Perfect FutureDejana Atanackovića (u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu 1998) sastojala seiz tri segmenta: nekoliko minijaturnih svetlosnih kutija izrađenih po uzoru na reklamnebilborde, posedno izrađenom CD-romu koji se mogao pretraživati na postavljenomkompjuteru i projekcije osnovnog rada na velikom platnu. U tehnloškom pogledu očigledno jeda smo se suočili sa primerom upotrebe, pri čemu se mora istaći - sjajnim i ubedljivim, medijaekranske, računarske i tehno-kulture. Emitovanje ovog rada protiče u potpunoj tišini čime se

188pažnja gledalaca fokusira na vizuelni i semantički kompleks: njegove montaže u viduelektronskih fotografija i kompjuterskih slika dograđene su određenim kontekstualizovanimparolama - kratkim, direktnim iskazima. Atanacković zapravo miksuje slikovne i verbalneidiome koji se masovno i silovito emituju u našem današnjem okruženju. Ovaj njegov rad imai naslov Screen savers 3 čime se ukazuje na tehnološko poreklo i na jedan kontinuiranikreativni koncept koji se pretvara u mali radni ciklus. Autor je jednom prilikom istakao: Mojscreen saver potpuno je antikomercijalan i antipropagandan, mada je najočiglednije da upostupku upravo koristi striktni komercijalni i propagandni diskurs. Specijalnom,neautorizovanom preradom prizora i reči Atanacković nas direktno uvodi u područje primeneumetničke, masmedijske, kulturološke i socijalne manipulacije koja je doživljava kaonajkarakterističnija za ovdašnju političku i propagandnu javnu sferu. A tu su sada i ovdedominatne nekolike teme kojima se on bavi, poput: efekti politike, posledice masmedijske(aktivne i pasivne) manipulaciji i posebno omiljena kod mladih umetnika strategija ideologijazavođenja. Uz scene nasilja, represije, diskriminacije temeljnog ljudskog prava na izražavanjeAtanacković upisuje preuzete slogane koji liče na propagandu (političku i ekonomsku) i takouređeni oni se putem postavljenih panoa i plakata izlepljenih na javnim mestima, Interneta iligalerijskih radova emituju kao čista autorska poruka upakovana u hipermodernu ambalažuadvertajzinga. Ovde se nastoji da se što žešće podstakne emocionalna (i intelektualna)reakcija posmatrača čiji su odbrambeni mehanizmi naročito u totalitarnim društvima znatnooslabljeni delovanjem snažnog propagandnog postupka. U tom, svesno projektovanom irealizovanom političkom i ideološkom okruženju primalac poruke gubi moć rasuđivanja itada nastupa očekivani trenutak političke (ili komercijalne) manipulacije kada je moguće sanjime činiti aposlutnu svaku potrebu prisilu - bez ikakvog otpora. Zbog ovoga rad Savršenabudućnost Dejana Atanackovića primljen je kao direktna posledica indentifikacije njegovihsadržaja u današnjem vremenu (dominantna crveno-crna kombinacija čita se i kao simbolvladajuće koalicione boje) a ona je pak pretočena reklamna poruka za koju je kaoparadigmatični uzor uzeta nacistička (nacionalsocijalistička - još jedna koincidencija?)propaganda koja je na ovom polju dala najopipljivije rezultate tridesetih godina. Ova izložbaprojekatdobila je time vid svojevrsne kulturne dekontaminacije (u savršenoj saglasnosti sainstitucijom u kojoj je priređena). Atanacković stoji na stanovištu da savremena umetnostnapreduje samo tamo gde je jaka želja za oslobađanjem, kako je sam istakao, a istovremeno

189smatra da je taj mehanizam očigledno primenljiv na šire sociokulturno područje koje takođeima razloga i potrebu da se oslobodi dejstva svakovrsnih prisila.Sve tri umetničke grupe - Škart, Ledart i Magnet, čiji je delovanje ovde izloženo,zasnivaju svoj rad na nekolikim zajedničkim principima. Ponajpre, to je izmeštanje aktivnostiizvan državnih institucija i uobičajenih izlagačkih prostora (muzeja, galerija) i prelazak na uličnuumetnost koja pobuđuje znatno veću pažnji javnosti, dobija veću publiku a time je i medijskiznatno atraktivnija i promovisanija. Zatim, služe se netipičnim umetničkim sredstvima kojima seprivlačni znatno veća pozornost publike, provocira se njihova burnija reakcija i upečatljive seostavlja trag u vremenu i prostoru. Njihovi radovi su prolaznog karaktera i oni se čuvaju samo navideo ili foto-dokumentaciji. Najzad, ovaj vid umetničkog angažovanja tipičan je isključivo zaurbane ambijente većih gradova u kojima se najbolje vide pravi učinci razorne politike,siromaštva, smrti... Njihove reakcije su takođe jedinstvene - odnose se na dnevne društvene iideološke procese i fenomene: od ratne drame do razaranja gradova, od kriminala dohiperinflacije, od gladi do siromaštva, od preživljavanja do smrti, od opšteg šunda doantiurbanizma i urbocida, od ekologije do deponija, itd. čime je obezbeđena potpuna aktuelnostznačenja njihovog rada.Tako je grupa Magnet i njen osnivač i vođa Miroslav Nune Popović postala poznata poseriji javnih umetničkih radova pod opštom odrednicom ulična umetnost su označili visokistepen provokativnog kreativnog angažmana koji istovremeno ukazuje i na jedan izrazito složenisadržaj sačinjen od ideoloških, etičkih i estetičkih komponenti nezabeleženih u novijemjugoslovenskom stvaralaštvu. Na kraju niza umetničkih pojava koje se danas aktivno bavedruštvenim, ideološkim i političkim kriticizmom stoji i njihov radikalizam koji je najdirektnije inajotvorenije identifikovao neke od činilaca zatvorenog društva koji ovde dominiraju i kojinajfatalnije određuje sudbinu naše kulture i umetnosti, dakako uz sve ostale oblasti socijalnog iekonomskog života, koji se pod očiglednom prinudom odvija. Time su pokazali kako se nalazeizravno na tragu tradicionalnih avangardnih pokreta XX veka od dadaizma preko ruskogumetničkog eksperimenta ranih revolucionarnih godina do hepeninga i performansa kasnogmodernizma koji su imali isti cilj: menjanje (poboljšavanje i podizanje na viši stupanj) opšteetičke i estetičke svesti.U uslovima opšteg državnog i građanskog propadanja jugoslovenskog civilnog društva,bilo je očekivano i razumljivo da se ta opšta propast ne zaustavi pred vratima kulturnih ustanova.Vodeće nacionalne umetničke institucije poput najvećih pozorišta, biblioteka, arhiva, muzeja

190doživele su temeljnu destrukciju od kadrovske politike do programske. od finansijskog kolapsado potpunog prekida međunarodne saradnje itd. Njihovo mesto nižno su zauzele alternativne,nezavisne, nevladine organizacije poput Centra za kulturnu dekontaminaciju, Centra zasavremenu umetnost (ogranka Sorosevog Fonda za otvoreno društvo), Studentskog kulturnogcentra, Rex-a i u najnovije vreme asocijacije umetnike pod imenom Remont. Bilo je i nekolikomanjih galerija koje su otvorile prostor novom stvaralaštvu kakve su one u Domu omladine iKulturnom centru, te, i privatnih Zvono i Haos, uporedo sa nekoliko manifestacija koje suodržale visok nivo u svojoj programskoj aktivnosti: Bijenale mladih u Vršcu, Trijenalesavremene jugoslovenske skulpture u Pančevu, Memorijal Nadežde Petrović u Čačku inekolikim Oktobarskim salonima u Beogradu. Sve drugo je nagriženo ili potpuno uništenoštetočinstvom državne politike koja se nemilosrdno sprovodila u svim oblastima života odsocijalnog i ekonomskog, preko medijskog, pravosudnog i obrazovnog sve do sportskog,kulturnog i umetničkog. Otuda je delatnost navedenih institucija od najvećeg značaja zaodržavanje kako-tako vitalnog umetničkog života, upravo onog koji će nesumljivo obeležiti tovreme opšte propasti.Na karti mnoštva zbivanja u plastičkim umetnostima locirali smo ovom prilikom jednokarakteristično vertikalno (vremensko) kretanje koje je formiralo osnov i jedan semantički krugkoji je ispunjen praktično mnoštvom nepovezanih zbivanja, fenomena i ličnosti. Drugo kretanjeje horizontalno (fenomenološko) a na ovom mestu dovoljno je bilo da se registruje tek nekolikonajizrazitih pojava nastalih posle '95. godine koje takođe sačinjavaju polje unutar kojeg jedakako moguće identifikovati i neke druge autore koji su svojim delom ili delovanjem manjevišeotvoreno ili duboko zadirali u tematsku ravan kojom bavimo. Među njim su svakao i oni koji subili izloženi pravosudnom i policijskom progonu poput umetnika Miroslava Nuneta Popovića(kome je zaprećena kazna čak do tri godine zatvora zbog ometanja službenih lica - policije, uvršenju dužnost), živopisca Bogoljuba Arsenijevića Makija (osuđenog na tri godine zatvora izistog razloga, koji se međutim od marta meseca 1999. godine nalazi u bekstvu i kome je za tovreme priređene brojne izložbe u najvećim kulturnim centrima u Srbiji), aforističara BobanaMiletića Bapsija osuđenog na pet meseci zatvora jer u svojim radovima izložio poruzi tadašnjegpredsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, albanske lekarke i pesnikinje Flore Brovine kojaje zbog novodne terorističke aktivnosti osuđena na dvanaest godina zatvora.Kroz najuverljivije primere uočili smo tek nekoliko diektnih načina angažovanogumetničkog rada ili ponašanja u ovom periodu. Ovaj niz fenomena formira značajnu gradaciju

191koja postoji među njima: od metaforičkog govora do brutalizma uličnih akcija, od simulakrumakamernih ambijenata do monumentalnih pokretnih ready maid-a, od povesnih alegorija dozaleđenosti aktuelnog trenutka, od represije u oblast umetničkog stvaralaštva do primerapolicijskog i pravosudnog progona umetnika.. Svaki od njih, s druge strane, direktan je odgovorna dramatične izazove tog krajnje opasnog i ideološki neartikulisanog vremena. Našepostsocijalističko društvo nije izgradilo stabilne ustavne, političke, ekonomske, edukativne,kulturne i ostale parametre (koji definišu jednu civilizovanu zajednicu) te je stoga u punomzamahu upavo tada bilo jedno opšte socijalno rastrojstvo koje su pojedinca dakako i umetnika,pripadnika takve zajednice činile nemoćnim. Ono što je ipak ostalo kao poslednja mogućnostbila je aktivni otpor zatečenom stanju, napor i hrabrost da se pruže jasni znaci nemirenja inepristajanja. Ova izložba pokazuje, nadamo se, tu slojevitost: s jedne strane ona je pregled, opis,komentar i dokument one vrste savremenog jugoslovenskog stvaralaštva koje je na vlastitiestetički nivo podiglo i njene etičke komponente potpuno ih izjednačavajući u vrednosnimkategorijama, s druge, za ovu priliku izneti primeri vrlo su aktivno delovali prema socijalnoj ikulturnoj zbilji. A na tom nadasve osetljivom i (po stvaralaštvo) opasnom ukrštanju stoji jednaod danas najvažnijih umetničkih građevina čiji su najviši spratovi već zašli u treći milenijum.Dakle, na samom njenom vrhu, može biti, stoji jedan novi svetionik koji se tek nazire a koji imaizgleda da postane jednom našom novom Nadom.Smrknuta stranaKada je 1. januara 1995. godine, Tačno u podne, u Centru za kulturnu dekontaminaciju, (idenacifikaciju kako se takođe naziva ova institucija čime joj se poput nekog dvojevrsnogkulturnog antibiotika pojačava spektar "dejstva" u sredini višestruko socijalno i ideološkizagađenoj i zaraženoj tokom proteklog perioda) priređena I Dekontaminacija, za ovu prilikuu tek zakrpljenom Paviljonu "Veljković" dotad potpuno zapuštenom i sa još vidljivimgrađevinskim oštećenjima na zidovima i plafonu, posetioci uprkos novogodišnjemraspoloženju nisu pokazivali uobičajeni optimizam nastupajuće godine usled trajnih posledicatek okončanog srpsko-hrvatskog rata i rata koji je još uvek trajao u BiH, kao i sa jasnimnaznakama svih predstojećih krvavih drama i masovnih smrtonosnih raspleta na exjugoslovenskimprostorima. U takvom raspoloženju skoro da su protekle sve ove godine

192njegovog rada upotpunjujući prostor koji su gotovo potpuno napustile centralne, državneinstitucije.U ovom pregledu ukazaćemo na izložbenu delatnost CZKd-a koja u poslednje vremeponovo izaziva reagovanje dela javnosti nastojeći na različite načine da od njega načininekakav anahronizam pod nazivom "Museum Veljković" previđajući da je upravo realizovanilikovni program znatno prevazišao smisao i potrebe institucije koja danas nema isti cilj kakavje imala kada je osnovana 1931. sve do prononsiranja njenog rada u centralnom vladinomdnevniku kao petoj koloni u kulturi te zaplene dokumentacije i opreme od tajne policije. Avreme se toliko dramatično bilo promenilo da bi još jedna simbolički ali i bukvalno mrtvakulturna ustanova bila neproduktivna u epohi kada je neophodno jedno novo oživljavanje,traženje drugačijih puteva i probijanje kroz okamenjena i uska vrata društvenih tokova -naročito onih kulturnih i umetničkih kako je to direktor Borka Pavićević sa saradnicima upravom trenutku uvidela i projektovala uprkos svim ometanjima.A samo taksativno nabrajanje (nehronološkog izbora) iz likovnog programa dovoljnoubedljivo o tome svedoči. Nakon početne I Dekontaminacije, usledile su inostrane izložbe:Contra-dibidon i Likovna radionica (Ljubljana), Give Me Back my Flag i Transformers(Pariz), Tuzla-Beograd 1996, Zračenja (Skoplje), Fotografije sa atributima (Poljska),Ukrajinska neoavangarda (Odesa), ARTME izložba i prezentacija rada mladih umetnika izSlovenije, Hrvatske, Federacije BiH, Makedonije i Jugoslavije te posebno zanimljiv Haos uakciji (simultana likovna manifestacija istovremeno održana u 11 evropskih gradovalinkovana videom i kompjuterima); zatim autiorski projekti Camera Lucida i Ubistvo(godišnje izložbe Centra za savremenu umetnost Fonda za otvoreno društvo), Još uvek smona ulicama (Žene u crnom), Tendencije '90-tih: Hijatusi moderne i postmoderne, Više odpištaljke, Kako se zoveš?, Pertej (izložba po koncepciji Škeljzena Malićija na kojoj suizlagala četvorica umetnika, kosovskih Albanaca); dokumentarne: 300 brojeva (naslovnestranice nedeljnika Vreme), Druga strana istorije (10 godina časopisa Republika); brojnepostavke slika, kolaža, skulptura, objekata, instalacija, fotografija, videa, dizajna,performansa: Developing/ment (fotografije), Foto Safari, Paprika (akcija i instalacija), Kowas šiša (akcija), Retrospektiva nacionalnog interesa (slike), BIS (skulpture), Nokturno(slike), Dekontaminacija erosa (slike i skulpture), Isečci iz dnevnika jednog štampomana(slike-kolaži), Bili smo deca (fotografije), Kameleoni (slike i objekti), Shangri-la (slike),Žudnja (objekti i slike), Downtown (fotografije), Biblijske aplikacije (kolaži), Susret

193otpadnika (performans), PE-LD (eksperimentalni grafički dizajn), Apel za mir (skulpture),Individualna kultura protesta (slike), Crna zvezda (performans i video); obeležavani sujubileji: Ajd' sad (godišnjica Led Arta); priređivane specijalne izložbe: Ecologis (dečijihradova), Aukcija slika za Studentski Parlament, Underground (posvećena suđenjuprogonenom umetniku Nunetu Popoviću), ili u okviru velikih manifestacija: Zabranjenaslika nekad i sad (Festival "Žudnja za životom, WR u Beogradu" po ideji DušanaMakavejeva kada je prvi put prikazana "Svečana slika" Miće Popovića zbog koje mu jeotkazana izložba 1974. godine), Srbija 2000 koja je okupila angažovane aktiviste s krajadecenije u produkciji Rex-a; započeta je i produkcija CD-a: Perfect Future (DejanaAtanackovića uz kreativnu saradnju Zorana Živkovića), predstavljen je rad polaznika fotoradioniceVesne Pavlović i Centra za stvaralaštvo mladih Dragane Marković....Dakle, od umetnika, tu su za pet godina izlagali od najstarijih Vide Jocić i HalilaTikveše, srednje generacije: Marije Dragojlović, Nikole Džafa, Dragoslava Krnajskog,Zorana Naskovskog, Miomira Grujića Fleke do najmlađih: Saše Stojanovića, BiljaneĐurđević i grupe Škart, te Brede Kralj i Jurija Krpana (Ljubljana), Fabrice Domercqa,Vuka Vidora i Fabrice Langlada, (Pariz) i još mnogih na grupnim izložbama sa kojima se bise tek mali broj vodećih kulturnih ustanova u današnjoj Jugoslaviji mogao istaći.Obeležavajući petogodišnicu CZKd-a prvom izložbom u 2000. Pronađi se VesnePavlović koja je načinila fotografski pregled njegove delatnosti u 59 slika uz koautorstvo AneMiljanić koja je toj prezentaciji dala zanimljivu dramaturšku postavku, istovremeno jepostignut ne samo jedan dokumentraristički efekat (arte)faktnog nizanja događaja, ličnosti ičinjenica u radu Centra koji su markantno obeležili i reflektovali reagovanja na ovaj razorniperiod Jugoslavije u tekućoj deceniji, već je prikazan i vrlo široki obim najrazličitijihdelatnosti od umetničkih izložbi, autorskih projekata te dokumentarnih postavki sa mnogimdnevnoaktuelnim temama, a pre svega bila posvećena teatarskoj delatnosti sa četrnaestkompletnih produkcija od kojih se danas pet paralelno izvodi, preko gostovanja iz zemlje iinostranstva brojnih eminentnih ličnosti poput Đerđa Konrada, Liv Ulman ili Bibi Anderson,iz ex-jugoslavije Slobodana Šnajdera i Predraga Matvejevića, protestnih tribina povodomprogona i utamničenja intelektualaca i umetnika (Nuneta Popovića ili Flore Brovine naprimer), protiv svakog oblika represije režima, pa i onih najbrutalnijih kakvo je ubistvoSlavka ]uruvije, in memorijama onim stvaraocima koje oficijelne institucije smišljenopotiskuju iz nacionalnog sećanja kao što su Danilo Kiš i Biljana Jovanović, promocija knjiga,

194premijera alternativnih filmova autora kakav je Želimir Žilnik, demonstrativnih okupljanja,uličnih predstava Sonje Vukičević pred kordonom policije u vreme protesta 96/97, otvorenihrazgovora o zaoštrenim i bolnim društvenim i političkim pitanjima koja su sve ovo vremepotresala Jugoslaviju sve do njenog konačnog rasturanja, kulinarske akcije Nebojše Popovapod nazivom "opasuljivanje" naroda... Po ovome, Centar je iako nezavisna kulturna institucijapreuzela ulogu mnogih "urušenih" oficijelnih kuća od nacionalnog značaja koje nisu imalehrabrosti da progovore o najtežim problemima koji su temeljno potresali Sbiju svih ovihgodina a građana i umetnika osuđenih na puko preživljavanje i trajanje na egzistencijelanoj iprofesionalnoj ivici.S druge strane, u poslednje vreme zabeleženo je i preuzimanje atributa"dekontaminacija" od strane Jugoslovenske levice, po broju članova, simpatizera i glasačaminorne partije ali odlučujuće po političkom uticaju koja njime zapravo nastoji da"disciplinuje" nerežimske medije na nekakvoj lažnopatriotskoj osnovi, previđajući dakako sarazumljivim razlogom i smisao "denacifikacije" društva kroz ideologiju kojoj je ona takođeznačajno doprinela. Zbog toga bi izložba Pronađi se mogla upravo nekim njihovim idelozima(mada je jedan od njenih čelnika - Ljubiša Ristić, predsednika JUL-a svojevremenoprisustvovao razgovoru o pozorištu) da pomogne da se (pro)nađu na onoj strani koja jezabrinuta, većinom smrknuta i užasnuta nad prizorima koji su nam uz njihovi zdušnu pomoćnapunili istoriju i memoriju, i što je najgore, najmlađim generacijama definitivnokontaminirali i nacifikovali detinjstvo.Centar za kulturnu dekontaminaciju za proteklih pet godina obavio je ogroman deoposla održavanja (uz krajnje napore) makar minimalne prisebnosti i zdravog razuma kodsvojih redovnih i povremenih posetilaca. A to ne da nije malo, nego je ogromno u poređenjusa intenzitetom opšteg, pa i kulturnog te umetničkog štetočinstva što nasuprot njemu stojepoput bauka čak i u Srbiji neminovno, a u najnovije vreme i definitivno prolazeće epohe.Neumoljive posledice preživljavanja istorijeČedimir VasićOd kada se pojavio na umetničkoj sceni početkom sedamdesetih godina Čedomir Vasić jekonstanto ispoljavao ambivalentno shvatanje osnovnih estetičkih propozicija svoje epohe uodnosu na ranije u kojima je plastičko stvaralaštvo imalo drugačiju funkciju što ga je iz nekihrazloga zanimalo i podsticalo na mentalno i kreativno delovanje. Tako je svih ovih godina s

195jedne strane vrlo vidljiva njegova zainteresovanost za žive, aktuelne problemske sadržajevizuelnog jezika koji je koristio, a iz čijih je striktnih medijskih odrednica već u prvoj fazi izlazioi sve češće ih supstituisao tzv. novim medijima - pogotovo videom, zatim instalacijama iambijentima, do kompjutera elaborirajući teme i sadržaje svoje umetnosti mnogobrojnimpostupcima unutar njene imanentno semantičke ravni i otuda izvedene procesualnosti samepostavke.No, ta izvedbenost u nekim njegovim novijim radovima, poput onih pod nazivomKosovka devojka, Bosansko-hercegovački begunci i Seoba Srba sadrže i svojstva koja dobijajunovu dimenziju konrolisanog učestvovanja gledalaca u (re)kreiranju nekog umetničkogpredmeta. Naime, podloga ovih radova su poznate slike srpski akademskih realista s kraja XIXveka Uroša Predića i Paje Jovanovića sa istorijskim temama (koje su se u našim životima nabrutalan način ponovile devedestih godina XX veka) a odnose se na mit o Kosovskom boju (a naKosovu je, izgleda nimalo slučajno, započeo i najnoviji, za Srbe smrtonosni mit o SlobodanuMiloševiću), i redovnim viševekovnim seobama (najpre iz južnih krajeva Otomanske imperije,kasnije i sa zapada iz austrougarske carevine). Recikliranje tih mitova i istorijskih događajaprenetih u fabulozne slike najvećih preteča umetnosti ovog veka, u najnovijim interpretacijamaČedomira Vasića, dobijaju jasno receprivno polje: tanka nit koja deli istorijsku memoriju i njenobrisanje i potiranje dovelo je do najnovijih ratnih drama koje su dezintegrilase nekadašnjuJugoslaviju. A upravo toga postaje svestan gledalac-učesnik Vasićevog rada - predložak kojiodgovara originalnim slikama on dobija isključivo kao ispražnjeni pejsaž, avetinjski pust, bezživota i ljudi. Autor se očigledno poigrava sa najnovijim, tragičnim iskustvom žitelja današnjeJugoslavije koji su počeli da gube smisao za realnost usled snažnog pritiska istorije kroz državnuideologiju baziranu upravo na mitovima o dobijenim/izgubljenim ratovima te seobama koje suzatim sledile. Istorijska i umetnička memorija ovde su se preplele u upozoravajuće artificijelnodelo koje gledalac pasivno (baš kao i u vlastitom životu tokom proteklog vremena) prima bezmogućnosti da išta promeni. I nije samo umetničko delo medij prenošenja estetičkih, etičkih iliideoloških poruka, već je to i sam autor koji takođe manipuliše vlastitim radom poput državnika(ili demijurga).Ovi radovi po svojim ikoničkim, vizuelnim i semantičkim svojstvima podignuti su naopšti, aktuelni nivo brojnih traumatičnih i katastrofičnih događaja koje su se naročito tokomtekuće decenije intenzivirali u ovom delu Evrope. Ovaj postupak temelji se na smislumemorijalnog, na davanju novog obeležja pređašnjeg - onog što je ostalo kao konačni podatak i

196podsećanje na nekadašnje postojanje, na prošlu egzistenciju, ali koja se na žalost katkada iponavlja u vremenima anahronih političkih projekata. Dakle, ovde je izneto specifično zanimanjeČedomira Vasića za istorijsko, za migracije, za nasilno ili dobrovoljno premeštanje etničkihzajednica kroz različite prostore, kulture, civilizacije, za evociranje mita kao aktuelizovanihdnevno-političkih imperativa. A taj put, još jednom se pokazalo, uvek vodi samo u jednompravcu - ka opštoj društvenoj kataklizmi koja je njegova direktna i neumoljiva posledica.Berlin, novembar-decembar 2000, Beč januar-februar 2001. (pred.kat.)

197Utopistička pogreška Svetomira Arsića BasareNemoguća kulturna misijaKrajem sedamdesetih godina politička situacija u socijalističkoj Jugoslaviji naglo je počela da sepogoršava. A njen kulminativni nivo dosegnut je neposredno nakon Titove smrti - i to na Kosovui Metohiji jednom od brojnih i gotovo kontinuiranih pobuna etničkih Albanaca. No, kako njihovasecesionistička aktivnost nije mogla da se odvija sasvim otvoreno oni su, budući da su već tadapotpuno kontrolisali institucionalni politički, pa i ukupni život u ovoj pokrajini, pribeglimanjeviše otvorenim pritiscima na sve malobrojniju - kosmetsku srpsku nacionalnu manjinu nebi li potpunom populacionom dominacijom ostvarili odavno postavljene državotvorne ciljeve.Izrazi tadašnje teške, svakodnevne egzistencijalne borbe za opstanak, odjednom su se pojavili utamošnjem likovnom stvaralaštvu - pre svega u skulpturi akademika Svetomira Arsića Basare,kao znaci drame vremena. Ovo jedinstveno stvaralaštvo unelo je jednu novu i dotad nepoznatuživost u naš likovni život sa mnogim karakteristikama koje su ga izdvojile na aktuelnojumetničkoj sceni najpre izazivajući socijalno ignorisanje, a potom ideološku kritiku te kulturnuizolaciju.Dotad poznato kao visokomodernistički formalizam asocijativne i geometrijskeapstrakcije sedme decenije u savremenoj srpskoj skulpturi kojim je ona ušla u vodeće evropske isvetske plastičke pokrete epohe, delo Svetomira Arsića Basare tokom sedamdesetih godinapostepeno se menjalo u pravcu metaforičkog i simboličkog izraza. Ono ga je uvelo u krugjugoslovenskih autora kojima je forma bila istovremeno i ishodište i cilj. Nesklon radikalnojjezičkoj problematizaciji oblika, Basara je u tom periodu tragao za onom vrstom oblika koji jeprema njegovom shvatanju i senzibilitetu ponajbolje objašnjavao način obnove modernizma uplastičkim umetnostima. Otuda je ponešto čudno da ga Miodrag B. Protić u pregledu "SkulpturaXX veka" (u ediciji "Umetnost na tlu Jugoslavije", zajedničko izdanje Beograda, Zagreba iMostara 1982) nije uvrstio smatrajući verovatno da je njegova forma suviše opšte i često mesto utom stvaralaštvu, a svakako previđajući njenu unutrašnju slutnju čime se izbegavalo remećenečistog estetičkog koncepta koji nije želeo da uvidi i očigledne etičke dimenzije. Uostalom, to jeuobičajen kritički metod teoretičara "socijalističkog estetizma" kako ih je, pomalo ironično,nazvao Sveta Lukić praveći otvorenu paralelu sa socijalističkim realizmom, zapravo tvrdeći da jejedan (idejni) dogmatizam zamenjen drugim (bezidejnim). Basarin slučaj je zaobiđen i jer je

198govorio o neposrednoj budućnosti koju Protić niti je mogao da nasluti, vidi niti da ga u tomtrenutku vrhunca i potpunog trijumfa savremenosti razume. No, za srpsku vajarsku umetnostBasarino delo polako je postajalo znakom nadilazeći lokalne okvire (Sirinička župa podno Šarplanine)kojima je po poreklu pripadala, bila čvrsto ukorenjena i postala delom opšteg talasa kojusu dočim drugi teoretičari primećivali, pre svega Lazar Trifunović ili organizatori vajarskihsimpozijuma na koje je pozivan, a među njima svakako da su najpoznatiji oni u Moravanima (uČehoslovakoj) ili Portorožu (Forma viva).Ali i u tim "formalističkim" delima postojao je začetak naracije koja je osamdesetihgodina potpuno prevladala. Radovi poput "Feniksa" iz 1964, "Proleće koje je zaboravilo dacveta", 1965-69, "Pokušaj odcepljenja" 1967, već ukazuju na promenu raspoloženja: kao da je unajdubljim slojevima stvaralačke imaginacije Basara maglovito naslućivao bure koje supredstojale i koje će se dramatično pretvoriti u državno rastrojstvo, individualne i kolektivnedrame devedesetih. Dobar primer je "Proleće koje je zaboravilo da cveta" u kome se Basara jošuvek živo seća strahota rata u kome je učestvovao kao šesnaestogodišnjak, ali i sve tragedije kojeće u kasnijem vremenu, sada već kao zreo čovek, iznova preživljavati.Svetomir Arsić Basara potpuno je iznenadio javnost krajem 1984. kada je na svojoj prvojretrospektivnoj izložbi priređenoj u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić" u Beogradupokazao najnoviji ciklus sasvim promenjenih kreativnih shvatanja. Usred srpske nacionalnetragedije koja je najavila korenite i dugoročne promene na jugoslovenskoj političkoj sceni (kojeće nastupiti tek krajem te decenije, naročito u poslednjoj dekadi veka sa događajima koju su tadazačeti a konačni rezultati bili dosegnuti svojim logičnim epilogom: raspadom Jugoslavije imasovnim egzodusom tri njene najveće nacije) Basara je stvarao svoj famozni ciklusmonumentalnih skulptura poput: "Deda Lime", 1983, "Topovi Alekse Dačića", 1983,"Reminiscencije na Tanaska Rajića", "Apokalipsa", 1984, itd. Stoga je on našao mesta praktičnona poslednjoj opštejugoslovenskoj izložbi angažovane umetnosti sa simptomatičnim naslovom"Umetnost za i protiv" koju je riječki istoričar umetnosti Berislav Valušek priredio u Banja Luciu praskozorje jugoslovenskog rata 1990. Tom prilikom priređen je i simpozijum teoretičara ikritičara od kojih su neki jasno pročitali te likovne najave pretstojeće opštejugoslovenskekatastrofe."Veliki zaokret" koji je usledio u skulptorskoj poetici Svetomira Arsića Basare odigraose na samom prelazu dve decenije: 1979-1980. godine. On u tom, vrlo dramatičnom ineizvesnom vremenu raskida sa svojim dotadašnjim plastičkim iztraživanjima jezika savremene

199skulpture i postupnog formiranja jednog oblikovnog postupka u kome će politički i ideološkitragovi nove epohe postajati sve vidljiviji. Opšta pitanja i probleme univerzalnog modernističkogprojekta umetnosti (prema Arganu) čiste forme Basara je tada supstituisao posebnim zahtevima iciljevima aktuelnog lokalnog koncepta angažovanog stvaralaštva kod koga oblik više nije ciljkreativne imaginacije već sredstvo koje delo prima i gledaocima prenosi određeni sadržaj,poruku i ideju stvaraoca.Ako su ranije Basarine izložbe bile energične, potresne i agresivne, poslednjaretrospektiva održana u Galeriji SANU najednom je poprimila vidni ton rezignacije,onespokojavajućeg mira i melanholije. Sve je dakako isto, ako se imaju u vidu forma i sadržajnjegovih radova, ali je došlo do promene opšteg vizuelnog i semantičkog tona u ovom upusu. Ato opet, ukazuje na jednu novoformiranu dominantu u ovdašnjem društvenom životu koja, ako semalo prisetimo naše novije istorije, nimalo ne sluti na dobro. Da li će takvo stanje i kolektivnusvest obeležiti u umetnosti ovog trenutka? Prema opštem utisku koji se mogao steći na izložbamSvetomira Arsića Basare, a poučeni iskustvom sa njegovim ranijim radovima - odgovor je i ovogputa nažalost zasigurno pozitivan.Pa ako je tako, u čemu je onda "utopijska greška" Basarine skulpture (kako smo pokušalida za ovu priliku problematizujemo njegov umetnički opus)? Ako pođemo od "projekta"moderne umetnosti koji je neophodan da bi se razuneo njen razvoj tokom veka, i ako imamo uvidu da se danas govori o "drugoj moderni", prema Klocovoj teorijskoj postavci (a upravo trećoju našem slučaju jer je njen prirodni tok bio prekinut doduše kratkotrajnom epizodomsocijalističkog realizma između 1945. i 1950. godine kada se modernizam u srpskoj umetnostiobnavlja i iznova priključuje intrenacionalnim umetničkim procesima), normalno je da dođemodo pitanja da li uopšte umetnost ima "preobaziteljski" karakter u vlastitom socijanom okruženju?Da li ona, dakle, može snagom svoje likovne ekspresije da utiče na neophodnu reformudruštvene zajednice, da njen razvoj usmeri u potrebnom progresivnom, demokratskom,modernom pravcu? To je pitanje oko koga se spore pre svega oni koji se bave tzv. "angažovanimstvaralaštvom", njegovim realnim učinkom na idejnu sferu političkog života u svakoj zajednici.Dve protekle decenije u našoj umetnosti donele su veliki broj primera angažovanogstvaralaštva ali među svima njima u skulpturi primarno mesto zauzuma Svetomir Arsić Basara, au slikarstvu je bez premca Mića Popović. Zajednička im je želja stvaranja novog društva,drugačijeg u svakom pogledu, emancipovanog čoveka koji će biti u stanju da raspozna dobre odloših karakteristika socijalnog razvoja, političkih trendova, osobina vlasti itd. Umetnost znači

200ima sem estetičke i jednu naglašenu etičku dimenziju koja ovu vrstu stvaralaštva izdvaja izogromne produkcije što obeležava kraj poslednje decenije ovog veka i milenijuma.A da li je umetnost uopšte kadra da izvrši tu misiju? Da li su njeni instrumenti dovoljnoubedljivi i sugestivni da u posmatraču izazovu očekivane efekte u njegovom duhovnom,intelektualnom, sebzibilnom, mentalnom ili psihološkom sustavu?Upozorenja koja su emitovana iz dela Svetomira Arsića Basare - koliko na običnegledaoce toliko i na onaj sloj (politički) uticajnih ličnosti koji kreiraju i usmeravaju odlučujućedruštvene tokove. Otuda i sugestivnost naslova ovog priloga: "Utopistička pogreška SvetomiraArsića Basare" kojim smo želeli da pokažemo da je pogrešno očekivati od umetnosti, ma kolikoda je ona estetična i etična, da izvrši uticaj na društvo pogotovo ono koje je po svim svojimnajvažnijim osobinama totalitarno, autarhično i u samoizolaciji bez definisanog cilja i izraženihdemokratskih potreba. Utopijska greška je ujedno i zaključak koji se neminovno mora izvestiako se sledi logika razvoja ne samo nekog pojedinančnog umetničkog čina, kakav je ovde slučaj,već i konteksta u kome je taj čin nastao.Ideje avangardi sa početka XX veka, ruskog umetničkog eksperimenta, apologetskeumetnosti u nacizmu, fašizmu i komunizmu sa svim njihovim epizodama sa "neo" prefiksom (odkojih dve koje se neprestano smenjuju: neokomunističku i neonacističku) u preostalojJugoslaviji živimo već više od jedne decenije, sve od reda su pokazale da umetnost definitivnonije niti pokretač niti usmeritelj, niti popravljač niti korektiv socijalnih, idejnih ili političkihtokova. Ona je jednostavno samo jasno izrečeno upozorenje onima koji su u stanju da raspoznajunjene znakove i simbole i time eventualno sebe zaštite od direktnog udara spoljašnje realnosti.Još 1969. godine Arsić kao da je bio toga svestan kada je na novinarsko pitanje "šta želi da kažesvojim delom", odgovorio: "da doprinesem borbi protiv besmisla, u čemu je, smatram suštinacelokupne umetnosti", a 1984. u trenutku kada je prvi put prikazao ciklus "angažovane"skulpture napominje "da je likovno delo predmet koji govori o istinama". I tu se njena misijazavršava. Umetničke utopije, poput uostalom i društvenih, kako je jasno pokazala istorija, tek suizraz kreativnih ili političkih imaginacija pojedinaca koji su sposobni da se više od drugihzagledaju u bližu ili dalju budućnost. Jedan od njih je zasiguirno, u oblasti umetničkogstvaralaštva, i Svetomir Arsić Basara.Saopštenje na simpozijumu Delo Svetomira Arsića Basare, Institut za srpsku kulturu, Priština-Leposavić, Baština br. 11, 2000, Identitet, br. 41, Zagreb, juli 2000.

201

202Publikumov kalendar za 2001Počelo je ’Antizidom’Već je postalo uobičajeno da godina, uz druge tradicionalne događaje, u Beogradu započinje iredovnom promocijom Publikumovih umetničkih kalendara koje već po 11. put produkujeumetnička grupa FIA. Ovoga puta, ovaj poduhvat - nazvan "Antizid - kalendar noveumetnosti i savremenog života", realizovan je kao internacionalno izdanje u cilju stvaranjanovog smisla života posle svega. Iako je i u ranijim slučajevima bila angažovana ogromnamedijska pažnja, jer su njihove publikacije zaista bile svojevrsni kulturni, pa i kultni događaji,s punim pravom može istaći da je ovogodišnji istinski milenijumski poduhvat po svimnaglašenim likovnim i zanačenjskim karakteristikama.Ovim kalendarem, u pravom smislu reči - istinskom umetničkom publikacijom ilimonografijom-katalogom koja obuhvata radove 12 internacionalnih autora, prema dizajnunjujorškog umetnika Mirka Ilića a u kreativnoj produkciji Stanislava Šarpa i koordinatoraprojekta Nade Rajičić, zatvoren je jedan ciklus koji ima više nego simboličke implikacije.Treba se, stoga, podsetiti da je prvi urađen za 1993. godinu, promovisan na ruševinama, zajugoslovensku savremenu umetnost, tek srušene galerije "Sebastijan" u Knez Mihailovoj ulici,mesta relevatnog pregleda likovnog stvaralaštva tog vremena poput nekog malog muzeja, aovogodišnjoj promociji prisustvovala je i njena nekadašnja direktorka Ljuba Gamulin. Kao dasu danas na tim srušenim zidovima autori najnovijeg izdanja izgradili aktuelni konceptantizida - dakle kreativnog pokreta koji treba da sruši sve barijere izgrađene tokomdevedesetih koje su, između ostalog, i našu kulturu izolovale od civilizovanog sveta.Ustupanje radova umetnika Vima Vendersa, Vika Munica, Bjorg, Dragana Živadinova,Nataše Merit, Marine Abramović, Barbare Kruger, Grupe AES, Tadanorija Jokoa, OlivieraToskanija, Kristoa i Žane Klod te Dejvida Burna, upravo tome služe: da se posle više od jednedecenije kako je pao berlinski zid sruši i ovaj poslednji koji je ostao kao zastrašujući znakepohe poslednje evropske diktature u 20. veku.Mala retrospektiva ovih kalendara pokazuje da su se oni uvek zasnivali i na tradicisrpskog nadrealizma, pa je tako prvi nazvan Nemoguće (po njihovom almanahu), zatim uistom duhu slede L'impossible, Život u pokretu, Nadrealizam & optimizam, Balkanski ples,Idiot, Fatamorgana i prošlogodišnji Ožičeni čovek HHOO. Već i po naslovima lako se zapaža

203da se, kako su uslovi tokom devedesetih ovde bivali sve gori, nametao i direktniji vizulenigovor usmeravajući pažnju javnosti prema sve izraženijoj kritici stvarnosti i sa tog meta. Izovdašnje perspektive o tome, o životu u Beogradu devedesetih u kalendaru 2001. pisao jeMileta Prodanović ističući ga "Kao otkucaje vremena u crnoj rupi", dok je Stiven Heler,umetnički direktor Književnog pregleda Nenj York Times-a, sledeći okvirnu ideju izdanjanaveo: "Kada sama slika prevazilazi potrebu za verbalizacijom, ona ruši zid koji je odpamtiveka razdvajao levu i desnu stranu mozga. Ona, takođe, uklanja kulturne prepreke kojesu vekovima ometale slobodan protok ideja i uverenja".Da li objavljeni radovi ovih dvanaest umetika zbilja ruše mnogobrojne zidove kojinisu uvek bukvalne prepreke postavljene iz striktno političkih razloga, već su katkada ineformalne barijere nastale između različitih civilizacija savremenog sveta? Ovaj svojevrnikatalog dela internacionalne umetnosti koliko god da daje pozitivne odgovore otvara i brojnapitanja smisla i tumačenja nove umetnosti i savremenog života, našta uostalom i ukazujuautori projekta antizid. Mogli bismo možda istaći još i to da će nas vremenska vertikalastvarana, upravo vizuelizovana reprodukovanim radovima u kalendaru 2001. koja se budeodvijala pred našim očima mesečnim promenama okretanjem njegovih listova, nesumnjivoučvršćivati u uverenju da su kultura i umetnost definitivno one oblasti koje u bilo kakvimuslovima ipak daju najvišu i konačnu normu kvaliteta životu.I sama centralna promocija nakon trodnevne medijske kampanje, odvijala se usvojevrsnom, direktno prenošenom tv-performansu uz učešće 500 prisutnih, bila jerealizovana pod sloganom rušenje zida uživo, dakle kao bukvalna destrukcija zidovasačinjenih od kalendara da bi se i na tim osnovama izgradila nova kultura za novo vreme, štoje svakako i njegova opšta koncepcija ali i finalna poruka ovogodišnjeg predstavljanjaPublikumovog kalendara. Temelj je time postavljen, prvi korak je učinjen - nova kultura serađa - kako bi eventualni današnji nadrealisti rekli.Politika, 17. februar 2001.

204Živko Grozdanić Gera: ’Meteorska kiša’Zaista neumorni, nadasve aktivni na mnogim poljima, a pre svega u neprestanomstvaralačkom poduhvatu, vršački (odnedavno i novosadski) umetnik Živko Grozdanić Gera iovog puta je, potpuno dosledno svom provokativnom kreativnom karakteru i mentalitetunačinio jednu dvodnevnu izložbenu instalaciju koja je pobudila i veliko interesovanje, ali ikontrovezne reakcije.Nekadašnji direktor vršačke Konkordije, a sada Muzeja savremene likovne umetnostiu Novom Sadu, već celu proteklu deceniju privlači pažnju likovne publike i kritičara svojomintenzivnom aktivnošću koja je ovu provincisku galeriju dovela u red najznačajnijihizlagačkih prostora u prethodnoj Jugoslaviji. Nekada "mrtav", veličanstven po dimenzijama irasporedu prostora (koji je nekada bio gimnazija a potom je pripao Narodnom muzeju) nakonšto ga je preuzeo Grozdanić oživeo na tako ekskluzivan način da se bez preterivanja može rećida su u njemu priređene neke od najznačajnih izložbi koje će zasigurno obeležiti tu epohu,upravo koje će ostati u povesnoj memoriji i literaturu kao znaci umetničkog vremenadevedesetih godina (što je već jasno naglasio i Ješa Denegri u knjizi: ’Devedesete - temesrpske umetnosti’).Da se samo začas podsetimo da su u Konkordiji održana četiri Jugoslovenska bijenalamladih umetnika, što je bila gotovo jedina prilika da se prikažu dela najboljih stvaralacanajmlađih generacija, potom brojne samostalne izložbe (poput Dragomira Ugrena, MirjanePavlović, Milana Blanuše, Milete Prodanovića itd., ili grupne na kojima su učestvovali RašaTodosijević, Tanja Ostojić, Nenad Racković te mnogi drugi), potom autorski projekti kritičara(na primer Svetlane Mladenov u nekoliko navrata ili antologijske postavke Ješe Denegrija iMiška Šuvakovića pod nazivom "Prestupničke forme" dr.). U ulozi art-direktora Konkordije,Grozdanić je zapravo bio pravi i jedini spiritus moves, kreator programa, organizator,finansijski operativac, urednik i izdavač publikacija i mnogo štošta drugo što je biloneposredno povezano sa izložbenom delatnošću.Da drastična i brutalna prozornost nisu korateristične samo za ovaj najnovijiGrozdanićev rad svedoče i dve njegove instalacije izvedene početkom 2000. u Konkordijikada je priredio samostalnu izložbu koja je ispunila sve sale (kojih je ukupno sedam i zbogveličine nadrastaju i najveće galerijske prostore u sadašnjoj državnoj zajednici). Naziv izložbe

205je, u slobodnijem prevodu, "Beli bubrezi u krvi" prema dva rada postavljena pod ovimnaslovom. Jedan su činila crvena burad okačena o zid galerije na kojima je ispisan njihovsadržaj - sirovina od koje se pravi taj kulinarski specijalitet, a kao legenda uz rad stajao jeodštampan recept za pripremu tog jela. Drugu rad su bile zapravo tri zasebne, identične celinekoje su zauzele tri galerijska prostora i nalik su stolu po kome su proliveni pravi beli bubreziu autentičnoj životinjskoj krvi. Stolovi na kojima su oni postavljeni delovali su na taj način dadobijaju dvostruku ulogu: najpre njihova brutalna prizornost pravih životinjskih organarasutih u pravoj krvi podseća na izgled klanice u kojima se te životinje kolju i čereče ali su inalik "kuhinjskim" stolovima na kojima oni treba da se serviraju kao popularno i ukusno jelo.Ovaj opšti, brutalni vizuelni prizor, ne artificijelan već bukvalan, ’tautološki’, dopunjenužasnim zadahom koji nastaje usled raspadanja organske materije tokom vremena podsticaoje na pojačanu emotivnu i intelektualnu reakciju gledaoce koji nisu navikli da u galerijskomprostoru, gde po prirodi stvari, uobičajeno, nailaze na "estetizovane" umetničke predmete, (ipored svih avangardnih, modernističkih i postmodernističkih provokacija) izazivaju stanovituunutrašnju pobunu koja se kosila sa standardnim osećanjem kada se želi pojesti roštiljnačinjen od tih organa.A to je upravo i jedan od bitno postavljenih ciljeva ovog autora koji je u svom raduprošao ne samo fakultetsko obrazovanje (diplomirao slikarstvo na sarajevskoj Likovnojakademiji), već i kroz prethodnu fazu tokom osamdesetih godina kada je participirao na linijianalitičkog i primarnog slikarstva. Dolaskom u rodni Vršac početkom devedesetih u vremekada započinju jugoslovenski ratovi i drama raspada nekadašnje države, Grozdanić je iztemelja promenio kreativni stav koji se razgranao u nekoliko pravaca.Na sadašnjoj izložbi Grozdanić ide praktičmo istim putem i teži identičnom cilju:snažnoj provokaciji vizuelnim i plastičkim sredstvima, destabilizovanju određenih javnihstereotipa, mitova i tabua, kritikovanju aktuelnih političkih i ideoliških procesa. Ovoga putameta mu je vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve, dakako ne kao ličnost koja u javnostivaži za nespornu ličnost, ali institucija na čijem je čelu već niz godina pokazuje tendencijekoje nisu primerene ni njenoj tradiciji ni njenom mestu u državi i naciji. Prizor je doistadrastičan: voštana figura Patrijarha Pavla u prirodnoj veličini leži na podu galerije jer je’pogođen’ meteorskom kišom čiju su komadi razasuti oko njega. Ova hiperrealistička,tautološka scena i za ateiste deluje uznemiravajuće, duboko dirajući najintimnija osećanja makakva da su u odnosu na crkvu i današnje predstave o njoj.

206No, mora se istaći i to da je ovaj rad svojevrsna replika i inspiracija delom italijanskogumetnika Mauricija Katelana ’Deveti čas’ koji prikazuje nedavno preminulog Papu JovanPavla II koga je takođe meteor oborio na zemlju. Ako se zna da je taj rad devedesetih izvedenu Poljskoj, zemlji duboko prožetoj katolicizmom (u kojoj je crkva, za razliku od naše,odigrala značajnu i pozitivnu ulogu u demokratizaciji društva), pri tom i postojbini tadašnjegPape, onda su reakcije krelikalnih i konzervativnih krugova bile žestoke i razumljive. Ovakonstatacija dovodi do pitanja uloge naše crkve u demokratskim promenama, naročito posleoktobarskog prevrata kada se ona, prema svim pokazateljima, u najmanju ruku, nije snašla utom istorijskom trenutku. Upravo suprotno, iz crkvenih krugova je dolazila i najsnažnijaodbrana antidemokratskih tendencija tokom posledniih petnaest godina. I to se nažalost, idanas nastavlja.Otuda potiče puna aktuelnost i značaj ovog rada Živka Grozdanića Gere.Jedina oficijelna reakcija, pored niza anonimnih koje su prenete internetom a potičuod radikalno desnih i crkvenih krugova, koja je došla od jednog nesmotrenog ministra, a kojije ishitreno istakao, tumačeći ovaj rad na svoj način, da umetnost ne treba da se meša ucrkvene i političke poslove (što je ona tokom svoje istorije naravno uvek radila sa velikimzadovoljstvom i uspešno), otkrivajući time prirodu vlastitog shvatanja (ali možda ne i samonjegovog u aktuelnoj Vladi) po kome se, baš obrnuto, politika i u ovom vremenu, kao i uperiodu prethodnih diktatura, mora mešati u umetnost određujući joj teme kojima se možebaviti, načinom, dakle formama, koje su ispravne za javnu upotrebu, najzad, što je najgore, iarbitriranjem u oblasti umetničkog i estetičkog vrednovanja. Nešto kasnije je usledio i jedannovinski komentar u ’uglednom’ beogradskom nedeljniku koji krajnje proizvoljno, neznalačkii zlurado potencira ono čega zapavo i nema na ovoj izložbi. Naime, autor u vidu uvodnikaupisuje u ovaj Grozdanićev rad ono što on i ne sadrži, dakle ono što se piscu učinilo da onznači: ’karneval netolerancije i prostakluka’ – baš kao da se ovaj nesrećni uvodničar posmatrau ogledalu dok piše ovu neprimerenu paskvilu dostojnu samom dnu dostojnog žute štampekoje imamo na pregršt. Odgovor na pitanje zašto je čitanost njegovog ’uglednog’ nedeljnikaspala na aktuelni broj prodatih primeraka, ako ga kao zamenika glavnog urednika to uopštezanima, nalazi se u sadržaju i porukama upravo ovakvih komentara.Ceo ovaj događaj neodoljivo je podsetio na političku i kulturnu atmosferu koja jedominirala tokom devedesetih godina vraćajući nas, poput nekog zarđalog vremeplova, u

207period za koji smo – izgleda pogrešno, mislili da je za nama i da nam se neće ponoviti. No,ovde je ponavljanje istorije, i to one negativne, izgleda postalo neizbežno.Nijedan prikaz rada Živka Grozdanića Gere neće biti dovoljan ako se ne ukaže nanjegov ogromni aktivizam i na drugim poljima u najneposrednijoj vezi sa umetničkimstvaralaštvom a ima karakteristike "lokalnog delovanja u globalnim razmerama" ikarakterističan je za umetnost tekućeg perioda. Naime, Grozdanić se za sve ovo vremepokazao i kao vrlo spretan organizator umetničkog života u Vršcu, (a odnedavno i u NovomSadu) koji je okupio praktično sve vredne i značajne umetnike. Uz to, on je bio i jedan odpokretača znamenitih vršačkih kulturnih časopisa "Košava", kasnije i ’Artkonteksta’, koji suznatno nadišli lokalne granice, rečju, Živko Grozdanić Gera je jedna od ključnih ličnosti, akone i najznačajnijih, koja je inicirala i realizovala ono što je ostalo poznato kao "vršačka (ali ivojvođanska) kulturna inicijativa".Ovaj svestrani aktivista kulturnog i umetničkog života ne samo svojim delom već iukupnom aktivnošću (i to ne samo u gradovima u kojima je živeo) koju sprovodi u nizinstitucija - Narodnom muzeju, Konkordiji, Galeriji Aurora, Muzeju savremene likovneumetnosti, Muzeju savremene umetnosti itd., časopisima, organizaciji jugosloveskihumetničkih manifestacija, izdavačkoj delatnosti itd., gotovo da spada u tip "renesansnih"kreativnih priroda koji ima vremena, energije, dakako i znanja i talenta, da svaku od ovihoblasti ispuni gotovo besprimernim entuzijazmom čime ga dovode u red onih autora iumetničkih stvaralaca koji na mnogostruke načine obeležavaju tekuću epohu.Treći program Radio-Beograda, 30. novembar 2005.

208O normalnostiUmetnost u Srbiji 1989-2001.Kao jedna od manifestacija kojom je Muzej savremene umetnosti u Beogradu obeležiočetrdeset godina rada u novopodignutoj palati na Ušću Save, u programskom delu, bilo jepriređivanje kompleksne izložbe ’O normalnosti – Umetnost u Srbiji 1989-2001’. Po svomobimu i reperkusijama, ova prezentacija vizuelne produkcije u umetnosti u Srbiji tokomposlednje decenije proteklog veka umnogome je nadmašila sve ostale aktivnosti Muzejakojima je ukazano na ovaj jubilej jedne od najvećih i najznačajnijih kulturnih institucija uovom regionu.Od osnivanja 1958. godine, a posebno od preseljenja u novi, velelepni prostor ne samoza to vreme, 1965. godine Muzej savremene umetnosti je kao jednu od svojih najvažnijihdelatnosti, pored prikupljanja, proučavanja, čuvanja i publikovanja dela likovnih umetnostiXX veka, priređivao i velike izložbe na kojima je ’istorizovao’, prema dekadnom principukoji je u mnogim prilikama dovođen u pitanje, razvoj jugoslovenske i u njenim okvirima isrpske likovne umetnosti tokom proteklog stoleća. Tako su u ciklusu ’Jugoslovenskaumetnost XX veka’ u kontinuitetu bile priređivane velike izložbe od prve do pete dekade XXveka koja je pod naslovom ’Jugoslovensko slikarstvo šeste decenije’ održana 1980. godine.Prekid ovog ciklusa izložbi od fundamentalnog značaja za proučavanje naše likovneumetnosti koincidirao je sa odlaskom iz Muzeja njegovog idejnog tvorca i glavnog autora uvelikom timu jugoslovenskih stručnjaka koji su ih stvarali, slikara, teoretičara umetnosti ikritičara, napokon i osnivača i dugogodišnjeg upravnika Miodraga B. Protića. Kada je trebalonastaviti rad na ovom ciklusu izložbom posvećenoj sedmoj deceniji, dogodio se značajanobrat u vizuelnoj produkciji pojavom konceptualne, minimalne i analitičke umetnosti koja senametnula kao fenomen o kome je bilo neophodno, usled ogromnog otpora koji je onaizazvala u akademskoj javnosti, odmah načiniti relevantan odgovor. I tada dolazi do prekidaciklusa ’Jugoslovenska umenost XX veka’ priređivanjem izložbe ’Nova umetnost u Srbiji1970-1980 – pojedinci, grupe, pojave’ u Muzeju savremene umetnosti 1983. godine koja sezapravo bavila isključivo novim, radikalnim umetničkim praksama osme decenije koje su senadovezivale duž ’druge linije’ prema definiciji njenog idejnog tvorca i glavnog promotera uopštejugoslovenskim okvirima Ješe Denegrija. (A pre nje, 1978. godine u Galeriji suvremene

209umjetnosti u Zagrebu održana je retrospektivna izložba ’Nove umjetničke prakse 1966-1978’koja se na studiozan način bavila istim programskim i idejnim konceptima stvaralaštvapoznatijeg kao konceptualna umetnost na prostorima bivše Jugoslavije.) Ovo nije značilosamo energično stupanje na likovnu scenu nove generacije autora već i preuzimanjeodgovornosti za njeno tumačenje nove generacije istoričara umetnosti i kritičara. Slično seubrzo ponovilo i sa devetom decenijom kada je gotovo na samom njenom pročetku (1983.godine), u istom Muzeju, grupa autora priredila izložbu ’Umetnost osamdesetih’ opetukazujući, na zgražavanje javnosti, na naćin svojevrsnog umetničkog trendsetera, ipredviđajući ono što će se tokom te dekade tek razviti kao masovni pokret pod naznakama’povratka slikanju’ ili ’nova slika’ prihvaćenoj od brojnih protagonista i podržanoj od, opet,nove generacije istoričara umetnost i umetničkih kritičara.I naravno, kada je presedan jednom uveden, i kada je odmah i ponovljen, sadašnjageneracija kritičara, od kojih su neki među najznačajnijima sada i glavni kustosi Muzejasavremene umetnosti, istakla je na izložbi ’O normalnosti’ one ličnosti i pojave koji suobeležili dramatično vreme devedesetih godina, godina građanskih ratova, etničkih čišćenja,masovnih pogroma i razaranja, bombardovanja i izolacije na prostorima nekadašnje i potonjeJugoslavije.Dakle, ostao je problem sa nerealizovanim izložbama koje su trebale da predstavesedmu deceniju u likovnim umetnostima, kao i onu koja bi, sada post festum, iznela sliku odogađanjima u devetoj deceniji. Istine radi treba reći i to da je tokom osadesetih godina Muzejučinio prve korake i kontakte sa stručnjacima iz drugih jugoslovenskih umetničkih centara nebi li se nastavio ciklus ’Jugoslovenska umetnost XX veka’ izložbom posvećenoj šezdesetimgodinama, ali je obrzo promena direktora Muzeja, koja je bila izraz opšte društvene propastitog perida posle 1990. godine, onemogućila dalji rad na ovoj inicijativi. Nakon oktobarskogobrata 2000. godine ponovo su stvoreni uslovi da se i Muzej vrati svojoj osnovoj delatnostikoja je gotovo cele decenije bila zapostavljena, ali umesto da se programska aktivnost nastavina mestu prekida, ona se okrenula najnovijem periodu, što je s jedne stane razumljivo iopravdano, ali se istovremeno postavlja i pitanje da li je sada i prekasno raditi na obimnimprogramskim projektima koji su bili svojstveni periodu najvećeg uspona i snage, u svakompogledu, ove institucije od osnivanja do početka devete decenije.Kao granične godine kojima je započeo, odn., završen period koji obuhvata izložba ’Onormalnosti’, uzete su 1989. kada su u Sarajevu održana Druga ’Jugoslovenska dokumenta’,

210dakle upravo ona izložba koja je poslednji put na jednom mestu okupila najznačajnijeprotagoniste nove umetnosti iz nekadašnje Jugoslavije, i 2001. kada je među drugima, uMuzeju savremene otvorena međunarodna izložba ’Koverzacija’ prema koncepciji koju suosmislili isti autori sadašnje. Simbolično, ako je prva bila isključivo jugoslovenska, druga jepostala internacionalna upravo da bi se i na taj način naglasilo novo otvaranje društva. Unutarnjih, prema mišljenju autora izložbe Branislave Anđelković, Branislava Dimitrijevića iDejana Sretenovića, uz dva dodata segmenta koji su uradili Vladimir Tupanjac i KristianLukić smeštene su one pojave, ličnosti i grupe u srpskoj umetnosti koji su obeležili svakakonajbitnije momente u ovom nadasve dramatičnom političkom periodu koji je kao najfatalnijuposledicu imao raspad nekadašnje Jugoslavije što je prošlo u ratovima, masovnim etničkimistrebljivanjima, bombardovanju i totalnoj izolaciji osakaćenog ostatka države koja separadakosalno i nadalje nazivala Jugoslavijom. Naravno da se ovako obuhvatni pregledi nemogu učiniti potpunima i sveobuhvatnima, te su stoga njegovi priređivači na samom početkuistakli kako je ’mnogo pažnje vrednih umetnika i pojava ostalo izvan ovog pregleda ... jer,tema srpske umetnosti devedesetih se tek otvara, kako za stručnu, tako i za široku javnost’.U zajedničkom, vrlo detaljno pisanom tekstu Anđelkovićeve i Dimitrijevića podnaslovom ’Poslednja decenija: umetnost, društvo, trauma i normalnost’ date su najkorisnijiuputi za praćenje i razumevanje zbivanja na sceni vizuelnih umetnosti tokom ovog perioda.Uz to, načinjen je svojevrsni vrednosni odabir ovih procesa često puta i indirektno osenčenkroz prizmu suprotnih događaja oličenih u lažnoj, kič ili stvarnoj umetnosti političkeapologetike spram vodeće ideologije nacionalizma, tradicionalizma i skučenosti koji su setako očigledno i vidno očitovali u onoj umetnosti o kojoj više nikada neće biti razloga da seističe. Prepličući događaje na samoj umetničkoj sceni, u politici i u društvu, autori su uspešnokomparirali i/ili konfrontirali ono što je zaista bilo traumatično i ono što je davalo utisaknormalnosti u vremenu opšteg poremećaja svih vrednosti i čvrstih duhovnih i mentalnihstajališta, kojih je tada dakako bilo izrazito malo i koji su bili saterani u rezervate tek nekolikoinstitucija (poput Centra za savremenu umetnost, Centra za kulturnu dekontaminaciju, Reksu idvema-trima uglavnom privatnim galerijama), manifestacija (poput Bijenala mladih u Vršcu,Bijenala skulpture u Pančevu ili Memorijala Nadežde Petrović u Čačku), časopisa (na primer,New Moment, Projektart, Vreme umetnosti ili Republika) i naravno u brojnim smostalnim igrupnim autorskim izložbama koje su uprkos svemu, a posebno političkoj opresiji (pa i

211policijskom i krivičnom progonu performera Nuneta Popovića i živopisca BogoljubaArsenijevića Makija) ipak nalazile mogućnost da budu realizovane.S pravom se ova živa, aktivna umetnost posmatra iz ugla ’konsekvenci druge linije’, oćemu je, ne samo na ovom mestu i ovim povodom, već više puta bilo reči. Ali naparadoksalan način – završna tačka radikalizma ’druge linije’ situirana je u umetničkoj praksisedamdesetih godina jer je ’pluralizam’ te decenije odustao od bilo kakvog problemskog iliideološkog angažovanja u samom umetničkom činu. Nakon tog poznog prizivanja(post)modernističkog projekta u novom ruhu, umetnost devedesetih biće dramatično sateranane samo u radikalizam u ponekim primerima, već pre svega u jasno javno ideološkoangažovanje za koje se polje umetničke aktivnosti ponovo ispostavilo pogodnim zaisražavanje stavova nepristajanja, kritike i otpora.’Aktivni eskapisam’ prema ideji Lidije Merinik, odn., ’umetnost u zatvorenomdruštvu’ kako je s pravom vidi Dejan Sretenović, pokazala se i na ovoj izložbi zapravo onimaktivnim i živim segmentom umetničkog stvaralaštva tokom devedesetih koje je održalonjenu istinsku vitalnost i koja se sa novom energijom usprotivila sivilu ratnog i postratnogbeznađa unoseći u društveni život toliko neophodnu, makar i minimalnu dozu optimizma kojase napokon, ipak uspešno oduprla ogromnom teretu nedaća, oskudica i trauma svim mogućihvrsta.O tome je vrlo nadahnuto pisao i Dejan Sretenović u kataloškom tekstu ’Putovanje poslikama i fantazmima devedesetih’. Kao svojevrsni kredo pod kojim je tekst ’o stanju stvari’nastao istaknut je napis Metju Kolina: ’Dobro došli u nadrealan život. Grad u kome je svedozvoljeno i ništa nije dozvoljeno. Gde je sve moguće i ništa nije moguće. Gde sve izgledanormalno, ali ništa nije kako izgleda. Dobro došli u Beograd, grad haosa’ (objavljen u ’Srbijazove, rokenrol radio i beogradski pokret otpora’, Samizdat B92, 2001.). Iako je sasvimmoguće da nas stranci bolje vide nego što smo, uz sav napor, sami sposobni da seprepoznamo u najtačnijim nijansama, ipak su umetnici one hipersenzibilizovano strukturisaneličnosti koje identifikuju takve procese. Tako je i u segmentu ’Lični prostori’ kod umetnikaTanje Ostojić, Milice Tomić, Zorana Naskovskog, Vladimira Nikolića, Vesne Pavlović,Miodraga Krkobabića, Zdravka Joksimovića ili Marije Dragojlović u devedesetim, na primer,lako uočiti kako su oni do suštine razgolili stvarnost koja se svim silama vlasti i institucijatrudila da tu istinu sakrije koprenom fikcija, laži i obmana. Iako, prema prirodi stvari, oviautori nisu bili ’politički’ angažovani radeći vlastitu umetnost, njihov rad je ipak dobrim

212delom usmeravao vizuelnu i intelektualnu pažnju posmatrača prema onome što je imaloneposredne veze i sa zbivanjima na opštepolitičkoj društvenoj sceni. Socijalne deformacijeimale su u njihovim radovima ’kritičku’ opservaciju koja ipak nije preopteretila njihovu’estetičku’ stranu te su oni čitani kao dela plastičkih fenomena a ne ideoloških ekscesa.No, to je jedna od strana umetnosti tokom devedesetih godina, druga je bila mnogootvorenija, direktnija i radikalno kritička prema svemu onome što je već ’istorizovano’ kaonajtragičnija decenija druge polovine prošlog veka. O tim zbivanjima u umetnosti pisao je,daleko ispod vrednosti prethodnih tekstova i svakako nedovoljno upućeno Vladimir Tupanjacu poglavlju ’Umetnost i javna stvar, Srbija između 1989 i 2001)’. O tome on sam svedočirečima da ’unutar perioda od 1980-tih do 1995. gotovo da i nije bilo diskontinuiteta tj, dadirektne uslovljenosti dešavanja na umetničkoj sceni onim što bi se nazvalo istorijskimdogađanjima u regionu gotovo da i nema’ – što je u potpunoj suprotnosti sa iznetim tezama uprethodnim tekstovima. Srećom da on nije bio i autor postavke koja se odnosila na tu,’političku’ umetnost jer bi krtike koje su u međuvremenu upućene ovoj izložbi bilemnogotruko brojnije i teže. U osnovi, ovaj nedovoljno upućeni pisac, iz nepoznatih razloga,ne pavi razliku između stvarno angažovane umetnosti, na primer Grupe Magnet, Led Arta,Saše Stojanovića i onoga što je, na primer, pratio i podržavao korporativni časopis NewMoment. I to nije jedino mesto nesporazuma ovog pisca sa vremenom i umetnošću kojom sebavi. Za ovako ambiciozne i projekte sa delekosežnim posledicama angažovanje neupućenihautora uvek se ispostavi kao fatalno.Dobroje da je i poslednji prilog koji je napisao Kristian Lukić ’Privremeno (off)online– Umetnost novih medija u Srbiji na kraju 20. i poćetkom 21. veka’ mnogo bliži stvarnosti odprethodnog. Svedeni prolaz kroz novu civilizaciju sajber-arta u ovom radu ipak je dovoljan dase razume kako su i autori u Srbiji postali delom globalne internet-mreže koja je umnogomeponovo uspostavila sve nakratko prekinute veze sa spoljnim svetom. No, nažalost ovajsegment izložbe, utisak je, da je ostao u krajnje suženom prostoru te da je stoga nedovoljan ida je neophodno tek ga kritički i teorijski obraditi.Poput drugih kataloga koji prate studijske izložbe i ovde su uneti nekolikidokumentacioni dodaci: biografije umetnika, hronologija pisana u tri paralelna stuba:umetnost, politika i društvo u kojima su registrovani svi najbitniji datumi ovog perioda. I nasamom kraju, bjavljeni su i intrevuji nekolicine kosovskih umetnika Albanaca koji su aktivnoučestvovali u umetničkom životu ovog perioda. Zamerka koja se ovde može izneti je da je

213načinjen previd da su u isto vreme, takođe kao izolovani pojedinsci, stvarali i nekolikiumetnici Srbi, na primer Petar Đuza ili Zoran Furunović koji su takođe imali jasan, ne samoumetnički stav u vremenu već i politički. Da su razgovori sa njima takođe ovajvljeni, slikazbivanja na Kosovu bila bi znatno potpunija.Izložba ’O normalnosti’, napokon, zapavo je samo jedan mogući (i mora se reći uvelikoj meri uspešni) predložak za razumevanje kako ostati u takvom mentalnom stanju uuslovima svih katastrofa koje su nas, naravno i umetnike i njihovu umetnost, zadesile tokomdevedesetih godina. Posao umetnika je da pronalaze te puteve slobode i ozdravljenja, posaokritičara i istoričara je da ih razumeju i objasne, na ostalima je da ih se što je više mogućedrže. A koliko smo u tome svi zajedno uspeli, kao i uvek, pokazaće vreme.Treći program Radio Beograda, 24. januar 2006.

214The best off...Nije greška, ova sintagma ne ukazuje na najbolje od Saše Stojanovića (the best of), već na toda je (prema njegovom iskustvu) najbolje isključeno, dakle na činjenicu konačnog porazalepog i ljudskog, dečije nevinost i umetničke čednosti koju sam autor otvoreno sagledava,ovog puta, na retrospektivni način kroz vlastiti izložbeni pogled unazad. To je vid jasnogprepoznavanja uzaludnog, prema njegovom mišljenju, investiranja izuzetnih snaga narastućihunutrašnjih energija, pre svega osećajnih i imaginativnih, koji su u slučaju ovog umetnikauvek bile u stalnom, nezadrživom porastu i bujanju – od prvih javnih nastupa, performansaodržanih u Prištini 1996. do najnovih slika nastalih ove godine.’Na kraju 20. veka, na razmeđi milenijuma, sivilo, bol i hladnoća prljavih bara,predstavlaju nametnuti pejzaž. Brodići od papira su nalik Nojevoj barci. Upravo zbogovakvog izgleda zahtevaju vraćanje dečijoj čistoti kao jedinom načinu sprećavanja katastrofe’napisao je Saša Stojanović u flajeru za performans ’Joj brodići – rekla je Dada’ koji je naulicama Prištine izveo 12. decembra 1996. godine na taj način što 96 brodića načinjenih odžute hartije stavljao u blatnjave bare, tadašnjeg simbola propasti (ne samo ovog grada) ujednoj zemlji bez perspektive i sa najavom dramatične budućnosti koja joj se spremala.Katkotrajni, dvosatni, bljesak čistote žutog papira u opštem sivilu naše svakodnevice najavioje jednu sasvim samosvojnu svaralačku individualnost koja je nenametljvo, blago, nežno idelikatno upozoravala na opasne stramputice kojima se društvo u kome je živeo zaputilo, ali,kao i sva druga, čak i oni mnogo glasniji komentari, i ono je ostalo nečujno, neprimećeno,potpuno isključeno iz javnog diskursa prepušteno tek nekolicini onih koji su bilisenzibilizovani na isti način kao i sam umetnik.Serija performansa pre 2000. nastavljena je ’Minutom radosti’ (Priština, 1997) koji jeizveden pred prepunom koncertnom salom dece u ’Boru i Ramizu’ kao kontrastu sa prečestokorišćenim ’minutom ćutanja’ koji je postao znakom vremena smrti tih godina, zatim’Regresija društva’ (Niš, 1997), ’Trominutna slika’ (Novi Sad, 1997), ’Poslednji pokušajlečenja zemlje’ (Priština, 1998), ’SFRJ’ (Novi Sad, Beograd, 1998-99), ’Umazane ruke brzose peru’ (Beograd, 1998) i ’Čovek’ (Beograd, 1999). Ovaj niz javno izvedenih radova urazličitim otvorenim i zatvorenim prostorima pokazao je da se Saša Stojanović kretaouzlaznom linijom u političkom smislu ne napuštajući istovremeno vlastitu poetiku mekogpritiska na javno mnjenje pokušavajući da ga usmeri ili prema nekim ugroženim osnovnim

215ljudskim pravima (’Umazane ruke...’ su izvedene pred ulazom u SANU na dan potpisivanjauniverzalne deklaracije o pravima čoveka), ili potcenjenim umetničkim vrednostima(’Trominutna slika je posvećena’ Slobodanu Tišmi), ili prema osećanju odgovornosti zavlastitu sudbinu (’Čovek’ je posvećen policijski i sudski progonjenom umetniku NunetuPopoviću) koja je tih godina bivala sve neizvesnija. I ostali navedeni performansi pokazali susnažnu zainteresovanost autora da radom javno postavi neuralgična pitanja našeg društva ukonkretnim okolnostima, pred publikom koja je trebala da bude pokrenuta iz duboke letargijebespomoćnosti i zadate tragičnosti te da se aktivno odupre prema pretećim opasnostima kojesu kulminirale upravo tokom bombardovanja 1999. godine. I to je bio početak kraja jednogrežima koji je proizveo umetnike poput Saše Stojanovića. Njegov mirni, pacifistički pokretumetničkog otpora, nemirenja za vlastitu i kolektivnu sudbinu svekolike ugroženosti,ispoljenom nežnošću protiv naraslog ratnog i neratnog nasilja, sentimentom prema raspadujedne velike države, a kraj tog kraja odigrao se prevratom 2000. godine kada su se umetici, naovaj način osetljivi, našli u jednoj posve novoj situaciji koja se mnogima učinila kao povrataknade, kao ostvarenje nemogućeg, kao buđenje iz košmarnog sna. No, taj trenutak kratko jetrajao. To se može primetiti i u ovoj vrsti radova Saše Stojanovića.Prvi performans koji je nakon promene režima uradio bio je ’Hrana za golubove’(Bograd, 2000) koji je posvetio Džonu Lenonu. Time je on pokazao još jednu stranu svojestvaralačke ličnosti. Posvećujući ovaj performas Lenonu, Stojanović je istakao da je on ’krozsvoju muziku i aktivizam afirmisao ljubav i ljudska prava a bio protiv rata, nasilja i rasizma’,dakle ona linija koju je sledio i autor, s tim da je pokazao i koliko je na njegovu umetnostuticala rok-muzika kao deo velikog pokreta pop-kulture. A zapravo je i Saša Stojanovićpripadao tom pokretu koji jasno pratimo i kroz njegovu slikarsku delatnost. Sledeći performas’Ovo nisu igračke’ (Beograd, Vranje 2001) bio je posvećen deci koja su rasla u ratnojatmosferi i koja su, lomeći svoje plastične igračke u obliku oružija, iskazala stav o tekokončanom periodu razaranja, destrukcije, umiranja – o svemu onome u čemu kao mlada bićane žele da učestvuju niti da budu deo. Jedan od najznačajnijih performansa koje je SašaStojanović izveo u postratovskom periodu bio je pod nazivom ’Srce 2002.’ (Beograd, 2002)kao početak Oktobarskog salona. Za njega je rekao kako nije ’romantičarsko-utopijski zanos,već civilizacijai čin’, a to je već sasvim novi kvalitet ako se poredi sa njegovim početnimradovima. Na opštem planu, uz ovaj peformans stoje i ’Korak, zemlja, drvo’, (Beograd,2003), ’Hleb’ i ’Život’ (Beograd, 2004) i ’Marjan Beneš’ (Beograd, 2005) u kojima

216Stojanović otvara etička pitanja vezana za svakodnevni život i sudbinu ljudi. Time je on naizvestan način zaokružio ciklus performansa – od početnih, smrti, razaranja, propadanja, dokasnijih koji se bave ljudskim pravima, novim životom (koji je takođe težak), sudbinama iegzistencijama koje je tranzicija takođe ugrozila osakatila, često poništila, ostavljajućiumetnicima poput Saše Stojanovića još uvek veoma veliki prostor za umetničku ekspresiju.Uporedo sa performansima, Stojanović se bavio i slikarstvom – uljem na platnu.Najstarije slike datiraju u 1996. godinu, a prvi put su izlagane na njegovoj samostalnoj izložbiu Nišu 1997. Za ovih deset godina, jer poslednju je priredio u Beogradu 2007. Stojanović jeostao dosledan početnom slikovnom jeziku koji je negovao sve ovo vreme, tematskipreplićući svoje javne akcije sa izložbenim postavkama. Stojanović smatra, da ako se držidečijeg pogleda na stvarnost da će joj ostati bliži, a time će bit i istinitije njegovo svedočenje.Namerno izbegavanje da vlastito slikarstvo pretvori u akademsku disciplinu sa jasnimmedijskim određenjima, Stojanović se zadržao na elementarnom crtežu koji zaodevaizrazitim, nametljivim kolorizmom. Kroz ove infantilne, vesele prizore umetnik saopštava oneistine koje bi se surovijim sredstvima izraza i prizorima teže prihvatili, a u najdrastičnijimslučajevima oni bi bili sa negodovanje i gnušanjem odbijani kao lažni ili propagandistički.Znajući za tu sudbinu ’crnog talasa’ u našoj umetnosti, Stojanović se vrlo svesno odlučio dasvojim ’vesilim talasom’ kojim je preplavio galerije u kojima je izlagao zavede gledaoca, damu na prihvatljiv način, bez bolnih zabijanja prstiju u otvorene rane pokaže pravu slikuvremena u kome živi, stanje morala sa kojim mora da se bori, dubinu patnji koje gasvakodnevno ophrvavaju...U tom slikarskom opusu moguće je razlučiti nekoliko celina. Najpre, tu su one nastalena samom početku, 1996. i 1997. godine koje su ponešto narativnije, kao da slikar želi da semlikovnim prizorom, i samom pričom zainteresuje gledaoca. Potom dolazi period predanostpopkulturi kada se, ugledajući se na strip-art 1998. i 1999. godine bavi plakatskim rečnikompunim otvorenih peruka na račun društvene i političke zbilje u kojoj je živeo. Najzad, posle2000. Stojanović potpuno proćišćava svoju sliku u kojoj ostaje samo elementarni crtežutopljen u jarku kolorističku gamu. Ovde vidimo neverovatnu kombinaciju kleovskog,heringovskog i naivističkog postupka u slikanju, infantilizam i humornost, optimizam i setu,sve to u isto vreme, praktičmo u istom radu sa očiglednom potrebom umetnika da pogledposmatrača najpre zabavi, a potom i da ga usmeri prema pažljivjem praćenju likovnog teksta(koji je naglašen i nazivima tih radova).

217I najzad, posebno poglavlje u radu Saše Stojanovića je i mali opus, od svega četirirada, nastalih 1998. i 2001. godine koje je, kao plakate, uradio za Odbor za ljudska prava uLeskovcu, za album grupe ’Obojeni program’ ’Sva sreća general voli decu’, za ’Žene ucrnom’ u Beogradu ’Prigovor savesti’ i za Ujedinjene nacije ’Prava očima deteta’. I u ovimradovima Stojanović je potpuno ostao dosledan sebi – i u likovnom postupku i u naročitojnaraciji koja je karakteristična za celokupnu njegovu slikarsku umetnost.Mesto Saše Stojanovića u recentnoj srpskoj umetnosti sasvim je posebno. Onpraktično nije uporediv ni sa jednom od mnogobrojnih pojava na prebogatoj, čak preobilnojsceni moju imamo prilike da pratimo. Ali, među svima njima, on je jedan od malobrojnih kojisu pravi glasovi novog (ovog) veka. Oni glasovi koji će se dugo i daleko slušati. Zašto? Jer seSaša Stojanović ’još uvek raduje vazduhu koji putuje balonima’ (kako sam kaže), i jer jenjegov The best off tek privremeno stanje, uostalom kako to redovno biva sa onim ličnostimakoje njihova savremenost ne prepoznaje, ali čiji će se tragovi jasno raspoznavati u vremenukoje dolazi, u budućnosti koja uvek bolje vidi od sadašnjosti.Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, novembar 2007. (pred. kat.), Muzejsavremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, decembar 2007. (godišnji izveštaj)

2182. Kultura politikeMuzej Savremene umetnosti u raljama levog i desnog totalitarizmaGodinu dana 'trkuljisanja' Muzeja savremene umetnostiHod desnom nogomU raljama totalitarizmaPosrnuću, potpunom, nacionalnog kulturnog projekta, ili kako je još nazvan "spske kulturnerenesanse" poslednje decenije ovog veka, doprineli su mnogobrojni razlozi: rat, sankcije,katasrofalna kadrovska politika u svim oblastima javnog života, potiskivanje urbane kulturekoja je ionako bila na slabašnim nogama ali je postojala i uspešno je gradila kulturni identitetsrpskog naroda. Opšte stanje kulture u nas dovedeno je poslednjih nekoliko godina na najnižinivo: na totalnu dominaciju hibridne narodnjačke potkulture u svim mogućim varijantama, našovinistički patriotizam i kič-nacionalizam prisutni u svim umetničkim rodovima i medijimakoji formiraju unutrašnju i spoljašnju javnu sliku o ovom narodu. Danas u likovnoj umetnostidominiraju jedan laki pisac i još lakši slikar, jedan zakasneli pobornik brojgelovskihslikarskih škola čije likove preoblači u nacionalne kostime te ih utapa u aktualnu šovinističkuatmosferu, jedan odnedavno veoma istaknuti nacionalni borac za srpsku stvar, a koji je predvadeset godina takođe bio veoma angažovan poslenik - ali za islamsku terorističku politiku imuslimanski fundamentalizam, napokon, jedan lažni slikar koji je od poznatog beogradskogtapkaroša i falsifikatora na talasu novog primitivizma i neznanja proizveden u salonsku"umetničku" ličnost. Ovakvom trendu opšteg upropašćavanja istinskih duhovnih iinstitucionalnih vrednosti veliki doprinos je dat i uvođenjem "patriotizma" sa Osme sednice ukuće od najveĆeg nacionalnog značaja. Tako je Narodno pozorište ostalo bez vodećihumetnika i nosilaca repertoara, čiji direktor, politkomesar, u duhu najboljeg komunizma,nepoštuje ni sudske presude, Narodni muzej u svojoj 150. godišnjici organizuje veliku izložbuslikaru koji je takvu promociju zaslužio jedino svojim izjavama ljubavi šefu države, Muzejsavremene umetnosti dobio je "generalnog direktora" po meri nove kafansko-KPZeovskesekte koja je u stanju da dela jedino kadrovsko-političke mućkalice.

219Budući da je proteklo četrnaest meseci od kada je sa fotokopijom zapisnika opostavljenju u Muzej savremene umetnosti stigao Raša Trkulja, novopečeni "generalnidirektor", biće zanimljivo da se podsetimo sa kakvim je razlozima, idejama i ciljevima ovajupad u instituciju od posebnog državnog interesa izvršen i šta je od svega toga ostvareno.Dolazeći u Muzej, centralno mesto optužnice izneo je sam budući "generalnidirektor": "Ja sam čovek koji obilazi sve izložbe u Beogradu, a u Muzej savremene umetnostinisam ušao pet godina, jer za to vreme nisu otvorili - nijednu izložbu." U ovoj stručnoj iprogramskoj oceni rada jedne kuće od najvišeg nacionalnog značaja tačno je ono da Trkulja uMuzej nije uopšte ulazio, sem u jednom slučaju, na otvaranje jedne velike retrospektivneizložbe kada ga je zbog nedoličnog ponašanja (pijanog stanja) obezbeđenje izbacilo.A među izložbama koje Muzej u tom periodu nije otvorio nalaze se i ovakvipoduhvati: deset velikih retrospektivnih izložbi kakve su Matije Vukovića, Vase Pomorišca,Olge Jančić, Koste Hakmana, Petra Omčikusa, Vana Živadinovića Bora, zatim, osamnaestizložbi iz međunarodne razmene poput drupe Kobra, Georga Bazelica, Alvara Altoa, RobertaMapletorpa, Barija Flanagana, Volsa, Le Kurbizjea, grupe Gutai, zatim, dvanaest tematskoproblemskihizložbi srpske umetnossti XX veka, pa dvadeset osam samostalnih izložbisrpskih umetnika, sedam izložbi iz bivše Jugoslavije itd. Muzej je u tom peerioduorganizovao i izložbe srpskih umetnika u inostranstvu: Save Šumanovića u Minhenu, MilenePavlović Barili u Parmi, Male plastike u Budimpešti, bijenala u Veneciji, Sao Paolu i Sidnejuitd. zatim izložbe srpskih umetnika u bivšim metropolama Jugoslavije. Dakle, za četiri godineteškog nerada priređeno je više od sto izložbi, što iznosi oko dvadeset pet godišnje. Premaonome šta je moglo da se vidi od izložbi koje je MSU priredio, u protekloj godini otvoreno jedvanaest izložbi, od toga šest iz programa koji je "generalni direktor" zatekao kada je banuo.U poslednjem periodu mandata prethodnog direktora Zorana Gavrića Muzej je kupio,ili na drugi način prikupio, devedeset devet slika, četrdeset dve skulture, dvestotine osamgrafika, sedamdeset dva crteža, šezdeset pet radova za zbirku novih medija, a premapodacima koji se u Muzeju kriju, u protekloj godini kupljena je 1 (jedna) slika?! Ovo jesvakako dobar način da se obavlja osnovna muzeološka delatnost - prikupljanje muzejskogmaterijala. Od 'generalnog direktora' – pripravnika (ovo direktorsko mesto je zaptavo prvoTrkuljino radno mesto) nije se ništa bolje ni moglo očekivati.I ko sada ovde vara javnost i sa kojim razlozima? Ne možemo razumeti aktuelnogministra kulture kada kaže da joj je važnije kako se troše tuđe pare (na primer, Džordža

220Sorosa) nego novac ministarstva kojim gospođa ministarka rukovodi. Ili pak, da se sredstvaMinistarstva kulture troše na izraziti kič, kao što je kupovina radova slikara prevaranata(akvizicija Tapija za Kruševac).Još malo podsećanja: u vreme prethodnog direktora Zorana Gavrića, koji je iz svojekancelarije isteran pod pretnjom policijske intervencije, pokrenute su tri edicije Muzeja:Teorija umetnosti, Srpska likovna kritika i Pojetike srpskih umetnika XX veka. Legat VanaŽivadinovića Bora iz Oksforda doneo je sam upravnik Muzeja pakujući umetnikova dela iorganizujući prevoz avionom. Pripremajući međunarodnu izložbu "8 x 2 iz 7", direktori osamevropskih muzeja kao komesari izložbe obišli su oko dvestotine pedeset ateljea iz osamevropskih zemalja. Samo u Beogradu obišli su oko trideset ateljea.Još 1991. godine postignut je dogovor u Ministarstvu kulture (u kome su učestvovaliupravnici svih kuća od republičkog značaja) oko rada na Novoj stalnoj postavciJugoslovenske umetnosti XX veka Muzeja savrmene umetnosti. Elaborat za nju bio je većurađan i kada je trebalo početi sa njenom realizacijom započele su smicalice tadašnjegministra kulture Miodraga Đukića (a njegov sadašnji politički komesar, opunomoćenik zaMSU, ni ne zna za ovaj poduhvat od fundamentalnog značaja za srpsku kulturu, a kamoli daje počeo da se bavi tim poslom). A kada je započelo organizovano bojkotovanje rada Muzejau kome su važne uloge dobili i Đukićev zamenik za zaštitu kulturnih dobara kao i sekretarMinistarstva, stanje u kući je postajalo sve dramatičnije i to ne samo u programskom delurada već i sa fizičkim stanjem zgrade, njenim održavanjem, čak i bukvalnom zaštitomumetničkih dela itd.Do danas na neka pitanja javnosti još uvek nema odgovora: zbog čega Ministarstvokulture Republike Srbije, dok je u njemu bio M.Đukić, nije htelo da finansira rad Muzejasavremene umetnosti na adekvatan i zakonski način? Zbog čega se nije odredilo premapostignutom dogovoru sa prethodnim ministrima oko programskog rada Muzeja? Ako jenamera bivšeg ministra Đukića bila zaista utemeljena, a to znači da su iza nje stajali ozbiljnirazlozi da izvede smenu na čelu MSU, zbog čega to nije uradio za vreme trajanja mandata veću jednom interregnumu kada je legitimnost njegove odluke mogla do bude dovedena u pitanje(a to je bilo vreme od nekoliko dana kada je izvršena smena kabineta dva predsednikarepubličke Vlade – R. Božovića i N. Šainovića). Ako predhodni upravnik Muzeja ZoranGavrić, prema kriterijumima ministra Đukića, nije odgovarao njegovoj ideji o načinu rada ove

221kuće, zašto Gvarić nije razrešen dužnosti u vreme negovog mandata na legitimni način i ustandardnoj proceduri?Jedino na čemu je Zoran Gavrić u trenutku smenjivanja insistirao bila je primopredajadužnosti: dakle, predaja ovog trezora nacionalnog umetničkog blaga nije bila obavljena napedviđen - zakonski način. Posledice ovakve beskrupulozne samovolje i domonstracije golesile – pogubne su. Gavrić je na potpis više od sedam hiljada umetničkih predmeta od svogprethodnika na mestu upravnika Muzeja i naravno da je ovaj nacionalni trezor mogao dapreda legitimnom nasledniku jedino uz potpis. Zašto Ministarstvo kulture misli da se ovasmena može izvršiti samo tupom voljom nekolicine udruženih kabadahija iz Ministarstva sabljutavim, kič-patriotskim prenemaganjima? Zar je moguće da u bilo kojoj državi (a pogotovoonoj kojoj je naročito stalo da se o njoj misli kao o pravnoj) na saopštenje dotadašnjegupravnika ustanove od republičkog značaja novoimenovanom "generalnom direktoru" da on,još uvek aktuelni upavnik Muzeja, o tom postavljenju ne zna ništa, jer ni od koga nijeobavešten na institucionalni način, dobija odgovor kojim mu se skreće pažnja "da se ne pravilud" i da su vest o imenovanju novog "generalnog direktora" preneli svi mediji. O ovoj zaistagruboj, primitivnoj uzurpaciji i beslovesnoj volji nekolicine neodgovornih iz Ministarstvatelefaksom su tada obavešteni predsednik Republike i predsednik Vlade republike Srbije.O posledicama ovakvog upada u vitalno tkivo srpske kulture govori još jedan podatakkoji u celu ovu ujdurmu unosi novo svetlo. Na prvom Stručnom veću kome je predsedavao'generalni direktor, kustosima Muzeja je saopšteno da je njihov plan rada za 1993. godinu 'paou vodu' i da od sada ima da se radi po novom, dakako, onom koji naloži komesar nove srpskekulture, a on konkretno glasi: umesto retrospektivne izložbe veoma važnog srpskog slikara,kritičara, teoretičara umetnosti, profesora Beogradskog univerziteta čije je delo ostaloneistraženo zbog političkih razloga - jer je on naime 1945. godine "pao pod mačemrevolucije", dakle umesto izložbe Branka Popovića ima se pripremiti izložba najpoznatijegkomunističkog diktatora u likovnoj umetnosti - Đorđa Andrejevića Kuna. Ironijom subine,ovde se radi, da se podsetimo, upravo o glavnim ličnostima čiji su životi povezani i opisani uromanu "Lagum" Svetlane Velmar Janković. Znači, sa novom nacionalnom, reformisanom,renesansnom srpskom politikom stigli smo dotle da se ma mesto žrtve koja je bezrazložnozapostavljana pola veka, stavljaju lišnost i delo upravo njegovog dželata.Dakle, ako je nastup nove srpske kulture u MSU bio da se umesto rehabilitacijenepravedne žrtve, što bi se moglo očekivati, naprotiv afirmiše njegov dželat, odnosno da se

222potvrdi jedna suluda komunistička nepravda, kako objasniti organizovanje, i to u istoj vodećojkući srpske kulture, izložbe - provokacije novog srpskog fašizma? Ili je to ipak saglasno jednos drugim ako se ima u vidu nedavni javni poziv glavnog ideologa srpskog fašizma glavnoideologu najveće komunističke organizacije kod Srba, iz koga ispada da je jaz između(srpskih) komunista i fašista manji nego između ove dve grupacije i evropske demokratije iliberalizma. Biće zanimljivo da vidimo kakav će odgovor uslediti na ovu nenadanu simpatiju.Ako ga uopšte bude, moguće je i to da se nama istorija ponavlja u sve manjim vremenskimintervalima.Kada je 1932. godine u bastionu srpske građanske umetnosti - Paviljonu "CvijetaZuzorić" na Kalemogdanu Mirko Kujačić na zid zakucao jednu radničku cokulu i "uramio" jepravim slikarskim okvirom, čime je taj rad proglasio svojom slikom, označen je nagli direktniuvod u onu vrstu slikarstva kod Srba koje će se nazvati socijalno angažovanim ili političkim.Sledeći ovu ideju klasno angažovane umetnosti, posle 1945. godine nastao je čitav pokret -socijalistički realuizam - koji je u našim uslovima više važio kao politički nego kao slikarskipravac. Poslednjih tridesetak godina umetnici su se povremeno vraćali političkom angažmanuu stvaralaštvu koje je režim smatrao ideološki problematičnim: od apstraktne umetnosti ienformela do "Slikarstva surovosti" i "Slikarstva prizora" Miće Popovića. Početkomosamdesetih godina u krajnje zaoštrenim političkim uslovima na Kosmetu se začela progra,ski(nacionalno) orijentisana srpska umetnost u radovima nekolicine stvaralaca, ali osim Muzejasavremene umetnosti u to vreme nijedna institucija nije poklanjala pažnju ovoj pojavi. Čak sui vodeća pera "srpske kulturne renesanse" devedesetih tada potpuno ignorisala ovu pojavusavremene umetnosti sa otvorenim nacionalnim obeležijima.Jedna grupa novosrpskih stvaralaca različitih medijskih aktivnosti (literarnih, muzičkih,likovnih) pod nazivom POLITART pokušala je da u centralno mesto umetnosti vrati čistipolitički projekat. Izložba koju je organizovao MSU, dakle ona ista institucija koja je pregodinu i po dana optužena za politikanstvo (jer je u svoj Savet pozvala dvoje uglednihopozicionih političara), u svojoj zabačenoj Galeriji-legatu Milice Zorić i RodoljubaČolakovića ukazala je na neke veoma zanimljive implikacije. Dakle, u privatnim prostorimaovog nekadašnjeg jugoslovenskog revolucionara odigrava se deo aktuelne drame srpskekulture koja se samodeklariše kao neofašistička - tačnije ljotićevska. I sam sastav umetnika naovoj izložbi takođe je zanimljiv: tu je jedan profesor Beogradskog univerziteta koji je odkomunističkog miljenika postao ratoborni nacista, jedna litererna zvezda u usponu, izbeglica

223is srpskog Sarajeva za koju je javnos prvi put čula posle čuvene naci-žurke, jedan osvedočenitotalitarni intelektualac i slikar kome je upravo svejedno u čiju se ideološku funkciju stavlja:komunističku, ili mladofašističku, ili muslimasko-fundamentalističku, ili pravoslavnofundamentalističku,ili novosrpskonacionalističku itd.Naravno da ovde ne može biti reči o konkretnim umetničkim delima, jer njih naprostona ovoj izložbi i nema - izuzev nekoliko infantilnih kolaža, nekoliko krpa koje su nazvane"zatavama", ili asamblaža sa umetničkim delima koja su do 1987. godine stajala u službenimprostorijama MSU. (Zapravo, jedine radove sa izgledom umetničkih dela načinilo je dvojedece jednog od aktivista politarta.) A da bi neka umetnost uopšte bila polit-art, ona moraimati i svoju artificijelnu dimenziju, recimo polit-smart osobinu. Ovako smo dobili nešto štoliči jedino na polit-smrad.Mnogo bi nam još mesta zauzelo nabrajanje svih posledica, stručnih i političkihpostignuća "generalnog direktora" Muzeja savremene umetnosti, ali kao ilustraciju reći ćemoda se trenutno vode dva sudska sporo zbog neosnovanog raskida radnog odnosa, da najmlađikustos u sadašnjem stručNom timu Muzeja ima oko pedeset godina (pet kustosa je od dolaskaTrkulje po raznim osnovama i izgovorima napustilo Muzej), da je kao novi stručni kadar uMuzej dovedena dugogodišnja metresa "generalnog direktora", da u Upravnom odboruMuzeja sedi nekvalifikovana radna snaga za poslove stručnog vođenja kuće, kakav je naprimer referent za informscije (ni u vreme najgoreg samoupravljanja nije se dogodilo da se uUpavnom odboru Muzeja nalaze, na primer, stolari ili radnici obezbeđenja, već isključivo onikoji su za taj posao pozvani - kustosi). Da ne pominjemo krađe i oštećeja umetničkih delakoja su se za kratko vreme dogodila u Muzeju (poput nestanka jednog rada Branka Miljuša sanjegoveretrospektivne izložbe, ili oštećenja slike Mališe Glišića iz stalne postavke, itd.).I, na kraju, ako je jedna od manje naglašenih optužbi za prethodno delovanje Muzejabilo da on u maloj meri zastupa interese srpskog naroda - Što je bio izraziti bezobrazluk akose uzme u obzir činjenica da je u stalnoj postavci i kolekcijama Muzeja srpska umetnostzastupljena sedamdeset prema trideset odsto u odnosu na celu bivšu Jugoslaviju, a takav jeodnos otprilike bio i u programskoj orijentaciji Muzeja - kako objasniti najnovijeorganizovaje jedne isključivo političke izložbe koja demostrira krajnje desničarskitotalitarizam - fašizam sa domaćim nazivom: ljotićevstvo! Ako je Muzej svojevremeno hteoda u svom Upravnom odboru ima i takve ličnosti kao što su Slobodan Rakitić i Zoran Đinđić,a što je tada zamereno kao grubo politikanstvo neprimereno jednoj kulturnoj instituciji, kako

224se danas tumači prisustvo u tom istom Upravnom odboru jednog otvoreno deklarisonogneofašiste? Da ne bi bilo zabune, lične nemam ništa protiv da se svako oseća i ponaša kakomu najviše odgovara, ali ono što je nemoguće jeste - licemerje političkih prevaranata:nemoguće je da ovi novi i stari fašisti optužuju i izbacuju iz vodećih kuća srpske kulturepolitički neutralne ličnosti čije javne, stručne, profesionalne, stvaralačke reference nisudovedene u pitanje. Kada ne želimo normalnu kulturu, politiku i demokratiju odmah dobijemolevi i/ili desni totalitarizam. Već je rečeno: hodanje bilo samo levom ili samo desnom nogomvodi direktno u provaliju.Vreme, 30. maj 1994, Vreme, 13. jun 1994, Književna reč, avgust 1994, Kultura vlasti, Indexsmena i zabrana br. l, Radio B92, 1994.Evropski govoritiMoto Rastka Petrovića Dok ne neprebolimo Evropu i ne naučimo evropski govoriti, nikakonećemo uspeti ni da pronađemo što je u nama os vrednosti, a kamoli to da izrazimo tako da tobude od vrednosti i za ostali svet preuzet je iz njegovog prikaza izložbe Petra Dobrovićaobjaljenog 1921. godine i danas se čini izuzetno aktuelnim iz mnogih razloga. Najpre,najnovije otvaranje ove države prema Evropi i svetu izaziva ideološko-političke lomove utaboru lokalista, autentičara, srbo-fundamentalista čiji mentalni pir ove već treću ratnugodinu i u velikom intenzitetu bezobzirno šiba ozbiljnu srpksu kulturu i umetnost. Mnogeinstuticije kulture, računajući i one od nacionalnog značaja, pretrpele su snažne udaresrbujušćih patriota - trogodišnjaka, koji su razumeli jedino da je došlo njihovih pet minuta, ilinekoliko godina, da se oslobode vlastitih frustracija i griže savesti usled dugogodišnjegpomanjkanja ikakve nacionalne ili etničke svesti. Veliki kalkulanti, aktuelni profiteri, upravosu uhvaćeni u poslu bacanja magle i kontaminiranja nacionalnog kulturnog prostora i sadasledi zaslužena kazna. Za njih je to vraćanje duhovnog i kulturnog stanja ove nacije u njenoprirodno stanje.Naučiti evropski govoriti, zahtev koji se postavlja i nakon 70 godina, čini se temeljnimi neophodnim uslovom istinskog prisustvovanja u svetu. Srpska politička, ekonomska,naučna, kulturna, sportska integracija sa "ostatkom sveta" sine ljua non je našeg opstanka,

225postojanja kao prosvećene , civilizovane nacije. Upravo je od toga strah domaćih barbara kojise sada ponašaju poput bubašvaba kada se najednom upali svetlo. Tako treba, nazad u rupe ibudžake, natrag u mrak u kome je zapravo njihov stvarni habitus.Podlistak "Vreme umetnosti" stavio je sebi za ozbiljan cilj da u najširoj javnosti vratinaše evropsko i svetsko stvaralaštvo, dakle vrednosti koje su saglasne međunarodnimstandardima, i domete koji su od takvog značenja da ulaze u internacionalni jezikkomunikacija. Dakle ni Zapad ni Istok, ni Sever ni Jug, već prosto - umetnost i jezikrazumevanja i akceptiranja svetske civilizacije.Želimo da ukažemo na aktuelnosti iz Srbije, Jugoslavije, ex-Jugoslavije, Evrope isveta. Da ukažemo da su srpski stvaraoci, uprkos svemu, još prisutni na najvećim svetskimsajmovima umetnosti poput Bijenala u Sao Paolu. Želimo da napravimo jasnu razliku izmeđuizložbi koje su imale razloga i onih drugih kroz izložbene hronike i da skrenemo pažnjučitaocima da domaća umetnička publicistika (časopisi, knjige) nisu potpuno posustali -naprotiv. Želimo da ukažemo na jedan veoma uporan i trajan fenomen sa velikom tradicijom -kolekcionarstvo, o kome se više mistifikuje nego što se ozbiljno govori. I, napokon, želimo dau rubrici "Reprint" ukažemo na primere umetničke kritike koje i danas stoje poput svetionikau gustoj tami koja nas je okružila, a osvetljavaju stvarne umetničke fenomene i ukazuju nanačine njhovog tumačenja.Za "Vreme umetnosti" mnogo toga je još moguće i neophodno uraditi u ovoj vrstiposlova koji se bave duhom, stvaralaštvom, kulturom. Vraćamo se izvorima, korenima,čvrstim osloncima. Vraćamo se vremenu umetnosti.Vreme umetnosti, br. 1, Vreme, 19. septembar 1994. (Uvodnik u tek pokrenuti dodataknedeljnika Vreme posvećen umetnosti.)Paralelni svetoviMrak oko nasNajnovija ujdurma "slikara", organizatora neotvorene izložbe posvećene Nikoli Tesli, koja jetrebalo da reprizno bude postavljena u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, a u kojojje srećom otvorena "samo" velika studijska, naučno-tehnička postavka "Nikola Tesla - život i

226delo", zapravo je samo jedna nova tužna epizoda koja se već godinu i po dana razliitimpovodima ponavlja i sve intenzivnije po bezočnosti ispoljavanja.Dolaskom "generalnog direktora" u Muzej savremene umetnosti januara 1993. godinesa fotokopijom zapisnika o postavljenju (što je izazvalo četiri hitre ostave na mesta uUpravnom odboru Muzeja, dva hitna otkaza, a potom i napuštanja kustosa Muzeja po raznimosnovama), započeo je siloviti talas napada na centralne institucije srpske kulture.Nikakvi mnogobrojni argumenti tada nisu pomogli da se izbegne ovaj varvarski upadsa veoma lako predvidljivim posledicama, iako su svoju zgroženost i ogorčenje izrazili mnogikulturni delatnici, među kojima i osnivač i dugogodišnji upravnik ovog muzeja Miodrag B.Protić. Tupa volja vlasti oličena je u dotadašnjem ministru kulture Miodragu Đukiću koji jeuz saradnju dvoje činovnika ministarstva (pomoćnika ministra za zaštitu kulturnih dobara isekretara ministarstva) odigrao sramnu, kriminalnu ulogu inspiratora i realizatora upada ijedno kulturno, naučno i umetničko područje koje naprosto ne trpi ovakve siledžijske idestruktivne zahvate.Uzaludna upozoravanja odmah su se pokazala tačnim. Prvu izložbu koju je "generalnidirektor" Muzeja otvorio bila je repriza izložbe "Tarot" sa koje su neki umetnici, kada sushvatili da su izmanipulisani, povukli radove, ali su se zato prvi put pojavila i neka novaimena u našem "umetničkom" svetu koji ni po čemu tu zapravo ne pripadaju.U stabilnim, na umetničkim i naučnim principima zasnovanim ustanovama kulturekakvi su i veliki muzeju, nemoguće je da u ovim centralnim institucijama izlažu "umetnici"koji je zavu, na primer, Dragan Malešević Tapi. (D.Malešević je, zapravo poznato imebeogradskog podzemlja, tapkaroš - "tapi", falsifikator najpre kao slobodni "stvaralac" a zatim,bogme, i vrlo ud(ba)ružen; sedamdesete godine su period koji se pažljivo krije u njegovojbiografiji kada mu je, valjda kao mladom "slikaru" početniku mecena bio - Stane Dolanc (šefsvih tajnih policija Titovog režima), i najzad, evo nam genija Tapija koji žudi da od nečegastvori svoju novu javnu biografiju i opravda - tačnije, opere - poreklo silnog kapitala koji uposlednje vreme investira u vlastite izložbe, monografije, kataloge i promocije.)Zatim sledi izložba-vašarište posvećena Nikoli Tesli, otvorena u samom Muzeju, kojaje po Maleševićevoj tvrdnji "najuspelija izložba od otvaranja Muzeja" (što je zanimljiva ocenas obzirom na to da je ovaj "umetnik" tada prvi put ušao u Muzej), sa malo tipičnomzaboravnošću da se ta "uspešnost" dopuni podacima da su i sa ove izložbe umetnici povlačili

227radove i da su se pred samo otvaranje dvojica izlagača potukla - naravno iz "estetskih"razloga!I kada je već od Muzeja savremene umetnosti ova ujdurmska bratija načinilapalanačko vašarište, po svim kriterijumima (estetskim, muzeološkim,istoričarskoumetničkim), krenula je na osvajanje druge centralne naučne i kulturne institucije- Srpske akademije nauka i umetnosti, čijoj sramnoj epizodi upravo prisustvujemo. Zasad jeovaj napad odbijen, ali se pitam ko je sledeći na njihovom spisku? Šta predstoji u ovakvimpoduhvatima, možda još jedna maestralna i groteskna prevara, na primer knjiga kojom će sefalsifikovati srpsko slikarstvo XX veka na sličan način kako je to učinjeno na izložbi"Balkanski istočnici srpskog slikarstva 20. veka".No, u Maleševićevom slučaju samo ovi napadi sa ozbiljnim posledicama koje tekslede nisu zapravo ni bitni. Ne! Jedino je važno obezbeđivanje referenci, memoranduma navlastitim katalozima koje sam finansira, na primer za izložbu u Srpskoj akademiji), beleženjejednog novog podatka u bibliografiji i biografiji. Jer, Malešević je "slikar" bez (umetničkog)obrazovanja i porekla, bez dela, i ovde, u našoj sredini, nema izgleda da se uistinu uključi uumetnički sistem (on i nije član Udruženja likovnih umetnika). Njemu zaista treba da se ovdenačini umetnička biografija (izlagao u Muzeju savremene umetnosti, Srpskoj akademiji naukai umetnosti itd.), da bi prodro tamo gde ga ne poznaju - u nižerazredne umetničke krugove,jedva postojeće galerije koje se bave poslovima pranja novca sumnjivog porekla u velikimmetropolama od Tokija do Njujorka. Jer, tamo za sve, pa i za Maleševića ima mesta, publike,kupaca.Ako se na ovaj način prepozna razlog silnog angažovanja Maleševića nakon svih ovihpoduhvata od prvog upada u Muzej savremene umetnosti (finansijsko i drugo), onda se mogulako razumeti i sva ostala njegova lažna argumentovanja, lažna patriotska izjašnjavanja, lažnokulturna i lažno slikarska prenemaganja i mistifikacije. Dogodilo se, tako da ovakav "slikar"drži javnu pridiku - akademicima ("kojima čvrstina karaktera nije bila mnogo bitna" kako samkaže - što mu dakako ne smeta da upravo od takvog bezkarakternog društva potraži prostorza izlaganje) i doktorima nauka raznih disciplina.I jasno je zašto je mrak svuda oko nas. Duboka tama!Vreme, 26. septembar 1994.

228Paralelni svetoviSeptembar je mesec u kome otpočinje nova likovna sezona. Ovoga puta taj početak je veomaintenzivan: u istom danu, upravo u nekoliko sati u Beogradu su otvorene četiri značajneizložbe i održan jedan umetnički performans. Tokom ovog meseca pojavile su se i četiriluksuzne monografije naših umetnika, što je nezabeleženo u našoj novijoj istoriji. Posle nizaposnih godina kada smo gotovo zaboravili na fenomen umetničkih monografija, dogodilo sečudo, pa su se praktično istovremeno pojavile veoma dobre knjige Vere Božičković-Popović,Aleksandra Cvetkovića, Vlastimira Nikolića i knjiga crteža Miće Popovića. Kao da je naraslaneka nova energija koja se dugo akomulirala u hermetički zatvorenom loncu - kakav je slučajsa totalnom izolacijom ove zemlje.Da li će ukidanje embarga na kulturu održati ovakvo povišeno energetsko stanje?Sudeći prema horskom pevanju na beogradskom aerodromu prilikom dočeka prvog avionanakon 28 meseci, ili proklamovane borbe protiv "novokomponovanog haosa" koji se zasadsamo vidi na kalemegdanskim poselima, ali ga ima i u vodećim institucijama kulture (uMuzeju savremene umetnosti, na primer, koje je već poželeo da zaboravi izložbu POLITART-a, a za najnovije "prvo preduzeće" tek predstoji kajanje i stid), ili najsvežiji vandalizmipoput načina dogradnje dečije klinike u Beogradu, pokušaja promene namene LegataNedeljka Gvozdenovića i upada u radionicu za mozaik Fakulteta primenjenih umetnosti, bićepotrebno uložiti još veću pozitivnu energiju za prevladavanje zatečenog stanja. Ukidanjeembarga svakako je i novi izazov za izvoz protagonista "novokomponovanog haosa", što jeodmah i iskorišćeno - među uglednim poslenicima srpske kulture od Antonija Isakovića iMilorada Pavića do Radmile Bakočević, u prvom letu JAT-a za Moskvu našao se i "slikar"koji je zapravo istinska sramota za srpsku kulturu.Jedan izuzetno malo poznat beogradski kulturni ambijent - Umetnički paviljonVeljković, izgrađen 1931. godine, koji se nalazi u Birčaninovoj ulici, na inicijativuBeogradskog kruga biće revitalizovan i nadamo se jedan novi punkt iz koga će isijavatienergija duhovnog sadržaja koja će nas vratiti svetu i civilnom društvu kome zapravo ipripadamo.Vidimo da i kod nas postoje, kao i svuda, paralelni svetovi. Oduvek su oni i postojali:oni javni, građanski, sazdani na čvrstim etičkim principima uređenog društva u kome se tačno

229zna gde je kome mesto i čime se ko bavi, i oni tajni, podzemni, kriminalni, karakteristični poproganjanjima, prevarama, ucenama, otimanjima... Ta dva sveta danas su se odjednomukrstila, udarila u ovom tužnom i strašnom vremenu u kome živimo. Vremenu za koje severuje da će brzo proći, ali je ta vera, a zatim nada, sve tanja i dalja.Bar je beogradski aerodrom ponovo otvoren.Vreme umetnosti, br. 2, Vreme, 17. oktobar 1994.Socijalistički nacionalizamNisam odmah shvatio genezu njihove mržnje ni zato što smo se mi, socijalisti, bili opredeliliza kontinuitet jedne neimarske politke, politike koja je Srbiju i Jugoslaviju iz statusasiromašne agrarne zemlje dovela u rang razvijenih evropskih i svetskih država, politike kojaje zadivljujuće uspešno razrešila višenacionalno pitanje, rad, penzije, zdrastvo, školstvo,kulturu..., pa u predratnim srpskim gradovima nije bilo ni po deset kuća sa vodovodom iengleskim klozetima, a sada... stotine hiljada i miliona higijenskih novih stanova, škola,fakulteta, bolnica; vekovima nepokrivene i rušene svetinje po srpskim manastirima, sada supokrivene, restaurisane, konzervisane, podignut je ogroman broj fabrika, domova kulture,bazena za plivanje, sportskih terena, institucija države, intenzivno je rađeno na podizanjunivoa dostojanstva života naših građana, a sada za nama, prirodnim nastavljačima ovoggraditeljskog puta, neki masni odrpanci drsko i preteće uzvikuju: 'Bando crvena'.Kada je ovo napisano - pre 40-50 godina? Ne, upravo oktobra 1994, zgodom proslaveoslobođenja/okupacije (kako je kome prihvatljivije i razumljivije) Beograda i Zemuna, naotvararnju jedne izložbe, a pred budnim okom vodećeg komunističkog ideologa trećeJugoslavije, izgovorio je (bivši ministar kulture) Miodrag Đukić. Izgleda da je tek danas jasnovidljivo šta se događa sa našom vrhunskom kulturom i umetnošću kada su u ovom naroduministrovale i ovakve intelektualne i moralne veličine i kulturni radnici.Posleratna srpska umetnost razvijala se ili degenerisala pod ideološkom dogmomsocijalističkog realizma da bi naglo oslobođena sa najvišeg mesta gotovo preko noći uletela ujedan drugi opresivni model - socijalistički estetizam. Najnovije dostignuće idejno budnihumetnika, i levog i desnog porekla a zajedničkog preduzeća, moglo bi se nazvati socijalistički

230nacionalizam. Ko bi pomislio da se tako dobro u jednu sintagmu mogu složiti ova dva, premaizvornim definicijama, kontradiktorna pojma. Nekoliko godina već gledamo provalu jedneotužne nacionalističke i kič-umetničke euforije kojoj su mnogi vodeći kvazikulturni radnicidali veliki doprinos. A sada sledi uzvraćanje ideološkog udarca (čiju smo bukvalnu najavuvideli kao blic-meč Kusturica vs. Pajkić). Socijalizma se očigledno ne možemo otarasiti, alinam se u međuvremenu zapatio i nacionalizam (makar i socijalistički) koji će u ovojparadoksalnoj kombinaciji zasigurno potrajati, budući da smo upoznali velike mogućnostimnogobrojnih pretvaranja njihovih vodećih protagonista.Oktobar je mesec velikih kulturnih manifestacija: Sajam knjiga i Oktobarski salon,nekada potpuno u službi obeležavanja godišnjice oslobođenja/okupacije, danas su novipokušaji afirmacije istinske kulture i stvaralaštva. Jedno subkulturno područje palo nam je uoči - diksusija povodom (zlo)upotrebe Belog anđela u propagandne i komercijalne svrhe.Tribina o ovoj temi organizovana je izgleda samo zbog učestvovanja profesora univerziteta,naravno onih obezvlašćenih koji mogu samo da iskažu negodovanje; oni drugi, ovlašćeni,zapravo, grade svoj društveni uticaj na upravo takvom, za kulturu pogubnom načinu upotrebesrpske baštine. A o ličnim komercijalnim efektima i da ne govorimo.Započela se izgleda velika polemika oko prestonih mozaika koje je za Žičku crkvuuradio Mladen Srbinović. Još jedna golema i teška tema za naše današnje uzavrele strasti iprepletene interese. Setimo se načas ne tako davnih sporenja oko krsta na kupoli Hrama sv.Save koje je kao svoje poslednje delo uradio Nebojša Mitrić, i žiovopisa voždovačke crkveMilića od Mačve. Začetak polemike o pravoslavnosti srpske umetnosti u istoriografiji kaotema traje vek i po - 1854. godine objavljen je tekst koji kao ilustraciju ove teme dajemo uReprintu. Nagađamo da će se i ova vrsta neophodnog raspravljanja o temeljnim i ozbiljnimstručnim pitanjima danas svesti zapravo na opšte mesto - socijalistički nacionalizam.Vreme umetnosti, br. 3, Vreme, 21. novembar 1994.Napred u 1945?Mnogi se zabrinuto pitaju, i oni pozvani iz politike, ekonomije, "teških" državničkih poslova,i oni manje pozvani, ali ne i manje saučesnici, na izmaku ove godine, šta nas očekuje u

231sledećoj? Nisu (pre)daleko od istine, možda, oni koji tvrde da su poslednjih nekoliko godinajaki retrogradni procesi u našem društvu, naročito na ideološkom planu. No, kod ovakvihprocenitelja moguće je uočiti dve grupe: optimisti kažu da u 1945. ulazimo na prirodni način,od 1. januara, dok pesimisti ukazuju da se u tu dodinu ulazi ali od 31. decembra, što će reći dase kretanje nastavlja prema 1944, '43, '42. itd.Kako se simptomi ovakvog razvoja mogu čitati na planu likovne umetnosti i njeneteorije? U prošlom broju "Vremena umetnosti" ukazali smo na jedan vrući prokomunističkigovor na otvaranju umetničke izložbe povodom pola veka "oslobođenog" Zemuna, koji satom izložbom nije imao blage veze, ali je upotpunjavao opšte nastojanje da se nastavi saobeležvanjem ideoloških datuma. Tako je i drugi važan datum u istoriji Srba - 29. novembar,proslavljen uprkos svim upozorenjima, čak i zdravoj pameti koja se uzaludno odupiralaovakvim avetinjskim svečanostima i simbolima. U nešto izmenjenoj ikonografiji, sa svemanje crvene boje, koju danas postepeno zamenjuje, čak i na levici, plava, intenzivno delujumnoge komunističke frakcije, očigledno se spremajući da se domognu vlasti makar i nadozvoljen način, i izvedu nas na nekakav "treći" put.Upravo u 150. godišnjici Narodnog muzeja, u jednoj njegovoj publikaciji možemopročitati i sledeće: "Najtragičniji dani naše najstarije muzejske kuće teku od trenutka kada jeknez Pavle Karađorđević postao namesnik". Da se podsetimo, radi se o onom knezu Pavlukoji je posedovao izuzetno vrednu kolekciju slika strane umetnosti i koju je poklonioNarodnom muzeju nameravajući da ih zajedno onim srpske i jugoslovenske umetnosti izloži ujednom novom, upravo prvom Muzeju savremene umetnosti kod nas. Dakle, nastojanje da sesrpska umetnost istražuje i prikaže sa svetskim modernim stvaralaštvom danas se smatratragičnim, a upravo je kod lokalista to znak frustracije, stručnog besmisla, duhovneskučenosti. Naravno, trebalo bi izbaciti kolekciju evropske moderne umetnosti - ukoliko jemoguće zajedno sa kustosom, i hrabro stati na "treći put" bez istorijske memorije, bezevropskog porekla, bez pameti. Srećna Vam 1945!U ovom broju skrećemo pažnju na još jednu veliku, ovoga puta, međunarodnu izložbu- 3. bijenale grafike, koja se snažno uputila prema velikim i uticajnim internacionalnimlikovnim smotrama. Tema broja je i stanje u našoj muzeologiji. Tu je ukazano i na činjenicuda je, za razliku od prosvećenih naroda koji su od dvorova pravili muzeje, naš originalnidoprinos upravo suprotan: od Muzeja kneza Pavla napravljen je dvor - Predsedništvo Srbije.Mnoga pitanja naše kritke i teorije umetnosti još uvej nas muče, mada su u mnogobrojnim

232prilikama pokretana i vrlo uspešno obrazlagana. Tako se vrlo često, gotovo bez prekidaspotičemo čak i oko toga gde je mesto savremenoj umetnosti - u istoriji i tradiciji, ili uplastičnim fenomenima modernog izraza. Jedan od važnijih odgovora jeste svakako i onajkoji objavljujemo na kraju, a dao ga je Petar Dobrović "Povodom izložbe jugoslovenskihumetnika u Parizu 1919. g.", gde se kaže i sledeće: "Ozbiljno upozorujem naše umetnike, daje cilj umetnosti priroda, a da je jezik vajarev forma, slikarev boja. Ne anegdote, ne istoriju,nego prirodu. Varijacije, prostor, svetlost, boja, forma, ukopčavanje predmeta jedan u drugi,to je cilj likovne umetnosti, a ne Jug Bogdan".Do 1919. godine, kada je ovo napisano, imamo još vremena.Vreme umetnosti, br. 4, Vreme, 19. decembar 1994.Godina novokomponovanog užasaLoše je počelo. Istovremeno je "Slobodna Dalmacija" objavila tjeralicu za hrvatskimpetokolonaškim novinarima kada je Božićna "Duga" objavila već famozni dnevnik u kome sebaca kletva na potomke onih (još se ne zna koji su!) što su primajući stranu pomoć izdali -koga? Valjda vladajuću porodicu ili poredak? Da nije sve opasnije bilo bi zabavno, jer se,kako vidimo, moglo dogoditi da se u hrvatskom dnevniku objave dnevnički pabirci vodećegkomunističkog ideologa Miloševićeve Jugoslavije, a za uzvrat, kao bratsku pomoć,beogradski dvotjednik ili možda čak i dnevnik sa naslovom "Večernje novosti", objavehadezeovsku poternicu za izdajničkim tiskom - pogotovo onim srpskog podrijetla i staništa.Protekla godina je, što se kulture tiče, pokatkad bivala u znaku borbe protivnovokomponovanog (kič) haosa, tekuća će shodno najavi biti godina novokomponovanog(ideološkog) užasa. Znači da će se već začeti trend nastaviti, znači da će do sada učinjeneštete (od vrhunskih nacionalnih institucija kulture do individualnog stvaralaštva) biti još veće.Posle dominacije, uglavnom esktremnih desnih ideologija, usledio je udar sa leve strane i utom znaku, sva je prilika, proteći će naredni period.Nakon pritužbe Hrvatske da su iz zapadne Slavonije u Srbiju na početku rataevakuisani uz srpske umetničke predmete i hrvatski, odnosno katolički, došao je i jedan vrloneprijatan pritisak na profesionalno udruženje zaštitara koje se ovim problemom nije bavilo -

233što nije tačno. A da bi se ova vrlo kompromitujuća stvar po stručna udruženja (istoričaraumetnosti, muzealaca) dovela do stanja jeste, i do nečije lične odgovornosti, moraće se najzadoglasiti svi pozvani: od države do pojedinaca koji su voljno/nevoljno u ovome učestvovali.Godišnji rezime zbivanja u likovnim umetnostima zapravo je dvojak, kao i naši životi,teče u dve paralelne kategorije. Pored izrazito loših pojava poput nekih izložbi u Narodnommuzeju (koji je obeležio 150 godina postojanja) i Muzeja savremene umetnosti, poplaveprivatnih galerija od kojih je većina nažalost odlučila da se uključi u kampanju zanovokomponovani kič, obavljeni su i oni drugi, veoma značajni poslovi. Tako je početkomgodine ustanovljena nagrada za likovnu kritiku koja nosi ime "Lazar Trifunović" (a prvi njendobitnik je naš kolumnista Mileta Prodanović), beogradski Bijenale grafike postao jeinternacionalni, Muzej savremene umetnosti dobio je veliki legat Miodraga B. Protića,objavljene su brojne monografije umetnika (Miće Popovića, Aleksandra Cvetkovića, VereBožičković-Popović itd.). Ali, svakako najvažniji događaj, koji bi za duže vreme trebao dautiče na vitalni deo jugoslovenskog stvaralaštva, jeste otvaranje Soros centra za savremenuumetnost u Beogradu (deo njihovog godišnjeg izveštaja naći ćete u ovom broju).U ovom broju je i intervju sa Darijom Kačić, umetnicom koja pripada sve manjembroju naših umetnika koji su uspeli - uglavnom ličnim kontaktima, da ostanu prisutni naevropskoj umetničkoj sceni; Aktuelnosti su dale veći prostor pitanju radova MladenaSrbinovića u Žiči, a tu su i ostale uobičajene rubrike. U Reprintu je novinski članak iz"Politike" 1906. godine Branislava Nušića o poznatom radu Petra Ubavkića "Takovskiustanak" (čiji se fragmenti danas čuvaju u Narodnom muzeju) koji po stilu dosada odudara oduobičajenih tekstova koje smo dosada objavljivali. A kako je januar zapravo mesec praznika ipošto smo broj započeli crnim slutnjama, želeli smo da završimo na nušićevski način,praznično i veselo. Uprkos svemu.Vreme umetnosti, br. 5, Vreme, 16. januar 1995.Ratna muzeologijaZanimljiv je sastav nove jugoslovenske komisije za UNESCO - među članovima našao se ijedan muzejski savetnik, koji se pored ostalog proslavio i uspešnom borbom protiv svekolike

234antisrpske zavere koju je čak pronalazio i u institucijama poput UNESCO-a. Naše kadrovskekuhinje obeležava ili totalna ignorancija, ili totalni bezobrazluk. Beogradom se naglo pronelavest da se sprema smena načelu srpskog Ministarstva kulture. Razumljivo je, jer ako ne naobe noge, ono barem na jednom se u JUL moraju naći oni koji brimu o idejnom stanju nacije -pre svih ministarstva obrazovanja, informisanja i kulture. Jugoslovenska Elena Čaušesku(sličnost nije samo u naučnim i akademskim titulama), za razliku od ideologa koji zaludnosede u opozicionim partijama, očigledno se gubi vreme. Ispod takvog idejnog pokrovaodvijala se i nedavna revija kineskog filma, koja je uz nekoliko zapadnoevropskihkoprodukcija netačno nazvana FEST. Burno započeta i naglo prekinuta (očigledmo izunutarpartijskih razloga) javna rasprava bivšeg ministra Đukića i sadašnjeg direktora Berčekazačas je ukazala na stvarni sukob interesa u vladajućoj koalciji (SPS-JUL). Slično pismo senestrpljivo očekuje i u Muzeju savremene umetnosti (podsetnik: tadašnji ministar kultureĐukić je u istom paketu svoje kafanske ortake postavio za direktore Narodnog pozorišta iMuzeja).U očekivaju izvešataja Kristofa fon Inhofa, delagata Evropskog saveta koji je boraviou Beogradu, Novom Sadu i Vukovaru zbog pritužbi Hrvatske oko načina zaštite i evakuacijekulturnih dobara iz Slavonije u Jugoslaviju tokom rata 1991/92. prilika je da se pokrene ipitanje zaštite samih srpskih umetničkih spomenika - ne samo na ratom ugroženimpodručijima.Zaista je lepo i za pohvalu što Ministarstvo kulture Srbije ulaže velika sredstva zazaštitu srpskih srednjovekovnih manastira (što mu je svakako i osnovni posao), ali šta je,recimo, sa srpskom umetnošću 18. i 19. veka koja se velikim delom nalazi i na teritorijiSlavonije? Pa ako je država pokazala eventualnu nezainteresovanost, iznenađenje je da je jošgore postupila Srpska pravoslavna crkva (kojoj pripada najmanje 90 odsto srpskih kulturnihdobara sa toga područja). Doduše, u njenoj organizaciji, delom od države, a znatno većimdelom od priloga emigracije, prikupljena su velika sredstva upravo za zaštitu crkvenihobjekata i predmeta. Međutim, prema onome što crkva zapravo sada čini sa ovim novcemneće se spasiti ništa, ili, pak, vrlo malo - osnovni cilj je, zapravo, izgradnja novih crkava na"oslobođenim teritorijama", dakako u srpsko-vizantijskom stilu, koji je odjednom postaoveoma popularan kod Justinovih učenika, Štaviše, javlja se jedan zaista novi fenomen:zastrašujuće nipodaštavanje srpske barokne umetnosti, od crkvene arhitekture i ikonostasa doslikarsta, čiji se najznačajniji primerci nalaze na teritoriji Slavonije i Vojvodine. Saglasno

235ovome je mišljenje danas već sasvim oficijelno u krugovima crkvenih velikodostojnika, kakoje srpski barok neprirodno telo u srpskoj umetnosti; on je zapadno-katolički uvoz kojiuništava zdravi organizam srpske vizantijske duhovne i umetničke tradicije. Kako jenavedeno: "Ne može da se (pravoslavna) duša moli Bogu pred (katoličkim) ikonostasom".Malo poznati primeri za širu javnost postaju sve mnogobrojniji: preslikavanje crkava,izbacivanje ikonstasa iz crkava i naručivanje novih (trenutno se 56 crkava prerađuje, obnavljaili gradi u novom stilu), a iskazana je namera da se čak i manastir Bođani - letnja rezidencijabačkog episkopa, poruši zbog svog baroknog izgleda!Primetno je da se srpski nacionalni jastrebovi, poput poznatih slikara, istoričaraumetnosti i eksperata za ovu umetnost, ne oglašavaju zbog ovakvog "autogenocida", kakosami vole da kažu. Ili ih upravo ova nacionalna zadaća zanima samo do nivoa efektneantihrvatske propagande. Sva je prilika sa se rešavanje zapuštenih nacionalnih poslova odvijanekim drugim redosledom i metodologijom. Prema dosadašnjim postignućima, krajnji cilj jeveć sasvim vidljiv.Vreme umetnosti, br. 6, Vreme, 27. februar 1995.Ugao gledanja"Promenite ugao gledanja" jedan je slogana započete kampanje Ministarstva kulture Srbijepod nazivom "1995. godina kulture". Sa očiglednim neuspehom završila se prošlogodišnjaakcija istog Ministarstva protiv "novokomponovanog haosa", jer upravo isti kulturnačkistratezi nikako da shvate neophodnost promene nekih od osnovnih uzroka koji su doveli doduboke institucionalne krize kulture i stvaralaštva u nivou državne brige i podrške.Karakteristično je da su već u prvoj nedelji pokrenute kampanje usledili nekievidentno negativni događaji: donet je novi propis o deviznom poslovanju u zemlji, koji jesmesta zaustavio ionako minimalni uvoz stranih časopisa i knjiga čime smo sebe gurnuli u jošveću izolaciju, sami primenjujući rigoroznije sankcije od onih koje su nam Ujedninjene nacijepropisale; zatim, štrajk Baleta Narodnog pozorišta zbog stanja u ovoj kući za koji jeMinistarstvo iz samo njemu znanih razloga nezainteresovano; najzad, krajnje primitivnosamoproglašavanje jugoslovenskog predstavnika za venecijanski Bijenale, koji je aminovano

236sa vrha vlasti, te naknadno određivanje institucije koja će realizovati ovaj posao i komesaraizložbe, što je upravo obrnut redosled poteza, prvi put od kada se iz Beograda šalju učesnicina ovu najvažniju likovnu smotru u svetu. Na šta ovi primeri ukazuju?Najpre, da je stanje u vrhunskim nacionalnim institucijama kulture, onima za kojeneposredno odgovara Ministarstvo kulture, upravo zapušteno do nedozvoljenog stepena: i to usvim segmentima - programskom, kadrovskom, finasijskom. U nekim slučajevima, čelnici tihinstitucija su laici, koji jedva da razumeju šta je osnovna delatnost kuća u koje su dovedeni(primera radi, Muzej savremene umetnosti je u novom Zakonu o kulturi izgubio dosadašnjumatičnost za likovnu umetnost XX veka, i ovaj propust će savremeno stvaralaštvo za dužiperiod umnogome unazaditi). Direktori ovih kuća su već i do sada pokazivali krajnjenipodaštavanje čak izvršnih odluka sudova (što istovremeno pokazuje i o kakvom je oblikupravne države ovde reč).Zaista je vreme da prestanemo da se zavaravamo: stvarna promena stanja u našojkulturi i ozbiljnom stvaralaštvu moguća je tek kada ministar kulture odredi svoj položaj iostanak na tom mestu sa materijalnim poboljšanjem stanja u kulturi, a to znači sa povećanjemsvog budžeta. Dakle, kada budemo čuli da je ministar kulture zatražio ozbiljno povećavanjeizdvajanja za kulturu u okviru državnog budžeta, odnosno pozicioniranje na znatno boljemesto od sadašnjeg, prilika je da se može računati na stvarno potiskivanje kiča, neukusa išunda iz oblasti kulture. To je upravo i osnovno strategijsko pitanje: da li država Srbija računana usluge kulture i vrhunskog stvaralaštva u predstojećem mukotrpnom povratku na svetsku(umetničku) scenu. Ukoliko je odgovor "da" - molim lepo: to izvesno košta i to se neizbežnomora platiti. U svakom drugom slučaju odgovor na pstavljeno pitanje je jasno ne. Sa ovime jetesno povezano i donošenje drugih sistemskih zakona (već pomeniti Zakon o deviznomposlovanju), pri čemu je neophodno unapred predvideti efekte, a time se odrediti i premastepenu potreba i želja na društvenom i državnom nivou - odnosno prema strategijidefinisanja nacionalnih potreba i aspiracija. Ovo bi svakako bilo efikasnije delovanje ako sezna cilj, nego utvrđivanje "u čijim džepovima zveckaju Sorosevi novci?", što je postala jošjedna lažno-patriotska disciplina u ovom delikatnom trenutku između rata i mira. Uostalom, idilema osiromašena kultura ili osorošena kultura je lažna. Dakle, promena ugla gledanja neodnosi se na one na koje Ministarstvo misli u ovoj kampanji - na potrošače kulturnih i onihdrugih proizvoda, već na stratege, kreatore glavnih poteza u kulturi u osnovnom društvenom,

237nacionalnom i državnom toku. Spreman sam da verujem samo u parolu: "Mi smo promeniliugao gledanja - Ministarstvo kulture Srbije".Vreme umetnosti, br. 7, Vreme, 27. mart 1995.Sezona obmanaMalo je postojećih ozbiljnih problema, potrebni su nam još i izmišljeni slučajevi, afere, lažniumetnici, lažne umetnosti u već nedozvoljeno proširenom polju srpske kulture. I umesto daparalelni svetovi ostanu paralelni, odvija se snažno prodiranje iz jednog u drugi, iz neznanja uznanje, iz nekulture u kulturu, iz obmana i prevara u seriozno stavaralaštvo. Najzanimljivijeod svega jeste to što se dokoni i bogati na ovaj način zabavljaju huškajući neke umetničkekritičare plaćenike na desetak profesora univerziteta, doktora i magistara nauka, galerista,muzealaca... Toliko nam dobro ide u svim oblastima, da se zaista možemo i neprimerenozabavljati.Očigledno je da smo u sezoni laznih političara, lažnih ideologa, lažnih vođa, lažnihbiznismena, lažnih vernika, lažnih patriota, pa zašto se onda ne bi u "godini kuture" pojavili ilažni slikari, lažni galeristi, lažni kritičari, estradni pijanisti, estradni aukcionari... lažnegalerije, lažni festivali, lažne institucije kulture itd.U ovom broju, na naslovnoj strani, objavljena je ilustracija jednog umetničkog delapostavljenog u Narodnom muzrj, koje je izazvalo nervoznu reakciju u javnosti, naročito umedijima ionako sklonim proizvođenju afera, senzacija, atrakcija... No, ovo bi se svakakozavršilo na nivou plaćenih oglasa, ugroženih ambicija, poljuljanih sujeta, da nisu počeli da sejavljaju za reč i neki kritičari koji bi da opravdaju i objasne ono što nije moguće opravdati iobjasniti. O pitanjima lažne umetnosti predlaže se i razgovor dve tobože "zaraćene" strane:naci-patriota i evro-pacifista. Prvi su i nadalje u intenzivnom nastupu, drugi su u sve većojinstitucionalnoj i konceptualnoj krizi i izolaciji.Sezona obmana poput virusne epidemije zahvatila je poveći prostor, čak i unutarkulture gde obmanama, lažima i prevarama nije mesto.Nedavno je Fond Demokratskog centra organizovao raspravu na temu mesta i ulogekulture u našem društvu danas, gde su se čula dobra i učena saopštenja, od kojih, međutim,

238kao ni do sada, neće biti vajde. Zašto? Još jednom su se istomišljenici sastali i zaključili da seo svemu slažu! Kao po onoj tradicionalnoj, oni drumom, a obmanjivači i prodavci maglešumom. Jedan od ozbiljnijih razloga zašto je ukupno kulturno stanje nacije ovakvo nalazi se iu činjenici da se ugledni i ozbiljni stvaraoci, teoretičari kulture, učesnici u složenomumetničkom sistemu još uvek nalaze u "disidentskom stanju". Dakle, u pasivnoj, podređenojpoziciji koja, pre svega, odgovara vlastima, kakav je bio slučaj sa pređašnjim političkimstanjem, a danas sa sve većim brojem nekvalifikovanih, te nemoralnih spodoba. Neophodnoje izaći iz ovakv pozicije u aktivno stanje, u vrlo intenzivan i vidljiv otpor koji će uvek isvuda na različite načine reagovati na konkretne antikulturne pojave, događaje, procese. Prvikorak u ovom pravcu bio bi početak javnog lobiranja u korist stvarne kulture i seriozneumetnosti. Mnogobrojni otvoreni, opštepoznati pritisci na ličnosti i institucije od kojih zavisekulturni tokovi u jugoslovenskom društvu možda bi bili pravi povodi i razlozi da se zaokretizvede efektno i efikasno. Time bi se svakako skratila i ova sezana obmana.Vreme umetnosti, br. 8, Vreme, 24. april 1995.Pokret otporaBeograd je sigurno veliki doprinos dao savremenom urbanizmu i to u onom njegovomslavnom poglavlju koje će biti nazvano - vandalizam. Jedna od naših značajnih nacionalnihspecijalnosti koja sve više dolazi do izražaja je i naročita sposobnost da uobičajene i opšteprihvaćene standarde, u svim oblastima javnog života bez izuzetka, izvrnemo ruglu i od njihnačinimo neumesne karikature. Ovo pravilo danas važi za svaku vrstu ophođenja u društvu:od visoke politike (što se vidi u načinu ponašanja vodećih stranaka, u načinu njihovogdelovanja u parlamentima, u prezentaciji političkih ideja na medijima itd.), pa sve dospecifičnog područja ovakog organizovanog, civilizovanog društva kakvo je urbanizam.Ono što se danas u poslovima grada čini ravno je kataklizmi. Ako se prisetimo šta jepre samo nekoliko godina pisano i govoreno o načinu gradnje i izgledu Kaluđerice (što je tadaokarakterisano kao ruglo, civilizacijski sunovrat, arhitektonska i svaka druga sramota), adanas se polako ta vrsta predurbanog menatliteta seli u elitna beogradska naselja kakvo je naprimer Dedinje koje sigurno poprima izgled Kaluđerice. Ovaj vandalski napad registrovan je i

239u samom gradskom jezgru - napotezu Kalemegdan-Slavija; duž "grede" podignuto je uposlednje vreme toliko mnogostruko problematičnih, neprirodno velikih arhitektonskih zdanjada je izgled glavne trgovačke ulice znatno narušen. Dorćol je takođe velikim delom unakažen,dorćolska padina preživljava teške udarce, na Slaviji već duže vreme zjape 3-4 kratera kao daje sada 45. a ne 95. godina. Na red je došla i Terazijska padina, dakle mesto koje do sada nijeusudio da napadne do ovih vandala - parku koji je omogućavao direktnu vizuru premazapadnom delu grada, podižu se zgrade monstrumi koje izgleda niko nije odobrio, ali je zatosigurno neko uzeo novac. (Kada je šezdesetih godina na početku Užičke ulice podignuta novaKardeljeva vila, takođe u samom Topčiderskom parku, tadašnja kulturna javnost Beogradaviše se uzrujala nego zbog ovih najnovij primera).Serija izložbi Srba-patriota koja se već nekoliko godina priređuje u Narodnom muzejuu Beogradu, upravo u toku izložba Miće Trnavca, biće prekinuta na osnovu tačke procene,koja je doduše važila i na njenom početku, da toj vrsti umetnika, uz sva uvažavanja, nijemesto u našoj glavnoj muzejskoj instituciji. Već se pribojavamo da se slično, neadekvatnomesto uskoro pronaći jer neverujemo da su se oni koji su smislili taj koncept u međuvremenupredomislili. Slutimo da će izbor pasti na Muzej savremene umetnosti.Udruženja likovnih umetnika (ULUS, ULUPUDS) započeli su a bogme i priveli kraju,poslove oko preuzimanja Oktobarskog salona. Pored niza jesenjih, prolećnih, majskih i drugihudruženjskih izložbi, koje više nikog živog nezanimaju, ostalo je da se promeni koncepcijajoš samo Oktobarskog salona koji upravo u ovih nekoliko poslednjih godina pokazuje svojenajbolje osobine i optimalne mogućnosti u domenu velikih revijalnih izložbi. I mesto da sebave sve ugroženijim profesionalnim i egzistencijalnim statusom svojih članova (koji jeozbiljno narušen po svim pitanjima - od radnog prostora i ateljea, do socijalnog osiguranja,radnog staža, poreza i vrednovanja), ova udruženja se bave onim što im svakako nije posao -izlagačkom politikom glavnih umetničkih manifestacija i vodećih umetničkih institucija.Zanimljivo je i to da su najagilniji zagovornici ovakvih shvatanja upravo oni umetnici koji sei ne bave umetnošću, poznati i večiti rukovodioci, kulturtregeri koji vlastiti nedostatakkreativne volje kompemzuju izraženom voljom vladanja u oblastima za koje niti sukvalifikovani niti ovlašćeni. Ovakav slučaj društvenog aktivizma imali smo samo jednom,neposredno posle Drugog svetskog rata kada su ovima slični stvaraoci sa pištoljima dolazilina izložbe pred otvaranje i tada, na licu mesta obavljali cenzuru šta se sme izlagati, a šta ne.

240Još sasvim malo treba d se ovakva situacija ponovi - ukoliko se ne uspostavi jedan otvorenpokret otpora ovakvom krajnje zabrinjavajućem trendu u vrhunskoj kulturi.Beorama, br. 3, juni, 1995.Pobrkani pojmoviKakvo je stanje simptom po kome nagradu koja nosi ime značajnog srpskog socijaliste dobijepublicista - značajni srpski fašista? Manje je nerazumljivo što je, uprkos totalnoj političkojrazličitosti, laureat izgleda spreman da u odnosu na vlastite stavove primi ovu za njega"kompromitujuću" nagradu; paradoksalno je da je žiri (neobjavljenog sastava) uspeo da bašovakvu odluku iznađe. Zbilja, ko su ti "neobavešteni" ocenjivači, društveni i politički radnicikoji očigledno ni malo ne brine činjenica da javno čine neopisane gluposti.No, ako ne znamo cenjena imena ovih štetočina, neka druga znamo. Postoji uBeogradu već duže vreme, upravo od pojave konceptualne umetnosti sedamdesetih, jednagrupa uticajnih, veoma poznatih kritičara koja još nije savladala ni osnovne pojmove izsavremene umetnosti. Tako se jedan penzionisani umetnički kritičar u svom nedavnoobjavljenom tekstu rve sa pojmom "nova figuracija" uguravajući u njega autora koji se silnotrudi da pobegne upravo iz takve stilske odrednice, ili poznati estradni istoričar umetnostinikako da se izbori sa terminom "bad painting" čineći lošu uslugu slikaru - čistompredstavniku ekspresionističkog shvatanja, ili jedan kritičar-plaćenik koji u odrednicu "novapredmetnost" gura poznatog beogradskog lažnog slikara. Dalje, glavna srpska smotra likovneumtnosti dobila je Upravni odbor u kome nema nijednog kritičara savremene umetnosti što jenaravno neophodni uslov da bi se i ova izložba svela na meru ispodprosečnosti - što bi imogao biti cilj nekih uticajnih umetnika - društvenih aktivista (koji su dabome svesnivrednosti vlastitih dela), ali oni koji tu jedvaprosečnu izložbu treba da plate (recimo sumomod 400.000 dinara) ne mogu imati mirnu savest zbog neopravdanog trošenja tolikog novca.Postavlja se i pitanje šta je Margit Savović radila u Veneciji? Prema izveštajima našeštampe ona je otvorila izložbu (ostalo je nejasno da li samo naš paviljon ili Bijenale), susrelase sa više od 2000 važnih ličnosti iz sveta umetnosti, odnekud je saznala da se Jugoslovenskipaviljon našao medju četiri najznačajnija. Ovakav učinak bi bio opravdan da je tačan: niti je

241ona otvorila našu izložbu (koja je protekla bez informacija za novinare, bez fotografija, bezpozivnica, bez koktela), niti se ona zna sa ijednim od važnih ljudi današnjeg umetničkogsistema, niti je Jugoslovenski paviljon među četiri najzapaženija. Za trošak njenognepotrebnog boravka u Veneciji (i njene pratnje) mogao se napaviti makar minikoktel, moglase uraditi makar skromna propaganda na licu mesta, mogla se uraditi specijalna pozivnicamakar za mali broj ljudi, moglo se dosta toga uraditi. Ali, kako smo kao nacija dozlabogaraspušteni i neodgovorni - drugo se sem naopakog arčenja ionako nedovoljnih sredstavaizgleda ne može ni očekivati.Prola "mir bez aletnative" polako poprima gotovo preteće oblike. Taman onakve da ječak i mladim srpskim socijalistima sa podozrenjem ocenjen zahtev za prijem u socijalističkuomladinsku internacionalu (poput njihovih starijih kolega iz iste stranke). Zato, pak, naunutrašnjem planu julska akcija koja je u toku sa velikim uspehom mobiliše mlade i pametne- poznato je da je to prava investicija u budućnost ove zemlje - ma kako da se ona tada budezvala. I sve bi možda to i bilo uredu kada bi se otarasili svoga ideološkog nasleđa kojedobrano kompromituje sam pokret. Bez obzira, njihova tiha revolucija teče i dugoročnogledajući, uspostavlja čvrste korene.Jedno od opterećenja prošlih vremena je često prevelika sličnost levičarskih idesničarskih pogleda oko nekih važnih ideja savremenog sveta. Na primer, identičan je odnoskomunista i fašista prema evropskom liberalzmu i demokratskim tradicijama, premazapadnoevropskoj civilizaciji, prema modernoj umetnosti. Kada se danas čitaju predratnekritike jugoslovenske umetnosti XX veka, gotovo da ne možete da razlučite ko ih piše - oni sakomunističkim idejama ili oni sa fašističkim. Identična se situacija i danas stvara - čak jemoguće ovaj proces pratiti, što je zaista novost i veliko iznenađenje, u jednom istom časopisu- u "Dugi" koja je dopola komunistička a odpola fašistička.Neće biti da se baš toliko mogu pobrkati pojmovi. Pre je u pitanju svesno unošenjekonfuzije koja na duži rok treba da otvori prostor za nesmetano delovanje idejnih, odnosno,političkih profitera.Beorama, br. 4-5, juli-avgust, 1995.Srpski kopernikanski obrat

242Prema najavama, izgleda da smo negde oko sredine akcije TV Nebojša Glišić (Drugi programRTS, poslednjeg ponedeljka u mesecu) pod nazivom koji je u svakoj epizodi pomalo menjan,a u najnovijoj verziji glasi "Izbor naj (?) spskog slikara s kraja XX veka", pa je ta vremenskaodrednica pomerana ka sredini stoleća, da bi u poslednjoj varijanti, zahvaljujući zadnjemgostu – kritičaru, bila proširena na ceo ovaj vek. I zašto, pitam se, uopšte ograničavati;verujem da će stručnjaci za XVIII i XIX vek već istaći adekvatne kandidate za ovotakmičenje, i tako sve do Mihaila Astrape (kraj XIII i početak XIV veka, čija su glavna delafreske u Gračanici, Studenici, Starom Nagoričanu itd.). Neoprezni Glišić je imao povesnušansu da bira srpskog slikara milenijuma, a ne za tričavih dvadeset, pedeset, sto godina.Zanimljivost ove akcije višestruko je povećana i time što su se na nekim listamakritičara pojavili i autori koji ni u najslobodnijim popisima ne bi ušli među 15.000 umetnika,a ne 15 ili 16 kako je propozicijama vrlo precizno predviđeno. Zabava se povećava i time daje odjednom nastala gužva na vrhu (Mića Popović, Cuca Sokić, Zoran Pavlović), sa pretnjomda se poveća bar do cifre između 70 i 120 najboljih srpskih slikara koji će ravnopravno stajatina samom vrhu. A o komercijalnim efektima i da ne govorimo koji će pogoditi spozore iorganizatore ovog takmičenja. Oni valjda najbolje reprezentuju naše novokomponovanemecene umetnosti, doduše nepoznate u ozbiljnom umetničkom svetu, a sa izrazitimsklonostima prema štetočinstvu i prevrtljivostima svake vrste.I to nije sve. Posebno je korisno što se organizator dosetio da preko "Večernjihnovosti", sa glasovima čitalaca i gledalaca načini i drugu rang listu, valjda najkomercijalnijihili populistički najprisutnijih slikara. A ako se uzme da primerak ovih novina košta 30 para,znači da se tričavih trista dinara može pribaviti 1000 glasova i tako prosto, za male pare,uspeti se na sam tron vaskolikog srpskog slikarstva.A šta tek reći o mogućoj kladionici za najbolja srpska grla slikarstva - određene,realne prognoze kod brokera već su ustanovljena. Ili, zašto na primer, slikari ne bi biralinajboljeg kritičara što bi bio izričit doprinos srpske pameti svetskoj ostavštini za budućnost.Kada smo već ovde, nekako nam se čini da se kao nacija nalazimo na kopernikanskojprekretnici: najzad će se i Srbima desiti da u miru dobiju ono što su izgubili u ratu. A to biupravo bio epohalni obrat pri kraju ovog našeg krvavog veka i još krvavijeg milenijuma, akoja će sudbina, nadamo se, zaobići Glišićevo TV takmičenje.

243Beorama, br. 46, septembar, 1995.Teheran u BeograduNa šta me je podsetio poslednji miting ispred Američke ambasade u Beogradu? Na sličneproteste koji su se sličnim povodima, ali sa istovetnom ikonografijom, parolama, izgledom iponašanjem prisutnih održavali širom tzv. trećeg sveta, a svakako na najimpresivniji način uTeheranu u godinama nakon Pahlavijinog svrgavanja. Razlika je eventualno u tome što tamonisu govorili književnici već revolucionari, islamski fanatici. A to da neko ovde želi da liči nateheranske bule i muftije, nimalo mi ne smeta. Zgražavam se jedino nad činjenivom dasuđenje liberalnom, evropskom Beogradu zakazuju upravo oni koje je isti taj Beograd"kruhom i ruhom" pomagao dok su robijali, prizivijaju se neki sudski procesi, valjda javni pougledu na preke narodne sudove, koje malomalo pa negde vidimo, onima koji su ozbiljnorizikovali policijska šikaniranja, najmanje, u poslenjem periodu Titove vladavine. Tu sunedostajali samo još onaj političar, takođe član književničkog udruženja, takođe raniji rabijaš,takođe u to vreme pod velikom zaštitom liberalnog i evropskog Beograda, koji je pre godinudvepokazivao pištolj svojim nekadašnjim zaštitnicima, i onaj slikar i publicista,svojevremeno poklonik islamskog fundamentalizma u religiji, filozofiji i umetnosti, a danasisto tako fundamentalista, doduše pravoslavni i dežurni branilac vaskolikog srpstva. Valjda iSrba. Pitam se, recimo, koliko su ova trojica-četvorica primili na stan i hranu onihunesrećenika iz kilometarskih izbegličkih kolona, budući da su ih zdušno podsticali na"pravednu borbu" protiv celog sveta.Obeležavanje 90-godišnjice Društva srpskih umetnika "Lada", sasvim u skladu saovolikom dugovećnošću, protiče u dvema izložbenim postavkama: u Narodnom muzeju sapodnaslovom "Pogled u prošlost", postavljeni su radovi njenih članova "koji su postali njenaprošlost", i u Umetničkom paviljonu na Kalemegdanu, sa analognim naslovom "Pogled uaktuelnost", koja teško da će izdržati zahteve svog vremena, a još manje kompeticiju sapretečama. No, za potvrdu ili osporavanje ovakvog iskaza moraće se pričekati. Ono što je većsada jasno je da se, iz nerazumljivih raloga "Lada" gura u nacionalističke vode, itradicionalističke koncepcije u umetnosti. Tekst u katalogu ove izložbe vrvi od mnogih"iskrenih i nepokolebljvih vera u svoj narod", "borbe za istinu i pravdu", "veličanje slavne

244prošlosti", "dokazivanje identite srpskog naroda", "povezivanje antičke i nacionalne lepote sasavremenim izrazom" itd, čime se želi dokazati neka njena navodna, mnogo izraženanacionalna budnost - za dom spremnost!, kako bi rekla naša slavenska braća Hrvati. Samo jejoš jednom u dugoj istoriji "Lade" pisano na isti način: da je za umetnost neophodno "stupanjeu korak sa razvojem narodnog duha", ili kako je "svuda duh nacije bio prisutan, moćan i jak" ito u predgovoru kataloga "Ladine" izložbe iz 1940. godine Vinka Vitezice, našeg najboljegprimera krajnje desničarske umetničke kritike sa nacionalisitičkih i fašističkih pozicija. Nakon55 godina, opet se javlja isti fenomen iskrivljavanja smisla ovog društva koje je u članu IIsvog Pravilnika iz 1909. godine zapisalo da je "Cilj društva: negovanje umetnost". Ništa više.Današnjim dopidivačima, počasnim članovima "Lade", ovo očigledno nije dovoljno. Drugo,neobjašnjivo je i iskrivljavanje "Ladinih" umetničkih stavova, odnosno njeno guranje uisključivo tradicionalističke estetičke oblasti. Pa se na istom mestu kaže da članovi "Lade"nisu pripadali avangardnim pokretima, nego su bili pristalice negovanja tradicionalnogstvaralačkog postupka i izraza". Ovakva konstatacija se odnosi, recimo i na Nadeždu Petrović,idejnog tvorca ovog Društva, koja je s jedne strane zagovarala i žestoko se tukla za principeintegralnog jugoslovenstva na prostoru od Ljubljane, preko Zagreba i Beograda do Sofije, atakođe učestvovala u žučnoj raspravi o modernoj umetnosti, naravno braneći je odkonzervativne kritike, koja je, gotovo ceo vek kasnije, opet imala potrebu da se razračunavasa novim pokretima u umetnosti. Uzgred, članovi "Lade" bili su još i Dušan Jovanović Đukin,najavangardniji srpski vajar u međuratnom razdoblju, ili pak Petar Lubarda, pionirapstraktnog slikarstva u posleratnoj Jugoslaviji - odlični primeri za tradicionalističkausmerenja u "Ladi"! Ovo je zapravo poziv da pogledate ove dve izložbe, uprkos pomenutimtekstualnim ometanjima.Za kraj još jedan navod iz ovog kataloga: "Pominje se da u svetu nema ni jednogumetničkog udruženja koje toliko dugo traje kao Lada. Ali, i da ovo nije tačan podatak, uspehje i devedesetogodišnje opstojavanje u srcu Srbije, u njenoj prestonici, znači u uslovima kojinikada nisu bili pogodni za bilo šta što ima odrednicu srpsko". Baš tako: Beograd uz sav svojkosmopolitizam, pokazivao je naročiti "animozitet" prema svemu srpskom. Teheranski poglediz Beograda je izgleda mnogo dublji, kada se čak i u ovako naivnim povodima može primetiti.Beorama, br. 47, oktobar, 1995.

245Značajna ostvarenjaOd brojnih kulturnih manifestacija, kojima je grad Beograd osnivač, dakle finansijer, poputBITEF-a, BEMUS-a, FEST-a, na primer, izgleda da samo one koje se odnose na likovneumetnosti, bivaju polako prepuštene propasti te postaju svojevrsna gradska pastorčad. Samošto se se saznalo da grad više ne želi da priređuje Trijenale likovnih umetnosti, koji jeistovremeno osnovao kada i Oktobarski salon, i koji je takođe prerastao u ozbiljnu i uglednumanifestaciju (do sada je u periodu 1961-1988. održano ukupno šest Trijenala), otvoren je 36.Oktobarski salon, koji se odjednom pokazao kao jedna mala, delimično dobra izložba, a nevelika, najvažnija za srpsku likovnu umetnost. Ovakva ocena proizašla je iz poređenja sanormom koja je postavljena u famoznoj, bezbroj puta pomenutoj odredbi Pravilnika oveizložbe, koja kaže kako je "Oktobarski salon manifestacija značajnih ostvarenja u oblastilikovnih i primenjenih umetnosti Srbije u protekle dve godine". Pitanje za sve koji učestvuju ukoncipiranju i realizaciji Oktobarskog salona je kako doći do tih "značajnih ostvarenja"?Kada je pre četiri-pet godina primećeno da Oktobarski salon zapada u još jednu odsvojih povremenih kriza (sećamo se takođe i jedne ranije vapijuće izjave Venije VučinićTurinski kako na "Oktobarskom salon više niko ozbiljan ne izlaže"), koje su najžešće bileprouzrokovane različitim razlozima uzdržavanja umetnika od učestvovanja na ovoj izložbi,razmišljalo se u stručnim krugovima i kod organizatora o načinu uklanjanja razloga teapstinencije, odnosno prevazilaženja njegove krize.Tada se smatralo da masovno i anonimno pozivanje umetnika preko javno objavljenogkonkursa nije dobro, jer umetnici u većini gube motivaciju da izlažu na tako koncipiranim iorganizovanim velikim izložbama -manifestacijama. Za sam izgled Oktobarskog salonamanje je važno što se sve ređe pojavljuju najveća imena naše likovne umetnosti iz najstarijihgeneracija. Od životnog interes za Salon je obezbeđivanje učešća srednjih i mladih generacijakoje su nosioci novih i preovlađujućih estetičkih i stilskih linija likovnog razvoja, dakle onihumetnika koji su autori upravo "značajnih ostvarenja" u tom trenutku, i čija dela nadalje čine istvarnu sliku zbivanja u srpskoj likovnoj umetnosti, zbog čega se uostalom i priređujeOktobarski salon. I tada je odlučeno od strane Saveta Oktobarskog salon se konceptorganizovanja Oktobarskog salona promeni na taj način da se likovnim kritičarima (daklenamerno je upotrebljen ovaj termin, ne na primer - istoričari umetnosti), poveri da sastave

246liste učesnika Salona koje će zatim Savet direktno i pojedinačno pozvati. I još, da ti selektoriobrazlože razloge takvog izbora koji će biti objavljen u katalogu. 34. i 35. Oktobarski salonbili su organizovani po ovom principu i ova izložba je postepeno ublažavala primećenenedostatke i postajala je "manifestacija značajnih ostvarenja u oblasti likovnih i primenjenihumetnosti". Ovakav model priređivanja velikih izložbi-manifestacija sličan je uostalom kodsvih izložbi ovog tipa, pa i najvećih kao što su Bijenala u Veneciji, Sao Paolu itd.Ali zbog totalno pogrešne predstave o svom mestu i ulozi u današnjim društvenim, pai političkim uslovima, umetnička udruženja snažno su reagovala protiv ove autorskekonceocije isposlujući čudnu promenu, zapravo vraćanje na dokazano loš koncept, koji jenovi Savet sproveo. A to da u tom Savetu nema nijednog kritičara, već ih predstavljajuestradni istoričari umetnosti, koji obezbeđuju "stručno" opravdanje interesima umetničkihudruženja i za koga se ne može reći da iz neznanja čine evidentnu štetu već iz nekih drugih,možda komercijalnih razloga, ne bi zavređivalo pažnju ovog osvrta da nije jedne druge stvari.Pored mnogih udruženskih izložbi: prolećnih, majskih, jesenjskih itd. koje se organizujuuglavnom na isti način i potpuno zadovoljavaju interese ovih umetničkih struka, tendencija kadestrukciji Oktobarskog salona, odnosno njegovo svođenje na meru takvog ukusa i interesa,mora zanimati osnivača ove manifestacije. Zanimljivo je da grad Beograd vrlo vodi računakako će izgledati manifestacije pomenute na početku, i koje ne poverava umetničkimudruženjima u tim oblastima već stručnim, profesionalnim ličnostima koje imaju tačan uvid uzbivanja i koji dakako javno stoje iza svojih selektorskih načela. Otkuda to da se osnivač naovaj način odriče svojih najreprezentativnijih manifestacija u jednoj umetničkoj oblasti?Stručna javnost će naravno postaviti ova i slična pitanja, od odgovora na njih, koje će graddati, zavisi će dalja sudbina Oktobarskog salona: ili reprezentativna manifestacija s jednestrane, ili mala i neadekvatna izložba, odnosno masovna parada bez koncepcije kojoj se takoočigledno teži.Beorama , br. 48, novembar, 1995.Pax Americana

247Dakle, mir je nastupio (?) - treba li da se odmah spremamo za novi rat. Jer, mir kojim nikonije zadovoljan je virtuelan, bliži je kibernetičkoj stvarnosti video-igrica nego definitivnomizmirenju tisućgodišnjih računa među bratskim balkanskim plemenima. A to podrazumevakontinuirani i krvavi circulus virtiosus. Pa gde je ovome kraj? Ako je ta optimistička opcijauopšte moguća u "kući nasred puta", ona podrazumeva uključivanje u Mak Luanovo globalnoselo, koje se danas naziva Novi svetski poredak, uključivanje u planetarnu kibernetičkucivilizaciju za koju još uvek ne žele da čuju jedino poglavnici zatvorenih društavaretrogradnih ideologija i političkih koncepata.Suprotno ovome, stoji nova kompjuterska civilizacija otvorenog društva (kapitala,znanja, visokih tehmologija) u kome se efikasno usklađuju interesi konkurentnih društvenih (ipolitičkih) grupa. I ako je u oblasti nauke, tehnike, komunalnog života i primarne informatikeprimena kibernetike (relativno) bezopasna, njegovo formiranje u interaktivnoj komunikacijimeđu samim građanima sprečava se "sofisticiranim" sredstvima u necivilnim društvima (odzakonske regulative u oblastima nauke, kulture, informisanja, pa sve do krajnje opasneporeske politike). A te regresivne tendencije karakteristične su za sva društva dominantnih,rigidnih ideologija - bez obzira da li su one radikalno desne ili radikalno leve. Na primer, popitanju tržišta, obe ideologije su zapravo usmerene istom cilju: anahroni kapitalizam teži dazadrži tržišnu kontrolu i kretanje kapitala tek od malobrojnih (mereno nekolikim procentima)predstavnicika društvene elite; bezuspešni komunizam želi da zadrži tržišnu kontrolu ikretanja kapitala u masovnim, populističkim, klasnim slojevima društva - naravno u njenimpredstavnicima, samoizabranoj eliti.Predviđanja MakLuana su se obistinila u otovrenim društvima. Vizija globalnog selakoju je on izneo 1964. godine u kulturnom delu "Poznavanje medija", posle manje od tridesetgodina pokazuje se u civilizaciji informatičke ekspolozije i pametnih medija tačno kaoopšte planetarno stanje. Sadašnja kompjuterska kultura zapravo je savremena kibernetičkaimperija koja uz kapital i znanje, te posedovanje sofisticirane visoke tehnologije, predstavljaglavni generator unutar ukupnih tendencija koje formiraju Novi svetski poredak. Vlasnicikapitala, globalni investitori, posednici vrhunske tehnologije i kobernetičke vizije, danas uzpomoć svojih supermedija "formiraju" principe na kojima novi, silikonski svet počiva,istovremeno sa digitalnim, virtuelnim projektovanjem trasa kojima će se on kretati ubudućnosti koja je očigledno već počela. I tu nikakvi, pogotovo ne lokalni interesi (ako su onipri tome još i retrogradni i anticivilizacijski), ne mogu da opstanu - oni koji to brže shvate,

248imaju više šansi da pronađu adekvatnu poziciju u globalnoj hijerarhiji i podeli uloga uplanetranoj zajednici.Takav zaključaj je toliko očigledan već posle prvog pregleda "Leksikonakibernetičkog prostora" (The Cyberspace Lexicon) Boba Kotona i Ričarda Olivera. Leksikonje referencijalna mapa novog tehnološkog monstruma koga su autori nazvali supermedij, apredstavlja kombinaciju kompjutera i videa, dakle objedinitelja nekada paralelnih jezika reči,slika i zvuka. Mreža kibernetičkog prostora izaziva i totalnu socijalizaciju onih, a to jeparadoks, konačno i tragično razdvojenih pojedinaca, stanovnika MekLuanovog globalnogsela. Ovo vreme eskalacije političkog i uličnog nasilja, opasnog seksa (AIDS) i droge, nadirektan način pogoduje potrebi planetarnog povezivanja ljudi putem računarske tehnologijesupermedija, a da se oni pri tome uopšte ne moraju izlagati rizicima izlaska iz svojih domova:od toga das se obrazuju, idu u kupovine, bave se svojim profesijama, pa sve do učestvovanjau virtuelnom seksu ili turističkim putovanjima, posetama bibliotekama i muzejima ili videoigricamasa borbenim u ratnim programima. (Na primer, japanski proizođač NINTENDO jetokom 1993, godine zaradio 1,5 milijardi dolara na tim malim programima i perifernojračunskoj opremi, a najnoviji podaci govore da jedan silikonski guru, vlasnik Microsoftkorporacije Bil Gejts spada u najbogatije ljude sveta.)Oni koji danas upotrebljavaju, kreiraju i proizvode CD-ROM, mali laserski diskogromnog kapaciteta koji na kompjuteru korisnika umesto muzike "svira" slike, grafije,dizajn, ili pomoću koga odlaze u velike muzeje i biblioteke na surogatnim putovanjima okosveta za 80 nanosekundi, postali su demijurzi virtuelne stvarnosti i veštačke inteligencije.Time su proširene granice individualnih sloboda u novom, totalnom kibernetičkom prostoru.Osim zaustavljanja velikog rata. Američki mir da bi to zaista bio, mora sadržati i ovuintegrisanu komponentu.Beorama, br. 49, decembar, 1995.'Dijalog': KulturaNulti broj 'Dijaloga', časopisa koji je pokrenuo Demokratski centar, pokazao je već na samompočetku da želi da siloviti uđe u prazan prostor periodičnih publikacija u kome treba temeljno

249problematizovati pojednine oblasti društvenog života u relacijama evropske demokratsketradicije uz istaknutu kritičnost prema aktuelnom lokalnom stanju u oblasti kulture iumetničkog stvaralaštva – koliko institucionalnog toliko i autorskog i individualnog. Kaoprobni model iz više razloga je odabrana kulture, koja s jedne strane jeste deo društvenogživota (i to onaj izrazito vitalni i naglašeno prisutan, čak i masovan po bitnim obeležijima), alije istovremeno i autentičan, autonoman i sve nezavisniji od rigidnih mehanizama društvenekontrole, uticaja i upravljanja. Sam naziv ovog časopisa identifikovao je i način utvrđivanjastanja u kome se društveni fenomeni danas nalaze, te je izrečen i sledeći stav u njegovomUvodniku po kome je dijalog odabran kao metod 'odbrane demokratskih vrednosti, ljudskihprava, razvijanje demokratskog političkog mišljenja i političke kulture'.Čitajući ovaj nulti broj Dijaloga, koji uz noseću temu sadrži i tri uvodna teksta:Dragoljuba Mićunovića (koji je glavni i odgovorni urednik) 'O dijalogu', Bore Kuzmanovićasa temom 'Kriza vrednosti i morala (i mogućnost moralnog preporoda)', i Momčila Grubača'Ima li Jugoslavija ustav', dok treći, posebni deo čine nekolike recenzije i prevodi, stiče seutisak jednog promišljenog, koncepcijskog zahvata u oblast posustale filozofske prakse našihsavremenih mislilaca.Prvog i drugog marta ovo godine u organizacijji Demokratskog centra u Studentskomkulturnom centru održana je rasprava sa temom 'Kultura kao samoodbrana društva i ličnosti'čiji su uvodni referati i izvodi iz mnogobrojnih diskusija preneti u drugom, sredinjem ivodećem bloku ovog izdanja Dijaloga. Time je obuhvaćeno ukupno pedeset učesnika odosamdesetak koliko ih je bilo prisutno, a prema svedočenju organizatora, bilo je dve stotinepozvanih kulturologa, institucionalnih i vaninstitucionalnih poslenika kulture, teoretičara,kritičara i samih stvaralaca kulturnih dobara.Među trinaest uvodnih diskusija koje su formirale okvir teme o kojoj je bilo reči,ukazaćemo ovom prilikom samo na one koje su nam se učinile zanimljivijim i na one koje suna najdirektniji način govorile o mestu i ulozi kulture u našim aktuelnim uslovima. Uvodnitekst takođe je dao prof. Mićunović sa najopštijim naslovom 'Kultura i društvo', a zatim suusledila saopštenja Zagorke Golubović 'Slabosti nasleđene političke kulture i mogućnostipreobražaja', Sretena Vujovića 'Gradska kultura u društvenoj krizi', Biserke Rajčić'Nacionalno i internacionalno u kulturi'. A od onih saopštenja koja su se direktno i ažurnobavila kulturom i umetnošću u užem slislu, navodimo sledeće: Ivana Stefanović 'Muzika

250između kiča i zloupotrebe', Dubravka Knežević 'Kome je još potrebno 'narodno' pozorište' iVelimir Ćurgus Kazimir 'Kultura i mediji – pregrađivanje kaveza'.Sa najaktuelnijim podacima o neposrednim posledicama tekuće kulturne poltikeistupili su Kneževićeva i Mileta Prodanović. Šteta je zaista da nije bilo više ovakvih , zaistaizoštrenih i fokusiranih pogleda na akutnu politiku u kulturi u odnosu na brojna opštaakademska saopštenja koja imaju za cilj generalizaciju procesa i zaključivanja ukategorijalnim sudovima. No, ova formalna zamerka nije jedina ako se kao strateški poduhvatgleda namera Demokratskog centra, na njihove tribine i publikacije koje su časopisom'Dijalog' pokrenute.Opšte mesto današnje 'dijaloške situacije u nas je da dijaloga zapravo i nema. Dijalog,angažovan, intelektualana, onaj koji sučeljava rrazličite pozicije od ideoloških i političkih pasve do etičkih i estetičkih – kada su predmet rasprave umetnost i kultura, koji je u osnovipluralistički, i čije su polazne pozicije u dihotomijama, upravo je potpuno iščezao sa našeakademske i javne scene. Njega sasvim primetno i otvoreno iznegava ponajpre vladajućastranka, a za tim lošim primerom povele su se i druge, opozicione stranke. Zanimljivo je dado dijaloga nije uspeo da dođe čak ni Demokratski centar koji je sam odredio dostizanjeuoravo ovakvog cilja. Na žalost, ovako realizovan pokušaj Demokratskog centra takođe seodigrao i završio u monolu istomišljenina, izuzimajući dve-tri zanimljivije provokacijeuglavnom mlađih istoričara umettnosti koji su sa paternalisičkim tonom organizatora iprekorom zaustavljene. Brojni, manje-više otvoreni levičarski diskursi opravdano su u poljeispitivanja stavljali retrogradne, anticivilizacijske pojave u našoj kulturi i umetnosti, ali nemanje mogu razumeti istovremena nastojanja dovođenja u sumnju tradicionalne i trajnekultune vrednosti ili shvatanja klasičnog građanskog društva bez obzira što je ono uglavnomdanas neartikulisano zbog mnogih razloga, iz kojih se, prema tim mišljenjima, snažnogenerišu sadašnji kič i šund, ili savremenije govoreći – turbo-folk kultura. U ovom slučajudošlo je do zamene teza, i što je još ubitačnije za projektovane ciljeve dijaloga: jedanmonizam, kakav je macionalna homogenizacija, biva potisnut željom da ga zameni drugimonizam – revolucionarni ili evolutivni avangardizam, nekada klasni, a danas lažno urbani,umereno levi, delimično egalitarni i multietnički koncipiran. Kao vrhunski princip, na jednommestu je apostrofiran građanski suverenitet. Ali kada se postavi pitanje kako se ta vrstasuverenosti vidi u samoj umetničkoj praksi, dolazi se do poražavajućih saznanja koje je uvizuelnim umetnostima identifikovao Mileta Prodanović.

251Prodanović je vrlo otvoreno podvrgao kritici one pojave koje su se u nekadašnjimjugoslovenskim disidenstkim krugovima držale kao zabranjene zone. Na primer, on jepostavio pitanje vrednosnih sudova o likovnim umetnostima 'intelektualaca opšteg smera' -kako se izrazio – koji su istinski uticali na formiranje dominantnog ukusa u našim elitnimdruštvenim krugovima. Slučaj sa Mirkom Kovačem i njegovim afinitetom prema kičerskomslikarstvu Slobodane Matić samo je najdrastičniji i izrazvao je najžučnija reagovanja međuprisutnima. Nije bez reakcije ostala ni njegova teza da kada se krene od literature, poputpozorišne predstave kao što je 'Golubnjača', zakonito se stiže u realnost scenografije užasaVukovara iz 1991. godine. To je povod da se fomuliše potreba temeljne dekonstrukcije našegdisidentskog mita i to u onom njegovom vitalnom i dosada nedodirljivom segmentu elitneestetike koja se prečesto sunovraćivala u kič i kulturnu izolaciju. Zašto se tako slobodnovršilo nasilje nad likovnom umetnošću tokom protekle polovine veka i to u domenu zvaničnedržavne umetnosti i u domenu autoizolacije vodećih disidentskih krugova, a odgovor na kojiProdanović ukazuje tiče se njenog pozicioniranja u nestrategijskom položaju u velikimdržavnim poslovima. Umetnost je definisana, a ta definicija izgleda da i sada važi, daododatak, ukras, sporedna disciplina, gotovo igra što je danas naročito dovedena do krajnjeapsurdne situacije da izraziti šund u likovnim umetnostima aktuelnog izraza najčešćezagovaraju upravo intelektualci opšteg smera iz nekadašnjih disidentskih krugova. Kao dasmo bez pravog saznanja i veoma brzo prešli put od socijalističkog realizma prekosocijalističkog estetizma do najnovijeg socijalističkog nacionalizma. A to je upravo zbog togašto su nam elitni kulturni, društveni i politički slojevi pozarno likovno neobrazovani.Značajan dokaz ovoj tvrdnji je da je daleko veća javna buka podignuta oko afere u Narodnompozorištu 1993. godine nego oko paktično istovetne akcije vlasti i u istom trenutku u Muzejusavremene umetnosti.Dakle, na ovoj raspravi Demokratskog centra, a kako se ona može pročitati u časopisu'Dijalog' pojavila su se dobra i učena saopštenja od kojih međutim neće biti nikakve koristi.Jer, još jednom su se istomišljenici sastali i zaključili kako se o svemu slažu! Jedan odozbiljnijih razloga zašto je ukupno kulturno stanje nacije ovakvo nalazi se u činjenici da seugledni i ozbiljni stvaroci, teoretičari kulture, učesnici i nosioci složenog umetničkog sistemajoš uvek nalaze u disidentskom mentalnom i psihološkom stanju. Dakle, u pasivnoj,odbrambenoj, podređenoj poziciji koja pre svega odgovara vlastima, kakav je bio slučaj sapređašnjim političkim poretkom, a danas sve većem broju zaista nekvalifikovanih,

252neobrazovanih i nemoralnih društvenih grupa i političkih stranaka. Neophodno je izaći izovakve umrtvljene pozicije u aktivno stanje političke opozicije, znači u vrlo intenzivan,vidljiv i delotvoran otpor koji će uvek i svuda na različite načine reagovati na konkretneantikulturne pojave, događaje, procese – i to ni sa leve ni sa desne ideološke pozicije, već samesta autentičnih i nezavisnih ličnosti centra na političkom sprektru. Prvi, bitan korak u ovompravcu bio bi početak javnog i kontinuiranog lobiranja u korist stvarne kulture i seriozneumetnosti. Čudimo se da Demokratski centar propušta ovakvu priliku.Treći program Radio Beograda, decembar 1995.Tri SrbijeU istorijskom periodu, postojale su tri Srbije: Stara - iz vremena Nemanjića, potom despota,kooperativnih turskih vazala, Nova - otrgnutih turskih vazala i odmetnutih voždova, potomdinastija Karađorđevića i Obrenovića, koja je potraja do Ujedinjenja 1918. Treća, Moderna jeSrbija jugoslovenske ideje i državnosti i nalazila se u razdoblju između dva mira - versajskogi dejtonskog. Danas očigledno da prisustvujemo projektovanju jedne nove ideje o Srbiji IIImilenijuma, koja će biti ili evropska sa časnim mestom u Novom svetskom poretku, sademokratskim karakteristikama otvorenog društva i kobernetičke civilizacije - ili je, kako jeveć prognozirno, neće biti. Definitivno.Ali, postoje i tri aktuelne Srbije, one koje čine tri snažna politička bloka, koji će izsadašnje faze "tr(v)enja" ubrzo i nužno prerasti u period stvarnih političkih borbi. Fašisti,desni radikali, šovinisti, ultranacionalisti trenutno gube, ali reformisani po uzoru na njihoveleve pandane, sigurno će postojati u budućem političkom biću Srbije. Staljinisti, levi radikali,komunisti-boljševici i internacionalisti, antinacionalisti trenutno dobijaju jer se ubrzanotransformišu po uzoru na neke ideje evrokomunista, što im može pomoći kao spona za stalnoispoljavanu potrebu integracije sa sličnim kriptokomunistima srednje i istočne Evrope ibivšeg SSSR-a. U domaćim intelektualnim krugovima, ova potonja pojava je nazvanaelenizacija, a svoje glavne snage trenutno koncentriše na brigu o tzv. "društvenom zdravlju"nacije - u koje spadaju idelogija, obrazovanje, nauka, kultura, informativni sistem... Od ideja i

253adekvatnog političkog zatvaranja osnovne, srednje, demokratske Srbije zavisiće i stvarnomesto levice i desnice, a to podrazumeva i sada neverovatno, ali moguće konačno uzvraćanjeviše puta izražene ljubavi sa desne strane prema onoj na kojoj se "nalazi srce".Ako se baš želi, moguće je gotovo sve važne, opšte događaje u našoj aktuelnoj kulturi,tumačiti i u okviru ovih procesa.Objavljen je pilot broj "Dijaloga", koji izdaje Mićunovićev Demokratski centar. Utematskom bloku časopis sadrži uvodna izlaganja i siskusije koje su se 1. i 2. marta vodile uSKC-u, na tribini pod naslovom Kultura - odbrana društva i pojedinca. Slučajno ili ne, uisto vreme započela je i zamašna kampanja srpskog Ministarstva kulture, sa vodećimsloganom "Sa kulturom je lepše". I šta? Ništa! U oba slučaja, utrošeni su ogromni iznosinovca i intelektualna i kreativna energija - bez vidnih rezultata. Poznati teoretičari kulture suse bili još jednom sastali i konstatovali da se u svemu slažu, objavili su sada svoja učenasaopštenja u časopisu koji se zove Dijalog, pri čemu dijalog nije ni uspostavljen - ni sazvaničnom i institucionalnom kulturom, no sa eventualnim (ideološkim) oponentima ikritičarima njihovih shvatanja. U Ministarstvu kulture očigledno da nisu imali širu političku ijavnu podršku za svoju akciju, te se ona svela tek na nekoliko važnih i uspelih projekata, alise stvarni odnosi na kulturnoj sceni nimalo nisu promenili – kao da je bez kulture lakše.Glavne, negativne tendencije u našim kulturnim tokovima i dalje su aktivne tendencije unašim kulturnim tokovima i dalje su aktivne, razorne i štetočinske. O tim primerima biće rečidrugom prilikom.Najzad, vrlo nevoljno moram priznati da od nacionalnog kiča postoji samo jedna gorastvar - antinacionalisitički kič. Oni koji ozbiljno misle da ovde treba, a treba, isvesti pravukulturnu dekontaminaciju, morali bi se, kako bi se to reklo u hrvatskoj varijatnisrpskohrvatskog jezika, dati autodekontaminirati.Kaj ne?Želim Vam da 1996. ne bude 1946.Beorama, br. 50, januar, 1996.Nagrade i nagrde

254Izgleda mi kao da je žiri za dodelu Politikine Nagrade za likovnu umetnost iz fondaVladislav Ribnikar pogrešno razumeo da treba da dodeli - recimo, AVNOJ-evu nagradu. A uPravilniku za ovo izuzetno ugledno, najstarije priznanje za likovnu umetnost, stoji da se onododeljuje mlađim ili najmlađim stvaraocima koji su izlagali u Beogradu, a da pri tome nisunosioci drugih velikih nagrada, poput Oktobarske, Sedmojulske, Vukove, odnosno, da je njensmisao u podršci talentovanim umetnicima, na početku njihove karijere. I da se odmahrazumemo, ni slučajno nije sporna umetnička vrednost ovogodišnjeg laureata - akademikaLjubice Cuce Sokić, s tim da je dodeljivanje Politike nagrade ovoj velikoj slikarki zakasnilobarem četrdesetak godina, a u svakom slučaju, morala je prethoditi njenim drugimnagradama: Oktobarskog salona (1960), Sedmojulskoj (1972), Oktobarskoj (1978) i Vukovoj(1993). Ovakav ishod rada žirija, može značiti samo dve stvari: prva, da su se podelili okomogućih dobitnika te da je iznađeno solomonsko rešenje, ono koje sve zadovoljava, ili pak dažiri nije pratio likovne izložbe u 1995. pa nije ni mogao imati uvida u moguće dobitnike, te seopredeljavao isključivo na osnovu predočenih kataloga selektivno prikupljenih.Još jedna nagrada izaziva najpre kuloarske kritike, a koje će verovatno postatiozbiljnije sa poznatim štetočinskim učinkom, koji se poput očiglednog fenomena uvrežio unašoj likovnoj umetnosti. Radi se o nagradi Lazar Trifunović za najbolju likovnu kritiku u1995. koju je dobila Lidija Merenik. Osnovni prigovor gađa u tezu da dosadašnji dobitnici(Mileta Prodanović, 1994, Ljiljana Ćinkul, 1995) nisu "najbolji" kritičari. Oko ovakvogvrednovanja moguće je polemisati, nemoguće je međutim predvideti da, sa obzirom koje imeova nagrada nosi, laureati moraju u svom kritičarskom delovanju pokazati, pored neophodnihstručnih, i sasvim nedvosmisleno moralne osobine kod procenjivanja i tumačenja stvaralaštva.A zbog ovog, etičkog zahteva, mnogi aspiranti unapred su se diskvalifikovali. Ne očekujuvaljda da promoteri i propagandisti likovnog šunda, kritičari - plaćenici mogu dobiti ovopriznanje. Uostalom, negde u svojoj profesionalnoj savesti, budući da se nisu usudili da navlastite liste "najboljih naših slikara s kraja XX veka" stave neke od svojih miljenika nakojima su se u brojnim slučajevima tako nadahnuto vežbali u svom kulturnom štetočinstvu.Kada smo već ovde, završeno je TV takmičenje prema konceptu Nebojše Glišića. Idobili smo dva pobednika - stručne kritike (žiri sa devet članova) koji je ocenu "najboljislikar" dodelio Mići Popoviću, i čitalaca Večernjih novosti (žiri od 8.632 učesnika - glasača)koji je za "najboljeg slikara" proglasio Olju Ivanjicki. A na toj listi, od 15 umetnika sa ranglistestručne kritike, tek su se dva umetnka našla: M. Popović na 3. mestu i Cuca Sokić na 6.

255Šta nam ovakav ishod govori: najpre ono što smo napomenuli u prethodnom pasusu, a zatim ina poguban uticaj po ukusu nacije, koji se formira delovanjem pre svega televizije, a potom ivisokotiražne štampe. No, izgleda da je ovome došao kraj, ukoliko se po našem dobromobičaju jedna štetočinska tendencija ne izvrgne u svog pandana sa isto tako raznorodnimučinkom.I tek što je započelo veoma zakasnelo podizanje spomenika Nikoli Pašiću, jednačudna namera Odbora, određenog za ovaj posao, iskrsla je sa neobičnim ciljem. Za neke našeaktuelne monumentaliste, oni koji misle da ovaj spomenik treba da bude ogromnih dimenzija,možda bi vredelo obaveštenje da je jedan drugi grad u Srbiji nedavno otkrio spomenik istompolitičaru od 3 metara, plus postament. Moglo bi se čak i uštedeti na ovom poslu ako se odlijejoš jedan primerak iste skulpture, i postavi na dovoljno visoko postolje - i eto njima željenogvelikog Lenjina, u liku Nikole Pašića na trgu Marksa i Engelsa (sada Nikole Pašića, u šta onijoš uvek ili na duži rok još uvek nisu uvereni - izgleda s pravom!). Sva je prilika da tinjapotajna želja da se već jednom završi davno, pre pedeset godina započeti posao konačnogobeležavanja ovog trga, sa danas, misle oni, privrenim imenom i likom.Uostalom, čuje se graja: "1995 - godina kulture je, hvala Bogu, prošla", 1996 - godinajedne ideologije tek je počela.Beorama, br. 51, februar, 1996.Helenizam i renesansaPoslednja rečenica u prethodnom Ehu glasi tačno ovako: "1995 - godina kulture je, hvalaBogu, prošla, 1996 - godina jedne ideologije tek je počela".Dakle, koja je ta jedna ideologija?Ona za koju su umetnost proizvodi estradne, pink-ofarbane pevačice i sindikalneaktivistkinje, lažni slikari i njihovi kritičari-plaćenici, promoteri slikarskog i drugog otrova umasmedijima i žutoj štampi. Ona koju danas afirmišu poznati kulturni radnici prošlog režima,a koji su uvideli nakon nekoliko godina šutnje da je đavo odneo šalu te da je biologija ta kojaodređuje dužinu mandata vladaocima na ovim geopolitičkim prostorima, i stoga trebaoposlovati još koju državnu privilegijicu, možda ambasadorsko mestašce za preživljavanje

256ovog teškog vremena. Ona u kojoj glavni ideolozi nikada nisu viđeni na nekoj pozorišnojpredstavi, koncertu seriozne muzike, u nekom muzeju ili na izložbi. Ona za koju smo većranije konstatovali kako se ta jedna ideologija pre svega želi baviti tzv. "društvenimzdravljem nacije" - znači obrazovanjem, kulturom, umetnošću, naukom, informativnimsistemom itd. Ali, previđa se da upravo ta jedna ideologija ponajpre mora pokazati znakesopstvenog duhovnog zdravlja, stvarnog ukusa u svim javnim oblastima delovanja a naročitou umetnosti, seriozne, da ne kažemo najviše estetičke afinitete. A ako to nije slučaj, a čemugovore mnogi simptomi koje smo pomenuli na početku, u šta ćemo se vrlo brzo i definitivnouveriti, ta jedna ideologija će se po ugledu na vlastitu idejnu prošlost još jednom beznadežnosunovratiti u najdublje civilizacijske poraze. Od toliko potrebnog svekolikog humanizma irenesanse ovog društva koje treba da se izgradi na novim univerzalnim principima - ostaćesamo puka ideološka helenizacija.Apsolutno prvorazredni kulturni događaj tokom februara meseca bilo je gostovanjeslovenačkog vajara i grafičara Andreja Ajdiča u Salonu Muzeja savremene umetnosti.Ogromna medijska promocija kojom je ova izložba propraćana ravna je senzaciji i direktnogovori o neodloživoj potrebi za ponovnom umetničkom razmenom i uspostavljanjem novog,drugačijeg kulturnog prostora na teritoriji ex-Jugoslavije.Kako je NTV Studio B pratio oblast koja mene zanima - umetnost i uopšte kulturu?Odgovor je, blago govoreći porazan, pa izuzimajući informativni deo, u drugim oblastimapromene koje su nastale ništa neće pogoršati. Uostalom, sudeći prema broju onih koji su došlida ovoj televiziji daju javnu podršku, nju zapravo skoro da niko i ne gleda! Pa ako je tako,obe strane u sporu, bez obzira na pobednika ili neki kompromis, moraće da se vrlokosekvetno zamisle pred tom činjenicom. I još jedno pitanje: šta mislite koja će beogradskaradio-stanica izgubiti frekvenciju devetog marta? Naravno, ona koja je do danas nije nidobila!P.S. Ovoga puta neuobičajeno kratak Eho duguje toj činjenici što njegov pisactrenutno živi bez struje u iznajmljenom stanu plaćenom više godina unapred, ali i sa kliznomkirijom, koju je nemoguće u sadašnjim uslovima obezbediti. Srećom da su dani sve duži, paje tako sasvim izvesno da će već sledeće put ova rubrika postići predviđenu dužinu.Beorama, br. 52, mart, 1996.

257Likovna sezona '95 – godina umerenog optimizmaOpšte obeležije protekle godine našlo se u sloganu – 'Sa kulturom je lepše'. Ova velika akcijasrpskog Ministarstva kulture zamišljena je kao jedan promenjeni vid institucionalne i državnepodrške umetnicima, sa masivnom (i skupom) marketinškom i medijskom promocijomserioznog stvaralaštva, dala je različite razultate. Šira podrška je izostala očigledno zbognedostatka ozbiljnijeg političkog konsenzusa, unutar vladajuće partije, što je znak da se nanašu vrhunsku umetnost, i kulturu uopšte, i dalje gleda sa različitim dioptrijama.Prisećam se da je neposredni uvod u pomenutu kampanju 'godine kulture' zapravo bilajedna manja, neuspela akcija zamišljena kao borba protiv 'novokomponovanog haosa', koja jeuvidom identifikovala zaista krajnje poražavajuće stanje u našim ukupnim kulturnimtokovima i procesima, a pre svega u njenoj institucionalnoj, medijskoj i produkcionoj osnovi.Ratna epizoda države koja nije ni učestvovala u ratu, ali je zato imala ratnu ekonomiju,ideologiju, propagandu, dobrovoljce, paravojske i dr., kao poseban fenomen formirala je ijedan novi, masovni ukus koji je tačno nazvan turbo-folk kultura, a kako ćemo videti, zapaženje i u drugim umetničkim oblastima. Iako je primarno njeno značenje ukazivalo nanovokomponovani muzički šund, prefiks turbo se našao i u nekim drugim(pseudo)umetničkim disciplinama, pa smo tako dobili i turbo-slikarstvo. Simptomatično je daje upravo u 'godini kulture' kulminirao turbo-kulturni mentalitet koji je suzbijan uglavnomneadekvatnim sredstvima. Izgleda da su se prve ozbiljnije korekcije dogodile u uskomvremenskom periodu na prelazu između dve godine.Međutim, za ozbiljnu kulturu i umetnost odlučujući procesi ostali su nedirnuti. Sistemvelike zaštite kulturnih dobara ostao je nepromenjen, bez koncepcije (spasava se samo ono štoje neposredno ugroženo), finansiranje je i dalje očajno, tu su i neregulisana pitanja odnosacrkve i države, savremena kategorizacija i kompjuterizacija centralnih registara su još uvekdaleka budućnost. Stanje u velikim institucijama ovog sistema je u svakom pogledu loše:finansijskom, kadrovskom, programskom, strategijskom itd. Nasleđeni personalni sastav iodnosi unutar stručnih timova ostali su i u mandatu novog Ministra koji istina jeste pokazaoznak dobre volje da se zatečeno stanje menja, ali pravih rezultata još uvek nema. Iz višerazloga. Nedostatak novca i volje da se on dodatno pribavi jeste objektivna smetnja, alinedostatak koncepta razvoja kulture sa definisanjem neophodnih preduslova, ciljeva i

258strategija da bi se on ostvario, još je ozbiljniji problem. A da se nešto u samom Ministarstvutraljavo i neznalački obavlja, dokazi su mnogobrojni. Na primer, još uvek nisu poznati svirezultati konkursa koje je Ministarstvo raspisalo za materijalnu podršku umetničkimprojektima; krajnje medijski neuko i nezanimljivo je demonstrirana buduća muzejskakompjuterizacija i povezivanje u jedinstvenu informativnu mrežu, što je dokaz da ovaj posaoprojektuju i vode oni koji malo ili nimalo znaju o aktuelnoj kibernetičkoj kulturi; Ministarstvosa ovakvim kadrovskim sastavom neuspeva da obezbedi veću političku, finansijsku,institucionalnu ili javnu podršku bez kojih nema promena.Tek nekoliko istinski odličnih rezultata, poput serije koncerata u Srbiji ili velikepromotivne akcije u Kanu sa filmom Emira Kusturice i Bregovićeve muzike u Atini, sasvimje malo da bi se dala bolja ocena stanja. Na suprot ovome stoji fijasko našeg učešća navenecijanskom Bijenalu koji ni izbliza nije dostigao željeni efekat iako je ta neuspela izložbabila podignuta na najviši državni interes. Jedan od razloga je što je ceo posao oko određivanjai organizovanja našeg učesnika na Bijenalu naopako urađen: prvo se sam izlagač, nepozvan,samoproglasio jugoslovenskim predstavnikom, zatim je savezna, ne republička birokratija natajanstven način imenovala ovog samozvanca, najzad, a što u normalnim prilikama stoji napočetku, određena je institucija-organizator ovog gostovanja, pa time i komesar izložbe. Zbogtoga je i bilo moguće tek naknadno saznati da je zapravo iza celog ovog poduhvata stajalajedna beogradska privatna galerija koja redovno u vlastitoj programskoj aktivnosti sklizne ušund u likovnim umetnostima.Mnogobrojni latentni negativni trendovi u kulurnim tokovima ove godine sukulminirali. Ovom prilikom navešćemo samo nekoliko primera. Istovremeno kada jeodlučeno da Beograd odustane od organizovanja jedne vrlo prestižne i u umetničkom pogleduvažne izložbe kakav je bio Trijenale savremene jugoslovenske likovne umetnosti, promenjenje i koncept organizovanja Oktobarskog salona. Budući da je ova najveća godišnja likovnamanifestacija u nas niz godina pokazivala evidentne znake duboke krize, odlučeno je da se unjenom organizovanju unesu određene novine koje su odmah dale pozitivne rezultate. I tajuspeh je iz neobjašnjivih razloga sa najnovijom promenom Saveta Salona zaustavljen, aorganizovanje je vraćeno na stari, oprobano loš način, koji je prošle godine dao dosadanajgori rezultat – po broju učensnika i po samom izgledu izložbe, Salon je postao jedna mala,neubedljiva likovna smotra kakvu nismo videli u njegovoj troipo decenijskoj istoriji. Veomaveliki doprinos ovakvom retrogradnom procesu dala su i dva umetnička udruženja koja

259očigledno da nisu našla mesto u promenjenom ideološko i političkom ambijentu,opredeljujući se za oprobani koncept estetičkog arbitriranja u programskim koncepcijamainstitucija i manifestacija likovne umetnosti. Tako su zapravo ova udruženja i počelaaktivnost u vreme socijalističkog realizma razorno delujući na savremenu umetnost sapozicija državnog komunizma, što danas unosi ne malu strepnju za aktuelne kulturne istvaralačke odnose u ovom društvu svakojakih, pa i ideoloških tranzicija.No, sličnim, destruktivnim akcijama uzdramene su i neke centralne umetničkeinstitucije. Očigledan primer je, u tom smislu, programska koncepcija Narodnog muzeja uBeogradu. Tokom godine, od velikih izložbi naše savremene likovne umetnosti ovaj muzej jepriredio još jednu izložbu iz famoznog ciklusa Srba-slikara u dijaspori (a koji je prekinut naizričit zahtev Ministarstva kulture), zatim jedna retrospektivna izložba koja je u javnostiizazvala kontradiktorne reakcije, i jedan ciklus izložbi koji je izazvao nepodeljena pozitivnakritička mišljenja koja su potvrđena i dodelom nagrade za najznačajniji izložbeni poduhvat za1995. godinu koji dodeljuje Udruženje istoričara umetnosti. Dakle, programska oscilacija uovom Muzeju bila je evidentna što se naravno direktno odražavalo i na ukupnu sliku o našojsavremenoj umetnosti. Naprotiv, Muzej savremene umetnosti sve više gubi značaj u glavnomtoku aktuelnog stvaralaštva, a dokaz je i to da se on nije našao, po prvi put od kada jeustanovljena, na listi od deset najzanimljivijih izložbi. U pogledu velikih izložbi, ovakvonepovoljno stanje spasla je Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti sa dve retrospektivneizložbe (Zore Petrović i Ljubice Cuce Sokić) koji su svakako bile događaji sezone.A nakon godina kulturnog embarga, tokom 1995. su priređene i prve međunarodneizložbe: u Muzeju savremene umetnosti gostovala je 'Nemačka grafika 70-tih', u Starojbarutani na Kalemegdanu priređena je autorska izložba 'River-art' koja je okupila poreddomaćih umetnika i desetak stvaralaca iz Evrope, Bijenale grafike postao je ove godinemeđunarodna manifestacija, u Narodnom muzeju su bile izložene hromoplastike italijanskogumetnika Pijemontija. Ovo su sve zapravo dobre najave intenziviranja međunarodne saradnjeJugoslavije u likovnim umetnostima.Dakle, ukupno gledajući, glavne karakteristike likovne sezone u 1995. godini, poredniza neprijatnih i ozbiljnih ometanja, obeležile su blago razvijanje optimizma koji, ako nedođe do sunovraćenja iz 'godine kulture' u 'godinu jedne ideologije', iz 'novokomponovanoghaosa' u 'kriptokomunističku estetiku' govori o postojećim potencijalima i dakako tek

260prispelim stvaralačkim generacijama koje će zajedno svoje potencijale razviti do uobičajeno,vrlo visokih nivoa vrednosti i pozitivnog javnog uticaja.Da se ne bi dogodilo da od slogana 'Sa kulturom je lepše' primereniji postane 'Bezkulture je lakše'.Treći program Radio Beograda, 1. mart 1996, Dijalog, br. 1/2, 1996. s. 156-157Otklonjanje propustaVeliko očekivano čišćenje je počelo. Ratni lobi zamenjen je mirotvornim, a ovaj je u javni ipolitički život uneo drugačija pravila ponašanja, običaje i ideološki jezik. Veliki intenzitetzaglušne retorike zamenjen je niskim frekvencijama pacifizma i pomirljivim tonovima. A dabi se novi koncept sproveo, pre svega je neophodno otklanjanje propusta (uporediti radio iTV 2, te dnevne novine 3. marta o.g.). Prvo kadrovskih.Nespretno je ispalo da je programska i izlagačka aktivnost novizabranog rukovodstvaULUS-a započela sa onom izložbom koja je u štampi preimenovana u Slikarstvo prihoda.Zaista, da li će ovakva vrsta izložbi zapravo označiti i dugoročnu programsku orijentacijusrpskog udruženja likovnjaka. Sudeći prema njenim kadrovskim rešenjima, upravo, reklo bise - familijarnim odnosima večitog gen.sek-a ovog Udruženja sa nekim sumnjivim tipovimaneodređenih profesija, ali svakako ne iz umetničkih krugova (vidi Beoramu br. 52, str. 54),upravo će se to dogoditi. Ako se moglo što-šta zameriti prethodnoj upravi ULUS-a u odnosuna njihovu nepotrebnu aktivnost prema izlagačkim politikama galerija, muzeja, umetničkihmanifestacija, sadašnjoj će pre svega sami stvaraoci morati da upute pitanja o razlozimanjenog postojanja i ciljevima strukovne delatnosti.Srećom, ukradeni Renoar iz Narodnog muzeja je brzo pronađen, doduše sa ozbiljnimoštećenjima koja će ga trajno obeležiti. I ovaj slučaj je samo potvrdio već svima poznato:slabo ili nikakvo tehničko i ljudsko obezbeđenje naših muzeja, hronično neosiguravanje zbirkii izloženih dela u stalnim postavkama itd. Ali tome se još pridodaje da je, recimo, upravo ovajRenoarov rad kupljen za Muzej kneza Pavla, dakle onaj prvi naš muzej moderne umetnosti zakoga su neki sadašnji stručnjaci Narodnog muzeja utvrdili kako je to bio period "najtragičnijihdana naše najstarije muzejske kuće" (videti Zbornik Narodnog muzeja, XV-2, 1994, str. 233-

261234). Stvarno, onaj koji je po svetu kupovao Renoare i druge majstore uvio je u crno ovajmuzej za razliku od ovih koji ga danas čuvaju na ovaj način.Ovaj trenutak sveopšteg haosa i beznađa možda je zapravo ponajbolje vreme da sedržavni finansijeri visoke i seriozne umetnosti upozore na neophodnost trajnog, promišljenogi doslednog ulaganja - poput svojevrsnih investicija - u naše najbolje stvaraoce, i to ne samo ulokalnim okvirima već i u oblasti njihove promocije na međunarodnoj sceni. Za jednuozbiljnu državnu kulturnu politiku nemoguće je, recimo, da Mrđan Bajić ne dobije velikudržavnu (finansijsku) potporu za svoje projekte u evropskim galerijama. Nemoguće je da, naprimer, Mirjana Đorđević i Ivan Ilić od Ministarstva kulture ne budu finansirani za školovanjeu klasama Rinkea i Kunelisa u Diseldorfu. Smešno je da ovu državu ne interesuje izuzetnovažna aktivnost Marine Abramović na svetskoj umetničkoj sceni i da takvu delatnost neintenzivira svojim javnim stavom i svakovrsnom pomoći itd.Izložba slovenačkog umetnika Andreja Ajdiča u Beogradu ostala je poput propušteneprilike za domaće razvikane jugonostalgičare i (re)kreatore jedinstvenog kulturnog prostora ugranicama nekadašnje države. I šta je to što je u ovom slučaju sporno? Svakako ne to da jeAjdič posle dužeg vremena prvi autor koji u ovdašnjim oficijelnim prostorima izlažeuspostavljajući na taj način jednu od mnogih prekinutih veza. Pre će biti da je i ta velika pričao novom kulturnom ambijentu i raznovrsnim nostalgijama kod onih od čije se propagande nemože išta drugo čuti, samo još jedna od magli koje se razvejavaju. U stvari, bliža nam je iznačajnija Kina. I za razliku od Los Anđelesa, kome u svakom trenutku preti sasvim realnamogućnost opšte prirodne kataklizme, nama isto tako neprekidno preti kataklizmaprouzrokovana ljudskom glupošću, neznanjem, šarlatanstvom. Zaista, otklanjanje propusta jeneophodno. Smesta.Beorama, br. 53, april, 1996.Bez ikakvog naslovaUprkos svemu, čak i meteorološkim uslovima, prvi prolećni mesec u Beogradu uvek označiveliki početak nove likovne sezone. Ovoga puta, april je nadmašio samog sebe - samo ujednoj nedelji otvorene su izuzetne izložbe Radomira i Vesne Knežević, Branka Pavića,

262Jasmine Kalić, Branke Kuzmanović, Voje Stanića, pregled Od aprila do aprila, zajedničkaizložba Gordane Jocić, Mojovića, Cvetkovića, Damnjanovskog, Aleksandra Đurića, u okvirupromocije knjige kritika Dragoslava Đorđevića Slikarstvo poetske figuracije, itd. A događajnad događajima koji je prevazišao sezonski karakter i koji je sa primetnim interesovanjemjavnosti bio očekivan, svakako je Nova stalna postavka Jugoslovenske umetnosti XX veka uMuzeju savremene umetnosti. Ovakav izrazito pozitivan utisak, nisu mogli da mi pokvare nineke od hroničnih tendencija koje od umetničkog i kulturnog života u Beogradu pravekarikaturu.U jednom nedavnom intervjuu Braco Dimitrijević je rekao" "Luvr je moj atelje, ulicaje moj muzej", i podsetio nas na sudbinu naših najznačajnijih umetnika na koju je ovakolumna već nekoliko puta ukazivala. Svi oni, upravo isključivo vlastitim sredstvima iangažovanjem, svedoče o stvarnom visokom mestu naše umetnosti u međunarodnimtokovima. Državna, institucionalna, profesionalna briga za sudbinu njihovog rada ovde jepotpuno nestala. A za obrat u sadašnjim uslovima gotovo da nema nade. Jer, kada niko izestablišmenta (državnog, političkog, javnog) ne pokaže interes, na primer za novu postavku uMSU, čak ni resorno ministarstvo, čak ni stratezi toliko razvikanog kulturnog i svakog drugogoporavka ovog zapuštenog društva, tada je sasvim izvestan štetočinski nastavak aktuelnihprocesa a ne priželjkivana promena. U vladalačkim slojevima ovog društva, kako je većnekoliko puta primećeno, utihnuo je interes za seriozne umetničke događaje. Naravno da se unjih ne računaju bagataške zabave zatvorenog tipa, makar se one priređivale u centralniminstitucijama kulture. Iz takvog mentaliteta i shvatanja vrhunske umetnosti upravo i nastajupokušaji uzurpacije programske aktivnosti, na primer velikih muzeja, od umetnika podznacima navoda. A zanimljivo je da se do sada niko nije setio, ili osmelio da, recimo, ubeogradsku operu, dovede nekog "izvođača narodnjačkih umetničkih radova", istogkreativnog nivoa. Muzej su u ovoj podeli, očigledno na mnogo nižim strateškim nivoima, te jeotuda njihova uzurpacija mogućnija.Dobra uvertira u likovnu sezonu nije pokvarena ni činjenicom da pored glavnih medijakoji su tek kroz stisnute zube prozborili o promenama u MSU, oni nezavisni, opozicioni,nevladini nisu objavili ni slova - makar kao puku informaciju. Moralni sustav i tzv. jednih itzv. drugih je izvesno od istog, dosad nepoznatog materijala - opšte ignoracije i kretenizacijevlastitog društva sa zluradim namerama. Raspoloženje mi nije pokvario ni onaj onajuniverzitetski profesor sklon uličarskim dosetkama, nekada sa grupom Mediala, danas sa

263grupom mediokriteta, koji se našao pogođen zbog primećivanja da je u nedostojnom društvuonih "kojima možda i nije mesto na izložbi'' kako je sam napisao. A činjenica da svakako nijepod pritiskom izlagao sa takvima - to ga ne vređa.Poslednjih nekoliko meseci Sedište Moći, političke i svake druge, otarasilo se balastanacionalističih savetnika i mutivoda sada je neophodno ratosiljanje isto toliko štetočinskihboljševičkih suflera. Ukoliko se ne želi da nebeska Srbija postane kineska Srbija ili da sespusti pod zemlju.Toj nameri su skloni i oni iz nekog predstavništva u Brankovoj ulici na čijoj reklamijoš uvek stoji da im je sedište u Berlinu, DDR! Ovi mora da čitaju samo one novine koje jošnisu objavile da je srušen Berlinski zid. Berlinski zid u boljševičkim mozgovima nikada nećeni biti srušen.Beorama, br. 54, maj, 1996.(Posle ovog napisao urednik Beorame obavestio je autora da njegove priloge više nećeobjavljivati. Nekome je očigledno dozlogrdilo da ih čita.)Kulturna kretenizacijaMeđu zanimljivije zaključke koje mogu izvoditi analitičari zainteresovani za zbivanja uaktuelnim (pseudo)kulturnim tokovima, a čija je osnovna karakteristika vidnakontradiktornost prema ovom vremenu (priželjkivane moralne i svake druge obnove,računajući i kulturnu) i još više projektovane budućnosti (naspram pretpostavki političkihprograma stranaka koje se naročito ističu u zaglušujućoj predizbornoj propagandi) sve je višeonih koji otkrivaju kolektivno mentalno nazadovanje. Pet primera nastalih u poslednjihnekoliko dana kao izrazito ubedljive pojave nametnuli su se za ovu temu.Prvi primer. Ima još onih koji se sećaju da je, kada je pre nekoliko godina bilasrušena zgrada u Knez Mihailovoj ulici u čijem se prizemlju nalazila Galerija 'Sebastijan', ausled izuzetnog odijuma javnosti prema ovom vandalskom činu (rušenje istorijskih zdanjanije dozvoljena prema svim internacionalnim standardima i civilizacijskim kodeksima zaštiteurbanih jezgra metropola), dato obećanje da će na istom mestu biti i nova umetnička galerija.Investitor nove poslovne palate čiji je direktor i istaknuti političar jedne progresističke stranke

264i na najvišem mestu u državnoj nomenklaturi, zbilja je obezbedio prostor za jednu galeriju.Ali, kako je Galerija 'Sebastijan' bila jugoslovenski orijentisana po svom izlagačkomprogramu, ona je predstavljala i najznačajnije umetnike koji su imali vrlo istaknuto mesto unašoj savremenoj umetnosti, razočarenje novom izložbenom postavkom tim je veće: uz tekponekog eminentnog stvaraoca, ova galerija je napunjena potpuno beznačajnim ali zatoizrazito komercijalnim umetnicima za čije je radove jedino važna tržišna vrednost – ali ipolitička probitačnost. Baš koliko i priređivačima ovakve postavke, jer se, da je drugačije, nebi dogodilo da slike budu neosvetljene ili da direktno na skulture budu nalepljene legende.Sprega visoke politike sa niskom umetnočću ovde je toliko očigledna da priziva pomisao najedan raniji slučaj. Nekadašnja propala banka koja je ojadila stotine hiljada svojih štediša uvreme najvećeg 'uspeha' hvalila se, dokazujući i na taj način veličinu poslovne politike,kolekcijom umetničkih dela plaćenom više miliona DM. Bilo bi sada zamimljivo utvrditivrednost iste zbirke, pogotovo zbog namirivanja potraživanja nekadašnjih klijenata. Kako su'stručni' savetnici i u jednom i u drugom slučaju (kupci i prodavci) praktično iz istogsocijalnog i profesionalnog miljea, treba očekivati da će se istim učinkom trgovati i unajnovijoj beogradskoj galeriji. A pranje novca kroz trgovinu umetninama najslađi je posaoonih koji su do (tuđeg) novca došli na lak način.Drugi primer. U poplavi umetničkih kolonija u našem likovnom sistemu, što je uosnovi vrlo pozitivno jer u ovom zaista teškom vremenu – za ovu vrstu umetnosti pogotovo,veoma je važno makar i povremeno osigurati umetnicima elementarne uslove za stvaralaštvo,svoje mesto je našla i najnovija koju je pokrenula vodeća državna televizija. Ugovor o njenomosnivanju potpisali su, kako je ista TV izvestila, njen glavni urednik svih kulturnih programa,istaknuti funkcioner i aktuelni poslanički kandidat najprogresivnije stranke, uz to poznatiestradni istoričar umetnosti čije se višegodišnje štetočinstvo osetilo u mnogim oblastima: odzaštite kulturnih dobara, preko nedozvoljenog srozavanja vrednosti umetničkih programanaših vodećih muzejskih institucija i najvažnijih likovnih manifestacija, sve do intenzivnogučestvovanja u mešetarenju na ionako posunovraćenom tržištu umetničkih dela što jeuzrokovalo njeno totalno povlaćenje u doboku ilegalu – daleko od očiju javnosti, poreznika,lovaca na falsifikatore i ostale prevarante. Ovom nekada spretnom ocenjivaču savremenogstvaralaštva, a danas ekstremnom tradicionalisti, ne predstavlja nikakav moralni problem daistovremeno bude voditelj aukcija i u organizaciji SPS-a i SPO-a, i članom i progresivnih ireakcionarnih društava i udruženja, sve su to samo dobre prilike za propagiranje

265najordinarnijeg likovnog šunda koji se u tim prilikama nudi kao istinska umetnost novoj klasipolitičara i biznismena – ako oni uopšte mogu tako da se zovu.Treći primer. Znate li ko je sve politički kadar u onoj najprogresivnijoj stranci kojuvodi nekada najomiljeniji i najavagardniji reditelj na jugoslovenskim prostorima – na primer iona u pink ofarbana estradna zvezda (pevaljka) koja je opasan pad tiraža svojih pločapokušala da zaustavi novim poslovnim aranžmanom – učlanjenjem u stranku koja se, tako barpiše u njenom političkom programu, bori i protiv svakovrsnog šunda?! Biće zanimljivo videtikakav će kulturno-politički zadatak u budućoj raspodeli položaja ona dobiti: možda nekufunkciju u Ministartsvu kulture ili direktorsko mesto u beogradskoj Operi, možda solističkikoncert sa filharmonijom. Ako ovo izgleda nemoguće, moramo se podsetiti na neprijatnučinjenicu da su se i veći apurdi ovde već dogodili, pa i oni najnezamisliviji i najgori da posledecenija bratstva i jedinstva krvi bude do kolena upravo među tom braćom u jedinstvu.Četvrti primer. Istu boju kao u prethodnom primeru vidimo i na jednoj televiziji kojase proslavila isključivo po beskrupuloznom širenju najnižeg etičkog i estetičkog nivoa. Tonaravno i nije razlog za zabrinutost, jer vlasnik ove komercijalne stanice za sopstveni novacima pravo ovaj narod da zabavlja kako mu je volja, a isti narod, opet, ima prava i da ne gledanjegovu televiziju. Problem je nešto drugo: kako je moguće da se za jasne odredbe političkogprograma neke stranke bore upravo oni njeni istaknuti članovi i funkcioneri koji evidentno usvom radu zastupaju krajnje suprotne principe. Nelogično, ne, mnogo gore: ovo govori daneke stranke, koje su već danas sigurne u vlastitu izbornu pobedu, zapravo opasno boluju odhronične kadrovske insuficijencije. U suprotnom, ne bi se moglo dogoditi da se naročitonjihovi kadrovi, kako smo videli u dva poslednja primera, nađu na udaru vlastitih političkihprograma.Peti primer. Na ovogodišnjem sajmu knjiga jedna potpuno nepoznata izdavačka kućapompezno je objavila 10-tomno delo autora za koga javnost jedva da je čula kao literatu; onje, pak, mnogo poznatiji kao novinar, urednik i direktnor dnevnog lista, a u kratkom vremenuprešao je put od boljševičkog, preko nacionalističkog do mirotvoračkog naganjača. Ovajnovinar-književnik, koji istovremeno pripada dvema najprogresističkijim strankama, dosetiose da od brojnih likovnih i primenjenih umetnika za ilustrovanu opremu svojih sabranih delaodabere jednog našeg poznatog 'slikara'. Stvar je u ovom slučaju još neverovatnija: ovakvodirektno povezivanje prononsiranog 'slikara' sa literaturom očigledno istih vrednosti, stavljenoje u funkciju predizborne kampanje, pošto je i u ovom primeru autor kandidat na predstojećim

266izborima, a jedna specifična vrsta problematične produkcije instrumentalizovana je od stranepolitike na izuzetno primitivan i poguban način.A izbori su svojevrsni testovi inteligencije svake nacije koja se na taj način povremenoproverava. Otuda počinju i da se pomaljaju jasni razlozi ovom nimalo slučajnom nizudogađaja koji direktno vode u opštu kulturnu kretenizaciju. Idemo dalje...Vreme, 31. oktobar 1996.Kultura jeste pobunaPostoji jedna slika Miće Popovića koja se zove "Ne, hvala". Na njoj je sam autor sauzdignutom rukom u stavu odbijanja i sa ispisanim ovim nazivom. Sadržaj te slike je poputznaka obeležio njegovu ukupnu životnu filozofiju koliko i stvaralačku estetiku još od vremenaPopovićeve prve pobune protiv dogmatizma socijalističkog realizma u umetnosti na studijamalikovne Akademije. To svoje "ne hvala" Mića Popović je ponovio i u poslednjem javnomnastupu - simbolično, pred pobunjenim studentima Beogradskog univerziteta. Ovaj oblikPopovićeve konstantne građanske neposlušnosti i umetničke pobune poput njegovogindividualnog pokreta otpora istrajavao je i kao lični čin uporedo sa mnogim oblicimapolitičkih i kulturnih protesta tokom poslednjih pola veka u nas.Evidentno je da je već od vremena uvođenja boljševičke vlasti u Srbiji, koja je stiglasa pokretom Titovih partizana, stalno bilo izrazito nestabilno, problematično, oportuno ipovremeno neprozirno mesto srpskih intelektualaca, a time i njegovog specifičnog sloja kojičine tzv. kulturni radnici i umetnici tokom različitih perioda manje-više otvorenih društvenihpobuna. Nešto obimnija reakcija protiv ideološke represije jugoslovenskih komunistazabeležena je nakon uklanjanja Rankovića kada se prvi put sa jasnim programom konstituisaoparalelni sistem nacionalizama, dakako među njima i srpski. Glavna ličnost i vodeći idelog tepromoter ovog pokreta sa najvišim partijskim i javnim rejtingom bio je Dobrica Ćosić. Ubrzoje potom na talasu studentskih gibanja '68. definitivno obelodanjeno postojanje jezgra novelevice koju su činili profesori Beogradskog univerziteta, a cilj im je bio da se ispravebirokratske devijacije, u suštini, realizovanje zdravog komunističkog programa. Sedamdesetihgodina obe ove ideološke skupine našle su se u poznatom disidentskom odboru za zaštitu

267slobode mišljenja. To heterogeno društvo, kako su ga popularno zvali "Dobričin štab zaodbranu srpstva", činili su nekadašnji značajni partijski kadrovi (Ćosić, Antonije Isaković),novolevičari (Mihailo Marković, Ljuba Tadić, Dragoljub Mićunović i dr.), te "meki" i "tvrdi"nacionalisti (poput Miće Popoivća, Matije Bećkovića, Borislava Mihailovića Mihiza itd.).Njihovo javno delovanje svodilo se na otvorene proteste, saopštenja i peticije kojima suskretali pažnju domaće i inostrane javnosti na ugrožavanje individualnih ili političkih sloboda"govora i mišljenja" koji su sve više bivali potiskivani u poslednjoj deceniji Titovog života ineposredno nakon njegove smrti. Članovi ovog Odbora učestvovali su u pisanjuMemoranduma SANU - programa koji je uz ostale posledice, omogućio i jedini uski prolazaktuelnom srpskom vladaocu ka učvršćivanju lične vlasti.Među ovim krajnjim pozicijama mogućeg levog ili desnog angažovanja u realpolitičkimuslovima ogroman broj intelektualaca, umetnika i kulturnih poslenika ostao jeizrazito pasivan pažljivo izbegavajući rizične javne manifestacije imanentnog nezadovoljstva,i čekajući pravi izazov: građansku i demokratsku pobunu koja je masovno iniciranapostizbornom krađom novembra 1996. I taman kad se mislilo kako smo zapatili neizlečivubolest, dogodila se ova mirna, istrajna pobuna koja je zahvatila sve slojeve srpskog društva.Do sada se veliki broj umetnika i poslenika kulture na različite načine obratio javnosti, adaleko veći broj učestvuje u građanskim demonstracijama ili studentskom protestu. Opštemesto ovakve motivisanosti leži u činjenici da se na taj način osujećuje i pokušaj režima daistaknuti koncept nacionalne države (koji je završen u najvećem krvoproliću i egzodusuposleratne Evrope) zameni osavremenjenom boljševičkom državom (kriptokomunističkom),totalno neprirodnih tvorevina u delu sveta koji je demontirao svoje totalitarne, bilo desne biloleve režime. Na ulicama najvećih srpskih gradova već mesec i po dana u protestnim mirnimšetnjama demonstriraju oni koji su očigledno bili za mir i pre "dejtonskog mira" i koji sujasno istakli zahteve za stvaranjem jedino moguće - i od suseda i od sveta prihvatljive civilnedržave opštih demokratskih standarda iz evropskog civilizacijskog kruga. A to je svakako icilj i smisao kulture u vremenu pobune, odnosno, kultura i jeste po sebi pobuna.Demokratija, 5. januar 1997.Rasulo u Muzeju savremene umetnosti

268Otvoreno pismo Nadi Popović PerićićMinistru kulture Republike SrbijeGospođo Ministre,u Muzeju savremene umetnosti sa velikom pažnjom prate se Vaši najnoviji javni nastupi -naročito u pogledu aktivnosti sa sada već bivšim direktorom Narodnog pozorišta u BeograduA. Berčekom.Januara meseca 1993. godine bila su izvršena istovremena imenovanja novih direktoranekih vodećih ustanova kulture u Srbiji - među njima i Muzeja savremene umetnosti. Ušovinističkoj euforiji koja je početkom devedesetih godina eskalirala i temeljno haralacelokupnim srpskim društvom, vođena je naopaka kadrovska politika i u institucijama kulturei umetnosti. U takvoj političkoj i idejnoj klimi poslednjeg dana ministrovanja M.Đukić je bezrazloga i bez obrazloženja smenio i direktora MSU Zorana Gavrića a na njegovo mestopostavio Radislava Trkulju. (Usput da Vas obavestim da gospodin Gavrić još uvek vodisudski spor protiv MSU zbog nezakonitog izbacivanja sa posla koji je usledio ubrzo posledolaska novog direktora.)U sredstvima informisanja u poslednje vreme često se špekuliše oko dužine trajanjamandata direktora ustanova od republičkog značaja. U vezi s tim stalno se kulturnoj javnostipredočava da je zapravo mandat tim direktorima vremenski neograničen po Rešenjima kojimasu oni imenovani. R. Trkulja je 28. januara 1997. godine praktično ispunio jedan uobičajeničetvorogodišnji direktorski mandat. Za javnost bi bilo zanimljivo da sazna da li se u VašemMinistarstvu razmišlja o ovome i šta mislite da učinite. Ovo je formalni povod za pokretanjetog pitanja - suštinski razlog je mnogo složeniji.Da li treba da Vas podsetim na izjave R. Trkulje iz vremena kada je bio doveden uMuzej: da će iz njega izbaciti jugoslovensku umetnost te da će baš on napraviti prvi spskimuzej savremene umetnosti, da će, u skladu sa ovim, obnoviti program, da će vratiti publiku,da će, postojeći tim, po njegovom mišljenju, anonimnih kustosa zameniti afirmisanim itd. itd.Od svega toga uspeo je jedino - a to se najbolje pamti, da na zgražavanje ozbiljne kulturnejavnosti u Muzeju napravi nekoliko skandaloznih izložbi. Na isti način bila je vođena ipolitika otkupa umetničkih dela za muzejske kolekcije koja je nažalost u većem delu podleglaukusu aktuelnog direktora i rezultirala akvizicijom velikog broja radova koji ni po kom

269stručnom ili vrednosnom kriterijumu ne bi smeli biti uneti u umetničke fondove muzeja odnajvećeg nacionalnog značaja. Da ste Muzej savremene umetnosti za ovo vreme makarjednom posetili, o svemu tome, i štošta drugom iz njegove osnovne delatnosti, mogli ste sastručnim timom na najkonkretniji način da razgovarate.Danas MSU zvrji prazan, bez publike i bez izložbene delatnosti izuzimajući Stalnupostavku - upravo kao u vreme Gavrićevog smenjivanja, s tom razlikom da je pre četirigodine Muzej (i) time javno izražavao svoj stav prema tek započetom jugoslovenskom ratu, adanas je u njemu na delu jedno potpuno rasulo. Najgore od svega je, i po tome je direktorprevazišao samoga sebe i time dopunio ranija obećanja - da su dva muzejska depoa u kojimase čuvaju najdragocenija dela jugoslovenskog slikarstva u vajarstva XX veka više od mesecdana u malteru i zidarskom šutu a slike i skulpture koje se tu nalaze prekrivene su teškomprašinom koja je po njima padala za vreme građevinskih radova. Ovo je toliki propust u raduMuzeja i neodgovornost direktora da zaslužuju hitnu inspekcijsku posetu Ministarstva kulturei Zavoda za zaštitu spomenika kulture.Gospođo ministre, na Vama je sledeći potez. Nekako mislim da je pravi trenutak i dabi bilo zgodno da direktori koji su u istom “paketu” došli na isti način i odu. Ukoliko se uBerčekovom slučaju primetio makar zakasneli moralni stav za stanje u njegovom Pozorištu, uTrkuljinom slučaju, sasvim je izvesno, tome se ne treba nadati. A ako takođe smatrate da je iovo primer pogubnog učinka upravljanja ustanovom od republičkog značaja za šta, napokon,ipak Vi javno i moralno odgovarate, očekuje se da odmah učinite neophodno. U suprotnom, uslučaju Vašeg nereagovanja, javnost će to razumeti samo na jedan način - kao saučesništvo saovim bezprimernim kulturnim štetočinstvom.Beograd, 14. februar 1997.Jovan Despotovićkustos Muzeja savremene umetnostip.s. Razumećete, svakako, zašto Vam ovo pismo ne šaljem poštom već preko medija, jerračunam, poput ostalih koji u poslednje vreme pribegavaju istom maniru, da je to sigurnijinačin da ono stigne do primaoca.

270Demokratija, 15. fabruar 1997.Preostaje rasprodajaU kulturi je proteklih godina neposrednog predratnog, ratnog i poratnog perioda stvoren jedanpotpuno nepodnošljivi jaz između onoga što je svakom normalnom stvaralaštvu neophodno ionoga što se danas vidi kao njegov stvarni ambijent u kome nastoji da s krajnjim naporompreživi. Znatnim delom sami kulturni poslenici zaslužni su za ovakvo neslavno stanje, alinajvećim delom u taj položaj su dovedeni ili istinskom nebrigom i države i društva, ilitotalnim odsustvom interesovanja za te vanredno vitalne interese u područijima nacionalnogživota.Oni koje sećanje bolje služi prisetiće se da je jugoslovenska kultura prošla kroz mnogaiskušenja od vremena uspostavljanja komunističke vlasti. Najpre je veliki doprinos datimitiranju socijalističkog realizma nalik velikom sovjetskom bratu, doduše kratkotrajan jer jeubrzo izbio politički sukob sa dotadašnjim neprikosnovenim vođom naprednog čovečanstva -Staljinom, koji je zadirao u direktne interese Titove opake liderske ambicije. Iza toga nastaoje period totalne birokratizacije i centralizacije društva pod najdirektnijim uticajemkomunističke partije, a čak ni Đilasova ideološka pobuna sa najvišeg mesta nije mogla daotkloni takvu političku rigidnost.Sa postupnim osamostavljivanjem republičkih komunističkih partija (upostrankovićevskom periodu) nastalo je izdvajanje i drugih oblasti društvenog života -ponajviše i najvidljivije - umetnosti i kulture. Kardeljeva ideja samoupravljanja samo jefinalna epizoda takvog procesa koji je do kraja olabavio međurepubličke veze. A tada većpotpuno separatna i unutrašnja politika Srbije u drugoj polovini osamdesetih godina iniciralaje snažni talas najpre nacionalističke a potom i otvorene šovinističke euforije. Posledice tekrize i danas preživljavamo u drugačijim uslovima a brojni stvaraoci i kulturni poslenicipokušavaju u gotovo svim prilikama da racionalizuju, objasne i utiču na promenu tog krajnjerazornog toka dominantne nacionalne misli.Potpuno isti put prešle su i specijalizovane umetničke institucije (poput velikihpozorišta i muzeja) koje se na različiti način bave umetničkim stvaralaštvom. Ono što jezadesilo Narodno pozorište, Beogradsko dramsko pozorište, Muzej savremene umetnosti itd.

271tokom poslednjih pet-šest godina, sudeći prema rezultatima njihovog rada i stanjima u timnekada izuzetno uglednim kućama, ravno je opštoj katastrofi koja je pogodina celokupnodruštvo. Pomenute su ustanove u kojima su promenjeni direktori, ali i bez toga, a primeri senalaze u gotovo svim vodećim kućama kulture poput Narodnog muzeja, Muzeja primenjenihumetnosti, Muzeja grada itd, opšte destruktivne programske politike načinile su pozamašnuštetu vitalnim interesima serioznog stvaralaštva.Istovremeno sa sramotnim izložbama koje je organizovao Muzej savremene umetnostikakve su na primer bile ona posvećena Tesli, zatim Balkanski istočnici ili Polit-art, Narodnimuzej je načinio ciklus srpskih umetnika u dijaspori koji je jedino pokazao najniži estetičkinivo naše umetnosti i to baš u najvažnijoj muzejskoj kući koju srpski narod ima. Muzejprimenjenih umetnosti priredio je pravu ratnohušačku izložbu o genocidu (i da ne bi bilonesporazuma, naravno da je potrebno praviti i takve izložbe, ali one nikako ne smeju bitinakaradne: da bi imale smisla kada su već dokumentarne, one moraju svedočiti o stvarnomstanju na ratnom područiju, na sličan način kao je urađeno, na primer, u filmu "Lepa sela lepogore"). Da stvar bude još gora, ova izložba - upravo antipropaganda srpskih intersa, potrošilaje pravo bogatstvo tobože šireći po svetu istinu o Srbima, završila se pravim fijaskom. Sličnose dogodilo i sa jugoslovenskim predstavnikom na poslednjem venecijanskom Bijenalu kojiničim nije izazvao interesovanje, pa čak ni u finansijskom smilsu što se primarno očekivalo(prema svedočenju samog Šobajića). Ovakvih primera ima za još nekoliko osvrta.Sem programske, i uža muzeološka praksa vodećih umetničkih institucija prošla jekroz izuzetno velika iskušenja. Prisetimo se samo "ratne muzeologije" kada su neki istaknutimuzealci davali novo obeležije svojoj profesiji shvatanjem kako "hrvatsko đubre ne trebaspašavati" iz područija pod srpskom upravom - što je čak iniciralo tužbu hrvatske strane tehitnu inspekciju izaslanika Evropskog saveta. Bilo bi zanimljivo da javnost sazna šta surazvikani srpski aktivisti uradili na popisu naših kulturnih dobara koja su ostala izvan granicasadašnje Jugoslavije, (misli se na posao koji su Hrvati odavno učinili i sada čekaju zgodnuprilku da aktiviraju svoja potraživanja). U tom smislu nešto je nagovestio Igor Zidić, direktorModerne galerije u Zagrebu, jedan od čelnika HDZ-a i pomoćnik ministra kulture RH koji jenedavno pokrenuo pitanje razmene pokretnih kulturnih dobar između muzeja u exjugoslovenskimrepublikama. Ne treba sumnjati da će ovaj stručnjak, ali i politički vrhovnikte visoki državni dužnosnik, iznaći načina da ovo pitanje stavi na dnevni red budućihbilateralnih potraživanja između Hrvatske i Jugoslavije.

272I da završimo sa jednom sve prisutnijom dilemom u ozbiljnoj kulturnoj javnosti.Naime, sve češće se pominje da će direktora Muzeja savremene umetnosti, inače osvedočenogneznalice u muzeološkim delatnostima, uskoro zameniti jedan nekada značajni kritičar adanas samo trgovac najordinarnijim slikarskim šundom. Sva je prilika da ćemo, ako se todogodi, pored brojnih prodajnih galerija dobiti i prvi prodajni muzej - što bi zaista bio našoriginalni doprinos svetskoj zaštiti kulturnih dobara. Po ovoj logici, sasvim je prirodno da onošto u protekle četiri godine nije uništeno u narednom periodu bude rasprodato - na jedan ilidrugi način.Vreme, 15. mart 1997.Srpska kultura u novim političkim uslovimaOpozorila novi mestni oblastiPredaja vlasti u odskora opozicionim srpskim komunama protekla je na taj uzorni način danova vlast u fijokama nije zatekla ni spajalice. Komunisti su sa sobom odneli sve što senmoglo poneti - ostavili su samo brojne probleme kojima očigledno nisu bili dorasli ni nakonpoluvekovne apsolutističke vladavine. Ništa bolje prilike nisu zatečene ni u oblastima kulturei umetničkog stvaralaštva. Ali, u to smo sigurni, nove demokratske vlasti neće moći da sekriju iza ovog izgovora, niti imaju pravo na uobičajenih sto dana čekanja za prve pozitivnerezultate. Naprosto se od dr. Zorana Đinđića predsednika Demokratske stranke, novoggradonačelnika Beograda i njegovog tima odmah očekuju rezultati koji će pokazati pravacpromena u delovanju države na javni život.Mandat sekretara za kulturu u novoj gradskoj upravi dobila je Gorica Mojović,dugogodišnja direktorka Kulturnog centra Beograda. Ona je među ovdašnjim najpoznatijimkulturnim poslenicima poslednja kojoj bi trebalo dati vremena da se upozna sa stanjem ukulturi grada: u svom dosadašnjem radu ona je imala brojne prilike da stekne detaljan uvid uprogramske, finansijske, kadrovske, organizacione i druge probleme gotovo svih gradskihustanova kulture, kao i manifestacija kojima je grad osnivač i finansijer, i svemu ostalom štoje u neposrednoj vezi sa ovim kompleksom pitanja.

273U pozdravnim izrazima koje je dobila nakon promocije, nedvosmisleno joj je stavljenodo znanja da je tim činom preuzela potpuno odgovrnost za život seriozne kulture u Beogradu,a da odgovornost za sve negativne tendencije koje mogu biti eventualno nastavljene, kritičarineće tražiti na drugom mestu izvan njenog sekretarijata za kulturu i savetničkog tima koji ćeona okupiti. Od sada sudbina muzeja i galerija Beograda, velikih manifestacija poputOktobarskog salona ili Trijenala savremene jugoslovenske umetnosti, zatim umetničkihkolonija, Kuće legata itd, stoji isključivo u njenim rukama i javnost neće biti spremna daprihvati bilo kakve izgovore ukoliko ne dođe do preokreta u razornim tendencijama koje su iu kulturi obeležile protekli period.Naravno da je za normalno delovanje kulture i umetničkog stvaralaštva obezbediti ineophodna materijalna sredstva. Ali kako su svi svesni da su komunisti u odstupanju prvoponeli pare, te da je zbog toga gradska kasa zatečena potpuno prazna, razumno je u ovomtrenutku od nove vlasti očekivati korake koji će u koncepcijskom smislu postaviti nove okvirei oblastima u kojima kultura deluje. Racionalizacija i objedinjavanje rasutih poslova poputformiranja jedinstvene direkcije za muzeje i galerije grada, radikalno smanjivanje brojaumetničkih kolonija u kojima su prečesto boravili uglavnom isti, manje značajni stvaraoci,obnova i postavljanje u nove idejne okvire likovnih manifestacija, vraćanje Umetničkogpaviljona Cvijeta Zuzorić pod gradsku programsku ingerenciju (dosada je Udruženje likovnihumetnika Srbije vodilo ovu staru i uglednu ustanovu), priprema na stvaranju posebnog fondaza međunarodnu razmenu izložbi i umetnika, kao i za studijski boravak u inostranstvunajboljih mladih stvaralaca koji bi se aktivirao tek od naredne godine itd, zapravo ne zahtevanikakva finansijska ulaganja. Naprotiv, neophodno je jedino da nova politička vlast, ugradskoj upravi pokaže spremnost i znanje da odmah inicira i organizuje ove urgentneposlove.Neće biiti na odmet podsetiti novu vlast već sada da će prvo sledeće odmeravanjepolitičkih snaga biti vođeno i na ovom, za svako civilizovano društvo osetljivom i uticajnomterenu.Delo, Ljubljana, 28. mart 1997.Na početku

274Perspektive nove kulturne politikeOpšta nezavidna situacija u svim oblastima javnog života Beograda odmah iziskuje efikasnomenjanje zatečenog stanja po formiranju nove vlasti. To se ponajpre očekuje od gradskogSekretara za kulturu Gorice Mojović (dugogodišnje direktorke Kulturnog centra) zbog togašto ona zasigurno spada u najobaveštenije ličnosti o stanju u ovdašnjoj kulturi i umetnosti, anisu za podcenjivanje ni njeno poznavanje situacije u većini gradskih institucija, pogotovo unajvećim i najvažnijim, što podrazumeva i znatan uvid u njihove materijalne, programske ikadrovske probleme, kao i u manifestacije kojima je osnivač i finansijer grad itd. Ovakavizbor sekretara za kulturu u Beogradu podrazumeva da će se nasleđeni problemi vrlo brzorešavati, a da li će do toga zaista i doći, ubrzo ćemo jasno videti.U specifičnoj oblasti kulture koja nas ovom prilikom zanima - a to je likovnostvaralaštvo, glavne probleme je moguće sistematizovati u nekoliko grupa. Svakako da jemeđu njima prioritetno pitanje funkcionisanja makro-umetničkog sistema kroz najznačajnijeustanove - muzeje i galerije Beograda. Otuda je uvođenje uobičajenog reda od vitalnogznačaja za stvaranje boljih i racionalnijih uslova za normalno odvijanje umetničkogstvaralaštva. Podrazumeva se, naravno i promena njihovih direktora - pre svega u Muzejugrada (programski potpuno zapuštenog uz neke izložbe koje se ničim ne mogu opravdati).Najbolja iskustva svetskih centara upućuju na potrebu formiranja centralne muzejskogalerijskeuprave koja bi potpuno objedinila organizaciju ove delatnosti na gradskompodručiju sa jedinstvenim upravnikom, njegovim stručnim savetom, administracijom izajedničkim pomoćnim servisom (tehnička služba, održavanje, obezbeđenje, transport itd). Sdruge strane, programska aktivnost ostala bi autonomna u ovim kućama koje bi dobileumetničke direktore a zadržale postojeći stručni, dakle kustoski tim. Naravno da biprogramska koordinacija među njima bila nužna i ona bi se odvijala na kolegijumu umetničkidirektora ovih kuća.Vitalni deo umetničkog sistema su i likovne manifestacije, pre svega one najuglednijemeđu njima kakvi su Oktobarski salon i gotovo zaboravljeni Trijenale savremenejugoslovenske likovne umetnosti. One se najpre moraju racinalizovati a to znači da se sveduna neophodan broj, a potom i transformisati prema stručnim uzusima profesija koje se zovuumetnička kritika i teorija umetnosti. Do sada ispoljeni voluntarizam, neznalaštvo ili

275štetočinstvo koji su se baš u njuma najbolje videli u prethodnom periodu, nameću potrebu dase zatečeno stanje izmeni u prioritetnom postupku.Važnom delu sistema u kome deluje likovno stvaralaštvo svakako da pripadaju iumetničke kolonije kojih u Srbiji ima preveliki broj i u odnosu na broj stvaralaca kojiredovno, a prema sistemu pretplate, u njima borave a još više u odnosu na sredstva koja se zanjih izdvajaju. Kada za to dođe vreme, u dogovoru sa republičkim Ministarstvom kulture,treba načiniti spisak najvažnijih kolonija - ne više od pet u celoj republici, koje će bitioptimalno finansirane iz budžeta. Do tada, jedina gradska kolonija - ZILIK toliko jekompromitovana da mora biti egzemplarno ukinuta - ne samo iz problematičnih razloga (zboguvek istog sastava učesnika), već i zbog moralnih.Budući potpuno svesni realne finansijske situacije u kojoj se danas nalazi grad posleodlaska socijalističke uprave, ovde smo se zadržali samo na onim pitanjima koja praktično nezahtevaju ulaganje novih materijalnih sredstva - sve su ovo isključivo organizaciona pitanjakoja se mogu rešavati do onog trenutka kada se Beograd bude materijalno stabilizovao. Ali,do tada se već mora obavezno pokazati jasna volja novih vlasti da, makar u domenupreispitivanja zatečenog stanja, te neophodne revizije po mnogim pitanjima koja su segodinama nagomilavala i novog, a to znači boljeg i efikasnijeg strukturisanja institucionalnogživota gradske umetnosti, zaustave destruktivne tendencije koje su temeljno ugrozile naševrhunsko stvaralaštvo.Napomena Ovaj komentar je napisan istovremeno sa konstituisanjem nove gradske upravepre tri meseca. Osnovna ideja tako brzog reagovanja bila je da ova gradska vlast nema pravana uobičajenih 100 dana poštede od kritika upravo zbog iznetih razloga. U međuvremenu suimenovani novi direktori (i upravni odbori) gradskih ustanova kulture koji, prema njihovimjavnim i profesionalnim biografijama daju pravo ozbiljnim očekivanjima. U toku je revizijakoncepcija velikih manifestacija i umetničkih kolonija kojima je grad osnivač i finansijer štoje odmah izazvalo žustru reakciju onih čiji su interesi - pre svega finansijski, tim promenamapogođeni. Iznete primedbe sa te strane (gradski socijalisti) pokazuju zaprepašćujuće nizaknivo argumentacije i neprikrivenog zamajavanja javnosti besmislicama i lažima (što jeuostalom i dosada bilo glavno sredstvo njihove politike). Dok se odatle ne budu čulezasnovane primedbe, dotle će ovakva reakcija bivših vlasti biti samo zaludna žal za

276prohujalim vremenom, za definitivno izgubljenim (a nikada opravdanim) privilegijama dokojih su činovnici starog režima jedino i držali.Vreme, 31. maj 1997.Kelneri i sobarice Njihovog režimaKultura vlastiVeć više od mesec dana u Beogradu (i dvadesetak najvećih gradova u Srbiji u kojimademokratska opozicija, uglavnom Srpski pokret obnove i Demokratska stranka drže vlast)održavaju se mitinzi i demonstracije sa parolama koje se slivaju samu u jednu poruku koje jesve glasnija: "Slobo odlazi!", a u osnovi znači konačno odpočinjanje političkih i svih drugihpromena koja su pre svega izraz i posledica NATO bobardovanja Jugoslavije. Ako je odlidera opozicionih stranaka bilo moguće očekivati uobičajene političke diskurse, zanimljivo jepogledati ko i šta sve od tzv. kulturnih radnika, umetnika i drugih javnih ličnosti poručujeokupljenom narodu u ovom dramatičnom trenutku pred toliko željenim preokretom.U Savezu za promene koji predstavlja najnoviju koaliciju opozicionih stranaka(nažalost ne od svih!) načinjen je neformalni dogovor da u Beogradu nedelja bude posvećenakulturi kada bi se najpoznatiji umetnici obraćali publici te je taj program odpočet jednom"uvodnom" porukom koji su potpisali istoričari umetnosti Irina Subotić, Jovan Despotović,Borka Božović i Savo Ristović: "Naš duh i naša kultura se sistematski razaraju, ali još nisuuništeni. Svima je dobro poznat njihov sistem poricanja svih priznatih vrednosti i stimulisanjalažnih koji odgovaraju suštini kič države... Kultura se već dugo sistematski nasilnoprilagođava političkom identitetu jedne propale ideje."Zatim je usledio niz istupa najuglednih stvaralaca koji su se često obraćali sa jasnimpolitičkim tekstovima ali uvek sa naglaskom na probleme kulture u ovom društvu iznutrapotpuno istrulelom. Tako je Borka Pavićević istakla: "Kultura je pobuna protiv nasilja i kiča.Od samog početka vladavine ovoga režima nasilje je bilo ugrađeno u njegove osnove, nasiljeje bilo način vladavine, način kontrolisanja svih onih grupa koje se protive takvome režimu,bile te grupe etničke, profesionalne, klasne, dovoljno je da one ne pristaju da budu apsolutnolojalne... Kulturni čin je čin pobune.", a Mileta Prodanović sasvim kratko poručuje: "Naša

277kultura nestala je u bezdanu koji se otvorio između ishrane u kontejneru i kiča 'Šećerane'.Ukoliko nam je kultura potrebna i ukoliko ne želimo da se svi pretvorimo u bambije kojinaseljavaju "Bambilend" moramo biti ovde. Svakoga dana!"Petar Luković u poznatom stilu kaže: "Ko ume bolje govoriti o našoj kulturi nego -srpski ministar kulture? Naš ministar kulture Željko Simić nije neki običan ministar kulturekao neki drugi ministri kulture po belosvetskim zemljama... nedavno je sebe, kao ministarkulture - postavio na mesto upravnika Narodnog pozorišta, a povrh svega, ministar kulture bioje godinama lični savetnik kulturnog radnika ove zemlje Slobodana Miloševića... A komentarbi, vaistinu, mogao biti: jebeš život a posebno kulturu sa ovakvim ministrom kulture!", dokBožo Koprivica persiflira: "Iz sveta same tužne vesti. Eto iz Štokholma, Ginter Gras dobioNobelovu nagradu. Ne, za mir - za književnost!... Nagrada mu je dodeljena zato što jepodržao napade zlikovačke alijanse. Sumnja se da je navodio (a jednom bio, cak, i u posadi F177 i B-52, pardon B2-92). Naši domoljubni pisci (neko otvorenim pismom, neko telegrafom,neko elektronskom poštom) vratili su her Grasu njegove knjige. Zato je i dobio Nobela. Opet.Zavera."Ljubomir Simović se pita: "Postoje, međutim, naša braća, koja Srbiju mogu dazamisle i bez Pećke patrijaršije, i bez Bogorodice Ljeviške, i bez Gračanice i Visokih Dečana;koja mogu da je zamisle i bez Crne Gore; i ne samo bez Crne Gore, nego i bez Vojvodine iSandžaka; ali koja ne mogu da je zamisle bez Slobodana Miloševića! Kada i gde će se našabraća probuditi, osvestiti i shvatiti šta je od čega preče i šta je od čega važnije? Danas ovde, ilisutra, kada se svi, posle dvesta godina opet nađemo u Beogradskom pašaluku?..." Dok uzajedničkoj poruci Biljana Srbljanović i Nenad Prokić kažu: "Ne želimo dinaroidnu kulturu,kulturu ojkača i gluvog kola, bradate etike, sudbinskog žrtvovanja i samosažaljenja,prepotentnu liriku tumbanja reči po padežima, metriku "ovoga i onoga", spoj komesarskog isultanatskog, kulturu nacionalne mržnje i pravoslavno-fundamentalističkesamozadovoljnosti.", a Ivan Čolović tačno dijagnostifikuje: "I kultura je politika! Nije svakultura u Srbiji na vašoj strani, na strani demokratije i pravde, na strani evropske Srbije.Nažalost, dobar deo srpske kulture je na Miloševićevoj strani. To važi i za ustanove i za ljudei za ideje u kulturi. To je kultura mržnje i isključivosti. To je kultura lažnih proroka, lažnihrodoljuba i lažnih bogomoljaca. Sa Miloševićemim režimom mora da ode i kultura njegovogrežima. Kultura koja je taj režim rodila. Ona ne sme da ga preživi. Jer će posle odlaskaMiloševića stvoriti novog Miloševića, ali pod drugim imenom."

278Najoporiju poruku poslao je progonjeni beogradski umetnik (koji danas živi uPodgorici) Nune Popović: "Svestan sam da je teško da se izgovori i da je nezamislivo da senapiše, ali trebalo bi da znate da u zaklanoj Srbiji tek počinje agonija truljenja, nestajanja.Decenijska tiranija i demonijaštvo Slobodana Miloševica i njegovih slugu - lažne i tobožposvađane opozicije i inteligencije - stiže uskoro, braćo i sestre zamorčići do svog vrhunca.Do gladi. bede, zverstva, do bolesti... od kojih ćete u mukama skapavati, s vapajem za pomoćkoju niko neće želeti da čuje."Do sada poruke su poslali i Dejan Despić, akademik, Dušan Kovačević, dramskipisac: (opravdano se pitajući "Da li smo mi normalni?"), Ratko Božović, sociolog kulture,Svetlana Velmar Janković, književnik, Vida Ognjenović, književnik, Zoran Hamovićizdavač, Žarko Trebješanin, profesor univerziteta, Mihailo Pantić književnik, VeselinĐuretić akademik, Radislav Petković, književnik, Marija Dragojlović, slikar, VasaPavković, književnik i mnogi drugi.Poseban kuriozitet predstavlja protest pedesetak srpskih akademika: "Odavno jepostalo jasno da ostanak sadašnje vlasti u Srbiji i Jugoslaviji dovodi u pitanje i sam opstanaknaroda ove zemlje. Smatrajući da ih društveni status obavezuje da svoj stav o tomeegzistencijalnom pitanju još jednom iskažu, potpisani članovi SANU pridružuju se svimakoji svakodnevno ističu zahtev za promenu današnje vlasti kao osnovni uslov da se narod izemlja Srbija izvuku sa dna na kojem se nalaze i da kranu putem oporavka i povratka usavremenu svet." Ovo su, između ostalih, potpisali Dragoslav Avramović, Matija Bećković,Milutin Garašanin, Dejan Despić, Antonije Isaković, Nikola Janković, Olga Jevrić,Vladeta Jerotić, Milan Kurepa, Ljubica Marić, Nikola Milošević, Dragoslav Mihailović,Milorad Pavić, Predrag Palavestra, Miroslav Pantić, Radomir Reljić, Ljubomir Simović,Ljubica Sokić, Mladen Srbinović, Gojko Subotić, Aleksandar Tišma, Sima Ćirković,Andrej Mitrović, stim da se ovaj spisak svakodnevno produžava.Naravno da ništa ne bi bilo sporno da se u nekim slučajevima ne radi o javnom pranjubiografija poznatih konvertita poput Pavića, Isakovića, Krestića, Đuretića (poslednja dvojicakao eminentni akademici svojevremeno su "prepravljali" Šešeljevu biografiju dokazujućinjegovo srpsko poreklo), ili glumice Nede Arnerić kojoj nije zaboravljena izjava: "Zahvalnasam Socijalističkoj partiji Srbiji što je Beogradu podarila tako lepu galeriju" kako je zapisala uknjigu utisaka na otvaranju galerije "Progres" koja je podignuta na mestu nekada prestižnejugoslovenske galerije "Sebastijan". Direktor "Progresa" je, istovremeno i predsednik Vlade

279Republike Srbije Mirko Marjanović preko čije firme se, između ostalog, obavlja i transferMiloševićevog novca u inostrane banke i koja danas preuzima ulogu međunarodne kulturnerazmene dakako prema interesima JUL-a i SPS-a. Pri tome Arnerićka i sama poseduje galerijučiji je program oličenje kiča, upravo onakvog protiv koga se Demokratska stranka, čiji je onačlan Glavnog odbora?! mora boriti u ostalom i kao protiv političkog šunda vladajućeg režima.Čuli su se dakako odmah i disonantni glasovi: Mihailo Marković, jedan od osnivačaSPS-a, kaže kako je ovo "marginalna grupa" (a SANU broji 148 članova), a da je Isakovićuhvaćen bolestan (dementan?) da potpiše ovo saopštenje! Doduše za Isakovića (kao i za sveostale "prevrtače" kojih je sve više) naravno da je prirodno da vremenom promene mišljenje,ali bi oni najpre morali da pred ljudima na mitinzima kleknu i zamole ih za oproštaj zbogsvega onoga što su činili tokom poslednje decenije šireći Miloševićevu krvavu politiku,populističku kulturu i lažnu umetnost, morali bi da se prvo svima izvine zbog toga kakvudržavu ostavljaju svojim potomcima. U najgorem položaju našao se Dejan Medaković,predsednik SANU, koji ima smelosti da kaže kako postoji dogovor da se akademici neoglašavaju javno o dnevnoj politici (pogotovo ako je ona kritički intonirana, ali ako jeapologetska - onda je svakako poželjna i nenarušava taj princip). Nesumljivo je da je ovajnemoralni predstojnik najznačajnije srpske intitucije doveden za predsednika (tek iz trećegpokušaja i sa samo jednim glasom koji je prevagnuo u njegovu korist) pre svega da bi uSANU uveo čuvenog ruskog "akademika" Miru Marković, što će zasigurno rezultirati time daće njegovo ime biti prvo (a najverovatnije i jedino!) brisano sa spiska predsednika Akademijeu celokupnoj njenoj istoriji koja se zlatnim slovima ispisuju na ulazu te palate.Nije neobično ni da se u današnjoj uzavreloj situaciji neoglašavaju ni umetničkaudruženja poput vodećih institucija kulture (muzeja, pozorišta, zavoda za zaštitu kulture,umetničkih škola, kulturno-prosvetnih zajednica i dr.) kao da je sve u najboljem redu. A poštoočigledno ništa danas u Srbiji nije u redu, to samo znači da su na njihovom čelu redovno ljudilojalni toliko da su čak spremni i u Hag da pođu za svojim vođom. Ta samoizabranasuicidalnost samo je pokazatelj moralnog brloga u kome su se isključivo sopstvenomzaslugom našle gotovo sve ličnosti koje su ovde trenutno na čelnim kulturnim pozicijama.Nikako se nesme dogoditi da toliko očekivane promene mimoiđu kulturu, za svakoemancipovano društvo, vrlo vitalnu i vrlo značajnu oblast, jer će ona odmah najuverljivije inajvidljivije dati toliko potrebni signal o namerama i istinski dokaz o početnom procesuizmene opšteg stanja nacije kome se zdušno i zasad deklarativno teži.

280A da bi se to zaista dogodila, opšta politička promena naravno da podrazumeva da se,osim punog profesionalnog, javnog i moralnog integriteta koje će nužno posedovati budućaličnost na najvišem mestu naše kulture i umetnosti u narednom periodu - epohi Promena, uPrelaznoj vladi ili Vladi eksperata što će biti prva formirana posle ove tzv. Vlade nacionalnogspasa, upravo Vlade nacionalnog užasa i saramote u bojama nakazne crveno-crne koalicije(socijalista, komunista i fašista), ona će apsolutno morati da se najpre izbori ne samo za novi idrugačiji status kulture u ovom društvu već pre svega za njen znatno bolji materijalni položaj.Dakle, dok ovde ne dobijemo takvog ministra za kultutru koji će u novom vladinomkabinetu izdejstvovati neophodna (a ne minimalna) sredstva za njene potrebe (i to ne tako štobi se ona takođe od "sirotinjskih" - obrazovanja ili zdravstva, preusmeravala nego direktnouzimala od prebogatih: Miloševićevih pretorijanskih gardi ili mnogobrojnih paradržavnihinstitucija i udruženja) dotle će ona ostati tek povremeni, većinom vrlo ružni i neukusni ukrasmanje-više totalitarnih režima svodeći vlastitu funkciju jedino na njihovo golo održavanjekakav je očigledno ovde danas slučaj.Ovo može postići samo ona ličnost koja ni u jednom elementu nije kompromitovana(a to svakako nisu šarlatanski predlozi kafanskih pevaljki - funkcionera JUL-a ?!, neuspelihdirektora nekih vodećih kulturnih instituicija niti šefovi kulturno-prosvetnih zajednica,recidiva kumunističko-policijskih udruženja). I sasvim otvoreno da kažem da bi to svakakomorala biti ličnost poput Vide Ognjenović, Borke Pavičević, Mirjane Miočinović ili IvanaČolovića (da ilustracije radi spomenemo tek ova imena) čiji je profesionalni i moralniangažman bez ikakvog ideoloških predznaka osim demokratskog, tokom proteklog periodabio izuzetno inspirativan za sve one koji ozbiljno misle da se u ovoj zemlji sve mora korenitopromeniti i postaviti na noge, a čije je javno angažovanje istovremeno bilo uzorno mnogimovdašnjim umetnicima i kulturnim poslenicima.Nikako se nesme dogoditi da toliko očekivane promene mimoiđu kulturu, za svakoemancipovano društvo, vrlo vitalnu i vrlo značajnu oblast, jer će ona odmah najuverljivije inajvidljivije dati toliko potrebni signal o namerama i istinski dokaz o početnom procesuizmene opšteg stanja nacije kome se zdušno i zasad deklarativno teži.Ovdašnji realni analitičari tvrde da tek danas nidokakvog kompromisa sa SlobodanomMiloševićem na unutrašnjopolitičkom planu po bilo kom pitanju ne može doći jer bi tooznačilo prvi znak njegove političke slabosti i - početak njegovog silaska sa političke scene.A tip autokratske vlasti koji on prakticira još od vremena famozne “Osme sednice” (od koje je

281septembra 1997. godine prošlo ravno deset godina), ukazuje da ni deobe ni predaje vlasti saoponentima ili, još gore, sa protivnicima ne može biti.Ukoliko Miloševićev politički autizam eskalira, što je od mogućih opcija najizvesnije,aktiviraće se alternativa još jednog rata - ovog puta u samoj Srbiji - bilo među samimgrađanima koji podržavaju režim ili su njegovi ogorčeni protivnici bilo sa kosovskimAlbancima koji su već (pre)dugo vremena u stanju latentnog protesta a sada u začetkuoružane pobune bilo u novom kriznom području - u Crnoj Gori koja je, poput exjugoslovenskihrepublika, krenula putem ozbiljnih političkih reformi.Za pravo ovakvim procenama daje i sama Miloševićava supruga Mira Marković kojase ponaša na način veoma sličan verskim fanaticima koje nikakva životna realnost ne možeodvratiti od uverenja u siguran epilog: zagrobno suočenje sa Bogom. Ona naime, uprkos svimistorijskim činjenicama kao i procesima koji se odigravaju u postkomunističkim zemljamanepokolebljivo veruje u sasvim izvesnu komunističku budućnost sveta, pa u skladu sa takvimuverenjem fanatično, uz sva politička i nepolitička sredstva, održava totalno anahronu,lažnokomunističku ideologiji režima svoga muža. Njene "Dnevničke beleške" koje poslepauze prenosi ženski časopis "Bazar" novinske kuće "Politika" (a koje se u poslednje vremene bez razloga nazivaju "Bolničkim beleškama") već odavno su postale svojevsna najavadogađaja koji će u temelju potresati sadašnju Jugoslaviju.Poredak familijarne vlastiDakle, u takvoj političkoj atmosferi koja je sada preovlađujuća, zanimljivo je opserviratispecifični društveni milje u kome deluju srpski intelektualci, umetnici i ostale javne ličnosti.Pri tome, stalno treba imati na umu da se u svakoj vrsti totalitarizama, a otvorenu varijantulevog reprezentuje aktuelni jugoslovenski režim, sve oblasti društvenog života (računajući iobrazovanje, nauku, kulturu, umetnost i sl.) ili potpuno kontrološu ili se toliki institucionalniuticaj vrši da je teško razlučiti opravdanost (državnog) ispoljavanja interesa neke zajednice odličnog, autarhičnog diktata vladaoca. Stojan Cerović, politički komentator beogradskognezavisnog nedeljnika “Vreme”, tačno je imenovao način vladanja u Srbiji tokom devedesetihgodina nazivajući taj fenomen - Familija. Stožer porodice u našem slučaju je bračni pardiktatora, a oko njega se granaju manje familije koje čine njihovi lični predsednici(jugoslovenskih država, skupština, vlada, sudova, tužilaštava), ministri i ambasadori, sve došefova nekih - pa i opozicionih partija, rektora, dekana i profesora univerziteta, direktora,

282urednika i novinara TV i radio stanica, štampe, upravnika vodećih kulturnih institucija itd.Ako je ovo tačno, a opšte je mišljenje da jeste, lakše se prepoznaju i shvataju procesi koji suovih godina temeljno razarali srpsku kulturu i umetnost. Totalna dominacija neukusa, kiča,šunda i to ne samo u žutoj štampi i na komercijalnim (privatnim) televizijama, već i u tzv.ozbiljnim dnevnim i nedeljnim novinama te na glavnim državnim i trabantskim televizijama -naravno da nije nimalo slučajna.Otuda se ovde mnogi pitaju da li je iko tokom proteklih godina video vladalački par unekom pozorištu, na operskoj predstavi ili koncertu ozbiljne muzike, u galeriji ili muzeju nakakvoj umetničkoj izložbi? Odgovor, doista pouzdan, brzo se dobija: naravno da nije! Saizuzetkom, jedinim - koji ogoljava ovo pravilo, njihove pojave na jednoj bogataškoj zabavi(dakako zatvorenoj za javnost) priređenoj u Narodnom pozorištu kada su deca tiranovih ličnihbankara (famozni i prevrtljivi Karići) bila neukusno promovisana na priredbi organizovanoj utobože dobrotvorne svrhe. Ne mora obavezno da znači da se nedostatak ukusa kod vladalacaposledično prenosi na podanike. Ali ako su oni po razumevanju ciljeva vlasti istovremeno itirani, onda njihov pogled na svet, uz to i estetički nazori, ma kakvi da su, postaju najprepoželjni, a potom i obavezni prvo za užu, zatim i za širu familiju, najzad, oni se prenose krozinstitucije sistema kulture i umetnosti te medije koje kontrolišu članovi porodice - i na samopučanstvo.Sindrom kelnera i sobaricaDanašnji status aktuelnih režimskih političara koji opserviraju Miloševićeve ukupne potrebesasvim je blizak onim profesijama - zapravo poslugama, čiji je jedini zadatak da izvršavajuizričite gazdine naloge. Pripadnici takvih zanimanja se u svakidažnjem životu nazivaju kelnerii sobarice a njima ponajviše sliče svi sadašnji predsednikovi ljudi - njegovi lični stručnjacisavetnicisa nekada časnim zvanjima: akademika, doktora nauka, profesora univerziteta itd,kao i profesijama pravnika, ekonomista, novinara...Bivalo je nekada, čak i kod nas, u totalitarnim režimima autonomnih ličnosti samoralnim i profesionalnim integritetom koji su znali i umeli da se prema svakovrsnimapetitima i nerazumnim zahtevima vladalaca postave na častan način i tako spasu - ne samovlastiti obraz, već i ugled društvenog staleža kome pripadaju. Brojni su primeri kojipotvrđuju čvrstinu nekog profesionalnog stanovišta ispred gole sile vlasti kojoj državniciMiloševićevog kova počesto umeju da pribegnu.

283Sudije su, nekada, umele i istovremeno imale hrabrost da presuđuju i na štetu ličnostisa samog vrha društvene ili državne piramide. U jedno takvo iskušenje bio je svojevremenodoveden i kralj Aleksandar kome je nadležni sudija naložio izvršenje Rešenja u korist nekogseljaka - komšije koji ga je tužio zbog uzurpacije privatnog poseda.Ipak, ne treba biti naivan i na analogni način gledati na mesto pravosuđa u(lažno)komunističkim diktaturama. Na njih se ponajbolje može odnosti svojevremena čuvenaTitova preporuka sudijama da se ne drže zakona "kao pijan plota". I tako je zapravo i bilopresuđivano u njegovom političkom poretku: u osetljivim političkim slučajevima, ili onimakoji su mogli dovesti u pitanje javni prestiž njegovih partizanskih kadrova sudovi suisključivo donosili onakva Rešenja "u ime naroda" kakva su se prethodno dogovorila upartijskim komitetima.Kako je potpuno neprikriveno Miloševićev politički režim proglasio svakojaki"kontinuitet" - od ideološkog do državnog i imovinskog tako su u njega aplicirane i svenajgore karakteristike pravosudnog totalitarnog sistema. S tom značajnom razlikom da je on uodnosu na političku vlast doveden u još nepovoljniji položaj. Najnovija faza zaoštravanjaodnosa sa Crnom Gorom i preko saveznog pravosuđa koje je pod direktnom kontrolomMiloševića ovo besramno potvrđuje. Pojedine viđenije sudije (po mestima koja zauzimaju unašem pravosuđu, na primer, predsednik Vrhovnog suda a ne po moralnim stavovima)nimalo se ne libe da ugraju ulogu pravnika-kelnera Miloševićevom ukupnom političkom idržavničkom prestižu konačno razarajući sistem u kome sami deluju. Tom društvu odnedavnose pridružio i savesni javni tužilac potpuno se stavljajući na starnu Miloševićevih političkiinteresa u sukobu sa crnogorskim reformistima.A ponašanje njegovih partijskih drugova i koalicionih saveznika (računajući odavnoŠešeljevu, a odskora i Draškovićevu stranku) još je upečatljivije. Kako se menjaloraspoloženje diktatora tako su se njegove političke perjanice - sve same nepopravljivemoralne nakaze, utrkivale da što pre i što bolje izraze novoproglašeno opšte stanovište. Međunjima su dakako i ličnosti sa nekada ozbiljnim akademskim i naučnim te profesionalnimzvanjima. Ništa od toga ih, međutim nije moglo odvratiti od bolesne potrebe da se vladaocudodvore promenom vlastitog mišljenja time potvrđujući ispravnost i njegove promenemišljenja, kad god se to od njih očekivalo. Šta više, da se istovremeno prave da su zaboravilišta su prethodno radili, mislili i govorili. I tu se ne zna ko je imao nečasniju ulogu - da li lideripomenutih stranaka i profesionalni političari koji direktno zavise od (zlo)volje tiranina ili

284onolika sila naših akademika, ministara, sudija, urednika u masmedijima - čak i lekara (što jedo sada nezabeležen fenomen itd).Vreme kulturnih prebegaOdavno se nije dogodilo ovako brzo i masovno premeštanje većine naših tzv. kulturnihradnika iz konformističke pozicije ideološkog nezameranja ili apologetike vladajućeg režimau jedan novi vid naknadnog opozicionog aktivizma. Moralo bi se odmah istaći i to da je opštaetička norma koja je uzrokovala ovu neobičnu situaciju bila uspostavljena kao (ne)propisanaobaveza još u vreme dolaska komunističke partije na vlast u Jugoslaviji sa pobedničkimpokretom Titovih partizana nakon Drugog svetskog rata. Takav, za ozbiljne intelektualce iumetnike, moralno problematičan i kompromitujući odnos prema javnosti ili manjeobrazovanoj populaciji građana koji žive u istom političkom i socijalnom miljeu, neprekidnoje negovan kao oblik - za novouspostavljeni boljševički režim - očekivanog a i poželjnogponašanja sve do danas. Jedino se povremeno menjao intenzitet primene tog pravila na šta suuticali brojni i vrlo različiti faktori u zavisnosti od trenutne unutrašnje političke situacije ilimeđunarodnog rejtinga Tita i njegovog poretka.Logika i potreba svakog totalitarnog režima je potpuna kontrola svih oblastidruštvenog života od ekonomije i privrede sve do onih koji na najdirektniji način formirajunjegov javni imidž u čemu ponajviše učestvuju upravo kultura i umetničko stvaralaštvo. Titovposleratni pokret je to dobro znao i veoma mnogo je polagao na građenje predstave ovlastitom režimu te stoga nije čudo da su vrhunski umetnici i intelektualci - poslušni,kooperativni, ideološki neutralni ili članovi partije - veoma udobno živeli sa svim najvišimprivilegijama koje su isključivo pripadale političkoj i vojnoj eliti. Cena takvog društvenogpoložaja, koja se obavezno morala platiti, bila je potpuno odsustvo kritičkog razmatranjanegativnih procesa koji su se u svakoj državi, pa i u jugoslovenskoj, prirodno pojavljivali.Ova vrlo određena i nedvosmislena poruka koja nije predviđala izuzetke, postala jetrajno dobro u tom društvenom sloju, a danas je ona razumljiva svakome kome ima nameru danapravi karijeru u bilo kojoj oblasti.Miloševićev isto tako totalitarni režim najzad je dobio priliku da pokaže svoje pravolice netolerantnog stava prema drugačijem ili suprotnom političkom mišljenju radikalizovaoje i pristup prema problemima ostvarivanja umetničkih sloboda. Afere koje su jedna zadrugom potresale srpsku kulturu tokom devedesetih godina (na primer, smene direktora

285mnogih pa i najvećih umetničkih institucija poput Narodnog pozorišta, Muzeja savremeneumetnosti, Beogradskog dramskog pozorišta itd. a sada se priprema da na zatvorsku kaznupošalje vođu radikalne umetničke grupe "Magnet" Nuneta Popovića zbog javnih performansau kojima je oštro kritikovao negativne društvene tendencije za koje su odgovorni političari odsamog Miloševića do novih lokalnih vlasti) svakome su jasno pokazale šta režim stvarnomisli o ovim društvenim poslovima.Jedna neformalna podela poslova kao da je tada načinjena među dvojkom tirana:predsednik Milošević se uzeo baviti međunarodnim položajem države, privredom iekonomijom a njegov ideološki mentor i vođa jugoslovenskih (neo)komunista Mira Markovićpreuzela je brigu o obrazovanju, kulturi, umetnosti... Ovaj skladni par je u svojim rukamaprikupio praktično svu vlast komunicirajući sa podanicima isključivo preko svojih ličnihdirektora, upravnika, umetnika, novinara i svih ostalih članova uže i šire familije - kelnera isobarica njihovog ličnog režima.Tačno je da temeljno moralno očišćenje mora započeti od onih koji su ili sami najvišezagađeni ili su dali najznačajniji doprinos tolikom zagađivanju. Tačno je i to da svako imaprava da uvidi kako je nekada bio u zabludi i da promeni mišljenje. Ali je tačno i to da nikakonije dovoljno da se njihova, u udobnim kabinetima i ateljeima sročena saopštenja samopročitaju i da samo na taj način pokušaju da skinu ljagu sa sebe i svojih profesija. Dokazi oistinskoj promeni moraju biti jasno izneti.Teme nove umetnostiUprkos svemu, (što je postala česta uzrečica) protekle godine su u srpskoj serioznoj likovnojumetnosti pokazala zanimljivo kretanje među umetnicima i kritičarima obelodanjujući jednuveliku polemiku koja se vodi među zastupnicima estetike postmodernizma i novog ili drugogmodernizma. Iz stručnih časopisa ova diskusija se prenela u tiražnija glasila otkrivajućiovdašnjoj javnosti trenutno najuzbudljiviju i najkvalitetniju inteletualnu aktivnost. Uz brojnesamostalne izložbe koje su promovisale još jednu generaciju zanimljivih najmladjih likovnihumetnika, reanimirane su ili pokrenute nove velike manifestacije poput Trijenala savremenejugoslovenske skulpture (Pančevo), Bijenala mlade jugoslovenske umetnosti (Vršac),Međunarodni bijenale grafike (Beograd), Memorijala Nadežde Petrovi (Čačak) itd. Ovifenomeni prirodnog obnavljanja ovdašnje ozbiljne, posvećene, žive umetnosti prave istinskikreativni blok prema znatnoj akumulaciji lažne umetnosti koja je tokom proteklog, ne tako

286malog perioda dominirala, u svim vodećim medijima i delom u vrlo značajnim institucijamakulture.Na istoj strani ovog fenomena nalaze se sve one moralno očuvane ličnosti koje nisudozvolile da budu srozane u blato bespuća vremena “koje su pojeli skakavci” kako je govoriopokojni Borislav Pekić. Tako postoji jedna slika nedavno preminulog akademika MićePopovića (izabranog svojevremeno od autoritativnog žirija vrlo različitih kritičara zanajznačajnijeg srpskog slikara nakon 1950. godine, a na godišnjicu njegove smrti decembra1997. formiran je Odbor koji će dodeljivati nagradu za umetnost koja nosi njegovo ime), kojase zove “Ne, hvala”. Na njoj je sam autor sa uzdignutom rukom u stavu odbijanja i saispisanim nazivom. Sadržaj te slike je poput Kainovog znaka obeležio Popovićevu ukupnuživotnu filozofiju koliko i stvaralačku estetiku još od vremena njegove prve, mladalačkepobune protiv dogmatskih postulata socijalističkog realizma u umetnosti na studijama naAkademiji u Beogradu (kada je sa grupom studenata slikarstva kraće vreme boravio u Zadru1947. godine, a zbog tog samovoljnog napuštanja škole on jedini iz te grupe nikada u nju nijebio vraćen), potom prve samostalne izložbe 1950. kada je promenom teme u svom slikarstvuizazvao prvu javnu osudu (obavezne socijalističke ilustracije posleratne obnove i izgradnjezamenio je portretima preostalih pripadnika građanske klase što je u oficijelnim umetničkimkrugovima doživljeno kao javni šamar), a definitivno umetničko i ideološko “ne”demonstrirao je uporno sedamdesetih godina u famoznom ciklusu “Slikarstvo prizora” ukome je nastao i pomenuti rad. Kako je sam svedočio, držao je da je upravo estetika njegovog“slikarstva prizora” pravi socijalistički realizam jer je u njemu prikazivao životnu i socijalnuzbilju tog vremena, a realizam je u ovom slučaju značio istinu, a to je sve zajedno odvodiloPopovićevu umetnost kroz mnoge zabrane ili javni politički linč kome je neprestano bivaoizložen. (Zanimljivo je primetiti da je povodom smrti Miće Popovića “Politika” objavilaizjave mnogih koji su ili učestvovali u njegovom progonu ili su se pak pravili da ne vide kakose režim prema njemu odnosi.) To svoje “Ne, hvala” Mića Popović je ponovio i u poslednjemjavnom nastupu - simbolično, pred pobunjenim studentima beogradskog univerziteta, a oni sunepogrešivo vođeni svojim osetljivim moralnim kodeksom i intelektualnom hrabrošću upravonjega pozvali da im se prvi obrati i okuraži ih u njihovoj prirodnoj “ne, hvala” reakciji naekstremnu nepravdu koja se u ovom slučaju zove izborna krađa. Taj oblik konstantnegrađanske neposlušnosti i umetničke pobune Miće Popovića poput njegovog individualnogpokreta otpora istrajavao je kao individualni čin praktično do poslednjeg dana i poput

287svojevrsnog moralnog testamenta javno je prenet na generaciju današnjih akademskih građanakoji su ga očigledno dobro razumeli i još bolje prihvatili.Na širem planu, svi ovi primeri kao i mnogi drugi, pokazuju šta su smisao i ciljevikulture posebno u vremu dramatičnih promena koje će nesumljivo ponovo izolovati sadašnjejugoslovensko društvo, odnosno, to se vrlo dobro razaznaje i u aktuelnom srpskom slučaju -kultura po sebi i jeste pobuna.Delo-Razgledi, Ljubljana, 5. februar 1997.(objavljeno pod naslovom 'Beograd: barikade za bodočnost')Republika, 192/193, 1-31. juli 1998.(objavljeno pod naslovom 'Kultura vlasti')Naša borba, 12. avgust 1998.(objavljeno pod naslovom 'Kelneri i sobarice Njihovog režima')(Odmah posle objavljivanja ovog teksta autor je po drugi put dobio otkaz u Muzejusavremene umetnosti. Prvi put se to dogodilo sa dolaskom novog 'generalnog direktora' 1993.godine, ali čije je Rešenje nadležni sud odbio kao neosnovano i vratio ga u radni odnos sasvim pravima, nadoknadama i bez prekida radnog staža.)Kultura vlastiCivilna strategija razvoja kultureRatovi su se, nadamo se, u ovim krajevima bar za kraći period (uobičajeno je pedesetakgodina!) još jednom završili. Moguće je stoga, početi sa novim planiranjem obnove urušenogi izgradnje uništenog praktično u svim oblastima ovdašnjeg društvenog života. Naravno da jenormalno da se okvir tim procesima da novom, drugačijom (demokratskom, liberalnom,građanskom) politikom, dakle iz temelja promenjenom ideologijom koja će biti zasnovana nastabilnim, institucionalno (parlamentarno) usvojenim načelima, takvima koja će biti uznačajnoj meri otporna na buduće promene kroz koje će ovo društvo i ova održavaneminovno prolaziti. Znači, osnovna zaštita predstojećeg razvoja unas mora biti najpre datajednim modernim ustavom iz koga će proizaći korpusi svih ostalih zakona za detaljno

288uređenje pravnog, ekonomskog, kulturnog i svih drugih, podložnih normativmom uređenju,sistema.Nažalost, već je postala gotovo bljutava fraza kako su kultura i umetničkostvaralaštvo, jedna od najvitlanijih oblasti svakog uređenog društva koje daje vidnulegitimaciju i fizionomiju svake države. Da nije tako, režimi, i oni demokratski i onitotalitarni, ne bi za kulturom posezali u svakoj prilici kada treba da se afirmišu umeđunarodnoj zajednici. Veličina (ne brojačana niti teritorijalna) neke nacije danas seponajčešće mere svetskim kulturnim i umetničkim standardima, uspesima i priznanjima.Nasušna potreba tek uspostavljenog demokratskog poretka u sadašnjoj Jugoslaviji trebala bibiti njegova istinska potvrda i vitalnosti umetničkog stvaralaštva, institucionalnog prodora usvet i jasnih signala da je ona definitivno raskinula sa militarističkog fazom (tokom protekledecenije) te se opredelila za izgradnju civilnog društva, a to znači i da će načiniti vidni naporkoji će dati opipljive rezultate da se koliko je moguće (a bojim se da će devedesete godinedvadesetog veka u istoriji Jugoslavije ostati zabeležene i kao period u kome je politika jednogšefa države prvi put dovela do njegove osude za ratne zločine; da se začas prisetimo da su,recimo, Sovjetski savez ili Nemačka sredom veka ostali upamćeni po istorijskim doprinosimaJosipa Visarionoviča Staljina i Adolfa Hitlera uprkos svim značajnim dostignućima na poljunauke, filozofije, umetnosti itd.) pažnja sveta skrene sa poslednjih balkanskih ratova uproteklom stoleću, etničkih čišćenja, masovnih ubistava, egzodusa i razaranja na onefenomene koje ovu zajenicu treba da vrate u svetsku porodicu. I prvi jasni signali su, dodušeiz nezavisnog, dakle nevladinog sektora, odaslati dvema izložbama koje je Centar za kulturnudekontaminaciju priredio: jedna je veliki projekat "Dosije Srbije: merenje stvarnostidevedesetih" upravo nakon berlinske premijere otvorena u Beču koja je na dokumentarnomfonu brojnih novinskih fotografija koje su obeležile proteklu epohu prikazla i niz umetnika igrupa koje su uprkos svemu u takvim uslovima uspevali da stvaraju izuzetno i za svetzanimljiva dela, a druga je "Na kraju" priređena u galeriji UNESCO-a koja je kroz čisteartificijelne radove osam umetnika (slikara i vajara) dve generacije, onih koji su se pojavili nakraju osamdesetih i onih koji su obeležili finale devedesetih, pokušala da uravnoteži sliku pokojoj smo bili poznati kao balkanska klanica sa realnim kreativnim potencijalom koji je zasvo to vreme postojao i upravo u takvim nemogućim uslovima ostajao na kulturnoj scenipotpuno izolovan, marginalizovan i naravno bez ikakve podrške prethodnog režima.

289Ovakvi sporadični primeri (a bilo ih je još) nisu dovoljni da se stekne puna afirmacijaza kojom teži promenjena politička vlast. Stoga predstoji dakako i obiman posao postavljanjaprincipa nove kulturne strategije razvoja koja podrazumeva definisanje kratkoročnih idugoročnih ciljeva, utvrđivanje koncepcija kulturnih metodologija i kulturnih praksi nakojima će se očekivane promene odigati, izmenjen način vođenja kadrovske politike,institucionalne inovacije, i naravno, proširivanje izvora sredstva jer će u prvom trenutkubudžetsko finansiranje ove oblasti zasigurno biti nedovoljno, a kasnije, tokom tranzicije kojauglavnom podrazumeva privatizaciju, postavljanje zakonskih i fiskalnih okvira koji ćeosigurati normalan i nesmetan razvoj kulture i umetničkog stvaralaštva.Na vrhu ove piramide sa najvećim obavezama nalazi se Ministarstvo kulture, upravonjen ministar koji mora da zna da udahne novu živost u sistem, da da pravi podstrek strategijikulturnog razvoja. (Ranije sam u mnogim prilikama već objasnio zašto sam protivpostavljanja nove kulturne politike jer, ukratko, već ni u toj sintagmi ne želim da vidimnikakvu povezanost kulture i politike u bilo kom obliku, jer kako god da je politikademokratska, njena, makar i minimalna promena redovno ishoduje manje ili veće udare nakulturu koja ona naprosto ne trpi.) Posao ministra i njegovog ekspertskog tima su i poslovikoji se odnose na definisanje predloga za promenu zakonskih i poreskih okvira koji će dovestikulturu na potrebno mesto u društvenom sistemu, zatim teška borba za budžetskupreraspodelu (koja treba da obezbedi povećavanje izdvajanja za kulturu od sadašnjih 0,3% do1% u prom trenutka a kasnije i celih 3% kako preporučuje UNESCO), kategorizaciju (premamatičnosti i značaju) kao i vertikalno i horizontalno povezivanje ustanova te stvaranjanjihove, nove efikasnije mreže, racionalizaciju adminitracije i uprave institucija kulture...Moguće je da će čak biti neophodno formiranje jednog kompetentnog tima za međuresorskodelovanje (pre svega u saradnji sa ministrastvima finansija, pravosuđa i ekonomije) koji ćekrčiti sada zagušena mesta u seći tvrde čvorove raznih sporenja nasleđenih iz ranijih periodarazličitih oblika vlasti od realkomunističke preko samoupravne do nacionalističke.Ovoj zemlji je neophodno i potpuno otvaranje prema svetu preko direkcije SMIP-a zameđunarodnu kulturnu saradnju (gde bi trebalo da se formiraju potrebni kadrovi za kulturneataše u ambasadama i direktore jugoslovenskih kulturnih centara u inostranstvu) kao i Zavodaza kulturnu saradnju koji mora potpuno da se debirokratizuje ne bi li uspešno pratili i poputdržavnog servisa a ne centara političke moći podržavali projekte iz oblasti kulture,

290internacionalne manifestacije i gostovanja umetnika u oba smera: jugoslovenskih uinostranstvu i svetskih kod nas.Novim rečnikom bi se reklo da su key words (ključne reči) civilne strategije razvojanaše kulture upravo sami ti principi: demoktratizacija, edukativnost, interaktivnost,evaluacija, menadžment, umrežavanje i integracija kulturnih ustanova, interdisciplinarnost,participacija, transparentnost u donošenju svih bitnih odluka, inovacija, decentralizacija kojapodrazumeva visok stepen autonomnog delovanja u uslovima lokalne samouprave... Oni, da iovom prilikom zaključim na sličan način - moraju ostani nezaobilazni (uz prirodnemodifikacije koje zahteva svako vreme) u bilo kakvim budućim promenama koje će seneminovno učestalije odigravati ne bi li se kulturni život održao u svojoj punoj vitalnosti tetako dominantan i superioran, po svojim potencijalima i dostignućima, domaćoj i svetskojjavnosti pokazao kao istinski uzoran i delotvoran.Republika, br. 192-193, 1-31. juli 1998.Kulturno strančarenjeZnatne posledice proizlaze u prilikama nerazumevanja savremene likovne umetnosti kadapolitičari i državni časnici nisu u stanju da razaberu šta je šta u osetljivim poslovimaumetničkog ocenjivanja i vrednovanja, a veća među njima u poslednje vreme nazvana je kao"decenijska greška" (nastala kao sa najvećeg političkog nivoa naložena zamenajugoslovenskog predstavnika na poslednjem venecijanskom Bijenalu). Ova napomenadostatan je početak komentara koji treba da ukaže na koje se načine gleda na vrhunsku kulturui umetničko stvaralaštvo iz ugla vodećih političkih stranaka u nas.Socijalistička partija Srbije je odmah nakon formiranja 1989. godine proklamovalaopšti kontinuitet u odnosu na politiku Saveza komunista Srbije čiju je ideologiju nasledila - iunekoliko prilagodila imperativima novog vremena. A to novo vreme, kada se tumači premadominantnin ideološkim sadržajima pre svega je vreme nekog novog, neprosvećenognacionalizma koji se može registrovati u gotovo svim našim vodećim partijama "epohepolitičkog pluralizma i višestranačja". Osiguranje nacionalne srpske države stavljeno je uvremenu "događanja naroda" i antibirokratske revolucije na vodeću idejnu poziciji prema

291čemu se javno mnjenje masovno određivalo (famozna "Politikina" rubrika "Odjeci ireagovanja"), po čemu je meren rejting i snaga političkih stranaka, po čemu je kalibrisan opštidržavni interes svih tadašnjih glavnih aktera političke scene.No, došlo je, što se tiče politike u užem kulturološkom smislu, i do stanovite inverzije.Titova epoha je, u skladu sa njegovom evidentnom potrebom da dobije što značajniju ulogu imesto na svetskoj političkoj pozornici, poklanjala znatnu pažnju kulturi i umetnosti. Političkagreška koju je on načinio odmah nakon završetka Drugog svetskog rata kada seindentifikovao sa staljinizmom, a u umetnosti njegovi ideolozi proglasili su socijalističkirealizam za jedinu estetiku koja je moguća u umetničkom stvaralaštvu, već od pedesetihgodina je diskretno otklanjana iz javnosti. Proces zamene socijalističkog realizmasocijalističkim estetizmom, kako je Sveta Lukić tačno imenovao novi, sada ne obavezni većpoželjni umetnički pravac, tekao je polako i postupno pripremajući dolazeće generacijestvaralaca za sve veće umetničke slobode - što je bila neminovnost, a što je on bolje od svihznao otvarajući Jugoslaviju za najraznovrsnije uticaje - ali pod jednim uslovom: totalnomkontrolom režima koja je sprovođena praktično svim državni (i društvenim) mehanizmima.U kulturi i umetnosti glavne institucionalne položaje (i druge oblike sinekura) dobilisu prosvećeni stvaraoci koji takođe jasno prepoznavali znake i sadržaje novog vremena. Paiako nije mogao niti on niti njegovi najistaknutiji politički ideolozi da bespogovorno prihvatiradikalnu apstrakciju u vidu recimo enformela beogradskog kruga ili gestualno slikarstvozagrebačkog (tada je usledio poznati njegov splitski napad na ovu umetnost 1963.), mnogiugledni umetnici, poput Petra Lubarde ili Mila Milunovića estetički su uspešno i nesmetanoformirali sliku te epohe, koja je pak podržana od novih generacija umetnika među kojima sunajistaknutija mesta imali, pored ostalih, vajarke Olga Jevrić i Olga Jančić, slikari StojanĆelić i Miodrag B. Protić koji je ujedno imao i veoma važnu ulogu kritičara i teoretičaramoderne umetnosti i osnivača i dugogodišnjeg upravnika Galerije a potom i Muzejasavremene umetnosti u Beogradu - prve i dugo godina jedine institucije ove vrste uJugoslaviji koji je u specijalno za njega izgrađenom zdanju na Ušću otvoren 1965. godine. Paiako je bilo brojnih nesuglasica između vrhunske politike, a tu se pre svega misli na ličnoTitov stav, i poslenika kulture te umetnika, sukobi su bili uvek pod potpunom partijsomkontrolom koja nije dozvoljavala njihovu eskalaciju niti eroziju ideološke čvrstine koja je bilauspostavljena. Crni talas u filmu, pozorištu i likovnoj umetnosti, slučaj "Plastičnog Isusa","WR Misterije orgazma", "Kad su cvetale tikve" ili "Slikarstvo prizora" ma kako da su u tom

292vrenenu izgledali dramatični, sa sadašnjim iskustvom i stanjem u kulturi, izgledaju tačno kaobezazleni slučajevi koji su imali stanovite posledice za autore (zatvorska kazna za LazaraStojanovića, zabrana izložbe Miće Popovića, bunkerisanje filmova Živojina Pavlovića) ali sakontrolisanim i ograničenim dejstvom i reperkusijama.Danas je situacija radikalno drugačija. Ako je nekada ideološka presija bila snažna, alije i ostavljala dovoljno kreativnog prostora za različite kulturne subverzije, sada je u uslovimaopšte besparice taj prostor toliko sužen da se postavlja razložno pitanje da li će u njemuseriozno umetničko stvaralaštvo uopšte opstati pod užasnim pritiskom lošeg,novokomponovanog ukusa koji je medijski i masovno podržan, i koji zastupaju i brane nekiranije značajni umetnički kritičari i teoretičari.Ovakvom stanju umnogome su pomogle i razne paradržavne institucije koje socijalistipotpuno kontrolišu kakvi su republička i naročito gradska Kulturno-prosvetna zajednica kaopotpuno degenerisani recidivi socijalističke samouprave u čijim se kuhinjama programiraju isprovode kadrovska i svakojaka druga štetočinstva; tu je na primer začeta, utvrđena iodobrena krajnje destruktivna kadrovska i programska politika nekadašnjeg republičkogministra kulture, famoznog Miodraga Đukića koji je izveo monstruozne promene čelnih ljudiu vodećim institucijama kulture poput Narodnog pozorišta i Muzeja savremene umetnosti.Julovska kataklizma koja je teško pogodila opšti život na našim prostorimareperkusirala se posebno i u poslovima kulture. Bolesna namera da se po svaku cenu u Evropii to baš na našem prostoru, sačuva izvorni komunizam sa svim posledicama koje takavfanatizam sa sobom donosi prouzročio je mnoge posledice. Jedna od većih je i ta da se u ovojvrsti totalitarnih režima zakonito prenosi ukus sa vladajuće klase (kakav je bio slučaj utitovskom komunizmu, na primer socijalistički estetizam kako smo gore videli) ili vladajućegpara (kakav je danas naš slučaj) na podaništvo upravo kroz institucije kulture i masmedijekojima rukovde i koje kontrolišu članovi uže i šire familije (o čemu smo već pisali).Personalni sastav Jula u oblasti kulture i stvaralaštva je tako porazan da je; na primervlasnik i glavni uresnik televizije Pink - glanog današnjeg masmedijskog legla šunda, jedan jeod funkcionera stranke. Tu je u istoj boji ofarbana ona narodnjačka pevačica, takođeznameniti funkcioner stranke, koja bi (u najgorim noćnim morama) mogla postati i ozbiljnimdržavničkim poslenikom u kulturi.U slučaju Srpske radikalne stranke, trenutnog strateškog partnera vladajućimstrankama, gotovo da je iluzorno govoriti o pogledima na kulturu. Izuzev kada se radi o

293krajnje nepovoljnim posledicama na ovu oblast kada se u obzir uzmu njihove pretrnje. Jednaod njih je i famozna, tzv. humana ili dogovorena razmena ljudi, državne imovine, kulturnihdobara itd. Kada se radi o razmeni umetničkih dobar koja su pod zaštitom države ta idejazapravo nije originalna. Nju je prvi izneo Igor Zidić, direktor Moderne galerije u Zagrebupredlažući da se između država izvrši razmena onih umetničkih dela koja, po njegovommišljenju, nikada neće izići na svetlo dana iz muzejskih depoa. Nešto slično Šešelj je većučinio rasprodajući kulturna dobra Skupštine opštine Zemun, a odatle se može nazreti ipretnja za najveće nacionalne muzejske kuće ukoliko se ova pojedinačna akcija prevede naopštedržavni posao.SPO nema značajnih kulturnih poslenika izuzev nekoliko pesnika i aforističara. Totakođe ukazuje na uglavnom beznačajan kadrovski sustav i potencijal. A belodana slikatakvog stanja u ovoj stranci je i odnos beogradske vlasti (resora za kulturu) prema nasleđenimi novim obavezama prema gradskom muzeju, biblioteci, arhivu, jedinoj gradskoj galerija igalerijama koje se delimično finansiraju iz budžeta grada, prema zapuštenim legatima, zaštitipokretnih i nepokretnih spomenika kulture, urbanizmu i umetničkom uređenju javnihprostora... Otuda nastaje i ključno pitanje: ko će (personalno) i kako (programski) rešavatisložena i delikatna pitanja od zaštite pokretnih i nepokretnih spomenika kulture, muzejskogalerijskogsistema i arhivarstva do pozorišta i kinematografije, izdavaštva i bibliotekarstva,od internacionalne promocije jugoslovenskog i srpskog stvaralaštva do njegove veb-sajtprezentacije na Internetu ako je u dosadašnjoj praksi razorni proces zapuštanja poprimiokatastrofalni zamah. U to se ubrajaju brojni vandalizmi koji se u nekim slučajevima podstičua u nekima se nesprečavaju (narušavanje Vozarevićevog mozaika u Domu omladine,nameravana izgradnja spomenika Nikole Pašića na istoimenom trgu, totalni urbanistički haosu kome nisu zaštićena ni najosetljivija urbana jezgra te rezidencijalna područija poput Dedinjakoje, sukladno ukusu svojih novih stanovnika sve više liči na Kaluđericu itd).Dakle, prvi cilj koji se ni približno ne vidi iz praktičnog delovanja stranaka na vlasti ukulturi bilo bi zaustavljanje necivilizacijskog delovanja u ovim poslovima i otklanjanjepoznatih štetočina koje danas rade praktično u svim oblastima i institucijama stvaralaštva, kaoi zaustavljanje opšte kretenizacije društva koje se opet ponajbolje vidi u oblasti kulture iumetničkog stvaralaštva. Mnogobrojna upozorenja kao i javni (umetnički) rad sa ovomtemom grupa Magnet, Led-art i Škart, te pojedinih umetnika poput Raše Todosijevića, Balinta

294Sombatija, Zvonimira Santrača itd. koja se nažalost ne čuju i bez odjeka su kod kreatorakulturnih strategija u političkim strankama što je direktno zaprepašćujuće.A zapravo se još uvek čeka onakav ministar srpske kulture koji će svoj rad u vladimanje podvrgavati stranačkom interesu već usloviti istinskom promenom materijalnogpoložaja delatnosti za koju je javno odgovoran. A to podrazumeva budžetsko ulaganje odbarem jednog postotka bruto nacionalnog proizvoda za srpsku kulturu. Kada se to dogodi,moguća su optimistička očekivanja neophodnih korenitih promena u ovoj oblasti bez obzira,čak uprkos stranačkoj politici.Republika, br. 197, 16-30. septembar 1998.Julski fašizamNajzad se opsesija ovdašnjih novonacista ostvaruje - ona koja je začeta njihovim upornimpozivima (od kada su počeli jugoslovenski ratovi devedesetih godina) da se srpski komunisti isrpski fašisti već jednom ujedine, potom vrlo približena dugogodišnjom saradnjom upravovodećih ideologa novog srpskog nacizma i novog srpskog boljševizma u tada zajedničkomlistu - "Dugi", najzad, udruživanjem ove dve političke grupacije u nakaznu crveno-crnukoaliciju Jula i radikala u čijem su društvu neki naši najpoznatiji naci-likovi sve češće i javno.Da ovo približavanje i nije neka slučajnost pokazivala su učestala isticanja da surazlike koje postoje između ove dve političke stranke ekstremne desnice i isto tolikoekstremne levice - koje su u ne tako davnoj prošlosti međusobno ratovale do istrebljenja, ustvari mnogo manje nego između njih, takve kakve su po svim ideološkim postavkama izajedničkog neprijatelja - demokratije. Jednostavni izlivi te ljubavi sa druge strane nikadanisu odbačeni. Naprotiv!Jedan od najnovijih potvrda je i tekst Dragoša Kalajića nedavno objavljen u "Politici",aktuelnom glasilu Jula, pa time, zbog koalicionih razloga, i radikala te njima priključenihnacista. Između ostalog tu piše sledeće:... kako se ta prva i uzorna (francuska - prim. J.D.) posrednička demokratijamodernog doba na našem kontinentu odnosila i odnosi prema prema izdajnicima. Mnogi subili streljani, pa čak i jedan od najvećih pesnika ... samo zato što je tokom okupacije pisao

295pronemačke oglede. Još veći broj bio je kažnjen dugogodišnjom zatvorom i gubitkomgrađanskih prava. Neki su, pak... sami sebi presudili. SAD i Velika Britanija su čakpreventivno zatočavali u logore ne samo osumnjičene za pronemačka osećanja već i puke,bezazlene pacifiste.Šta je ovime rečeno? Jedan od mogućih odgovora je da ako su ovdašnji izdajnici, kakou istom članku stoji - neustrašivi heroji mondijalizma, sitno potplaćeni ili besplatnipotkazivači i klevetnici svega srpskog, onda, analogno, oni mora da žive u zemlji koja je podnekakvom okupacijom (što i nije netačno s obzirom na ne samo sumnje već i na dokazaneizborne krađe, političko i parapolicijsko violentno ugrožavanje autonomije univerziteta, prekesudove za slobodne medije, bezrazložno hapšenje četvoro beogradskih studenata, itd.).Zaprepašćujuća je i lakoća sa kojom se upravo danas prelazi preko još jedne njegoveneoprezne ali dosledne tvrdnje. Naime, kako očigledno skupa misli koalicijanacionalsocijalista, te lažnodemokratske zemlje odnosile su se i odnose prema piscimapronemačkih ogleda ili onima koju su zahvaćeni pronemačkim osećanjima, kako smo videli,na zaista necivilizovan način. I to baš prema pronemačkim eksponentima koji su, nimalopardoksalno i u ovoj prilici, zadobili iskrene simpatije političkih istomišljenika s obzirom nanjihova uporna zalaganja da se Srbi okanu te glupe zapadnjačke demokratije te da se okrenujedinoj, kroz celokupnu istoriju počevši od onog epohalnog susreta Nemanje i Barbarose1189. godine dokazanoj, njima savezničkoj zemlji - Nemačkoj.(Dragi Nemci i Srbi, naše preduzeće obnove srpsko-nemačkog prijateljstva stupa namagistralni put zajedništva sudbine i misije Evropljana. To je put koji potiče iz velike daljine,iz praistorije - i još dalje stremi, ka nadistoriji. Srpsko-nemačko prijateljstvo idealno ishodi iznajdrevnijeg zajedništva koje osvetljavaju katedre savremenih indoevropskih istraživanja,otkrivajući da su panteoni, mitologije i doktrine etike slovenskih i germanskih narodaprvobitno bili toliko podudarni ili slični... Duh istorije nam je nizom znakova predočioplodonosnu nužnost srpsko-nemačkog prijateljstva - istakao je još 1991. godine upravo D.Kalajić, tadašnji koosnivač i član Upravnog odbora Srpsko-nemačkog društva, na osnivačkojskupštini u SANU).Bliskost, a u nekim pogledima i potpuna saglasnost oko razumevanja savremenogsveta može se tumačiti ne samo međusobnim naklonostima, mentalitetima ili ličnimpreferencijama onih koji najodlučnije utiču na formiranje fundamentalnih i strateških linija utim ekstremnim ideologijama već i po opštoj pojavi simulacija u svim oblastima društvenog

296života treće Jugoslavije: od državotvornosti, politike i ideologije, do ekonomije, kulture iumetnosti. Upravo je za sve njih najkarakterističnije odsustvo ikakvog realnog odnosa premastvarnosti te im se otuda radi tačne identifikacije stavlja prefiks lažno i na taj način dobijaslika našeg unutrašnjeg civilizacijskog stanja. Stoga je i potpuno prirodno da se aktuelnisrpski (pseudo)fašisti (ili za one koji su osetljivi na nijanse - ljotićevci) nađu pod nemogućomzaštitom (pseudo)komunista (kriptoboljševika), pa čak i da se ujedine u aktuelni vladajućinakaradni savez. (Skoro da bi se mogla aktuelizovati jedna stara parola koja u novimuslovima glasi - U borbu protiv fašista i njihovih domaćih pomagača komunista!). A kolikoće zaista trajati ovaj srpski nacizam pod visokim patronatom srpskog boljševizma verovatnoje presuđeno sledećim prisećanjem dr. Mire Marković:Ni jedan obrazovan, ozbiljan i pošten čovek među Srbima ne bi mogao da tvrdi da od1990. do 1992. u Srbiji nije bilo nacionalizma. Ne bi smeo da tvrdi da taj nacionalizam nijebio nevin ni kada je reč o ratu koji su Srbi vodili u Hrvatskoj, niti da je bio nevin kada je rečo ratu koji su Srbi vodili sa Muslimanima i Hrvatima u Bosni.Napisano 9. novembra, na Međunarodni dan borbe protiv fašizma.Republika, br. 202-203, 1-31. decembar 1998.„Zgodno“ za nacionalne štetočineOtvoreno pismo Željku SimićuMinistru kulture u Vladi Republike SrbijePoštovani gospodine Ministre,sumnja koju sam izneo u pismu upućenog početkom 1997. godine Nadi Popović Perišić,tadašnjem srpskom ministru kulture, da će postati saučesnikom jednog besprimernogkulturnog štetočinstva (a povodom zbivanja u Muzeju savremene umetnosti od kada je zadirektora postavljen Radislav Trkulja) nažalost se obistinila. Jer, više puta javno iznetaargumentacija o njegovoj stručnoj (muzeološkoj) nesposobnosti pokazala se nedovoljnom zanjegovu smenu. A u taj poduži spisak, da se ukratko podsetimo, spadaju i sledeći poduhvatiovog "vladinog činovnika" odskora i u Vašoj nadležnosti:

297- ispuštena zakonom određena matičnost u zaštiti kulturnih dobara XX veka kojuMuzej savremene umetnosti ima od osnivanja- obustavljanje rada Stručnog veća Muzeja kao statutarnog tela koje je uvek donosilosve ključne odluke za program rada, za otkup umetničkih dela i za kadrovsku politiku.A to je dovelo do:- nekoliko krajnje nepriličnih izložbi za renome ove kuće, a sa druge strane, ušestogodišnjem mandatu sadašnjeg direktora, nije učinjena nijedna studijska ili problemskaizložba- pogrešna promena stalne postavke jugoslovenske umetnosti najnovijeg perioda kojaje učinjena bez ikakvog koncepta; na taj način muzejske postavke liče na provincijalne,udruženjske ili revijalne izložbe poput Oktobarskog salona iz njegovog najgoreg perioda- potpuno pogrešna postavka novih skulptura u Parku Muzeja- u najvećem delu problematičan otkup umetničkih dela sumnjivih vrednosti od kadaje to postala isključiva nadležnost direktora- isto tako problematična kadrovska politika zamena velikog broja kustosa koji su poraznim osnovama napustili Muzej posle njegovog delaska koju takođe vodi sam direktor.Ako na te, u uže stručnom smislu, nedozvoljene podvige direktora jedne ustanove odnacionalnog značaja Ministrastvo kulture nije adekvatno reagovalo misleći valjda da je ovajtrend skladan vremenu sveopštih destrukcija, kako onda, gospodine ministre, gledate nasledeće, "manje stručne" činjenice iz ovog neuspelog eksperimenta sa srpskom kulturom:- u poslednje tri godine direktor je izgubio dva sudska spora zbog protivpravno datihotkaza muzejskim kustosima- podneta je krivična prijava protiv direktora zbog oglušavanja o konačno i izvršnosudsko rešenje kojim je bivši direktor Muzeja Zoran Gavrić vraćen na posao (barem Vamakao diplomiranom pravniku nije potrebno objašnjavati šta ovo znači za pravni poredak)- istovremeno apsurdni sporazumni raskid radnog odnosa sa radnikom koji je uhvaćenu direktnoj krađi- totalna nebriga što se najvrednija dela jugoslovenskog slikarstva i skulpture XX vekau stalnoj postavci Muzeja drže na temperaturama od 10 stepeni (zimi) do 50 (leti) jerdirektoru ni na kraj pameti nije da bi se nešto oko tog najvažnijeg posla ustanove koja seponajpre bavi zaštitom kulturnih dobara moralo učiniti - makar da se ona u tako ekstremnimtemperaturnim uslovima unesu u njegovu kancelariju koja se jedina u Muzeju klimatizuje.

298(Izgleda da je važnije tokom cele godine čuvati Trkulju na 22 stepena nego, recimo, NadežduPetrović, Šumanovića, Dobrovića, Bijelića, Konjovića, Protića, Srbinovića, Ćelića...)- totalna nebriga za umetnička dela - skulpture i slike koje se čuvaju u muzejskimdepoima kada su ona prilikom izvođenja građevinskih radova ostala nezaštićena od grubogbetonskog otpada i malterske prašine- neodgovorno ignorisanje stručnog mišljenja kustosa o rizicima kod priređivanjaputujućih izložbi ili pri proceni vrednosti umetničkih dela za osiguranje (kada je predloženerealne sume direktor samovoljno smanjivao na petinu čime je upravo prizivao moguće krađe)- naopako reprodukovanje, netačno potpisivanje ilustracija (čak pogrešno navođenjeimena autora) i nerazlikovanje umetničkih medija u nekim muzejskim publikacijama- bezrazložno i sramno istupanje Muzeja (po izričitoj želji direktora) iz Odboranagrade za likovnu kritiku "Lazar Trifunović" iako se svojevremeno prvi našao među njenimosnivačima.Da Vas, gospodine ministre, obavestim i o sledećem što može biti da ne znate. Vašaprethodnica na toj funkciji neodgovorno se poigrala sa ugledom jednog našeg odličnoglikovnog umetnika pozivajući ga aprila meseca 1997. godine da bi mu ponudila mestodirektora Muzeja savremene umetnosti ne bi li se opisana opšta propast ove ustanovezaustavila. Posle njegovog pristanka i posle niza konsultacija koje su obavljene sa brojnimkulturnim poslenicima, tobože je bila donela odluku da se novo imenovanje obavi, kako jenekoliko puta istakla - "kada za to bude zgodan momenat". Za nju je taj "zgodan momenat"očigledno nepovratno prošao, čime se ona, upravo kao ministar kulture našla u položaju kojijoj nikako ne priliči - među pokroviteljima jednog besprimernog kulturnog štetočinstva. Ujavnosti se i povodom ovog slučaju sa zanimanjem očekuje da belodano sazna da li se i Vašalična (politička) ambicija nalazi ispred (kulturne) savesti koju svakako podrazumeva položajkoji trenutno zauzimate.Beograd, 20. decembra 1998.Jovan Despotovićps. Ovo Vam pišem sada već kao bivši kustos za skulpturu Muzeja savremene umetnosti.Naime, po drugi put za pet godina, isti direktor - osvedočena neznalica u svim pitanjima

299muzeologije neophodnim za vođenje kuće od najvećeg nacionalnog i kulturnog interesa,pokušao je da me bez razloga i protivno pravu istera sa posla. U Rešenju o prestanku radnogodnosa koji mi je uručio 1. septembra o.g. stoji kako 1997. godine nisam realizovao jednuizložbu koju je on sam zakazao za sredinu 1999! Ovakvo obrazloženje Upravni odbor Muzejanaravno da nije mogao da potvrdi već je otkaz zamenio novčanim kažnjavanjem u narednihšest meseci, ali me je direktor, očigledno time nezadovoljan, odmah pošto sam o stogodišnicirođenja akademika Sretena Stojanovića u jednoj maloj beogradskoj galeriji priredio izložbunjegovih dela, a posle petnaest godina rada na mestu kustosa Zbirke skulptura, premestio nadrugo radno mesto. Na kraju, dozvolićete mi gospodine Ministre i neka sasvim lična pitanja,na primer: dokle mislite da je normalno da se očigledna beskrupuloznost i otvorenošikaniranje ovog "vladinog činovnika" u Vašoj nadležnosti, ima trpeti? Ili, da li i Vi umišljateda se ovde bez posledica unedogled može poigravati sa sudbinama ljudi i njihovih porodica?Danas, 21. decembar 1998.Anticivilizacijski trendNajveći deo istorije umetnosti (sve do novog doba) koja je oduvek bila predmetom akademskoginteresovanja zapravo je povest vladalačkih, dinastičkih, crkvenih i plemićkih narudžbinanajraznovrsnijih umetničkih predmeta, slikarija, kipova, arhitektonskih zdanja i dr. koji su kaonajvredniji deo civlizacijske baštine kroz vekove ostali sačuvani do danas. Uvek su vrhunskaumetnička ostvarenja nastajala kao direktne porudžbine najmoćnijih sa vrha političke piramide -onih koji su raspolagali neograničenim finansijskim sredstvima i istovremeno spremnih da deotog bogatstva ulože u stvaralaštvo čime nisu samo dokazivali vladalačku moć već i prefinjenostsopstvenog estetičkog ukusa koji je trebao, i bivao predmetnom divljenja koliko vlastitihpodanika toliko i zavidnih konkurenata ili suseda.U tom procesu bilo je perioda kada se o umetničim dostignučima veoma mnogo vodiloračuna, primerice: V vek klasične Grčke u čijim su slobodnim gradovina građeni najvećihramovi starog sveta, renesansa Paleologa kojoj je zaštitnik i ktitor bila ta carska vizantijskadinastija (u čijem su obodu nastali i neki najvredniji spomenici srednjovekovne srpskeumetnosti), potom Renesansa italijanskih gradova čiji je vrh obeležila, postajući paradigmom

300mecenaštva, moćna firentinska familija Mediči koja je sem svetovnih vladalaca davala i verskepoglavare - rimske Pape. Može se reći kako je upravo povest umetnosti bila izrazom estetičkihshvatanja velikih porodica koje su u svom okrilju imale mesta i za najznačajnije umetnike svojihepoha a koji su ih za uzvrat u svojim delima na najreprezentativniji i najvredniji način učinilibesmrtnima.Ovaj vid dvorske umetnosti zamenjen je drugačijom sa pojavom i jačanjem građanskeklase a manir samopotvrđivanja i ovekovećenja nastavljen je sa novim poletom. Budući da jeznatno omasovljen sloj ekstremno bogatih - industrijalaca, trgovaca, raznih monopolista itd,razumljivo je da su u umetnost ulagana sve veća sredstva, pa je time i za likovno stvaralaštvootvaran dotad nepoznat, veliki prostor koji je i omogućio da se u periodu Modernizma tokomcelokupnog XX veka enormno uveća broj umetnika, da se stilske epohe znatno brže i ćešćesmenjuju, da se kroz medije masovne komunikacije umnogostruče njeni ljubitelji i konzumenti,da se poput i drugih tržišta formira i berza (aukcije) umetninama. Svi ovi razlozi uticali su da seekonomski ojačaju uslovi za seriozno umetničko stvaralaštvo što je kako vidimo, na primer unajvećim muzejima, iskorišćeno na najbolji način jer je savremena epoha svakakonajzanimljivija po svim parametrima u poređenju sa tradicionalnim.Postoji, međutim i paralelan tok koji nastaje sa ne tako retkim nametanjem ukusanaručioca koji se bezuslovno reperkusuje na umetničku vrednost umetničkih dela. Ovo jezapravo slučaj sa onom vrstom "zatvorenih" društava, upravo apsolutizama kada se estetičkashvatanja vladaoca raznim načinima nameću kao opšta, čak obavezujuća norma. Njoj se dakakomoraju pokoravati i umetnici koji su prinuđeni da odustanu od profesionalnih standarda i da semaksimalno prilagode zahtevima naručilaca. To grubo mešanje u estetička pitanja redovno jedovodilo do neuspeha, te su umetnička dela nastala u takvim uslovima sa nestankom naručilacaredovno završavala u zaboravu.Primera ima na pretek. Da se samo zadržima na nekima iz ovog veka: umetnici koji suopservirali "ukus" Hitlera i Staljina danas su anonimni, takođe, ko se seća umetnika i njihovihpostignuća sa poslednje seanse kolektivnog portretisanja Maršala Tita u Bugojnu 1979. godine.Analogno tome, već sada su anonimni, bez ikakve nade da odatle izađu umetnici koji izrađuju"zvanične" portrete predsednika Miloševića koje gledamo na tekućim mitinzima odanosti. Akako je ovde već uspostavljen model obaveznog reprodukovanja ukusa vladaoca najpre unjegovom privatnom i službenom krugu pa potom na niže slojeve u tom ličnom poretku, pričemu i faktor oponašanja uvek igra značajnu socijalnu i psihološku ulogu, treba očekivati da se

301uskoro iste umetničke vrednosti prenesu na sve državne i privatne dinastije koju su trenutno uformiranju.Iskustvo nas je naučilo da je visina položaja ličnosti koje se pojavljuju kao mecene uautokratskim društvima, "sponzori" kako se danas uobičajeno kaže, redovno u obrnutoj srazmerisa mestom u umetničkom sistemu autora kojima se oni obraćaju - uglavnom za portretisanjeistaknutijih članova familije ili izradu pejsaža sa njihovom nepokretnom imovinom. I po tome semože uvideti kako je ovde nedvosmisleno u toku negativna istorija, dakle, ukupnianticivilizacijski trend definitivno u pogrešnom pravcu.Vreme, 13. mart.1999.Strah od promenaSvetlo i mrakuDisciplinovanje, odnosno uređivanje u skladu sa aktuelnim idejnim programom vladajućekoalicje svih onih koji ne liče na njih niti misle kao oni - od nezavisnih medija i novinara, zatimuniverziteta, profesora i studenata, sve do umetnika, intenzivirano je u najnovijem periodu kadaje režim po prvi put u poslednjih osam godina osetio stvarno i po njega opasno zahlađenjeodnosa međunarodne zajednice. Civilizovani svet je najzad rešio da ih stavi u izolaciju a ne kaodo sada samo njihove domaće žrtve. To je ujedno bio i znak da se krene u odlučno izmirivanjeračuna sa svima onima koji nikako nisu pristajali da žive u uslovima diktature niti da budupasivni, zombirani svedoci jednoj nakaznoj vlasti sa paklenim namerama i učincima. Oni koji povlastitim načelima ne pripadaju ikakvom civilizovanom poretku odskora su krenuli u frontovskiobračun sa ostatkom pobunjenih građana koje doživljajavu kao deo novog svetskog poretka.Ponovno izvođenje na sud Miroslava Nuneta Popovića, vođe umetničke grupe Magnet,pod iskonstruisanom optužbom da je dva policajca koja su ga hapsila zbog izvođenjaperformansa "88 jaja za novu gradsku vlast" (koji je uzgred bio prijavljen i odobren upravo od tegradske skupštine) vređao i time ih sprečavao u vršenju službene dužnosti zašta mu je zapraćenakazna zatvora od šest meseci do tri godine predstavlja potvrdu tog procesa. To da se tužitelji niovog puta nisu pojavili na suđenju otvara nekoliko pitanja, zapravo sugeriše neke sumnje. Jednaje da njih dvojica baš i nisu toliko sigurni, niti su spremni da se na osnovu lažnih optužbi suoče

302sa okrivljenim Nunetom Popovićem. A to da javni tužilac i dalje insistira na krivičnom gonjenjupokazuje da se radi o direktnom nalogu vlasti da se umetnik poštopoto utamniči ne bi li gapridružili onom knjaževačkom sabratu aforističaru. Druga je da se ovim povremenim pritiskom,maltretiranjem i u krajnjem slučaju i ponižavanjem jednog slobodnog mladog čoveka učinidovoljno ubedljiv efekat na onu javnosti koja bi mogla pomisliti da je ovde moguće nekažnjenoizvrgavati bilo kakvoj (naučnoj, medijskoj, umetničkoj) kritici vrhovne čimbenike vladajućegporetka.No, nasuprot ovim nagađanjima sasvim je transparentan postao strah režima odneumitnih promena koje se čak i njima čine vrlo skorim. Silina najnovije državno-represivneofanzive prema slobodnoj akademskoj, inteletualnoj i umetničkoj javnosti u srazmeri je spramuverenosti da je ovo možda zadnji tren da se nepoćutni koji protestuju ili pružaju otpor kazne izastraše, da se makar na unutrašnjem političkom planu (dakle za domaću upotrebu) ispoljitobožnja rešenost da se postojeći svetionici - oni koji tako očigledno osvetljavaju buduće vreme iepohu novog veka i milenijuma, ugase ne bi li pao potpuni mrak u skladu sa pomračenjemaktuelnog totalitarizma. Osećaju oni vrlo dobro da je, među svim ostalima iz tog časnog društva,i primer lične hrabrosti u pružanju individualnog otpora Miroslava Nuneta Popovića za njihbolan a za istomišljenike podsticajan. Efikasnost te borbe za novo društvo u Jugoslaviji nagoni ihna ovakve nerazumne poteze ma koliko da su za njih kompromitujući.U čast progonjenog umetnika, neposredno pred početak rasprave na platou ispred Palatepravde u prisutvu novinara, ličnosti od javnog znača i druge publike koja je prisustvovalasuđenju iskazujući time građansku solidarnost i odsustvo straha od samooslobađanja, tepredstavnika brojnih stranih i domaćih nevladinih organizacija koje prate stanje ljudskih prava uJugoslaviji, Saša Stojanović je izveo performans "Čovek". Stojanović je mladi stvaralac(Leskovac, 1968, slikar po umetničkom obrazovanju) koji je u poslednje vreme na svoj radskrenuo pažnju javnosti u brojnim prilikama: u Prištini 1996, 1997. i 1998. godine ("Poslednjipokušaj lečenja zemlje"), Novom Sadu, Beogradu i Nišu !997, Novom Sadu i Beogradu("Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija"), Beogradu ("Poslednji pokušaj lečenjazemlje" i "Umazane ruke brzo se peru") 1998. itd. pri čemu je dirao naša neuralgična ideološkamesta. Njegov najnoviji beogradski rad sastojao se od iscrtavanja konture Nuneta Popovića nahartijiu na kojoj je potom ispisao članove Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima: "Niko nesme biti proizvoljno uhapšen, pritvoren niti proteran" i "Svaki čovek ima pravo da slobodnoučestvuje u kulturnom životu zajednice, da uživa u umetnosti i da učestvuje u naučnom napretku

303i u dobrobiti koji otuda proističu. Svako ima pravo na zaštitu moralnih i materijalnih interesa kojiproističu od svakog naučnog, književnog ili umetničkog dela čiji je on tvorac." Objašnjavajućimotive ovakvog nastupa Saša Stojanović je istakao sledeće: "Performans 'Čovek' je moj nežninačin protivljenja besmislenom sudskom procesu protiv Nuneta Popovića, kojim se očiglednougrožavaju osnovna ljudska i stvaralačka prava. Svojim radom, ja se borim za promenuautoritarne svesti".Strah režima od promena očito je opravdan.Republika, br. 208-209, 1-31. mart 1999.Masovna terapeutska razbibrigaOd prvog dana inrtervencije NATO-a na Jugoslaviju beogradske kulturne institucije su sehrabro i opravdano opredelile da, poput londonskih pozorišta koja su nastavila da igrajutokom II sv. rata, budu otvorena dok traje agresija, da bioskopi rade, da se održavaju izložbe ikoncerti itd. Jedino je u ovom trenutku iskrsla delikatna dilema: da li su u ekstremnimuslovima kultura i umetnost zabava i neophodna, masovna terapeutska razbibriga ili upravosuprotno tome - specifično promišljanje i tumačenje stvarnosti, te procesa koji su je tekvomprouzročili?Međutim, evidentna je bila i činjenica da kultura (mislimo zapravo na kulturne rubrikeu elektroinskim i štampanim medijima) prve nestanu ustupajući mesta ionako skučenomprostoru potpuno posvećenom političkim, ideološkim i egzistencijalnim prvenstvima. Ali je,uz druge krajnosti koje su zatekle kulturne institucije i njihove programe nažalost izvedenoanticivilizacijsko i nesrećno lupanje izloga baš na kulturnim centrima zapnoevropskih zemaljau samom centru Beogradu koje stvara jednu potpuno kontradiktornu sliku sa onom koja se uzkrajnje napore stvara u svaničnoj unutrašnjoj i spoljnoj politici države.No i neke domaće vodeće institucije kulture doživele se sličnu sudbinu. U Beogradu jefizički ponajviše postradao Muzej savremene umetnosti (za koji se istine radi mora reći dasvojevrsrnu unutrašnju "agresiju" trpi već više od šest godina) pa mu razbijanje stakala nafasadi tokom raketiranja Poslovnog centra Ušće gotovo dođe kao bukvalna slika stanja koja unjemu vlada od 1993. godine. Kada se ovaj rat završi naravno da će na red doći i ozbiljna

304rasprava o tome zašto je ovaj muzej ostao do poslednjeg trenutka nezaštićen, odnosno zaštočak i danas nisu u njemu učinjena neka od obaveznih mera zaštite umetničkih dela odnajvećeg nacionalnog značaja - ona koja su druge ustanove poput Narodnog muzejapravovremeno i adekvatno preduzele.Slična nesnalažanje mogla su da se zapaze u i delu beogradskog galerijskog sistemakoji se takođe dvostruko programski odredio prema aktuelnoj situaciji. Neke galerije sunastavile sa uobičajenom aktivnošću kao da je sve u najboljem redu, dok su druge iliaktuelizovale vlastitu programsku aktivnost saglasno dnevnim događajima (a naravno da uvekpostoje izrazito senzibilizirani umetnici koji promptno reaguju na ovakva zbivanja) ili su pak(poput nažalost neotvorene izložbe Miloša Bajića u Narodnom muzeju ili prikazane izložbeVide Jocić pod nazivom "Apel za mir" u Centru za kulturnu dekontaminaciju) iz opusadoajena srpske umetnosti izdvojili one njihove estetičke i etičke poruke koje upravo ovakvovreme potrvđuje, dakle koje imaju vanvremenski karakter.Ipak od svih galerija i umetničkih institucija koje se bave likovnim stvaralaštvimnajnespretnije je, mada sa izrazito pozitivnom namerom i idejom, reagovao ULUS svojimOtvorenim ratnim ateljeem u Knez Mihailovoj ulici u kome su se na nesreću okupili ili samoosrednji i beznačajni umetnici ili oni koji čak i ovako tragičan trenutak srpske istorije koristeisključivi za vlastitu opromociju kako je to na samom početku neukusno učinio slikarRadislav Trkulja – 'generalni direkor' Muzeja savremene umetnosti. No, ovakva vremenazapravo najdirektnije otkrivaju bez ikakvih političkih ili pseudoideoloških maski pravo stanjemeđu domaćim stvraocima i kuluturnim poslenicima.A o tome se zasigurno i bez izuzetka mora povesti računa posle ratova kako nas jeistorija sasvim sigurno podučila.Danas, 15-16. maj 1999.Bolna zavera ćutanjaJedno od najobeshrabrujućih i najužasnijih pitanja koja su postala mora praktično svihspecijalizovanih domaćih profesionalnih instutucija je zašto je toliko mali odjek iz sveta kaopodrška mnogobrojnih apela koje jugoslovenski muzealci i zaštitatri uporno upućuju ne bi li

305se spasla pokretna i nepokretna kulturna dobra od ratnog razaranja tokom protekla dvameseca.Jer, formalno-pravno gledajući, makar oni domaći spomenici kulture koji su samimtime što su evidentirani, stavljeni pod neposrednu zaštitu UNESCO-a te su postali deo ukupnesvetske civilizacijske baštine koja se mora sačuvati za potomstvo. A takvih prvorazrednihverskih i umetničkih kompleksa i u sadašnjoj Jugosalviji ima podosta. Bojim se da suodgovori na ovo pitanje zaista bolni ma koliko oni bili nerazumni, za nas danas neshvatljivi iupravo frustrirajući za sve one koji deluju u ovoj oblasti jer svedoče ne samo o učinjenimprofesionalnim greškama već i o nekim više puta izraženim naravima.Dok "Srbija nije bila u ratu" lako je bilo domišljati se tokom opštejugoslovenskedrame prve polovine devedesetih, odn. tadašnjeg načina "ratne muzeologije", recimo zavreme granatiranja nekih primorskih gradova, da će se posle tog rata "sagraditi još lepši istariji Dubrovnik", lako i očigledeno krajnje nepromišljeno je onda bilo kada su se neki odvodećih srpski muzealaca (prema vlastitim izjavama) dali "presignuti na križ" da hrvatskeumetničke predmete nisu ni dodirnulu (nisu ih zaštitili) radeći na terenu kao deo Kriznogštaba koji je formirala Vlada Srbije (mada su po svim ratnim kultunim konvencijama bilidužni da ih sve, bez obzira na etničko i nacionalno poreklo spašavaja od uništavanja) itd. Ipaknajgore od svega je bilo da su domaći zaštitari kulture ostali nemi kada su rušene kulturneinstitucije u Sarajevu ili kada su na samom kraju tog rata oćutali miniranje islamskih verskih iumetničkih spomenika u Banja Luci itd. Uostalom čak i usred Beograda kada su nekolikoputa bačene bombe na jedinu džamiju zavodi za zaštitu kulture ni su se oglašavali.Naravno da ovakvi primeri, među mnogobrojnima, nimalo neopravdavaju opštuzaveru ćutanja civilizovanog sveta, ali svakako da daju jedan deo objašnjenja za muk koji senikako ne sme nigde i nikada dogoditi. A i zbog takvog odnosa nad nama se danas nadvilaopasnost da su neposredno ugroženi (ili su već srušeni) manastiri Gračanica i Rakovica, crkveu Prizrenu i Đakovici, Pećka patrijaršija, muzeji u Beogradu, Novom Sadu, Leskovcu...,etnokompleks Sirogojno, mnogobrojna graditeljska i arhitektonska remekdela itd, itd.No, kada sve ovo jednog dana prođe, među svim temeljnim poslovima koji predstoje uobnavljanju ove nacije, društva i države, istovremeno će se morati preispitivati i takvi njegovidelikatni i vitalni segmenti kakvi su i stanje u zaštiti spomenika kulture i muzeologiji (naprimer: kako je moguće da svi nepokretni spomenici kulture nisu za ratne prilike vidno ipropisno obeleženi, kako je u nekim institucijama krajnje traljavo izvršena osnovna zaštita

306nepokretnih i pokretnih umetničkih objekata, kako je moguće da, opet prema vlastitomsvedočenju, poslenici Republičkog zavoda za zaštitu kulture sa područnim zavodima imuzejima tek preko sredstava za javno informisanje poput ostalih građana saznaju šta sedogađa na terenu, što je za tako razgranatu, glomaznu i skupu instituciju krajnje neobično - au profesionalnom smislu i nedozvoljeno).Najzad, valjda će tada doći na red i pitanje kakvih će (moralnih i stručnih) kvalitetabiti srpski (ili jugoslovenski) ministri za kulturu, ne bi li mogli svojom reputacijom da utičuna preko potrebnu aktivnost UNESCO-a u ovakvim, ali i u drugim prilikama, koju našaktuelni charge d' affaires u pariskoj centrali očigledno nema pošto je mirno u svomdugogodišnjem mandatu prepustila potpunoj propasti jednu od najvrednijih institucija kultureza koje je odgovarala. Da li ćemo se, tada, izboriti da srpski ministri "za" kulturu to zaista ibudu umesto da kao u poslednje vreme, dobijaju prikladniji predlog - ministara "protiv"kulture.Danas, 25. maj 1999.Jedna ratna beleška o kulturiImitacija kultureTek otvorena izložba "Slomljenih figura koje će povratiti formu" koju je u Galeriji "Progres"(kako je posebno naglašeno: na inicijativu Hadži Dragana Antića) otvorio Željko Simić,republički ministar kulture nužno je pokrenula nekoliko otužnih pitanja koja iziskuju tamantoliko i otužne odgovore.Naravno da je svako uništavanje, a posebno umetničkih predmeta koji su deo legatajednih generacija budućim za najoštriju osudu kao i za hitnu intervenciju službi kojima jenjihova stručna zaštita profesionalna dužnost. To se dakako odnosi i na oštećenja nastalaraketiranjem Zvezdare 31. maja kada su devastirani atelje i dela koja se u njima nalaze vajaraMomčila Krkovića, njegove pokojne supruge takođe vajara Mire Jurišić i njihovog sinaslikara Ilije Krkovića. Ova izložbena prezentacija o tome na ubedljiv način svedoči.Ali ovi umetnici se nažalost nisu, što je bilo krajnje zaprepašćujuće, oglasili kada su uMSU početkom 1997. godine nestručno vršeni građevinski radovi na depoima kada je umalo

307moglo doći do ozbiljnog oštećanja radova njihovih kolega vajara; Krković se nije oglasio štodirektor istog muzeja već tri godine nedozvoljava nužnu adaptaciju jednog postamenta nakome upravo njegov rad stoji izložen u stalnoj postavci; ni on ni njegov sin nisu se oglasilipovodom toga što već gotovo dva meseca stoje razbijena stakla usled raketiranja bivšeg CKajana prvom i drugom nivou Muzeja (u delu stalne postavke najvrednijih slikarskih iskulptorskih dela jugoslovenske umetnosti prve polovine XX veka uporedo sa neprimerenoluksuznom i besnom prezentacijom jugoslovenskih učesnika na ovogodišnjemVenecijanskom bijenalu), neoglašavaju se takođe što se skulpture u parku Muzeja više nemogu videti od trave koja mesecima nije košena... Da li bi se sve ovo moglo ubrojati u"kolateralno" štetočinstvo kao nastavak godinama činjenih propusta prema ovoj velikojumetničkoj instituciji od koje je je država (ministartsvo kulture) odavno diglo ruke, ili je toprosto izraz onog poimanja morala koji brine isključivo o sopstvenim interesima - a štozapravo osobeno za ukupno stanje u kranje obolelom srpskom društvu?Veliki Muzeji poput Narodnog, Savremene umetnosti i dr. samoinicijativno i bezobaveštavanja javnosti bili su zatvoreni za publiku. Istovremeno su neke institucije poputCZKD-a ili Galerije Haos koji nisu imali potrebe da na sebe stavljaju one banalne "mete" (jerih nose od osnivanja) nisu ni prekidali aktivnost. Naprotiv! Iz mnogih raloga i sa izuzetnimnaporom one su upravo za vreme napada NATO-a bili intenzivirani na seriozan, odnosnoprimeren način za tako tragični trenutak naše istorije.Svakao je za pohvalu navedeni primer angažovanja srpskog ministra za kulturu, ali jenajmanje takav tretman trebao imati i prema, recimo, izložbi Vide Jocić (koja ga je uzuobičajene pozive da poseti njen "Apel za mir" i sama nekoliko puta direktno telefonommolila da je poseti za vreme trajanja). Bestidno su se oglušili svi oficijelni kulturni poslenici uBeogradu (pre svih ona glumica u pogrešnoj ulozi sekretara za kulturu; jedini koji je u jednimtrenutku pokazao minimum pristojnosti bio je Milenko Kašanin direktor Direkcije za kulturnusaradnju MIP-a, ali upravo sem toga iznuđenog gesta zapravo ni on ništa konkretno nijeučinio). A Vida Jocić je, da se na kraju ipak istakne, između ostalog, i dobitnica Sedmojulskenagrade, međutim nikada nije dobila zasluženu (nacionalnu ili posebnu kako se već naziva)penziju koja joj makar i zbog same nagrade po zakonu pripada; ni Republika ni grad niopština Zvezdara nikada nisu pokazali interes da toj krajnje usamljenoj ženi o kojoj brine teknekoliko prijateljica takođe umetnica (koja je rođena 1921, prvoborac, nosiocu Spomenice'41, pripadnici Valjevskog partizanskog odreda, beogradskoj ilegalki koja je prošla kroz

308logore smrti na Banjici, u Aušvicu i Ravenzbriku, umetnici koja je svojevremeno diljemEvrope na najbolji način propagirala jugoslovensko likovno stvaralaštvo...) makar pokaželjudskog interesa da joj pomogne oko održavanja kuće i ateljea koji namerava da zaveštaumetnicima koji nemaju uslova za rad, itd. Očigledno da sekretarijati i ministarstva, odn.njihovi čelnici najozbiljnije misle da ovaj problem iz domena vrhunske srpske kulture iumetnosti sa njima nema nikakve veze!Uostalom, novoimenovani ministar je sam posle sastanka sa brojnim poslenicimakulture i njenim uglednicima obećao da će delima pokazati novi (drugačiji) odnos premavrhunskim umetničkim institucijama, a u koje, prema sopstvenim rečima, spada i brzapromena višestruko dokazano neuspešnog direktora MSU. Međutim, prvo što je uradio bilo jeupravo apsurdno imenovanje upravo te štetočine za komesara ovogodišnjeg Venecijanskogbijenala (što je on sa istim skandaloznim učinkom pokazao i pre četiri godine pa seovogodišnja repriza pokazala sasvim izlišnom). Ove godine se dogodilo čak i to da sekomesar dobrano posvađa sa svojim izabranicima iz najrazličitijih razloga (od toga koji ćeradovi biti izloženi do kvaliteta ilustrativnog materijala u pratećim publikacijama). Paviljon jeponovo potpuno prazan što se moglo i očekovati, a na otvaranju nije bio niti jedan novinar,računajući i naše, a da ne pominjemo da on zvanično nije ni otvoren jer je onome (ministru zakulturu!) kome bi trebala da pripadne ta čast zabranjen boravak u Evropskoj zajednici. Šta seiz takvog odnosa pouzdano može zaključiti: kao uvek do sada tokom poslednjih deset godina,dok su trajali neprekidni avionapadi, partijsko i masmedijsko izazivanje prisilnog patriotizam(ranije na ratobornim a sada na obnoviteljskim parolama) dakako i nadalje je vrlo povezanoisključivo sa kolektivnim suicidalnim, mortalnim izlivima odanosti režimu i vođi koje vodejedinom cilju - održanju postojećeg političkog stanja totalne civililacijske izlolacije i pomogućnosti permanentnog rata sa celim svetom što nam i jedno i drugo, kako vidimo, vrlouspeva.U taj deo kolektivnog mentaliteta spada nažalost i "Ratni ULUS-ov atelje" čija seizložba upravo održava u "Cvijeti Zuzorić". I tu se zaista svašta, što direktno svedeoči o našimentalitetima (pa i umetničkim), može videti: od ozbiljnih primera antiratog delovanja (poputDruštva Fenix, Slobodana Roksandića, Dobrice Kamparelića i još nekolicine autora) dobrojnog šarlatanskog poigravanja (Čekovića, Čalije, Vukića...) ili radova bez ikakve veze sa"zadatom temom" sem isključivo samoreklamerstva u ovom krajnje neprimerenom trenutku(poput nastupa Šobajića ili Trkulje). Ovakva tobože "slobodna (a zapravo besmislena)

309koncepcija" prouzrokovala je da se naši najznačajniji autori svih generacija niukakvomsvojstvu ovde ne pojave što je prava šteta jer je ovo zaista bila izuzetna prilika da se sa dobroosmišljenom akcijom ona izvede na ozbiljan, efektan i umetnički opravdan način.Potom, tu spada i mešetarenje nekih političara (naravno, isključivo onih sa levice injenih nakaznih bastarda koji kao da na to imaju monopol) na skupovima kulturnih radnika iumetnika kao da upravo baš oni nisu najodgovorniji za sadašnju sveopštu katastrofu u državi idruštvu. A danas je preko potrebna patriotska mobilizacija koja isključivo podrazumevademokratske reforme političkog sistema i uključivanje Srbije u svet, odn. nikako ne sme darezultira poznatom (i priželjkivanom) ideološkom, pogotovo ne kolektivnom političkomhomogenizacijom. Upravo suprotno! Danas je preko potrebno čuti što više različitih glasova.Neophodno je videti što više novih ljudi.Kada sam se krajem prošle godine zapitao da li se lična (politička) ambicijanovopostavljenog ministra za kulturu u Vladi Srbije možda nalazi ispred njegove (kulturne)savesti koju svakako podrazumeva položaj koji trenutno zauzima, zaista nisam očekivao da ćekrajnje porazan odgovor tako brzo uslediti: njegovo razumevanje kulturne politike u jednojcivilizovanoj zemlji nalazi se upravo na razini nezamenljivih koalicionih političkih partneravladajuće stranke - radikala, koji još uvek ni do "k" od kulture nisu stigli. (Pri tome oni se okotoga zapravo niti ne uzbuđuju niti im je to u njihovoj politici potrebno.) Ovakav ministar "sadijagnozom neodgovornosti i beskrupuloznosti" usmerene prema krajnjoj ambicioznostijednom već dovedenom u rizičan politički položaj 1993. u vreme smenjivanja sa mesta"specijalnog savetnika" tadašnjeg Predsednika Srbije, na najboljem je putu baš iz tog razlogada postane najgori predstojnik kulture od kada srpska država institucionalno brine o njoj! No,čak će se i od takvog primera uskoro imati koristi. Samo je pitanje kolika će biti cena i tog unizu eksperimenta nažalost sa potpuno predvidljivim ishodom?Republika, br. 224-225, 1-30. novembar 1999.Umetnost PromenaNeukusni ukras totalitarizma

310Naravno, osim punog profesionalnog, javnog i moralnog integriteta koje će nužno posedovatiličnost na najvišem mestu naše kulture i umetnosti u narednom periodu - epohi Promena, uPrelaznoj vladi ili Vladi eksperata što će biti prva formirana posle ove tzv. Vlade nacionalnogspasa, upravo Vlade nacionalnog užasa i saramote u bojama nakazne crveno-crne koalicije,ona će apsolutno morati da se najpre izbori ne samo za novi i drugačiji status kulture u ovomdruštvu već pre svega za njen znatno bolji materijalni položaj.Jedan primer, malena, "konjušarska" Slovenija kojoj su naši "politički mudraci"proricali sigurnu i brzu propast u slučaju osamostaljivanja, danas izdvaja oko 100 miliona DMza finansiranje kulture. Pa tako, Moderna galerija u Ljubljani (koja je pandan našem Muzejusavremene umetnosti, stim da je po veličini, broju zaposlenih, obimu kolekcijama i dr. tekjedna njegova trećina) samo za programsku aktivnost od Republike Slovenije (kao nacionalnainstitucija) dobija ceo milion maraka, a ostali troškovi (plate zaposlenih, računi za telefon,struju, vodu, osiguranja i sva ostala fiksna mesečna materijalna izdvajanja) padaju na gradLjubljanu. I da odmah bude jasno, Slovenci nisu izmislili ovakav način dvostrukog državnogfinansiranja institucija kulture - oni su samo kao pametni i racionalni ljudi primenili modelkoji u zemljama sa istinskim kulturnim potrebama funkcioniše na najbolji način te dajenajbolje rezultate.Dakle, dok ovde ne dobijemo takvog ministra za kultutru koji će u novom vladinomkabinetu izdejstvovati neophodna (a ne minimalna) sredstva za njene potrebe (i to ne tako štobi se ona takođe od "sirotinjskih" - obrazovanja ili zdravstva, preusmeravala nego direktnouzimala od prebogatih: pretorijanskih gardi ili mnogobrojnih paradržavnih institucija iudruženja) po ovakvom ili sličnom modelu, dotle će ona ostati tek povremeni, većinom vrloružni i neukusni ukras manje-više totalitarnih režima svodeći vlastitu funkciju jedino nanjihovo golo održavanje kakav je očigledno ovde danas slučaj.Ovo može postići samo ona ličnost koja ni u jednom elementu nije kompromitovana(a to svakako nisu šarlatanski predlozi kafanskih pevaljki, neuspelih direktora nekih vodećihkulturnih instituicija, niti šefovi kulturno-prosvetnih zajednica). A posebno ne oni saproblematičnim biografijama ili konvertiti oličeni u Miloradu Paviću, Nedi Arnerić (kojoj nijezaboravljeno ono: "Zahvalna sam Socijalističkoj partiji Srbiji što je Beogradu podarila takolepu galeriju" izrečeno povodom otvaranja galerije "Progres" koja je podignuta na mestunekada prestižne jugoslovenske galerije "Sebastijan" sada u lažnoj ulozi institucije zameđunarodnu kulturnu razmenu dakako prema interesima JUL-a i SPS-a) i dr. Nije

311neprirodno da ljudi promene mišljenje, ali ovakvi, uz Isakovića, Đuretića i sl., morali binajpre pred ljudima na mitinzima da kleknu i zamole za oproštaj zbog svega onoga što su činitokom poslednje decenije propagirajući Miloševićevu krvavu politiku, populističku kulturu ilažnu umetnost (jer Arnerićka, na primer i sama poseduje galeriju čiji je program oličenjekiča, upravo onakvog protiv koga se Demokratska stranka, čiji je ona član Glavnog odbora?!mora boriti u ostalom kao i protiv opšteg političkog šunda vladajućeg režima). I sasvimotvoreno da kažemo da bi to svakako morala biti ličnost poput Vide Ognjenović, BorkePavičević ili Mirjane Miočinović (da ilustracije radi spomenemo tek ova imena) čiji jeprofesionalni i moralni angažman bez ikakvog ideoloških predznaka osim demokratskogtokom proteklog perioda bio izuzetno inspirativan za sve one koji ozbiljno misle da se u ovojzemlji sve mora korenito promeniti i postaviti na noge, a čije je javno angažovanjeistovremeno bilo uzorno mnogim ovdašnjim umetnicima i kulturnim poslenicima.U opštem destruktivnom pohodu na svaku civilizacijsku tekovinu koju je zatekaorežim Slobodana Miloševića (peko svojih kulturnih rabotnika, umetnika i drugih radnika kojideluju u ovoj oblasti) tokom polednjih deset godina nije poštedeo, a i zašto bi, kulturu iumetničko stvaralaštvo niti se taj vandalski udar zaustavio pred vratima ne samo najvažnijih inajvećih srpskih kulturnih institucija, već praktično prema svemu onom što je on (s pravom)smatrao da mu neposredno ugrožava vlast. A sloboda stvaralaštva i kulturnog delovanjaspadaju u onu vrstu opasnosti koju svi diktatorski režimi istinski doživljavaju kao najopasnijeoponentne i žarišta intelektualnog otpora te građanske neposlušnosti. Otuda nimalo nijeslučajno katastrofalno stanje u kome se nalaze ozbiljno umetničko stvaralaštvo i institucijekoje ga prate.U periodu nakon 1950. godine, a posle dogmatske estetike socijalističkog realizma,jugoslovensko savremeno likovno stvaralaštvo postepeno se emancipovalo bivajući sarazličitom srećom podržavana od društva - upravo od Titovog revolucionarnog režima. Uzavisnoti od intenziteta njegove lične promocije, tj, potreba njegove politike na međunarodnojsceni, on je manje ili više omogućavao (uz uobičajene zabrane, cenzuru i opresiju) doneklenesmetan razvoj umetnosti koje je u pojedinim periodima uspevalo da održi korak sa svetskimtokovima. Ali samo pod jednim uslovom: da nikako ne zalazi u oblast ideološkog arbitriranjadnevnopolitičkih ili strateškopolitičkih odluka koje je on neprikosnoveno donosio ikontrolisao.

312Tokom poslednjih deset godina situacija se dramatično promenila. Jer,novouspostavljeni režim treće Jugoslavije neprestano luta između komunizma i nacionalizmatako da se i samo stvaralaštvo često puta našlo u poziciji da se opredeljuje ili za stari diskursideološkog (levog) totalitarizma, ili da potpuno sklizne u novokomponovani šund sa (desnim)nacionalističkim, i čak fašističkim idejnim predznakom.Nije neobični ni to da se oko ovih problema u današnjoj uzavreloj situaciji pritisaka zapromenama neoglašavaju ni umetnička udruženja niti vodeće institucije kulture (muzeji,pozorišta, zavodi za zaštitu kulturne baštine, umetničke škole i dr.) kao da je sve u najboljemredu. A pošto očigledno danas ovde ništa nije u redu, to samo znači da su na njihovom čeluredovno ljudi lojalni toliko da su čak spremni i u Hag da pođu za svojim vođom ako jepotrebno. Ta samoizabrana suicidalnost pokazatelj je moralnog brloga u kome su se isključivosopstvenom zaslugom našle gotovo sve ličnosti trenutno na čelnim kulturnim pozicijama.Nikako se nesme dogoditi da toliko očekivane promene mimoiđu kulturu, za svakoemancipovano društvo, vrlo vitalnu i vrlo značajnu oblast, jer će ona odmah najuverljivije inajvidljivije dati toliko potrebni signal o namerama i istinski dokaz o početnom procesuizmene opšteg stanja nacije kome se zdušno i zasad deklarativno teži.Danas, 4. novembar 1999, Delo, Ljubljana, 1. decembar 1999. (Proti državi kiča)Kultura - godišnji rezimeGodina na samom izmaku nesumljivo je zabeležila nastavak istih, poznatih pogubnihtrendova u domaćem kulturnom životu, na žalost, izgleda bez skore mogućnosti da se oniprekinu i preusmere u pozitivnom pravcu iz mnogih razloga. Jedan od najvažnijih je da jojaktuelni režim poklanja tek onoliko pažnje koliko mu je neophodno da se, poput makarsasvim tanušnog "argumenta" na nju pozove u svojoj programskoj propagandi, formalnom, alizasigurno ne i stvarnom, uključivanju u veliki svet koji koalicija na vlasti niti razume, nitivoli, niti uopšte želi da u njemu učestvuje. Dugogodišnja samoizolacija režima, a time idruštva u svim njegovim domenima, prouzrokovala je formalni prekid i kulturnekomunikacije sa svetom na državnom i institucionalnom nivou (izuzimajući jedino velike itradicionalne intrenacionalne umetničke manifestacije) što se ublažava jedino pojedinačnim

313aktivnostima samih umetnika koji ličnim vezama i dugogodišnjim poznanstvima sa uticajnimsvetskim ustanovama i ličnostima sa međunarodne scene, još uvek uspevaju, mora se istaći sasve većim naporom, da ostvare minimum neophodnih kontakata i uticaja koja su dovela danekih gostovanja naših umetnika u svetu kao i - nikad manjeg broja, dolazaka svetskihstvaralaca kod nas.Ovome ne malo doprinosi i stanovita nezainteresovanosti vodećih demokratskihopozicionih političkih stranaka koje kulturnim pitanjima i problemima posvećujunedozvoljeno malo vremena. Ono što piše u njihovim političkim programima ili seneostvaruje (što je na primer slučaj sa vladom u Beogradu) iz uvek isticanih razlogamaterijalne prirode, što nije netačno, ali je bliže istini da se oni ni ne trude da pronađualternativne ili nove izvore finansiranja kulturnog i umetničkog stvaralaštva i institucija kojeprate njihov rad. Nalik velikoj vladajućoj koaliciji i opozicija u mestima u kojima ima vlastviše je okrenuta svečarskim i manifestacionim aktivnostima (kakvi su glomazni i danasneukusni festivali koji su nasleđeni iz mnogo boljih vremena) koje uglavnom više "zasenjujuprostotu" nego što bitno doprinose uvećavanju kulturnog, umetničkog te estetičkog ukusa iosećanja populacije.A na sve njih kao da se ugledaju i vodeći štampani i elektronski mediji koji su svojekulturne rubrike sveli na minimum, na nivo šturih informacija koje jedva da stignu samo daregistruju događaje, a o kritičkim komentarima i da ne govorimo. Zanimljivo je da u ovomtrenutku najbolju kulturnu politiku vode, što se nekom može učiniti krajnje neumesnomkonstacijom, "Treći program Radio-Beograda" i "Borba", pre svega zbog izrazitokompetentnih ljudi koji ih uređuju, za razliku, na primer, od vodećeg nezavisnog dnevnikačija kulturna rubrika na žalost liči na "Politikin zabavnik" dočim su njegove političke straniceokrenute najaktuelnijim i najizrazitijim trendovima, ličnostima i događajima koji daju stvarnusliku vremena. Ovo samo govori o opštoj politizaciji ukupnog društvenog života koji (moždapotpuno opravdano) potpada isključivo pod uticaje polarizovanih ideologija što se i ogledaupravo u takvoj uređivačkoj politici masmedija.Zanimljiv je primer i sa aktivnošću Saveza za promene koji bi prema osnovnojdefiniciji morao da ponudi jedan kompetentan i efektan odgovor na ove negativne idejne ipolitičke trendove. Kada su počeli protesti u njegovom (anonimnom?!) marketinškopromotivnomtimu odlučeno je da nedelja bude posvećena kulturi. Ubrzo se ova inicijativasvela isključivo na srednjoškolske skečeve pod nazivom "Alan Ford na Trgu republike" a

314rezultat je vrlo vidljiv i merljiv - sve manji broj poklonika ovakve pseudokulturnjačkeaktivnosti. Pitanje je kako je moguće da pored ogromnog broja umetnika i kulturnihstvaralaca koji su opoziciono orijentisani ovaj program SZP-a bude doveden bukvalno na nivokoji možemo gledati samo na nekim od najgorih televizija (poput Pinka i Palme) - dakakojedino uz promenu smera političkog diskursa. Dakle, uz formu koja je na veliko iznenađenjeuglavnom ostala ista, tek je promenjen sadržaj poruka koje se emituju za krajnje mali brojkonzumenata što je belodano na ovako osmišljenim, ispraznim i nezanimljivim programima.U najnegativnije izraze ovogodišnjih događaja u oblasti kulture svakako da spada i sveintenzivnije proganjanje umetnika: Miroslav Nune Popović je zbog stalne pretnje sudskeosude na dugodišnji zatvor zbog izmišljenog sukoba sa policijom morao da se skloni izBeograda. Iz istog razloga - izmišljenog sukoba sa policijom, valjevski živopisac BogoljubArsenijević Maki već je osuđen na višegodišnju robiju, što se takođe dogodilo i albanskojpesnikinji Fjlori Brovini. Saša Stojanović je zbog sveg "nenasilnog" otpora represiji rezimazasad ostao pošteđen, samo je pitanje kada će i na njega doći red. U istom redu danas stojemnogi, poput Dejana Atanasijevića, Nikole Džafa, Đileta Markovića i drugih koji će se uzneminovni porast represije režima sa njom na otvorenoj sceni suočiti usled svogindividualnog i umetničkog otpora te zajhtevima za promenama što je postala parola dana.Ovom poraznom nizu možemo pridodati i sve veću devastaciju centralnih gradskihdelova u mnogim mestima, propadanje umetničkih legata (pa i onih najpoznatijih zbog opštenebrige) kao najvrednijih kulturnih tekovina srpskog naroda, uništavanje spomenika kulture inajnovijeg progona umetnika na Kosovu (ovog puta albanskih koji su najpre stradali zbogpolitike Beograda a sada i srpskih zbog politike koja se kreira i vodi u samoj Prištini). Većsmo upozorili kako nije bilo odziva na apele oko očuvanja spomenika kulture na Kosovu umeđunarodnoj zajednici (što je objašnjenje ali ne i opravdanje) zbog ćutanja koje je bilokarakteristično za srpske zaštitare dok su uništavani isto tako vredni spomenici širomnekadašnje Jugoslavije tokom proteklog rata.Ovome je odlučan doprinos dalo i ponašanje ministara kulture, od kojih je aktuelninajdalje otišao u ignorisanju ovih problema. Njega kultura definitivno ne zanima, sem kaoprolazno mesto za neki viši politički položaj na koji se fiksirao ne samo usled svoj patološkeambicioznosti već i zbog podrške koju uživa kao umišljeni štićenik vođe današnjihjugoslovenskih komunista(boljševika). (A da mu je to mesto zaista poljuljan svedoči da jesamoga sebe postavio za direktora Narodnog pozorišta što je vid zauzimanja "rezervnog

315položaja" u slučaju smenjivanja). Njemu tako nimalo nije smetalo da tek desetak dana odobećanja datih na zvaničnom sastanku sa nekim od naših najeminentnijih umetnika i kulturnihposlenika da će menjati stanje u ovoj oblasti (koje je usledilo odmah nakon njegoveinauguracije na položaj ministra), i kao najopipljiviji izraz smera promena i svojih namerasam je naveo sigurnu zamenu direktora Muzeja savremene umetnosti, a upravo je njegaodmah potom imenovao za jugoslovenskog komesara ovogodišnjeg Venecijanskog bijenala(koje je uz mnoge skandale i kazne koje su plaćane posle njegovog tamošnjeg boravka doveločak i do toga da sada nema para da odatle vrati radove umetnika, kao što nije pola godneuspeo da nađe novca za zastakljivanje zgrade, upravo za zaštitu umetničkih dela koja se u tomMuzeju čuvaju). Ovo finansijsko "iznurivanje" Muzeja u poslednje vreme je intenzivirano štomože biti simptom promene raspoloženja prema ovom po svim parametrima neuspelogeksperimenta sa jugoslovenskim i srpskim likovnim stvaralaštvom na institucionalnom nivou.Transfer novca se odnedavno usmerava prema drugim ustanovama: prema Narodnom muzejukoji je aktivniji u otkupu recentnog umetničkog stvaralaštva (što je apsurdno ako se zna da jeupravo Muzej savremene umetnosti osnovan radi prikupljanja, proučavanja i izlaganjamodernog, savremenog i aktelnog likovnog stvaralaštva te je zbog toga doskora imao izakonsku tzv. "matičnost" za ovu oblast.) Zatim, međunarodnu kulturnu saradnju u ovojumetničkoj oblasti polako ali neumitno preuzima Galerija "Progres" čiji je realni finansijskikapital garancija promenjenog puta i načina razmene sa svetom - dakako prema kriterijumimavladajuće koalicije za koje smo se u mnogim slučajevima uverili da su krajnje problematični au estetičkom smislu neprikladni ovom vremenu i neopravdani u svakom pogledu.Uz nastavak intenzivnog širenja šunda i minimalnog nivoa kulture u svim oblastimasocijalnog života - od politike, ideologije, prava i ekonomije, dakako sve do samogumetničkog i "umetničkog" stvaralaštva, na sreću pratili smo tokom godine i priliv mladegeneracije stvaralaca koja sa novom energijom sebi krči mogućnosti rada i puteve javneafirmacije. Među mnogima da spomenemo samo izložbe Lane Vasiljević, Vesne Pavlović,Bogdana Pavlovića, Katarine Bulajić, Nine Markulić, Aleksandre Kostić... Njih su uglavnomispratile jedine dve nekomercijalne privatne galerije u Beogradu "Haos" i Zvono". Međutakvim pozitivnim aktivnostima su i delatnosti Fondacije "Madlena Janković" i Galerije"Zepter" uz već konstantno i spasonosno prisustvo Fondacije za otvoreno društvo. Alisvakako najveći i najvidljiviji napor u raznim oblastima delovanja - od pozorišta i likovneumetnosti do tribina, razgovora, gostovanja, produkcije CD-ROM-a itd, i ove godine je

316pokazao Centar za kulturnu dekontaminaciju (čiji je smisao i naziv, dakako u potpunopervertiranom smisli preuzeo Jul kao vid lažnopatriotskog prevaspitavanja nerežimskihmedija). Moglo bi se još nabrojati tih malobrojnih pozitivnih događaja kakvu su biliovogodišnja likovna publicistika ili Oktobarski salon koji je dobio nepodeljeno dobre kritikeitd. Tu je i pomotivna turneja "Za promene" Anema sa nekim danas vrlo popularnim grupamakoje privlače pažnju velikog broja mladih, te je stoga njihova misija od naročitog značaja zanaš budući politički život u koji se upravo te generacije moraju uključuti.Za kraj, najkraće treba istaći preku potrebu za novim odnosom prema kulturi iumetničkom stvaralaštvu što se naravno ne može izolovano sprovesti bez opštihmakropolitičkih promena. To treba da izvesu ličnosti koje, naravno, osim punogprofesionalnog, javnog i moralnog integriteta koje nužno moraju posedovati da bi bili nanajvišim mestima naše kulture i umetnosti u narednom periodu - epohi Promena, u Prelaznojvladi, Vladi eksperata, Grupi 17 plus i dr. od kojih će biti formirana prva, posle ove tzv. Vladenacionalnog spasa, upravo Vlade nacionalnog užasa i saramote u bojama nakazne crveno-crnekoalicije. Ona će apsolutno morati da se najpre izbori ne samo za novi i drugačiji javni statuskulture u ovom društvu već pre svega za njen znatno bolji materijalni položaj.Dakle, dok ovde ne dobijemo takvog ministra za kulturu koji će u novom vladinomkabinetu izdejstvovati neophodna (a ne minimalna) sredstva za njene potrebe (i to ne tako štobi se ona namicala takođe od "sirotinjskih" - obrazovanja, zdravstva i sl., i preusmeravalanego direktno uzimala od prebogatih: Miloševićevih i ostalih pretorijanskih gardi ilimnogobrojnih paradržavnih institucija i udruženja) po ovakvom ili sličnom modelu, dotle ćeona ostati tek povremeni, većinom vrlo ružni i neukusni ukras manje-više totalitarnih levodesnihrežima svodeći vlastitu funkciju jedino na njihovo golo održavanje kakav je očiglednoovde danas slučaj.Ovo može postići samo ona ličnost koja ni u jednom elementu nije kompromitovana(a to svakako nisu šarlatanski predlozi kafanskih pevaljki, neuspelih direktora nekih vodećihkulturnih instituicija, niti šefovi kulturno-prosvetnih zajednica). A posebno ne oni saproblematičnim biografijama ili konvertiti oličeni u Miloradu Paviću ili Nedi Arnerić (kojojnije zaboravljeno ono: "Zahvalna sam Socijalističkoj partiji Srbiji što je Beogradu podarilatako lepu galeriju" izrečeno povodom otvaranja galerije "Progres") i ostali kojih nikako nijemali broj. Nije neprirodno da se promeni mišljenje, ali ovakvi bi najpre morali pred ljudimana mitinzima da kleknu i zamole za oproštaj zbog svega onoga što su čini tokom poslednje

317decenije na razne načine propagirajući Miloševićevu krvavu politiku, populističku kulturu ilažnu umetnost (jer Arnerićka, na primer i sama poseduje galeriju čiji je program oličenjekiča, upravo onakvog protiv koga se jedna opoziciona stranka, čiji je ona član Glavnogodbora?! mora boriti u ostalom kao i protiv opšteg političkog šunda vladajućeg režima). Tosvakako moraju biti ličnost čiji je profesionalni i moralni angažman bio bez ikakvogideoloških predznaka osim demokratskog tokom proteklog perioda i koji je bio izuzetnoinspirativan za sve one koji ozbiljno misle da se u ovoj zemlji sve mora korenito promeniti ipostaviti na noge, a čije je javno delovanje istovremeno bilo uzorno mnogim ovdašnjimumetnicima i kulturnim delatnicima.Znači da se nikako ne sme dogoditi da u najskorijem periodu toliko očekivanihpromena one mimoiđu kulturu, za svako emancipovano i civilno društvo, vrlo vitalnu i vrloznačajnu oblast, jer će ona odmah najuverljivije i najvidljivije dati toliko potrebni signal onamerama i istinski dokaz o početnom procesu izmene opšteg stanja nacije kome se zdušno izasad deklarativno teži.Republika, br. 227, 16-31. decembar 1999.Pogled u 2000.Kakva će za kulturu i umetničko stvaralaštvo biti 2000. godina, poslednja u ovom veku imilenijimu (mada ona spisateljica dnevničkih pabiraka i ruski akademik uporno govori kakonjome započinje Treći milenijum, a njeni politički poltroni to elementarne neznanjenedostojno jednog profesora univerziteta makar to bio i beogradski, poput papagajaponavljaju i time dokazuju da im je osnovna i smišljena zadaća zapravo temeljno"zaglupljivanje" sopstvenog naroda) gledajući osnove trendove koje smo u prethodnom brojuregistrovali kao krajnje retrogradne i opasne za duhovno zdravlje nacije zaključujući nažalostkako ništa dobro nije na vidiku. Sem nezaustavljivog priliva mladih umetnika koji prirodnotraže (i nalaze) prostor za svoj rad i afirmaciju, sve ostalo: zvanični institucionalni sistem kojitreba da ih prati i podrži, otkupi, tržište umetninama, medijska propaganda i kritika, i dr. sveto stoji zakočeno čekajući neka bolja vremena koja definitivno sama od sebe neće niti mogu

318doći. Makar i sumarni (a svakako sumorni) pogled u 2000. godinu to sasvim jasnonagoveštava.Na vidiku je unapređivanje kulturnog štetičinstva nekim novim vidovima i daljenezaustavljivo i nekažnjeno uništavavanje institucija od nacionalnog značaja. To se ogleda usve češćem kulturnom "posrtanju" čak i onih (političkih stranaka) koji privlače najveći brojeminentnih i nespornih stvaralaca u svim umetničkim oblastiam. Gotovo da se danas,ocenjujući stvarni kvalitet, ne razlikuju izložbe koje se prave, na primer u Skupštini grada odonih iz Galerije "Progres" čiju smo namenu već objasnili i koja isključivo ide za lokalnim iinteracionalnim interesima vladajuće koalicije čiji su kriterijumi za identifikovanje aktuelnogstvaralaštva po svim osobinama krajnje problematični sa stručnog stanovišta. Tome ponajpredoprinosi stvarna, zaprepašćujuća nezainteresovanost najodgovornijih (ministara i sekretaraza kulturu) koji očigledno nisu u stanju da deluju nezavisno od političke volje nadređenih unjihovim vladama i političkim oligarhijama koje se bezpogovorno slušaju uprkos očiglednojnaopakosti. Krunski dokazi za zagarantovano i definitivno propadanje ovih oblasti su i netomizglasani republički i savezni budžeti koji su isključivo namenjeni jačanju represije režima(Miloševićevih pretorikanskih gardi na koje će u poslednjoj fazi svoje lične vlasti jedino moćida se osloni) a nikako duhovnoj obnovi koja se sve ređe i sve sramežnije pominje čak i uprogramskim dokumentima i predizbornim govorima svih partija - od vladajuće koalicije doraštrkane - "u više kolona", opozicije. Jedina novost koja je unela stanovitu živost a može bitirealizovana i kao novi konceptualni pristup, između ostalog, i u kulturi nagovestila jepromotivna aktivnost G17 plus . Odlučno, u ovakvim prilikama, je nametanje ukusa domaćegsnažno ukorenjenog sloja "novih bogataša"; epoha "nuvoriša" – tajkluna (a to nije osobinasamo tranzicijske Jugoslavije) najdublje je postavljena u domaćoj likovnoj i popularnojpseudomuzuci (čije je oličenje i glavni promotor, sinonim opštekulturne unazađenosti kojaobeležava tekući "duh epohe" TV Pink). No, ni režimska televizija, sledeći svoj političkoinformativniprogram nije odolela izovima lošeg ukusa, uostalom u okviru te kuće nalazi se imuzička produkcija čiji najveći deo forsira komercijalu i neumetničku muziku što nikadaranije nije bio slučaj.Sasvim izvestan je i nastavak političkih i sudskih progona umetnika: ovom režimusvakako nije dovoljno što, od umetnika, u njegovim zatvorima čame pesnikinja FljoraBrovina i živopisac Bogoljub Arsenijević Maki, a osude očekuju performer Miroslav NunePopović i aforističar Boban Miletić Baksi o mnogi drugi koji su otvoreno svojim delom

319progovorili o vremenu i uslovima u kojima žive i rade, i nažalost, čekaju prvu priliku danapuste ovakvu zemlju. Glavni politički zadatak i uslov svih uslova za preusmeravanjeovakvih trendova koji će nas zasigurno dovesti do samog civilizacijskog dna kada ćemodefinitivno postati "kloakom Evrope", jesu opšti (trostepeni) izbori čiji bi rezultati moralidovesti do otvaranja drugačijih, novih tokova te definisanja istinskih ciljeva kulturnog iumetničkog preobražaja. Za ispunjavanje tog jednog, odlučnog uzora, moraju se ovdeorganizovati i nakupiti tolike snage, "kritična masa" koje mogu da pokrenu vladajući režim, tj.nakaznu koaliciju koja ga oličava na ustupke koje će ih odvesti u istoriju kao i sve drugekomunističke i nacionalisitičke režime - po mogućstvu mirnim, "institucionalnim" sredstvima(kakvi su izbori). Alternativa je jedini rat koji se ovde tokom protekle decenije nije vodio -onaj među građanima sa različitim političkim uverenjima.Nagoveštaji Šešeljeve "retorzije" koja se izvorno odnosi na "dobrovoljnu" zamenustanovništva, a koju je dočim u domenu umetnosti još 1995. godine izneo predstojnikModerne galerije u Zagrebu i istaknuti čimbenik HDZ-ovske kulturne politike Igor Zidićinicirajuću međudržavnu i međuinstitucionalu razmenu kulturnih dobara. Tada je on u jednomintervjuu istakao kako oni srpski stvaraoci čija se dela nalaze u depoima njegovog muzejanikada neće biti javno izložena, a da je spravom siguran da će kolekcije jugoslovenskihmuzeja sa njima biti značajno obogaćene, te da stoga očekuje uzvratnu reakiju: da se izdomaćih muzeja, a pre svega iz Muzeja savremene umetnosti u Zagreb upute radovi kojipripadaju hrvatskom nacionalnom korpusu. Jer šta će uopšte, kako je tada rekao, nakonjugoslovenskog (srpsko-hrvatskog) rata u tom muzeju stalna postavka koja se nazivaJugoslovenska umetnost XX veka? Ova ideja je u nekim ovdašnjim političkim krugovimanaišla na plodno tle: pomislilo se u jednom trenutku kako bi ta vrsta razmene bila potpunoopravdana i čak mogla biti delom deobnog bilansa koji će se kadtad načiniti međuexjugoslovenskim republikama. No, uslovi za to, makar ovde, nisu još sazreli. Jer,odgovarajući na pitanje o eventualnoj takvoj retorziji u zagrebačkom "Globusu" od 26.studenoga, Radislav Trkulja, direktor Muzeja savremen umetnosti izričito je napomenuo: "Upovodu priča o diobi, od toga nema ništa, jer zna se, kao što mi nismo ništa kupovali zazagrebačke muzeje, tako ni oni nisu sudjelovali u kupovini djela ovoga muzeja. To znači daono što muzej ima - sve, baš sve, je naše... Mi smatramo da Muzej treba biti svejodokvremena. Dakle, on ne treba samo moderne trendove nego mora zadržati i radove iz bivišeJugoslavije, onakve kakva je bila." Koliki obrat za one koji bolje poznaju prilike! Vidna je

320totalna promena njegovog "diskursa" u odnosu na 1993. godinu (nastale pod uticajemzvanične politike, pre svega Jula, precizno govoreći Tatjane Lenard bivše Trkulje zadužene utoj stranci za međunarodne odnose) kada je iznebuha pao u Muzej sa pričama kako će odnjega napraviti pravi srpski muzej (jer Jugoslavija više nepostoji, niti je prirodno da muzejkoji se isključivo finansira "srpskim" parama i nadalje ostane jugoslovenski po izložbama,kolekcijama i postavkama). Problem je što ovde još uvek ne postoji postojana politika u bilokojem artikulisanom obliku, pa ni ovaj, u osnovi poželjan stav direktora jednog muzeja vrlobrzo može ponovo biti promenjen ("revidiran") i usklađen sa zvaničnom politikom kao da seu među vremenu ništa nije dogodilo, kao da stručna javnost nema jasan stav, niti je ištaizrečeno oko ovog nadasve ozbiljnog pitanja za očuvanje postojećeg sadržaja nacionalnog"umetničkog trezora".Kojim se sredstvima može uticati na promenu zvanične politike i u odnosu na način isadržaj posedovanja i predstvaljanja našeg kulturnog i umetničkog stvaralaštva u svetu, a akoto nije moguće (a iskustvo zasad govori da zaista nije) pronaći i podržati alternativne kanalekulturnog delovanja i međunarodne saradnje (poput Fonda za otvoreno društvo, Centra zasavremenu umetnost, Centra za kulturnu dekontaminaciju i druge nevladine i nedržavneorganizacije kojih bi u bliskoj budućnosti moralo biti znatno više sa potpunom autonomijom -programskom i finansijskom, delovanja). Potreba za njima neće prestati ni po promenifundamenata režima koji će i kada ovde bude postao demokratski i zaista parlamentarnisistem, trebati da ima sve korektive za slučaj ponavljanja "sindroma" vlasti koja vazda teži,makar u ovim krajevima kako nas je povest poučila, autarhiji i samodržštvu u svakom oblikuvlasti - od monarhije do komunizma.Otuda proizlazi i urgentna potreba da se formira što veći broj specijalizovanihnezavisnih organizacija koje će profesionalno, pravno, egzistencijalno, materijalno i na svakidrugi način pomagati radikalne i kritički orijentisne umetnike, dakle one koji dopadnudržavnog progona, a naročito njihove porodice koje moraju osetiti solidarnost protivnika ovogrežima koliko god da je on rigidan, opasan i da je programiran da opstane na duge staze. Osimte očekivane solidarnosti potrebno je učiniti i niz radnji koje će dati konkretne rezultate iproizvesti vrlo opipljiv utisak na javnost - a pogotovo na režim koji je uzrok takvoj aktivnosti.Jedan do najbitnijih pravaca je znatno pojačavanje uticaja na postojeće (pa i osnovatinove) samostalne sindikate umetnika koji će strukovno štiti članstvo. To znači da je potrebnoumnogotručiti delovanje kroz ta strukovna udruženja, ojačati ih kadrovski i materijalno i

321pomoći im u njihovom radu na taj način da budu osposobljena da pružaju svaku neophodnupomoć ugroženim članovima i njihovim porodicama. Zatim, u te najneophodnije aktivnostispada i ojačavanje profesionalih sredstva korekcije kakva su kritika, javna reč, delovanje krozmedije i dr. Uticaj na javnost i njena mobilizacija u civilnim društvima spadaju u najuticajnijasredstva otpora negativnim tendencijama, trendovima ili događajima bilo u delimičnom iliopštem u socijalnom okruženju. To pojačavanje kritičkog delovanja kroz elektronske ištampane masmedije podrazumeva i uticaj na uređivačku politiku rubruka koje se bavekulturom i stvaralaštvom a koje su u danas u takvom stanju da gotovo na unisoni način i kaopo dogovoru izbegavaju ove "škakljive" teme delom svakako zbog postojećeg Zakona oinformisanju a delom i zbog evidentne nezainteresovanosti za ove "sporedne i periferne" temeu odnosu na glavne političke događaje - što je dakako pogrešan zaključak i sam po sebi jegotovo dovoljan dokaz u kakvom je stanju ovdašnja kultura, kako se na nju gleda i kako usuštini predstoji vrlo težak posao obnove ovog društva u svim njegovim aspektima.Ova aktivnost kroz medije ima za zadatak da u svakoj prilici ili što češće podržiseriozno stvaralaštvo i jasno ga odeli od lažnog i komercijalnog koje u mnogim sredinamadominira. Takođe je neophodno uvesti i osnovni red u institucionalni sistem koji podržavakulturu, odpočeti sa svakom mogućom štednjom u njoj (različitim racionalizacijama,centralizacijama opštih poslova uz dakako potpunu autonomiju u programskom delu kojimora ostati nezavistan i za njega moraju odgovarati same instituciji).Zatim se moraju potražiti alternativni izvori finsiranja i materijalne (sponzorske)pomoći ozbiljnim umetnicima i nekopromitovanim institucijama. Ovde jednu od glavnihuloga moraju imati ekspertski timovi u novoformiranoj mreži G17 plus koja se rasprostirekroz celu Srbiju. Danas je već gotovo 2000 ljudi najrazličitijih struka pokazalo interes da radiu ovoj organizaciji pa je jasno da je uspostavljena "stručna baza" koja bi na kvalitetan načinmorala da kanališe procese u svim oblastima društvenog, a jednog dana svakako i državnogživota.Dakako već i danas postoje mnogi načini kulturne antirežimske akcije poput konceptaAnemove promotivne turneje "Nije ljudski ćutati" koja dobrano uzbuđuje vlast u unutrašnjostikoja se najrazličitijim sredstvima odupire njihovim porukama i delovanju. Tu je i aktivnostOtpora koji se nažalost raslojio na nekoliko paralelnih frakcija, ali ukupno gledajući sve oneteže istom cilju i neminovno je da do njega i stignu - samostalno ili uz pomoć opštegopozicionog fronta koji se polako ali sigurno formira.

322Iako je u načelu postalo sasvim očigledno da "umetnost ne može da promeni svet",pogotovo danas kada je definitivno uspostavljen Novi svetski poredak, pre svega ekonomski,a umetnost je oduvek, kako nas uči istorija, slepo išla za političkom moći i kapitalom i svojenajveće talente stvaljala u njegovu funkciju, potrebno je pronaći nove, ili drugačije putevedelovanja ovih oblasti u današnjim, krajnje zaoštrenim uslovima. Ukratko: iz individualneborbe pojedinih autora neophodno je preći u kvalitetniju fazu organizovanog, masovnogdelovanja protiv antiumetničkih pojava u institucijama i među samim stvaraocima.Ako se uporede tekući fine de siecle sa prethodnim uočavaju se razlike i sličnostimeđu njima: optimizam sa početka 20. veka utemeljen u industrijsku i ekonomsku ekspanziju,naučna i umetnička dostignuća koja su najavljivala stoleće fantastičnih promena, a u našemslučaju i potrebu za stvaranjem nove države (na teritoriji dva carstva) zamenjen je njegovimovakvim krajem sa dramatičnim karakteristikama (sa političkim napetostima monopolarnogsveta i poretka koji odatle proističu, problemima ekologije, ekonomske i informatičkeglobalizacije, populacionog buma...) koje mogu dovesti do same granice njegovog opstanka.Današnja civilizacija iako bremenita opštim problemima svakako da traži i nalazi načina da seoni prevaziđu, a u tom procesu svoje mesto mora naći i današnja Jugoslavija poštujućidemokratska načela i tekovine civilizovanog sveta. A to podrazumeva da promene koje se nauniverzalnoj razini budu učinile, u najskorijoj budućnosti biće posledično unenete u svedomene socijalnog života praktično na svakoj tačci ove planete pa i na ovim prostorima.Mesto koje Jugoslavija (ili Srbija) budu našle u tom sistemu civilnih i kulturnih vrednosti bićeodlučujuće za njen bukvalni opstanak u tom svetu jasnih interesa i potreba koje nastaju iznovih odnosa, preuređenja svetske zajednice i procesa koji dominiraju na univerzalnom planu(od politike i ekonomije do globalnog "sela" Internet-civilizacije, kulture i umetnosti čije sereperne ili paradigmatične vrednosti formiraju u najvećim i najznačajnijim centrima ZapadneEvrope i Severne Amerike). Pogled u 2000. više nego jasno nagoveštava takav odnos -odgovoran odnos pre svega prema generacijama kojima svakako da je najmanje svejednokakav im se politički i kulturni poredak predaje u nasleđe.Republika, br. 228-229, 1-31. januar 2000.Neukus na krilima NATO

323Sveopšte urušavanje i kulturnog područja sadašnje Jugoslavije koje nije potrebno posebnodokazivati jer je ono belodano već na prvi pogled, dakako je sticaj mnogobrojnih spoljašnjih iunutrašnjih okolnosti te stoga kao njen integralni deo muzejsko-galerijski sistem nažalost, aliprirodno i logično, pokazuje isto tako negativne karakteristike.Ako je postojalo opravdanje da za vreme NATO bombardovanja naše muzejskeinstitucije od najvećeg nacionalnog značaja budu zatvorene za publiku (pre svega njihovestalne postavke), one su se u tim ratnim uslovima ipak na nedozvoljeno različite načineponašale. Na primer, Narodni muzej je svoju stalnu postavku odmah uklnonio dok Muzejsavremene umetnosti to čini tek kada usled bombardovanja palate Poslovnog centra 'Ušće'stradaju njegovi stakleni zidovi, što je još jedan dokaz o neznalačkom i neodgovrnomponašanju uprave tog muzeja. Ako je poodavno prestala ratna opasnost (kako je to rečeno sazvaničnog mesta bez obzira na tačnost te odluke) i ako je isto tako poodavno počela obnova iizgradnja, valjda se i ove kuće od izuzetnog značaja za ovu naciju i državu treba adekvatno daponašaju u 'promenjenim' uslovima.Već smo komentarisali da su i u ratnom periodu nastavili da rade pozorišta, bioskopi,koncertne dvorane, alternativne kulturne institucije i gotovo celokupna galerijska mrežasadašnje Jugoslavije. Čak su bile uočene i neke nove pojave (poput Otvorenog ULUS-ovogratnog ateljea) koje su sa različitim uspehom odgovorile na krajnje dramatične izazovevremena. Kako pak danas izgleda galerijski sisem, poglavito u Beogradu, ali i u još nekimmestima koje smo imali prilike da u skorije vreme vidimo.U unutrašnjosti, na primer u Nišu, Čačku, Pančevu, Novom Sadu, Subotici, Vršcu itd.,polako se regeneriše izložbeni program koji poprima zanimljive obrise pre svega usled prilivanovih generacija umetnika, uz istovremeni nastup stvaralaca srednjih srednjih i starijihgeneracija koji su zabeležili određena stilska i jerička pomeranja u vlastitom kreativnomrukopisu. U zavisnosti od toga ko drži vlast u tim sredinama, lako se uočavaju i njene bitnekarakteristike koje se kreću od serioznog i znaćajnog stvaralaštva pa sve do najgoreg kiča išunda kojim se sasvim otvoreno teži iz čistih komercijalnih pobuda koje supstituišu ozbiljnuumetnost. Bezmalo potpuno osiromašene opozicione opštine pokazuju daleko više sluha iinteresa za pravu umetnost od onih koje režim i vodeća koalicija preko svog ministarstvakulture zdušno pomažu sasvim otvoreno unazađuju ionako nizka ukus lokalne opštepopulacije.

324Beograd kao da takođe prežiljava emeljno preobraženje sa nekim bitnim osobinamakoje ćemo ovom prilikom pomenuti. Dolazi do vidno ubrzane komercijalizacije galerijskogprograma što je potvrda teze da je tzv. 'umetničko tržište' sve suženije i da u njemu ima svemanje mesta za ozbiljno stvaraalaštvo pa stoga ti uslovi u mnogim slučajevima diktirajuizmenu izlagačke politike. Vodeće galerije poput Salona MSU, Kulturnog centra Beograda iliKolarčeve zadužbine postaju sve učestalije primer rada na samoj ivici umetničkog neukusa. Uznatno boljoj situaciji ostale su galerije Doma omladine, UKUS-a i Grafičkog kolektiva kojese očigledno drže svojih starih estetičkih standarda pri izboru izlagača, ničim ne remetećijednu istrajnu dugogodišnju izložbenu politiku. No, najveći pad rada oučen je u galerijamaSKC-a: tako je 'Srećna galerija' potpuno zatvorena i pretvorena u CD-butik, a Velika galerijaje promenila urednika likovnog programa pa od tog trenutka (sem u jednom slučaju) tanekada prestižna galerija koja je čak izborila mesto na mapi svetske umetnosti, postajeduboko provincijska, nedostojna niti sopstvene istorije niti umetnosti koja danas treba da budenamenjena (ne samo) studentskoj populaciji.Poseban fenomen danas predstavlja Galerija 'Progres'. Nastala na mestu nekadašnjegalerije 'Sebastijan' (kao obaveza kada je Marjanović dobio to mesto za izgradnju palate –poslovnog centra), jedne od nekoliko najuticajnijih jugoslovenskih izložbenih prostorasedamdesetih i osamdesetih godina. 'Progres' u čijem se sistemu nalazi i jedan ne tolikouspešno realizovan prostor za likovne izložbe, dakle, ta galerija sa promenjenim imenompreuzims jedan, nekada monopolski (u stručnom smislu) posao Muzeja savremene umetnosti– a to je međunarodna saradnja u ovoj umetničkoj oblasti. Naime, danas se gotovo isključivopreko ove galerije odvija internacionalna razmena izložbi: iz nje se naši umetnici šalju uinostranstvo – najčešće u jugoslovenske kulturne centre u svetskim metropolama (poputPariza, Njujorka, Rima), ili se u njoj priređuju izložbe umetnika iz Bugarske, Slovačke,Rumunije, itd., što u načelu nije loše samo pod jednom pretpostavkom: da je ta umetnost kojase prima zaista i najreprezentativnija za stvaralaštvo tih zemalja u ovom trenutku. Aliiskustvo, a dakako i uvid u trenutnu situaciju, pokazuju da stvari ne stoje tako. Pre će biti dase upotrebljavaju zapravo isti kriterijumi za iszbor umeetnika koji će biti pozvani kao i onihjugoslovenskih koji će u 'Progresu' izlagali a potom biti poslati u svet. A ti umetnici, nažalost,uprkos njihovom nekadašnjem često nespornom značaju, više ni po čemu nisu značajni zasavremeno niti aktuelno srpsko stvaralaštvo u ovom trenutku. Šta ova pojava zapravopokazuje? Pa jednostavno to da se umetnost uvek kreće za kapitalom – tamo gde ga ima uvek

325će je biti iako to ne mora obavezno da znači da je ta vrsta stvaralaštva od najvećih vrednosti iznačaja u nekom trenutku kako nam pokazuje istorija umetnosti. Naprotiv, u ovom slučajuvaži sasvim suprotno pravilo: ovde je ogroman državni i poslovni kapital (ili onaj u posedulokalnog sveta novobogataša) stavljen isključivo u službu lažne ili u najboljem slučaju –mediokritetske umetnosti.Na kraju istakli bismo i rad nekoliko od stotinak beogadskih nezavisnih, ili tačnijerečeno, privatnih galerija. Da ovom prilikom budu pomenute po svom radu zaslužuju izmnogih razloga tek njih tri. Galerije 'Zvono', 'Haos' i 'Zepter'. Zajedničko im je da su sve trinekomenrcijalne u smislu da svoje vrlo profilisane programe nenarušavaju trenutnimzahtevima 'tržišta' te da striktno slede vlastita, čvrsto postavljena programska načela.'Zepter', pre svega, reaktuelizuje članove nekadašnje 'Decembarske grupe' kao iumetnike te generacije, a to su, da se začas podsetimo, bili oni stvaraoci koji su nakonkratkotrajnog socijalističkog realizma, ponovo uveli srpsko i jugoslovensko stvaralaštvo usvetske tokove. Jedan godišnji termin rezervisan je i za umetnika-početnika kome je to prvasamostalna izložba. Potpuno suprotnu koncepciju ima galerija 'Zvono' koja se specijalizovalada priređuje izložbe baš umetnicima koji su tek na samom početku karijere, a za većinu njihto su zapravo prve samostalne izložbe. Najzad, galerija 'Haos' se specijalizovala za jedan netoliko prisutan umetnički medij – za crtež, ali i ona se u svom radu, generacijski gledajućiponajviše obraća mladim umetnicima, ali i crtežu u 'proširenom polju' što će reći da ni ovastvaralačka disciplina nije protekla bez uticaja drugih sredstava izraza tako da njen programniukom slučaju nije redukovan na šturu – po definiciji, tehniku crtanja.Zašto su za ovaj komentar izabrane tek pomenute galerije ako se zna da ih u Beogradudanas ima znatno više što neregistrovanih kao umetničke galerije, što kafe-galerije, štotrgovine svega i svačega – pa i slika tzv. 'umetnosti' ili bižuterije i papirnice. Osnovni jerazlog da se inicira neophodna nomenklatura galerija sa podelom na one zaista umetničke ineprofitne koje će imati povlašćen državni status (poput galerija koje su na budžetima gradaili republike) a to podrazumeva potpuno drugačiju poresku politiku i maksimalne beneficijeoko njihovih cena zakupa poslovnog prostora, struje, telefona i dr. Sve druge radnje ilitrgovine koje imaju naziv 'galerija' a ne bave se promocijom ozbiljnog stvaralaštva morale biuz postojeća poreska opterećenja dobiti i poseban dodatak koji bi bio označen kao 'porez našund' i koji bi u skoroj budućnosti omogućio da Beograd umetnsto tri dobije barem trideset itri prave umetničke galerije.

326No, ovo je možda priča za neku daleku budućnost. Ono što bi se odmah moglo učinitijeste da se na nivou republike i opština formiraju komisije sastavljene od istoričara umetnostii likovnih kritičara koje će pratiti rad svih postojećih galerija i koje će u nekom doglednomvremenu po ujednačenim kriterijumima načiniti spiskove onih izlagačkih prostora koji nepotpadaju pod pogubnu, po ukus publike, komercijalizaciju likovnog programa. Time bi sejavnost jasno upozoravala na skrivene i otvorene opasnosti na koje može naići u tzv.Umetničkim galerijama, a važan deo toga posla morao bi se videti i u kulturnim rubrikamadnevnih i nedeljnih novina, te u elektronskim medijima koji se polako ali sigurno iznerazumljivih razloga zatvaraju za ovu umetnost čime i oni daju nemali doprinos ovomnegativnom trendu. Za početak, pogotovo u ovom, kako smo u samom uvodu istakli,krajnje nepovoljnom trenutku za kulturi i umetnost – posebno likovnu, to bi bio prvi korak upravcu uvođenja ozbiljnog reda i u ovoj oblasti javnog socijlanog života od posebnog značajana koji oni koji već danas programiraju društvo novih političkih kvaliteta moraju na ozbiljannačin da računaju.Danas, 24. januar 2000.Urbanizam i zaštita spomenika kultureSistemski organizovana nebrigaJedno od najbolnijih pitanja današnje srpske kulture svakako je stanje u kome se nalazeurbanizam i zaštita velikih spomeničkih kompleksa. Primer uništavanja crkvene, kulturne iumetničke baštine na Kosmetu drastičan je primer i najbolje govori o sistem(at)skiorganizovanoj nebrizi ili znatnoj institucionalnoj neorganizovanosti koja je prve velike znakeslabosti pokazala radom tzv. Kriznog štaba Ministarstva kulture već za vreme rata u Hrvatskoji Bosni i Hercegovini kada su učinjeni toliko veliki propusti da su najpre doveli domađunarodne inspekcije iniciranu od strane hrvatske (što je usledilo neprijatnom posetomeksperata koji su po nas sačini porazan i kompromitujući izveštaj Evropskom savetu), a danasse svetska zajednica oglušuje o nedozvoljenu devastaciju srpske kulturne baštine na Kosovukoja se u sve većem broju uništava. Kako srpski zaštitari nisu bez ikakvog opravdanjareagovali na rušenje hrvatskih i muslimanskih spomenika kulture, tako izgleda da se danas i

327međunarodna zajednica, za uzvrat i sa istim razlozima, neobazire zbog masovnog razaranjasrpskih i to u samoj "nacionalnoj kolevci". Možda njima i nije u interesu da se naši spomenicikulture sačuvaju, ali nama svakako jeste. Ili se ja možda varam?Jer, objašnjenje domaće indolentnosti prema ovom problemu može biti sasvim nalikpoznatim "žrtvovanjima" na koje nas je režim tokom protekle decenije navikavao a odvijalasu se u vidu besmislenih pogibija (od kojih je najdrastičnije bio masakr radnika RTS-a prošlegodine iz samo vlastima znanih razloga, koji se dočim zasad mogu samo naslutiti, pošto žrtvenisu bili upozorene da će biti raketirane), masovnih ljudskih tragedija i nepotrebnih ratnihrazaranja koja su bila svih tih godina konstantno generisana sa samog vrha poličke moćisadašnje Jugoslavije.Srpski spomenici koji se nalaze na Kosovu i dandanas su ostali neobeleženi za ratneuslove (ili možda ni u tom ratu nismo učestvovali!), a danas su potpuno nedostupni državim istručnim organima Srbije i Jugoslavije, prepušteni bilo blagom i kamufliranom, bilo potpunootvorenom ali sigurnom procesu uništavanja uprkos slabašnim poklušajimaintrevencionističkih trupa da ih makar koliko-toliko zaštite. Ali to je očigledno nedovoljno.Ako se nešto ozbiljnije ne učini, za koju godinu Nemanjičke (i kasnije zadužbine) tamo višeneće postojati. A krivac, po običaju, neće biti naša neorganizovanost te neodgovornost i okoovog posla, već svima poznata i dokazana svetska antisrpka zavera začeta u Vatikanu azavršena Tačijevim teroristima i krijumčarima.No, neko će pomisliti da u ovom primeru i nema naše objektivne krivice. Ali šta jeonda sa isto tako sistematskim unuštavanjem koje bi se moglo odmah sprečiti - i to onihnajdrastičnijih kakve su surove devastacije bukvalno svih urbanih jezgara gradova, dokBeograd u poslednje vreme prednjači i daje najgori primer sa nebrojenim "legalnim" inedozvoljenim nadogradnjama, pretvaranjem svakog mogućeg kutka u krajnje neukusne,improvizovane skalamerije koje se nazivaju "butici", "kiosci", "prodavnice" a koje drastičnonarušavaju prvobitni izgled trgova, palata, fasada, ulaza, holova zgrada i to ne samo naperiferiji već i na najprometnijim pravcima od Kalemegdana do Slavije sa svim poprečnim iparalelnim ulicama, prolazima, pasažima itd.U najgore primere iza kojih upravo stoji sama država je nakaradno proširenje Dečijeklinike u Tiršovoj o čemu se u javnosti dosta (ali i uzaludno) pisalo i zbog koga supovremeno protestovale sve pozvane stručne asocijacije, a poslednji povod bila jeprošlogodišnja izložba Milana Zlokovića (autora te zgrade) održana u Likovnoj galeriji KCB-

328a. Ili, šta sada učiniti sa nakaznom nadogradnjom ravnog krova sa dve posebne kuće na dnuJug Bogdanove ulice koja takođe spada u najgore i najrečitije primere ruralizacije Beograda.Nasrtaj antimoderne, neznalačke, ali od strane nadležnih (opštinskih, gradskih i republičkih)organa odobrene, "arhitekture" koja je nikla u najnužem centru grada - na brojnim lokacijamau Knez Mihailovoj i bočnim ulicama, više nije lako zaustaviti. A to bi mogao biti deoefektnog (i efikasnog) sadržaja programskih dokumenata stranaka koje pretenduju da što prepreuzmu brigu o ovoj potpuno zapuštenoj državi (ali koje nažalost nisam imao prilike davidim i ako baš ne spadam, za ovu oblast, u neupućene). Današnja srpska arhitektura imaizgled "igračaka" nalik dečijim konstrukcijama načinjenih od Ledo-kockica. Kako zasad izmnogih razloga nisam izgubio poverenje u naobrazbu koja se stiče na ovdašnjemArhitektonskom fakultetu, ostaje mi jedino da posumnjam u dobre namere, upućenost i znanjeinvestitora koji definitivno određuju šta će se, gde i kako graditi, odn. kako će taj njih"proizvod" izgledati, a ti savremeni "ktitori" očigledno sve mere samo jednim "estetskim"argumentom koji poseduju - novcem.Pa čak ni rezidencijalni delovi grada poput Dedinja ili Vračara nisu ostali pošteđeniovog pseudourbanističkog nasilja. To je poseban problem: jer uništavanje urbanizma tih, usvakoj civilizovanoj državi najzaštićenijih delova grada, izgradnjom krajnje neukusnih"faraonskih" zgradetina novobogataša potpuno po uzoru na gradnju u Kaluđerici (koja sedosad uzimala kao najgori primer unuštavanja grada) postalo je pojam antiurbanizma iantikulture življenja i stanovanja što je dakako u potpunom skladu sa opštim uslovima ukojima danas jedva opstajemo. No, neizbežno je pitanje šta glomazni kadrovski stručni,činovnički i tehnički aparat bezbrojnih zavoda za zaštitu spomenika kulture (republičkih,regionalnih, gradskih) rade? Argumenti da se obnavljaju neke crkve u Vojvodini, svakakonisu opravdanje da se ne spašavaju objekti isto tako vredni o kojima oni po zakonu takođemoraju da vode stalnu brigu a zašta nisu potrebna nikakava finansijska sredstva već isključivopoštovanje propisa.Naročito se u poslednjih nekoliko godina iznosi i potreba da se dvorovi (Stari i Beli)pretvore u javna dobra sa svim svojim likovno-umetničkim i primenjeno-umetničkiminventarom (dok eventualno ne budu vraćeni njihovim vlasnicima). Isto je pitanje i saPredsedništvom Srbije (kancelarijom Milana Milutinovića) koja je nekada bila "Muzej knezaPavla", a kako je govorio pok. prof. Lazar Trifunović, mi smo jedina zemlja koja je od muzejastvarala dvorove (posle 1945. godine kada je novouspostavljeni revolucionarni režim

329useljavao svoju boljševičku vlast po nekadašnjim dedinjskim i gradskim dvorovima, palatamai vilama te od muzeja pravio kancelarije) za razliku od civilizovanog sveta koji je potpunoobratno, od dvorova stvarao javna, opštekulturna dobra - muzeje, legate, zadužbine,umetničke, javne spomenikče komplekse itd. Ali zašto bismo mi uopšte bili deo sveta i ličilina civilizovana bića? Čime smo to uopšte zaslužili trpeći punu deceniju bezumlje kome semože dati čak i klinička dijagnoza. Jer, kako je nedavno rečeno, ovdašnja vlast ne samo da jesavršeno ubeđena da će odlaskom propasti Srbija već će se isto dogoditi i sa svetom, odnosnosa njenom promenom on bi propao, nestao, izgubio bi se u brlogu svih svojih strahota koje sesvako veče redovno i detaljno nabrajaju u dnevnicima RTS-a.Ali to i jeste posao ove vlasti, mislim, da kako je nakaradno započela, da u tom posludo kraja i istraje na svim planovima pa i u oblasti urbanizma i zaštite pokretnih i nepokretnihkulturnih dobara. (Da se ne zaboravi da su kao "kolateralna šteta" polomljena i stakla naMuzeju savremene umetnosti koja čak šest meseci nisu bila zamejena pa je to prouzrokovaloopasnu pojavu gljivica na umetničkim delima a o tome direktora nije bilo briga, pardon,zapravo moguće ga je i bilo ali on za to naprosto nije imao vremena usled neprekidnogboravka u svim postojećim i novoizmišljenim slikarskim kolonijama i zauzetosti drugimposlovima koje mu je otvorilo uzurpirano mesto što mu ni po kojim kriterijumima, osimkafanskim, nikako nije moglo pripasti. Kao u ostalom ni u jednoj ranijoj prilici kada jenestručnim izvođenim građevinskim radovima upravo on doveo u ozbiljnu opasnost zbirkuskulptura koje taj muzej treba da "čuva". Najzad, ti problemi se nedotiču ni njegovog ministračije se ambicije sve očiglednije kreću u sasvim drugom pravcu od onog koji nalaže njegovosnovni zadatak, niti ikog drugog koji je takođe pozvan da promptno reaguje na ovakveprimere najočiglednijeg kulturnog štetočinstva.)Pa ako je takva stvar sa brigom vlasti i njenih profesionalnih institucija oko ovih"sitnica", kako je moguće da se na te procese ne obazire ni "budućnost ove zemlje". Ali to jeveć problem koji zahteva detaljniji odgovor koji se ne tiče samo naših naravi (na kojesadašnja vlast izgleda da jedino i računa zaglibljujući se u sve veće i teže probleme) već iobjašnjenja uzroka sveukupne socijalne te potpune individualne zapuštenosti. A kraj ovome jei tako blizu i tako daleko.Danas, 7. april 2000.

330Suđenje umetničkim slobodamaZaječar, aprila 2000.U okružnom sudu u Zaječaru nastavljen je proces protiv knjaževačkog satiričara BobanaMiletića Bapsija optuženog da je: a/ izdao knjigu Srbijo, majko plači i b/ da je na njenojpromociju pročitao nekoliko aforizama kojima je "izvrgao poruzi instituciju predsednika SRJSlobodana Miloševića".Nikakva argumentacija - da u vreme objavljivanja knjige (maj 1997.) SlobodanMilošević nije bio predsednik Jugoslavije, da nije održana njena promocija (decembra 1998.)već književno veče kada je još desetak satiričara govorilo svoje aforizme, da je knjiga"cipovana" (odn. da ima bibliotečki broj 886.1-4 Narodne biblioteke Srbije), uz ostaleprocesualne smetnje koje su isticali advokati, nisu bili dovoljni da se prekine suđenje jednomumetniku i njegovom stvaralaštvu.Odbrana je čak za sledeće ročište predložila da se pozove i Slobodan Milošević (što jesudija u rešenju odbio) da bi se izjasnio "na okolnost" iz tužbe da li se lično oseća povređenimBapsijevim aforizmima.Celo ovo nepotrebno sudovanje svodi se na činjenicu da se radi o čistomograničavanju sloboda umetničkog izražavanja (koje je izričito zabranjeno 27. članomUniverzalne deklaracije o pravima čoveka UN) kroz jednu literarnu formu. Sva nastojanjaJugoslavije da se (samo)deklariše kao deo slobodoljubivog i civilizovanog sveta i ovimprimerom se obesmišljavaju.Ako se ipak dogodi da Boban Miletić Bapsi bude osuđen, svi drugi su na redu, i to nesamo aforističari već i karikaturisti, kritički orijetisani umetici koji se izražavaju u različitimmedijima i mnogi drugi. Otuda je nerazumljiva nezainteresovanost literarne javnosti za ovajslučaj, posebno naših najpoznatijih aforističara koji bi svojim ugledom morali da ustanu unjegovu (ali i svoju) odbranu upravo zbog zaštite profesije kojoj pripadaju, odnosno književneforme kojoj i sami pribegavaju. Možda su zaboravili onu priču da kada sve komšije odvedu (uovom slučaju satiričare osude), više nikoga neće biti da ih štiti kada na njih dođe red - makarpisanjem aforizama.

331Zaječar kao da preuzima primat u oblasti režimske represije. U subotu, 22. aprilauhapšen je Vlastimir Bađević, predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke, u tokuuredno prijavljenog javnog istraživanja rejtinga političkih stranaka koju je policija pokušalada prekine, a Mišel Geng član Otpora, u utorak, 25. aprila, jer su izvodili akciju "Uručivanjaplaketa za izuzetna dostignuća u uništavanju Zaječara i okoline" najviđenijim sugrađanima.Iako su obojica pušteni na slobodu, prvi posle nekoliko sati, drugi posle interesovanjakancelarije Visokog komesarijata za ljudska prava UN, utisak je da se u Srbiji pojačavasuzbijanje sloboda na mnogim planovima (od informativnog do umetničkog) što je izgledaprimereno sve lošijoj političkoj slici i ideološkoj dezorijentaciji vladajuće koalicije, odn.njene faktičke nemoći da na regularan način upravlja zemljom.Požarevac, maja 2000.Svi su izgledi da se i uonako prepunuj jugoslovenskoj političkoj čaši dodaju poslednje kapikoje će je napokon preliti. Zbog jednog sasvim slučajnog događaja koji se 2. maja odigraoispred požarevačkog kafea "Pasaz" kada je obezbeđenje diskoteke "Madona" (vlasnika MarkaMilosevića, sina predsednika SRJ Slobodana Milosevića) pretuko aktiviste "Otpora" MomčilaVeljkovića i Radojka Lukovića kao i Nebojšu Sokolovića advokata zato što su pokušali dazaštite Dragana Milovanovića, koga je ista grupa maltretirala i tukla u prolazu pomenutogkafea terajuci ga da napusti "Otpor" i potpiše pristupnicu za SPS. Milovanović je već ranijeprijavio policiji da ga pomenuta grupa duže vreme maltretira. Oni su kasnije identifikovanikao "bliski prijatelji Marka Milosevića": Bojan Tadić, Milan Bojić, Zoran Ivanović i MilošLazić.U prebijanju najteže je prošao Radojko Luković sa zadobijenim povredama lobanje iteškim povredama oba oka, obe arkade i vilice, ali je uspeo da jednom od napadača ("Lazićustarijem") otme pistolj koji je ovaj izvadio iz džepa te da uzvrati nekoliko udaraca što je bilodovoljno da bude optužen za "pokušaj ubistva člana JUL-a" kako je ova organizacija odmahsaopštila, iako tom prilikom nije došlo do pucnjave kako su potvrdili mnogobrojni očevici.Sam Marko Milosević je došao na sam kraju tuče i povikao: "Pobijte govna! Šta oni hoće?"Hitna pomoć je sve pretučene (sem Milovanovića koji je uspeo da pobegne) odvela upožarevčku bolnicu. SUP Požarevca je odmah saopštio da je oko 22 h priveden MomčiloVeljković a Nebojša Sokolović oko ponoci, kao i da je određen pritvor za Radojka Lukovića

332zbog pokušaja ubistva Saše i Milana Lazića. "Navedena lica našoj službi su poznata kao licasklona delikventnom ponašanju" navodi se u policijskom saopštenju dok je "Politika"nekoliko dana kasnije objavila tobožnje kliničke, psihijatrijske nalaze (uglavnom "seksulanihdelikata") pretučenih lica.Sutradan, 3. maja Luković je zbog teških povreda oko 22 h prevezen u Urgentni centaru Beograd uz policijsku pratnju. U Urgentnom centru potvrđeno je da je Lukoviću slomljennos i da ima povrede glave. Istog dana oglašava se i Ivan Marković, savezni ministar zatelekomunikacije i sekretar Direkcije JUL-a sa optužbom da je SPO naručio i organizovaonapad aktivista "Otpora" na članove JUL-a u Požarevcu, kao i za pokušaj ubistva 19-godisnjeg Milana Lazića i napada na njegovog brata Sašu. Marković je rekao da JUL "nećetrpeti i tolerisati napade na svoje članove i da će se JUL braniti svim zakonom utvrđenimsredstvima". On je optužio Vuka Draškovića i TV studio B za zamenu teza i za iznošenjelažnih vesti da su "neki telohranitelji prebili nekoga. Zbog toga će Studio B biti tužen i poZakonu o informisanju odgovarati, ne zato što politički različito misli od nas nego zato štolažu." Ova pretnja (upravo prejudiciranje krivice) je i sprovedena te su Studio B i njendirektor u jednom danu tri puta kažnjeni po različitim prijavama zbog "lažnog informisanja".Tokom večeri istog dana, prostorije beogradske centrale "Otpora" posetili su ZoranĐinđic, Goran Svilanović, Milan St. Protić, Velimir Ilić, Vladan Batić, Dragan Milovanović,Vuk Obradović, Žarko Korać, Nebojša Čović, advokati, brojni aktivisti za ljudska prava uJugoslaviji i novinari pružajući im podršku. U toku noći nije se moglo ništa saznati ozdravstvenom stanju Radojka Lukovića niti gde se on nalazi, jer je u jednom trenutku bioprebačen u Centralni zatvor, ali pošto mu je pozlilo, bio je vraćen u Urgentni centar.Direktor Urgentnog centra dr. Vladimir Lukić izjavio je da je "narodski rečeno",povređenom Lukiću samo slomljen nos. Takođe je najavio da će podneti tužbu protiv StudijaB zbog neistinog informisanja da lekari Urgentnog centra Lukoviću nisu pružili adekvatnimedicinski tretman.Istog dana i predstavnici kancelarije Visokog komesarijata za ljudska prava UN uJugoslaviji pokušali su da u Kliničkom centru pronađu Radojka Lukovića. Na portirnicamaUrgentnog centra, Kliničkog centra, Klinike za hirurgiju uha, grla i nosa, Klinike zamaksilofacijalnu hirurgiju i Klinike za mikrohirurgiju predstavnicima Kancelarije rečeno je dakod njih nije primljen pacijent sa imenom Radojko Luković. Neslužbeno se moglo samosaznati da je Radivoj Luković 3. maja snimljen na maksilofacijalnoj hirurgiji posle čega je

333prebačen u Centralni zatvor, ali da je zbog pogoršanja zdravstvenog stanja vraćen u Klinićkicentar, te da se on nalazi na Klinici za maksilofacijalnu hirurgiju najverovatnije pod drugimimenom.Zbog održavanja dva mitinga - jednog koji su prijavile demokratske stranke zbogprebijanja i hapšenja Momčila Veljkovića, Radojka Lukovića i Nebojše Sokolovića, kao iproslave 9. maja, Dana pobede nad fašizmom koji nije prema propisima prijavljen a koji jeopštinski odbor SPS-a nabrzinu sazvao u poslednjem trenutku kao odgovor na protesteopozicije, i koji su trebali da se održe na istom mestu - glavnom gradskom trgu praktično uisto vreme - jedan u 14 a drugi u 15 časova, Požarevac je tog dana postao "zatvoreni grad".Jake policijske snage potpuno su iz svih pravaca i na nekoliko mesta potpuno blokirale sveprilaze. Na 10. kilometru od Beograda blokadu su takođe načinili i aktivisti Demokratsketranke koji su preprečili sve tri trake puta ka Nišu, zbog toga što policija nije dozvolila da seoni upute na proteste u Požarevac, tako da se ubrzo napravila ogromna kolona vozila. Kasnijeje ova blokada ipak bila selektivna jer je za demokrate politički kontraproduktivno bilo da naputu zadržavaju kola sa bebama i malom decom, pa i misije novinara i diplomatskihposmatrača. Posle dvadesetak minuta pojavila se interventna brigada policije čiji je komandirzatražio od organizatora deblokadu puta a kako oni to nisu hteli da učine, policija ih jeprimenom "blage sile" pomerila u stranu.Za to vreme na glavnom trgu pred dvadesetak građana koji su nosili nekoliko posterapredsednika republike i socijalisticke partije ispred bine i još pedesetak koji su stajali sastrane, već je tekao program,. Ubrzo je iz pobočne ulice počela da se formira jedna grupademonstranata uglavnom sa obelezijima "Otpora" i sa nekoliko stranačkih zastava (SPO, DS,Narodne radikalne stranke, Pokreta za Srbiju) koja je narasla na oko 300 učesnika. Iako jenjihovo obezbeđenje pokušavalo da ih zadrži na dovoljnoj udaljenosti od mesta gde seodržava program, oni su se ipak korak-po-korak približavali tako da se nasuprot njimapojavila i poveća grupa mladića u majcama sa oznakama socijalisticke partije, a koji su sudećiprema reakcijama ljudi koji su protestovali, očigledno bili pripadnici policije. Programomobelezavanja 9. maja ("kontramitinga") rukovodio je funkcioner SPS-a Uroš Šuvaković kojije bio u neposrednoj vezi sa organizatorima.Stranaca nije bilo jer, s jedne strane ni njima nije bio dozvoljen dolazak u Požarevacdok je dvoje holandskih novinara koji su dan ranije došli u jedan požarevački hotel i biliuredno prijavljeni, u toku noći uz policijsku pratnju sprovedeni u Beograd.

334U jednom trenutku umalo da je došlo do neposrednog dodira dve grupe, no na srećusukob sa krajnje neizvesnim ishodom i posledicama bio je izbegnut. Noć ranije u Žabare(tridesetak kilometara od Požarevca) u policijsku stanicu internirani su Bojan Tončić i NatašaBogović iz lista "Danas" najpre pod izgovorom "utvrđivanja identiteta" a kasnije "zbog togašto su bili u društvu lica koje je optuženo za vršenje krivičnog dela", u stvari sa bratomMomčila Veljkovića, takođe novinarem uhapšenim u isto vreme i zatvorenim u policijskustanicu u Malom Crniću. Nadležni komandiri nisu bili ovlašćeni da puste novinare, već seodobrenje za to moralo dobiti u Požarevcu u kome takođe nije bilo ovlašćenih lica. Napokon,nakon interesovanja kancelarije Visokog komesarijata za ljudska prava pušteno je sve trojenovinara.Republika, br. 236-237, 1-31. maj 2000. (u saradnji sa Nastasjom Radović)Trijumf ostatka civilnog društvaRepresija i izazoviŠarenilo političkog marketinga u protekloj predizbornoj kampanji u Jugoslaviji moglo sepratiti i kroz parole, slogane, manjeviše uspele dosetke bilo da su one izražen verbalno bilo dasu njima grafički dopunjavani bilbordi sa fotografijama lidera i predsedničkih kandidata. Akozačas ostavimo po strani da je ta vrsta intervencija na plakatima i panoima zapravo evidentniizraz duboke nekulture u koje se masovno zaglibilo ovdašnje društvo (a koje je kulminiralotokom protekle decenije - naročito na samom njenom kraju koji koincidira sa definitvnimodlaskom nakazne crno-crvene koalicije sa političke scene), u nekim primerima možemozapaziti i određene klasno-socijalne te individualno-psihološke konstante koje daju dovoljnoplastičan opis današnjeg srpskog kolektivnog duhovnog ustrojstva.Najmanje inventivnosti pokazan je na plakatu predsedničkog kandidata leviceSlobodana Miloševića gde je njegov nadimak iskorićen kao slogan nastao od dve reči: Slobo -da sa sugestivnim zaokruženjem rečice da. (Da se začas prisetimo da je njihov marketinškitim ranije načinio i nedopustivu grešku kada je preuzeo - plagirao, fotografiju izgradnjejednog mosta u Americi kao propagandnu sliku obnove Jugoslavije nakon bombardovanjaNATO pakta.) To odsustvo ideja poklopilo se i sa isto tako šturim odgovorom političkih

335oponenata: preko rečice da najčešće je samo lepljena rečica ne čime se smisao izvorne parolepreobraćao u svoju suprotnost sa isto toliko sugestivnim učinkom.Znatno veću inspiraciju imali su njihovi politički protivnici koji su na vrlo različitenačine reagovali na poruke opozicionih političara. Od toga da je za neke značajnakarakteritika bila opadanje kose odborničkog kandidata, novog gradonačelnika BeogradaMilana St. Protića, preko izdvojenih očiju dr. Vojislava Koštunice koje su zapravo biletumačene kao pogled Al Kaponea (ili u blažoj verziji Al Paćina koji u jednoj filmskoj trilogijiigra ulogu mafijaškog bosa), do docrtavanja đavoljih rogova Vojislava Mihailovića, bivšeglordmera takođe predsedničkog kandidata, kao ukazivanja da je politički učinak te ličnosti uvođenju glavnog grada upravo takav - demonski, itd. Ovog puta izostavićemo prostačkeizraze i psovke kojih je bilo mnogo i koje su više izraz nemoći (ili svesti kakvo je istinskopolitičko mišljenje većine - što su konačno rezultati izbora i pokazali) nego duhovitosti ilipotrebe za vređanjem ličnosti političkih protivnika.Bilo je dakako i ozbiljnih promašaja plasiranja političke poruke. Izdvojićemo jedanprimer koji se pokazao pogrešnim. Parola Naš čovek (Vojislav Mihailović) zapravo je ispalatotalno kontraproduktivna jer ona pre asocirala na čoveka koji je pod dominacijom, značitotalnom zavisnošću od neke ličnosti (lidera, familije) ili stranke (što je u ovom slučaju bilo ipotpuno tačno) nego na čoveka iz naroda, domaćina ili komšju što je trebala da bude izvornaporuka. Ona bi se tako mogla tumačiti da je umesto nje biračima bila lansirana poruka Vaščovek - u tom slučaju ne bi dolazilo do zbunjivanja i glasači bi se lakše snalazili, a to jetakođe pokazala i izborna volja naroda koja je toj stranci i njenom predsedničkom kandidatudala dosad najmanji broj glasova.CESID je načinio nekoliko različitih bilborada koji su delovali najozbiljnije inajprofesionalnije urađeni te stoga nije ni čudo da je ova nevladina i volonterska organizacijanamenjena kontroli izbora, iako sama na njima nije aktivno učestvovala, privukla veliki brojaktivista koji su odigrali značajnu ulogu u proteklim izborima. Jasnost parole koja se svodilasamo na jednu činjenicu da su 1+1=2 bila je dovoljna da se ogroman broj birača zaistapripremi da brani svoj glas - što se pokazalo 5. oktobra na najmasovnijim demostracijamakoje su tokom protekle decenije priređene u Beogradu kada su punu deceniju akumuliranonezadovoljstvo i bes prerasli u žestoki otpor pokušajima prekrajanja izbornih rezultata. Epilogsa napadom na Saveznu skupštinu i državnu televiziju bio je dovoljan da se ova srpska

336pobuna nazove bager revolucijom (zbog poznatog bagera kojim su demonstranti srušilu ulaz uteleviziju i tako je osvojili).No, jedan sektor ovog političkog marketinga ostao je vitalan i dao je najzanimljivijerezultate. Mnogobrojne majce sa najrazličitijim parolama apsolutno su dominirale u ovojpredizbornoj kampanji. Otpor je i ovog puta prednjačio: najpre sa sloganom Gotov je! ukombinaciji sa stisnutom pesnicom ili likom prethodnog predsednika koji se pojavio i prerezultata izbora, potom i pobedničkim poklikom Puk'o je! koja je vrlo brzo stari rekvizit saprotesta 96/97. godine - pištaljku, zamenio novim - zvečkom po onoj staroj uzrečici koja glasiPuk'o je ko zvečka!. Korišćeni su i računarski simboli te oni masovne komunikacije: smeškokoji je u jednom trenutku kada je ponovo zapretila izborna krađa postao mrgud sa parolomBaš sam ljut. A takođe su upotrebljavani i poznati refreni popularnih pesma kao što je onaĐorđa Balaševića Gedo gluperdo... (sa nastavkom svu si zemlju proćerdo).Neki umetnici su lansirali vlastite slogane kao dela vizuelne umetnosti. Tako je DejanAtanacković načinio plakat na kome je preko fotografije lica sa zašivenim očima i ustimakrupnim slovima ispisan tekst Uterivanje pravde u kosti a sa manjim nabrojao je uvredljivpolitički rečnik koji se mogao čuti na državnim medijima: terorista, izdajnik, plaćenik, fašista,špijun, mondijalista, kriminalac... koja ne samo optički već i semantički deluje zastrašujuće. ALed-art je uradio čitav asortiman proizvoda sa osnovnom temom Mrdni dupetom (Pokreni sei učini nešto za sebe!) sa najrazlitijim grafičkim i oblikovnim formama od majica, malepnica,flajera, upitnika sve do toaletnog papira. Majca za njihovim crtežima izazvala je nesumljivonajveće interesovanje i potržanju među ljubiteljima ove vrste javnog obraćanja i izražavanjastavova, kao i među kolekcionarima.Moglo bi se navesti još niz primera najrazličitijih dosetki ove vrste ali i pomenute sudovoljne da bi se ukratko sumirao smisao ovog fenomena. Već je, čini nam se brzopleto,zaključeno da ovoliki broj glasova koji je dobilo DOS (Demokratska opozicija Srbije koja bitrebala da promeni maziv u DVS Demokratska vlast Srbije) nisu bili glasovi ZA negoočajnički glasovi PROTIV režima koji je deset godina vodio Jugoslaviju iz rata u rat, anjegove narode iz egzodusa u egzodus, iz katastrofe u katastrofu, iz drame u dramu - sve dosamog dna civilizacije. No, sami nismo spremni za takvo tumačenje: šarenilo poruka i izazovinastali iz njih bilo da su se pokazali pojedinačno negativnim bilo da su masovno prihvaćeniipak su nesumljivo dokazi glasanja ZA promene, za onaj program koji je civilnim rečnikom iikonografijom ukazivao na budućnost, na otvaranje novih perspektiva, na ponovno

337uključivanje Jugoslavije u svetsku zajednicu. Ta pobeda je superiorno postignuta što je dokazda mentalno zdravlje nacije (za koje se u jednom trenutku smatralo da je ozbiljno ugroženo inepovratno izgubljeno) ipak zadržalo makar minimum većinske prisebnosti i mogućnostrazlikovanja dobrog od lošeg. U tom najznačajnijem znaku treba tražiti glavne osobineklasno-socijalne i individualno-psihološke konstante u kojim granicama se danas nalazijugoslovensko društvo, kao i to kojim će se putem ono ubuduće kretati.Republika, br. 246,1-15. oktobar 2000, Identitet, br. 45, Zagreb, oktobar 2000.Kulturna Yu-alternativaRepresija i izazoviUz političku alternativu koja se sa različitim uspehom i dužinom trajanja formiraladevedesetih godina u Jugoslaviji je uspostavljena i kulturna alternativa paraelno sa oficijelnimsistetmom koji je na isti način kontaminiran kao i opštesocijalni milje u kome su obastrukturisana - pre svega kao mogući odgovor na pogrešne korake vlasti. I kako su nastajale inestajale brojne političke organizacije, tako su i u oblasti kulture i umetničkog stvaralaštvanastajale, kraće ili duže trajale tokom protekle decenije značajne asocijacije i pokreti ad hocsastavljeni kao reakcije na necivilizacijske i antikulturne poteze vlasti u oficijelnominstitucionalnom sistemu. Za ovu priliku navešćemo tek nekoliko značajnijih koji su tokomposlednjih godina ostavili najdubljeg traga.Održavanje prisebnostiPet godina CZKdKada je 1. januara 1995. godine, Tačno u podne, u Centru za kulturnu dekontaminaciju, (idenacifikaciju kako se takođe naziva ova institucija čime joj se pojačava spektar dejstva usredini višestruko socijalno i ideološki zagađenoj) priređena I Dekontaminacija, za ovupriliku u tek zakrpljenom Paviljonu "Veljković", dotad potpuno zapuštenom i sa još vidljivimgrađevinskim oštećenjima na zidovima i plafonu, posetioci uprkos novogodišnjemraspoloženju nisu pokazivali uobičajeni optimizam nastupajuće godine usled trajnih posledica

338okončanog srpsko-hrvatskog rata i rata koji je još uvek trajao u BiH, kao i sa jasnimnaznakama svih predstojeći krvavih drama i masovnih smrtonosnih raspleta na exjugoslovenskimprostorima. U tom raspoloženju skoro da su protekle sve ove godinenjegovog rada.Obeležavajući petogodišnicu CZKd-a prvom izložbom u 2000. Pronađi se (1-14.januar) Vesne Pavlović koja je načinila fotografski pregled njegove delatnosti u 59 slika uzkoautorstvo Ane Miljanić koja je toj prezentaciji dala zanimljivu dramaturšku postavku,istovremeno je postignut ne samo jedan dokumentraristički efekat (arte)faktnog nizanjadogađaja, ličnosti i činjenica koji su markantno obeležili i reflektovali reagovanja na ovajrazorni period Jugoslavije u tekućoj deceniji, već je prikazan i vrlo široki obim najrazličitijihdelatnosti od umetničkih izložbi, autorskih projekata te dokumentarnih postavki sa mnogimdnevnoaktuelnim temama, a pre svega bila posvećena teatarskoj delatnosti sa četrnaestkompletnih produkcija od kojih se danas pet paralelno izvodi, preko gostovanja iz zemlje iinostranstva brojnih eminentnih ličnosti poput Đerđa Konrada ili Bibi Anderson, a ove godineSlobodana Šijana i Predraga Matvejevića, protestnih tribina povodom progona i utamničenjaintelektualaca i umetnika (Nuneta Popovića ili Fljore Brovine na primer), protiv svakogoblika represije režima, pa i onih najbrutalnijih kakvo je ubistvo Slavka Ćuruvije, inmemorijama onim stvaraocima koje oficijelne institucije smišljeno potiskuju iz nacionalnogsećanja kao što su Danilo Kiš i Biljana Jovanović, promocija knjiga, premijera alternativnihfilmova autora kakav je Želimir Žilnik, demonstrativnih okupljanja, uličnih predstava SonjeVukičević pred kordonom policije u vreme velikog protesta 96/97., otvorenih razgovora ozaoštrenim i bolnim društvenim i političkim pitanjima koja su sve ovo vreme potresalaJugoslaviju sve do njenog konačnog rasturanja, kulinarske akcije Nebojše Popovaopasuljivanja građana... Po ovome, Centar je iako nezavisna, alternativna kulturna institucijapreuzela ulogu mnogih oficijelnih kuća koje nisu imale hrabrosti da progovore o najtežimproblemima koji su nas temeljno potresali svih ovih godina osuđenih na puko preživljavanje itrajanje na egzistencijelanoj i profesionalnoj granici.U ovom malom pregledu ograničićemo se tek na izložbenu delatnost CZKd-a koja uposlednje vreme ponovo izaziva reagovanje dela javnosti nastojeći na različite načine da odnjega načini nekakav anahronizam pod nazivom "Museum Veljković" previđajući da jeupravo realizovani likovni program znatno prevazišao smisao i potrebe institucije koja danasnema isti cilj kakav je imala kada je osnovana. Vreme se toliko dramatično promenilo da bi

339još jedna mrtva kulturna institucija bila neproduktivna u epohi kada je neophodno jedno novooživljavanje, traženje drugačijih puteva i probijanje kroz okamenjena uska vrata društvenihtokova - naročito onih kulturnih i umetničkih kako je to direktorka Borka Pavićević sasaradnicima u pravom trenutku uvidela i projektovala uprkos svim ometanjima.A samo taksativno nabrajanje (nehronološkog izbora) iz likovnog programa dovoljnoubedljivo o tome svedoči. Nakon početne I Dekontaminacije, usledile su inostrane izložbe:Contra-dibidon i Likovna radionica (Ljubljana), Give Me Back my Flag i Transformers(Pariz), Tuzla-Beograd 1996, Zračenja (Skoplje) i posebno zanimljiv Haos u akciji(simultana likovna manifestacija u 11 evropskih gradova linkovana videom i kompjuterima);zatim autorski projekti: Camera Lucida i Ubistvo (godišnje izložbe Centra za savremenuumetnost Fonda za otvoreno društvo), Još uvek smo na ulicama (Žene u crnom), Tendencije'90-tih: Hijatusi moderne i postmoderne, Više od pištaljke, Pertej (petoro albanskihumetnika sa Kosova), Kako se zoveš?; dokumentarne: 300 brojeva (naslovne straniceVremena), Druga strana istorije (10 godina Republike) i Sajam školske opreme; brojnepostavke slika, kolaža, skulptura, objekata, instalacija, fotografija, videa, dizajna,performansa: Developing/ment (fotografije), Foto Safari, Paprika (akcija i instalacija), Konjas šiša (akcija), Retrospektiva nacionalnog interesa (slike), BIS (skulpture),Dekontaminacija erosa (slike i skulpture), Nokturno (slike), Isečci iz dnevnika jednogštampomana (slike-kolaži), Biblijske aplikacije (kolaži), Bili smo deca (fotografije),Kameleoni (slike i objekti), Shangri-la (slike), Žudnja (objekti i slike), Donjntonjn(fotografije), Susret otpadnika (performans), PE-LD (eksperimentalni grafički dizajn), Apelza mir (skulpture), Individualna kultura protesta (slike), Crna zvezda (performans i video);obeležavani su jubileji; Ajd' sad (godišnjica Led Arta); priređivane specijalne izložbe:Ecologis (dečijih radova), Aukcija slika za Studentski Parlament, Underground (posvećenasuđenju Nunetu Popoviću), ili u okviru velikih manifestacija: Zabranjena slika nekad i sad(Festival Žudnja za životom, NJR u Beogradu kada je prvi put prikazana Svečana slika MićePopovića zbog koje mu je otkazana izložba 1974. godine), započeta je i produkcija CD-a:Perfect Future (Dejana Atanackovića uz kreativnu saradnju Zorana Živkovića), predstavljenje rad polaznika foto-radionice Vesne Pavlović i Centra za stvaralaštvo mladih DraganeMarković.Dakle, od umetnika, tu su za pet godina izlagali od najstarijih Vide Jocić i HalilaTikveše, zatim srednje generacije: Marije Dragojlović, Nikole Džafa, Dragoslava Krnajskog,

340Dragana Dangubića, Zorana Naskovskog, Miroslava Pavlovića, Talenta, do najmlađih:Dejana Grbe, Ognjena Radoševića, Mirjane Petrović, Ivane Popović, Ivane Kličković, SašaStojanović, Škarta, te Brede Kralj i Jurija Krpana (Ljubljana), Fabrice Domerclja, VukaVidora i Fabrice Langlada, (Pariz) i još mnogih na grupnim izložbama sa kojima se bi se tekmali broj vodećih kulturnih ustanova u današnjoj Jugoslaviji mogao istaći. A ako se ima uvidu pomenuti široki dijapazon rada CZKd-a, tek tada se dobija pravi utisak o mestu i značajulikovnog programa koji je realizovan.S druge strane, u poslednje vreme zabeleženo je i preuzimanje atributadekontaminacija od strane jedne po broju članova, simpatizera i glasača minorne partije aliodlučujuće po političkom uticaju koja njime zapravo nastoji da disciplinuje nerežimskemedije na nekavoj lažnopatriotskoj osnovi, previđajući dakako sa razumljivim razlogom ismisao denacifikacije društva kroz ideologiju kojoj je ona takođe značajno doprinela. Zbogtoga bi izložba Pronađi se mogla upravo nekim njihovim idelozima (mada je jedan od njenihčelnika bio svojevremeno prisutan na razgovoru o pozorištu) da pomogne da se (pro)nađu naonoj strani koja je zabrinuta, većinom smrknuta i užasnuta nad prizorima koji su nam uznjihovi zdušnu pomoć napunili istoriju i memoriju, i što je najgore, najmlađim generacijamadefinitivno kontaminirali i nacifikovali detinjstvo.Od 1. avgusta o.g. gost u Centru za kulturnu dekontaminaciju bila je grupa ukrajinskihpostavangardista: Aleksandra Rojtburda, Gleba Katčuka, Vladinira Kožuhara, AleksandraŠevčuka i Vasilija Rjabčenka koji su izložbom Delimično pomračenje u Jugoslaviju doneliprve relevantne informacije o aktuelnim zbivanjima na tamošnjoj likovnoj sceni. Posledogađaja stoleća - perestrojske i velikog pada (Berlinskog zida - simbola podeljene Evrope nazapadnoliberalnu u istočnokomunističku koji se u zemljama što neminovnost društvene iekonomske tranzicije i uključenja u civilizovani svet doživljavaju kao direktnu političkupropast Starog kontinenta), pored svih opštih promena koje polagano i postupno ali zasigurnozahvataju sve zemlje nekada iza gvozdene zavese odražavaju se i u polju kulture i umetničnogstvaralaštva. Jedan od tih stvaralačkih povetaraca koji duvaju sa Istoka, ovoga puta iz bivšeSovjetske republike Ukrajine, upravo iz jednog od njenih najvećih i najznačajnijih kulturnihcentara - Odese, dopreo je posle Hrvatske, Francuske, Rusije, Švedske, Litvanije i doJugoslavije potvrđujući pravilo da se sa ideološkim otvaranjem država stvaraju neophodniuslovi i za estetička otvaranja umetnosti. Ukrajinska neoavangarda krajem veka u radovimaovih Odesita pokazuje onu vrstu slobode koja je nedostajala evropskoj multikulturalnosti pre

341poslednje decenije. Time se mapa umetnosti Starog kontinenta dopunjuje na najefektiniji a zasamo stvaralaštvo, na najdragoceniji način.Ova izložba bi dobila uobičajenu javnu recepciju da je nije pratio jedan neverovatnadogađaj. Naime, posle izložbe Miće Popovića iz 1974. godine koja je zatvorena (upravo i akopostavljena, nije ni bila otvorena) ovo je prva koju je aktuelna vlast (finasijska policija idržavna bezbednost) zatvorila!? I ne samo to, ovo je prva alternativna kulturna institucijakojoj je zabranjena delatnost! Naime, nekoliko dana nakon njenog otvaranja u CZKD je upalafinansijska policija uz asistenciju državne beznednosti (i to u trenutku kada niko od ovlašenihlica iz Centra nije bio u Beogradu) da bi kontrolisala njeno poslovanje. I to ne bi bilo ništaneuobičajeno za ovaj predizborni period kada je vlast odlučina da se, gde je to god moguće ponjenom mišljenju, obračuna sa ideološkim neistomišljnicima, da sutradan nisu došli dazatvore CZKD (obustave njen rad) a time i izložbu ukrajinskih umetnika koja je bila u toku.Naravno da je odmah obaveštena međunarodna javnost, pre svega država Ukrajina (gle čuda,to je baš ona zemlja sa kojom Jugoslavija nastoji da uspostavi najprisnije moguće odnosepoput Rusije i Belorusije iz tog regiona) koja je posle provere na najvišem diplomatskomnivou, i protesta Jiržija Dinzbira, izvestioca Ujedinjenih nacija za ljudska prava (u kojimaznačajno mesto imaju i umetničke i kulturne slobode), zahtevala objašnjenje od našegMinistratsva inostranih poslova. Njihov odgovor je ubrzo stigao: Paviljon “Veljković” iCZKD su oni koji su ga zapečatili otvorili za manje od 24 časa. Time je tek ublažen još jedanmeđunarodni skandan u koji se Jugoslavija uvalila, ovog puta u domenu kulturne politike, jerne samo da je po prvi put u periodu sadašnje vlasti zatvorena jedna značajna institucijakulture sa međunarodnom reputacijom, već je jasno dat signal kojim će putem da se ona krećei u ovoj oblasti posle 24. septembra (kada su zakazani izbori u Jugoslaviji, u dan tačno posle13 godina od održavanja famozne 8. sednice kada je svrgnut tadašnji predsednik Srbije IvanStambolić (u među vremenu otet usred bela dana u blizini svoga stana). Ujedno je i ogoljenapriča o proveri rada u domenu finasijske policije a u prvi plan su došli stvarni interesi državnebezbednosti i to u onoj oblasti u kojoj ona nema šta da traži u kulturi u umetničkomstvaralaštvu. Tako je Delimično pomračenje izvesno postalo najava totalnog pomračenja.Centar za kulturnu dekontaminaciju (denacifikaciju) za proteklih pet godina obavio jeogroman deo posla održavanja (uz krajnje napore) makar minimalne prisebnosti i zdravograzuma kod svojih redovnih i povremenih posetilaca (kojima je izložba upravo i posvećena).A to ne da nije malo, nego je ogromno u poređenju sa intenzitetom opšteg, pa i kulturnog te

342umetničkog štetočinstva što nasuprot njemu stoje poput bauka čak i ovde neminovnoprolazeće epohe.Kulturni RemontU sve nepovoljnijoj političkoj i ideloškoj situaciji koja se direktno odražava i na opštekulturno stanje i umetničko stvaralaštvo poslenjih godina nastao je niz ad hoc udruženja,asocijacija, pokreta, čak i institucija koji su okupljali autore koji se nisu zadovoljavali samosopstvenim kreativnim radom i profesionalnim statusm već su nastojali da pokažu i znakedruštvenog aktivizma na širem etičkom području koje nadilazi isključivo estetičkekriterijume.Tako je raspadom kulturnog sistema nekadašnjeg radija B 92, jedan od njenih ključnihprotagonista i promotora Darka Radosavljević, urednik kulture na tom radiju i osnivačCinema Rexa, oktobra meseca 1999. godine sa grupom umetnika osnovala Remont -nezavisnu umetničku asocijaciju kao udruženje samostalnih vizuelnih umetnika koji žele dažive od svog umetničkog rada zbog čega će delovati na revitalizaciji savremene kulture teškooštećene ratom i ekstremno nepovoljnom političkom situacijom. A već 24. februara 2000.Remont je dobio i sopstvenu galeriju koja je započela na praktičnom ostvarivanjuprogramskih ciljeva zajedničkom izložbom članova, da spomenemo najznačajnije: UrošaĐurića, Mirjanu Đorđević, Branka Pavića, Milicu Tomić, Tanju Ostojić, Sašu Markovića,Gabriela Glida, Srđana Apostolovića, Eru Milivojevića, Rašu Todosijevića, grupu "Škart" idr.Njihovu aktivnost čine izložbe iz ciklusa "Parovi" (kao zajednički rad dva umetnika najednom projektu), razgovori "Remont predstavlja", predavanja "Art Speech" (ličnaprezentacija rada domaćih i stranih autora), projekcije i promocije. "Remont" ima i otvorenu(za sve zainteresovane) biblioteku (časopisa knjiga, publikacija iz savremene umetnosti), ivideoteku (sa domaćim i inostranim video-artom, dokumentarnim filmovima o izložbama,Lonj Fi produkcijom i sl.).Ideja "Remonta" je i da popuni prazninu nastalu usled dugogodišnjeg nedostatkaprostora za okupljanje i brzu reakciju koji će okupiti urbanu publiku, studente, umetnike,saradnike, kritičare, istoričare itd.Program su započele Žana Poliakov i Mirjana Đorđević bilbordom Respect Yourself,a izložbe Era Milivojević i Saša Marković radom Prirodna veličina, potom su usledile

343intervencije Elizabete i Kolomana Novaka, strip-album Okean iznenađenja AleksandraZografa itd.Ova nebudžetska umetnička asocijacija (jer se zasada samofinansira iz ličnih sredstavačlanova i učesnika) za kratko vremen je razvila izuzetno značajnu i vidnu aktivnost koja senije samo pozicionirala u lokalnom sistemu već je uspostavila i međunarodnu komunikacijuartslinkom i gostovanjima umetnika iz inostranstva.U Remontu održava izložba Still Life dvoje bugarskih autora Ivana Mudova iDesislave Dimove kao deo projekta Nova bugarska umetnička scena. Mudov (1975) jezavršio Nacionalnu umetničku akademiju u Sofiji, a Dimova (1974) Istoriju umetnosti ikritiku na istoj školi. Serijom fotografija velikog formata ovaj par u nizu radnji, fingiranihpoložaja, međusobnih aktivnosti ukazuje na njihove odnose muža i žene, umetnika i kustosa,kombinacija koja bi mogla biti savršena, ali... Prisećamo se jednog sličnog, ali mnogo žešćegu realizaciji i porukama rada jednog isto tako našeg umetničkog i životnog para: RašeTodosijevića i Marinele Koželj pod nazivom Was ist Kunst iz sedamdesetih godina u komeumetnik šamara kritičara i istoričara umetnost neprestano mu postavljajući to pitanje.Bugarski par se, potpuno u stilu i duhu devedesetih kameleonski i ironično prilagodiozatečenoj, zapravo, jedino mogućoj situaciji:Snimali smo u stanu mojih roditelja. (Koji po klasičnim slikama i nameštaju verovatnopripadaju građanskoj klasi koja je uspela da preživi realsocijaizam - prim. J.D.) Igrali smo sekao da smo odrasli, mada nam u stvari nije potrebno da budemo takvi. Nije tajna da živimo onjihovom trošku i da oni finansiraju moj celokupni profesionalni poduhvat, uključujući i ovuizložbu. Žalosno je, ali je u isto vreme i prijatno, ako se distanciramo od nekih pojava grižesavesti. To mi pruža stvaralačku slobodu, koje se ne mogu odreći. Ne bih želeo da započnemod nule da bih umirio svoju savest - potpuno transparentno svedoči Mudov.Strategija recentne umetnosti i ide tim putem svakog oblika koristi koje mu mogu,najčešće nepovoljni, socijalni odnosi te profesionalni i privatni položaj u društvu pružiti. To jeupravo i tačna slika koju "Remont" želi da formira kao "nultu tačku" od koje započinjeaktivnost sa ciljem da je uz velike napore i umešnost prevaziđe.Demonstracije prkosaUz pojačanu represiju značajno se povećava i stepen otpora na raznim planovima: odmedijskog, preko edukativnog sve do kulturnog i umetničkog. I to ne samo u Beogradu, već i

344u drugim centrima gde se ubrzano organizuju snage koje se otvorenije i osmišljenijesuprotstavljaju sve krvavijoj i bezobzirnijoj diktaturi paralelno sa opozicionim strankama -katkada efikasnije i ubedljivije. Tako su nedavno u Valjevu, Vršcu i Novom Sadu održane triižložbe koje su žestokim jezikom stvaralačkog kriticizma odgovorile na sve oštrije političke,socijalne i kulturne trendove. Očigledno je da se stvara jedan vrlo širok front nepristajanjakoji mobiliše sve veći broj ohrabrenih pojedinaca uprkos poličkim ubistvima, prebijanjimaaktivista, drakonskim kaznama medija itd.Protiv tame - Sloboda za MakijaU organizaciji Saveza za Promene i Građanskog Otpora u Valjevu, na još jedan istorijski dan(SPS-ov kongresni 17. februar), dvadesetak umetnika okupilo se na zajedničkoj izložbiprotestupod sloganom Protiv tame - Sloboda za Makija. Sasvim različitih poetika, stilskihopredeljenja i likovnih shvatanja Valjevska alternativna scena je kroz mnoge medije od slikado performansa načinila jedan zanimljiv, i nadasve slobodoumni omaž BogoljubuArsenijeviću Makiju.Stvaraoci Valjeva, i ne samo oni, pokazujući to na najotvoreniji način, nisu se uplašiliaktuelnih pretnji već upravo suprotno - spremni su na najdirektniju borbu ne samo zaoslobađanje jednog njihovog sugrađanina, saborca za ljudska prava i umetnika koji već polagodine bez krivice čami u pritvoru prkosno odbijajući inicijative za pomilovanje (uz to utakvom zadravstvenom stanju koje iziskuje najhitniji medicinski tretman a ne najsurovijeutamničenje) već i za kolektivno izbavljenje iz poslednje evropske komunonacističke tamnicekoja kao tumor volšebno opstojava u samom srcu Balkana.Živko Grozdanić Gera: Bull testiclles in bloodZaista neumorni, nadasve aktivni na mnogim poljima, a pre svega u neprestanomstvaralačkom poduhvatu, vršački umetnik Živko Grozdanić Gera priredio je izložbu objekatau Galeriji Konkordija.Ta galerija već gotovo celu proteklu deceniju privlači pažnju likovne publike ikritičara svojom izrazitom aktivnošću kojom je dovedena u red najznačajnijih izlagačkihmesta u preostaloj Jugoslaviji. Nekada mrtav, veličanstven po dimenzijama prostora injegovom rasporedu, nakon što ga je Grozdanić zakupio, oživeo je na tako ekskluzivan načinda se bez preterivanja može reći da su u njemu priređene neke izložbi koje će zasigurno ostati

345u povesnoj kao znaci umetničkog vremena devedesetih. U ulozi direktora Konkordije,Grozdanić je zapravo bio pravi spiritus moves, kreator programa, organizator, finansijskioperativac, izdavač publikacija i svega drugog što je neposredno povezano sa likovnomdelatnošću.U Konkordiji je sada otvorena i njegova samostalna izložba Bull testiclles in blood (uslobodnijem prevodu Beli bubrezi u krvi) jer su dve instalacije postavljene pod tim naslovom:jedna su burad na kojima je ispisan njihov sadržaj - sirovina od koje se pravi taj kulinarskispecijalitet, a kao legenda stoji odštampan recept za njegovu pripremu, drugi su zapravo trizasebne, identične celine sa pravim belim bubrezima u autentičnoj životinjskoj krvi. Njihovabrutalna prizornost podseća na izgled klanice u kojima se te životinje kolju i čereče ali su inalik kuhinjskim stolovima na kojima se priprema to popularno jelo. Opšti drastični vizuelniprizor, ne artificijelan već bukvalan, dopunjen zadahom raspadanja organske materije,podstiče na pojačanu emotivnu i intelektualnu reakciju gledalaca nenaviknutih da ugalerijskom prostoru, gde uobičajeno nailaze na estetizovane umetničke predmete, izazovepobunu koja se kosi sa standardnim osećanjem kada se želi pojesti roštilj načinjen od tihorgana. Zapažamo dvostruku i aluzivnu Grozdanićevu nameru da istovremeno izazove iutisak prijatnog i lepog kao i osećanje mučnine i gađenja.Ogromni aktivizam Živka Grozdanića Gere i na drugim poljima u najneposrednijojvezi sa umetničkim stvaralaštvom ima karakteristike lokalnog delovanja u globalnimuslovima i karakterističan je za umetnost devedesetih sa njenim refleksivnim metaforamavremena.No, to je bilo dovoljno da bi mu se onemogućio rad. Naime, Narodni muzej se dosetioda iz formalnih razloga prekine ovu uzložbu i da Konkordiju vrati u pređašnje stanje totalnezapuštenosti. Priča je upravo ista i ponavlja se u najvećem broju kulturnih i umetničkihinstitucija kojih se socijalisti dokopaju (Muzej savremene umetnosti, Studentski kulturnicentar, Galerija Sebastijan i mnogi drugi). Otuda su njihova programska načela (i) u kulturisamo puko, opasno slovo na papiru uprkos izlečiteljskom misionarstvu resornog ministraprema ovdašnjoj endemskoj bolesti - raskolima, mržnjama i deobama.Led-art: Kunstraleger - Živeti u Srbiji/Prestup 2000.Tek što se iz Beograda Led-art preselio u Novi Sad, na prestupni 29. februar(t) izveo jeperformans Kunstlager - Živeti u Srbiji/Prestup 2000. u uobičajenom ambijentu: gradu,

346njegovim trgovima i ulicama pred namernim i slučajnim prolaznicima, posetiocima igledaocima..Najpre su u Katoličkoj porti, u delu zagrađenom bodljikavom žicom (čime jekunstlager pretvoren u konclogor) uz pomoć uniformisanih glumaca i trupe Art cirkus, uznepopularnu, posebno za Novi Sad, najavu vazdušne opasnosti i čitanje dnevne zapovesti,odpočeli ulični spektakl. Dok se kuvao pasulj (zarad opasuljavanja učesnika: umetnika,glumaca, gledalaca, prisutne komune artlogoraša) odata je pošta zaleđenoj zastavi himnomDanas nam je divan dan... Prisutni, dobrovoljno žigosani, uz instrukcije higijeničarapopunjavali su anketu sa pitanjima: Šta je prestup?, Čemu služi pasulj?, Da li je naša zemlja"najveći, najlepši, najčudesniji logor na svetu"?, Šta je Kunstlager? i Da li smo mi - pod a.izdajnici, b. patriote, c. opijum za mase, d. zabava za narod, kao što su mogli da u koncbarakama(šatorima) budu ošišani (čime bi dali neophodnu energiju logorskim mašinama), dapredstavnike Otpora umotaju bodljikavom žicom, da rade neki ozbiljni posao (Arbait machtfrei) poput cepanja drva, pravljenja plavo-belo-crvenih ledenih zastava...Nakon ove dnevne akcije nastavljena je noćna: foto-izložba dosadašnjih aktivnostiLed-arta, projekcija video snimka podnevnih akcija, dodela poklona rođenima naprestupni(čki) dan, snimanje u dve poze sa vođom istinoljubivog dela čovečanstva, sve to uzzabavu u bubnjarskom ritmu za okupljenu logorašku elitu.Spektakl Kunstlager - i njegov dnevni deo Arbait macht frei i noćni nastavak Gasnakomora svojevrsni su i autentični odgovori (ponavljanja sa promenama) na svojevremeniNoue Slovenicshe kunst kao Nova srpska umetnost, koja je u slovenačkom slučaju značajnodoprinela opredeljenju (makar intelektualne, kulturne i umetničke javnosti) za onu vrstupromena koje su tu republiku u kratkom vremenu dovele u red demokratskih zemalja sarespaktabilnim nacionalnim dohotkom koji danas ostvaruju ti austrijski konjušari i sobarice.Da li je u mentalitetu naroda kojima se obraćaju umetnici poput Led-arta ista potreba da bududeo civilizovanog sveta - to ćemo ubrzo videti. A toj očekivanoj promeni svakako da će, to ćeistoriografija umetnosti ovog vremena zasigurno potvrditi, umnogome doprineti i aktivnostmnogih umetika - Led-arta, Bogoljuba Arsenijevića Makija, Miroslava Nuneta Popovića,Fljore Brovine, Živka Grozdanića Gere, Saše Stojanovića, Bobana Miletića Bapsija i mnogihdrugih čije je kritičko delo već sada ugrađeno u temelje nove jugoslovenske umetnosti.Ceo koncept je zapravo nastavak led-artovske osmogodišnje akcije pod nazivomRekonstrukcije zločina na Balkanu što su samo direktne kritičke reakcije na aktuelne

347političke i socijalne procese koji su uništili jednu evropsku državu, doneli joj samo(izgubljene) ratove, razanja, bedu, patnje i smrt.. Ovo je samo još jedna od, u ovom veku (imilenijumu) svakako poslednjih umetničkih utopija koje su karakteristične za epohetotalitarnih režima, koje imaju za cilj da animiraju pažnju uspavane javnosti, a u našemkonkretnom slučaju da nešto učine za oslobođenje od straha i pozovu na politički, ideološki,socijalni, profesionalni, radni otpor koji se i ovim (umetničkim) sredstvima usmerava premapromenama od kojih nam na najbukvalniji način zavisi budućnost.A već sutradan, kada je predsednik vlade (po drugi put) otvarao početak radovajednog od srušenih mostova, poveća grupa građana, veća od onih koji su privedeni na tusvečanost, zbog demostriranja bila je uhapšena. Time je to masovno privođenje od metaforekunstlagera postalo zbiljom konclogora. Da li je u pitanju podela građana Srbije nazadovoljne i nezadovoljne ili je s jedne strane učinjena neophodna mimikrija radipreživljavanja videće se već na sledećim izborima. A to je resurs na koji svi računaju i kojimase obraćaju opozicioni političari, kritički intelektualci, otporni studenti i pobunjeni đaci iprofesori i nastavnici, angažovani umetnici... ili, istorija to stalno pokazuje, ni to ne vredilošim đacima, predvodnicima autističnih oligarhija kada postanu svesni da im se kraj sasvimpribližio.Identite, br. 45, Zagreb, oktobar 2000.Nova politika - stari načinPolitika je toliko štete načinila našoj kulturi tokom poslednjih pedeset godina, a kulminacijase odigrala u devedesetim, da je danas vrlo rizično zalagati se za koncept kulturne politikemakar on bio i nov i drugačiji od dosadašnjeg - dakle, evropocentričan, demokratski,pluralistički, decentralizovan itd. Ukoliko se ipak krene u tom pravcu: definisanju novekulturne politke, postoji ozbiljna opasnost da kultura kat-tad, a možda već i u samom začetku,ostane pod okriljem politike, a to podrazumeva da od nje i njenih potreba direktno zavisi.Kako je politika u svakom savremenom društvu promenljiva, zašta se zasad deklarativnozalaže i demokratska vlast u Srbiji, lako se dolazi do zaključka da bi takva učestala promena inadalje nanosila štetu kulturnom i umetničkom stvaralaštvu, sistemu u kome se ona nalazi,

348naravno i samim akterima na toj sceni koji su profesionalno, ali i egzistencijalno od njezavisni.Otvoreno govoreći, kako je Demokratska opozicija Srbije, a danas aktuelnademokratska vlast (zasad nužno) sačinjena od stranaka najrazličitijih političkih orijentacija -od republikanskih do rojalističkih, od nacionalnih do građanskih, od socijaldemokratskih dodemohrišćanskih itd, u bliskoj budućnosti kada se u nas stabilizuju političke prilike, trebaočekivati njihovo osamostaljivanje. Na nekima od sledećih izbora, koji će svakako bitiodržani po istinski primerenim demokratskim standardima, videće se pravo političkoraspoloženje stanovnika Srbije. Tada će neke stranke (ili manje grupacije) iz sadašnjedemokratske formacije dobiti mandat da realizuju svoj politički program. Na nekim drugimizborima, sasvim je izvesno, dolaziće do promena. A tada će kultura i umetnost opet biti uproblemima (podrazumeva se da su programska načela različitih stranaka i u domenu kulturihpitanja takođe različita) ukoliko se već sada ne uspostavi stabilna strategija njihovog razvojabez opasnosti da se političke promene odraze i na kulturne prilike.Nažalost, već su registrovani i prvi negativni potezi nove vlasti (naravno da se ovomprilikom bavimo samo pitanjima iz najužeg kulturnog domena). Kao da se nastavlja starapraksa, za koju smo mislili da će biti napuštena, u jednoj od njenih najosetljivijih oblasti -kadrovskoj politici. (Primetno je da je baš ovde s razlogom upotrebljena sintagma za koju smoranije istakli da je neprimerena kulturi.) Jer, nije ni moguće ni normalno da se i nadaljeministri, sekretari ili poverenici za kulturu postavnjaju zakulisno, izvan pogleda i uticaja, presvega stručne kulturne i umetničke javnosti. Zaista bi bilo zanimljivo čuti obrazloženje onihkoji su tako odlučili u nekakvim tajnovitim, neformalnim telima, birokratskim ili familijarnimkrugovima, o kadrovskim rešenjima najodgovornijih činovnika u republici, gradu i opštinama.Koje su to bile, na primer, preporuke u njihovom radu da se upravo te ličnosti postave nagotovo sva mesta na kojima će se donositi programske i kadrovske odluke sa najdirektnijimposledicama za kulturni i umetnički institucionalni sistem? (Dakle, nimalo za našu temu nijezanimljivo kako se oni zovu, već šta su do sada uradili, i još više - šta nameravaju da urade! Asem da je "stanje u kulturnim ustanovama dobro te da nema potreba za kadrovskimpromenama" kako je od prilike glasila zaprepašćujuća izjava jednog od njih neposredno poimenovanju, i to u trenutku kada se nalazimo pred ozbiljnom pobunom zaposlenih i najvećembroju kulturnih i umetničkih ustanova, do sada javnost nije obaveštena o njihovimplanovima.)

349Ciljamo na sledeće: kako smo uvereni da se danas bez odlaganja mora razgovarati - ito otvoreno i transparentno, pred najširom porotom svih koji su direktno zainteresovani za svapitanja o daljem kulturnom razvoju ovog društva, odn. o redefinisanju strategije, principa,sistemskih (pravnih i ekonomskih) instrumena za modelovanje ove oblasti, a prvi koraci suveć učinjeni, recimo sa projektom G 17 + "Implementacija novih modela gradskih kulturnihpolitika", sa dokumentom "Program za Beograd" Demokratske stranke, sa najavomsavetovanja "Kulturna politika i kulturna produkcija u Srbiji" u organizaciji Centra zasavremenu umetnost i uz sve brojnije novinske napise sa ovim temama, nemoguće je nastavitisa starom praksom neodgovornog odnosa prema javnosti i bez onih učesnika kojih se ovodirektno tiče. Mislimo bez odgovornosti i posledica za loše rezulate rada!Kada ministarstva i sekretarijati postanu isključivo državni instrumenti za servisiranjekulturnih i umetničkih potreba društva a ne mesta na kojima se donose vitalne odluke zafunkcionisanje tog sistema, tek tada se može očekivati da se neće na stari način voditi novapolitika vlasti.Sada je upravo trenutak da se iz dosadašnje militarističke pređe u civilnu fazuizgradnje društva koja zahteva sasvim drugačija pravila ponašanja, obaveze i odgovornost. Ato se može dogoditi samo sa onima koji nisu inficirani starim idejama bez obzira u kojim sestrankama nalazili, tj. kakve su im dosadašnje zasluge.Politika, Beograd, 13. novembar 2000.Strategija kulturnog razvojaKulturna politika i kulturna produkcija u SrbijiTeze:* kulturna prava i umetničke slobode* formiranje stabilnih (nepromenljivih) principa kulturnog razvoja u uslovima političkogpluralizma, odn. budućih demokratskih promena političke vlasti* promena poreskog i fiskalnog sistema (preraspodela budžetskih sredstava sa 0,3 nanajmanje 1%, promena potrošnje unutar samog budžeta za kulturu, uvođenje poreza na šund,novi izvori finansiranja...)

350* promena kadrovske i konceptualne politike razvoja kultureIPraćenje stanja u oblasti kulturnih i umetničkih sloboda u Jugoslaviji, kao specifičan deoopštih ljudskih prava, nije posebno organizovano niti je primarni deo rada neke odmnogobrojnih ovdašnjih nevladinih organizacija, još manje političkih stranaka. A primerakoji upućuju da se ona grubo krše bilo je sve više kako se tokom poslednjih godina pojačavalarežimska represija prema, po definiciji, kritičkim delatnostima i sredstvima kakvi su nezavisnimediji, univerzitet, populacija mladih, angažovani intelektualci i umetnici, alternativnekulturne ustanove i dr. Naravno da je ona najvidljivija u oblasti političkih prava, pa predlog,pored postojećeg još i novog Zakona o terorizmu zapravo je bilo uvođenje na mala vratanajoštrije represije protiv delovanja svake organizovane pa i individualne aktivnosti u odnosuna pređašnji totalitarizma, koji bi se dakako, po prirodi stvari, neminovno odrazio i na kulturui umetničko stvaralaštvo. Otuda bi se taj zakon mogao slobodno zvati i zakonom protivopozicionih stranaka i organizacija te kritički nastrojenih pojedinaca, među kojima sudakako i umetnici, a primere njegove primene videli smo u pravosudnoj praksi (u Valjevu,Požarevcu, Nišu, Zaječaru i drugde).Trebalo je očekovati uobičajenu floskulu da će taj zakon biti sačinjen prema svetskimstandardima u toj oblasti (na koje su se domaći pisci pozivali) uz redovno previđanjezaštitinih mehanizma koji se obavezno ugrađuju da bi se sprečila samovolja aparata državnerepresije - policije, istražnih organa, tužilaštva i sudova, a i to da upravo u zemljama sanajdrastičnijim antiterorističkim zakonima država ima najviše problema sa terorističkimaktivnostima. Ono što bi bilo prvo na udaru je razoružavanje stanovništva oduzimanjemlegalizovanog oružja koje poseduju u policiji registrovani antirežimski aktivisti (što ćenaravno samo dovesti do nelegalnog nagomilavanja oružija većeg kalibra i ubojite moći, jeronaj kome uduzmu, na primer legalno nabavljen i prijavljen pištolj koji poseduje a ne nosi gana javnim mestima, naravno da će ilegalno nabaviti, recimo, hekler ne bi li sebe i svojuporodicu zaštitio od enormnog povećanja svih vrsta kriminala pa i najtežih delikata kakve supljačke i ubistva koji su se generirali iz nekada vladajućih stranaka, čak same policije, budućida su one najveći izvori kriminogenih izvršilaca što je praksa i pokazala - a to je zasigurno utakvim uslovima bilo sasvim legitimno ponašanje), a potom će se nastaviti sa oduzimanjem

351kompjutera, telefona, fakseva, fotokopir-aparata, automobila - jer se i ta sredstva, naravno,mogu koristiti za terorističke aktivnosti. Na kraju bi, kako sami nisu mogli da igde putuju,ovakvi zakonodavci od građana oduzimali i pasoše jer im oni, dakako, omogućavaju direktnekontakte sa inspiratorima i naručiocima terorističkih aktivnosti. Dakle, ako nam je bilasasvim izvesna takva neposredna svetla budućnost, bez obzira na dužinu trajanja, sa jasnimukazivanjem da bi se pojačavala i opresija na drugim poljima: dosad je već violentno, alizakonito ugašena autonomija univerziteta, na isti način su gušeni elektronski mediji a bezmaloje uništena celokupna slobodna štampa, pacifistička organizacija "Otpor" - kao tobožeilegalna i teroristička, ne može da se registruje, itd, pa prema tome ni stanje u oblastikulturnih, umetničkih i uopšte intelektualnih sloboda u Srbiji, sva je prilika jer nisu postojalinikakvi razlozi protiv, ne bi bilo manje opresivno i u novonastalim političkim uslovima ako sene ugrade instrumenti zaštite.U teoriji, ljudska prava se svrstavaju u tri vrste : a) građanska i politička (liberte); b)ekonomska, socijalna i kulturna (egalite) i c) prava solidarnosti (fraternite) 1 .U kulturna prava, koja nas na ovom mestu zanimaju, spadaju pravo na zaštitumaterijalnih i moralnih interesa koji proističu iz svakog naučnog ili umetničkog proizvoda (uužem smisli to su autorska prava). Ova prava podrazumevaju tzv. akademske i stvaralačkeslobode za koje već ima brojnih dokaza da se grubo narušavaju na nizu univerziteta od kada jedonet postojeći zakon o visokom školstvu. Akademske slobode su, kako vidimo ili potpunougušene u nekim slučajevima, ili su na najboljem putu da budu potpupno odstranjene a ujednom trenutku moguće je bilo samo delovati u okviru naučnog, upravo političkog programapartije koja se zove JUL. Takođe su se i stvaralačke (umetničke i kulturne) slobode sve višegrubo ugrožavavale a dokaz tome su bili sve učestaliji policijski i sudski progoni umetnika -performera Miroslava Nuneta Popovića (sa zaprećenom kaznom do 3 godine zbog ometanjaslužbenog lica u vršenju dužnosti) i aforističara Bobana Miletića Bapsija (osuđenogprvostepenom presudom na 5 meseci zatvora zbog uvrede nekadašnjeg predsednika SRJSobodana Miloševića), napokon i njihovo utamničenje - pesnikinje Fllore Brovine i slikaraBogoljuba Arsenijevića Makija 2 (koji se nakon osude na tri godine zbog ometanja službenoglica u vršenju dužnosti, a od 7. marta 2000. u bekstvu) samo zbog njihovih profesionalnih1 Videti: Kulturna prava, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 1999, str. 105 i dalje.2 O čemu je "Republika" pisala u više navrata ne samo beležeći pravosudnu faktografiju već i zadiranjem u opisstvarnih prava na slobodu umetničkog izra`avanja.

352aktivnosti koje su kritički orijentisani prema postojećem socijalnom stanju uzrokovanomanticivilizacijskom politikom vladajuće koalicije.Postoje međunarodni dokumenti koji jasno definišu prava iz ove oblasti. Tako uodredbama Univerzalne deklaracije o pravima čoveka usvojene i proklamovanerezolucijom Skupštine Ujedinjenih nacija 1948. godine (koju je uz nekoliko zemalja tadašnjaJugoslavija najpre negirala da bi je posle Rezolucije informbiroa ipak potpisala), postoji iposeban deo o slobodi umetničkog izražavanja gde je (u članu 27 3 ) navedeno:1. Svako ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom životu zajednice, da uživa uumetnosti i da učestvuje u naučnom napretku i u dobrobiti koja otuda proističe.2. Svako ima pravo na zaštitu moralnih i materijalnih interesa koji proističu iz svakognaučnog, književnog ili umetničkog dela čiji je on tvorac.Ova naizgled štura formulacija ipak je taksativno obuhvatila sledeća kulturna prava:a) pravo svakog pojedinca, građanina i državlajnina svake zemlje na učešće ukulturnom životu zajednice,b) pravo da on neograničeno uživa u blagodetima naučnog napretka koja su opštadobra,c) a autorska prava iz oblasti nauke i umetnosti štite i omogućavaju tvorcima naučnih iumetničkih dela da ih najpre neometano stvaraju a da zatim od njih imaju svaku materijalnu imoralnu korist.Najdetaljniju razradu kulturnih prava na ovom univerzalnom planu intrenacionalnihpropisa, a kao precizniju razradu Univerzalne deklaracije, sadrži Međunarodni pakt oekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966. godine u kojoj član 15 4 nalaže:1. Države članice ovog pakta priznaju svakom prava:a) da učestvuje u kulturnom životu;d) da se koristi dostignućima nauke i njihovom primenom;c) da uživa zaštitu moralnih i materijalnih interesa koji proističu iz svakenaučne, književne ili umetničke proizvodnje čiji je on autor.2. Mere koje države članice ovog pakta budu preduzele u cilju obezbeđenja punogkorišćenja ovog prava moraju da obuhvataju mere koje su potrebne za obezbeđenje očuvanja,razvitka i širenja nauke i kulture.3 Videti: Osnovni dokumenti o ljudskim pravima, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 1998, str. 12.Prvi put na srpskom u Zborniku o ljudskim pravima, ed. Vane Ivanović i Aleksa Đilas, London 1983, str. 33.4 Videti: Osnovi dokumenti o ljudskim pravima, str. 37-38.

3533. Države članice ovog pakta se obavezuju da poštuju slobodu neophodnu za naučnoistraživanje i stvaralačku delatnost.4. Države članice ovog pakta priznaju koristi koje treba da budu rezultati jačanja irazvitka međunarodne saradnje i veza na polju nauke i kulture.Priroda ovog pakta je takva, da čak i zemlje koje ga nisu potpisale ... ne mogu a da gane prihvate kao sasvim autoritativnu verziju sadržaja Povelje Ujedinjenih nacija, odnosnonjenu detaljnu dopunu 5 . Kako je sadašnja, treća Jugoslavija prihvatila, budući da jesamozvani sukcesor prethodne, i sva njena potpisana međunarodna dokumenta, oviinternacionalni standardi moraju se primenjivati bez obzira na pozivanje na okolnosti ukojima se zemlja nalazi (međunarodna izolacija, borba protiv novog svetskog poretka, borbaprotiv domaćeg i međunarodnog terorizma, postojanje niotkoga priznatog vođstva tzv.istinoljubivog i slobodoljubivog čovečanstva) iključivo zahvaljujući unutrašnjoj politici.Dakle, ni ova se prava ne mogu ograničavati niti suzbijati bilo kakvim pozitivnim propisimaniti uredbama kojima je prethodna vlada Srbije sve više pribegavala upravo ne bi li izbeglapropise na koje se savezna država po svemu sudeći neopreznom sukcesijom samoobavezala.No, to nažalost nije slučaj samo sa ovom oblašću.UNESCO-va dokumenta još preciznije navode i razrađuju ova prava na sledećimmestima: Cultural Rights as Human Rights (Kulturna prava kao ljudska prava,Konferencija eksperata, Pariz, 1968.) i Studies and Documents on Cultural Politics 3,(Studije i dokumenti o kulturnoj politici 3, Pariz, 1970.) u kojima su uneti najpotpuniji sadžajikao okvir za stalno praćenje ostvarivanja ovih specifičnih intelektualnih, umetničkih ikulturnih prava čoveka, te njihovu primenu u svim zemljama, dakako i u SRJ, posebno uSrbiji. To su zapravo detaljni vodiči kroz oblast kulturnih prava koja su za širu javnost ostalanepoznata pa totalitarno ustrojena država shodno tome može da propisuje nemoguća inedozvoljena antikulturna i anticivilizacijska pravila. Dokaza za ovo ima mnogo, posebnotokom protekle decenije kada su čak i najznačajnije nacionalne kulturne ustanove doživeleprave sunovrate koji nisu bili slučajni već su supstancijalni i dirigovani sa mesta zvaničnepolitike kreirane sa najistaknutijih pozicija. Da nije tako, Muzej savremene umetnosti ne bibio u kratkom vremenu uništen, ministar kulture ne bi mogao samog sebe da postavi za5 Videti: Zbornik o ljudskim pravima, str. 16. Jugoslavija je Ukazom Predsednika Republike J.B.Tita proglasilaovaj Zakon i objavila ga u Slu`benom listu SFRJ 1971. godine, ali je on zadugo ostao nepoznat široj javnosti anije navođen ni diskutovan ča ni u akademskim krugovima, sem među malobrojnim disidentima onog vremena,kako su priređivači napomenuli.

354direktora Narodnog pozorišta, Narodni muzej ne bi postao vašarište i leglo lažne umetnosti ikiča, ne bi najznačajnije kulturne manifestacije propale ili nestale iz javnog života itd.Nesporazumi na relaciji sa civilizovanim delom sveta nastaju iz činjenice da teorijaovog korpusa razlikuje individualna (zapadno-liberalna) i kolektivna (istočno-socijalistička)kulturna prava 6 . Nakon 1989. godine (pada berlinskog zida) ova prava se u zakonodavstvuizjednačavaju u svim zemljama oslobođenim od komunizma i realnog socijalizma. Umalobrojnim preostalim totalitarnim režimama, a od evropskih zemalja to je slučaj još samo uJugoslaviji, ona su i dalje podeljena što takođe ukazuje na ideološku prirodu njihovogpravnog tumačenja i statusa koju je najviše na vulgaran načini diktirao neokomunističkiprogram JUL-a. Pohod koji je odatle započet protiv medija i univerziteta odrazio se i napravosuđe, zdravstvo, obrazovanje i kulturu koji su dovedeni na rub propasti, uostalom kao inaš ukupni politički, ekonomski i socijalni život. Zaista, bilo je prirodno pitanje, zašto bi se taopšta propast zaustavila pred vratima kulturnih i umetničnih institucija?Time se zaobilazi i obaveza države koja mora poštovati kulturna prava svakogpojedinaca, na primer: njegovo pravo na slobodan izbor određene kulturne orijentacije koje jeizvedeno iz prava na učešće u kulturnom životu, ili njegovo pravo da se upozna s rezultatimanaučnog napretka koje je izvedeno iz prava da se uživa u prednostima naučnog napretka.Država takođe mora poštovati individualna prava umetnika na slobodno stvaralaštvo koja senikakvim posebnim pravnim aktima ne mogu ograničavati dok u pravosudnoj praksi imamosasvim suprotne slučajeve. To se, dakako, ponajpre odnosi na kritički orijentisane, tzv.angažovane umetnike kojima se jasno ograničava potpuna sloboda kreativnog izraza koja sedanas najčešće definiše kao narušavanje ugledna predsednika SRJ, ili sprečavanje službenoglica u vršenju dužnosti, ili organizovanje terorističke aktivnosti.Kako su postojali sve jasniji nagoveštaji o pojačanoj represiji jugoslovenskog isrpskog režima prema umetničkim stvaraocima i kulturnim poslenicima do 24. septembra o.g.lako je bilo pretpostaviti da bi došlo do prave eskalacije nasilja (državnog terorizma?) i u ovojoblasti. Otuda je neophodna izrada novih zakona na bazi navedenih dokumenata koje ćenačiniti demokratske političke stranke, zapravo nova vlast ili specijalizovane nevladineorganizacije koje će istovremeno stalno pratiti i praktičnu primenu pozitivne zakonskeregulative uz javne kritike, proteste i apelacije kad god se uoče nepravilnosti i zloupotrebe.Isto se odnosi i na praćenje i pomaganje rada malobrojnih preostalih institucija i manifestacija6 Videti nap. 1, str. 106 i dalje.

355koje se uz kranje napore bore da prežive ovo vreme opštih destrukcija poput Centra zakulturnu dekontaminaciju (koji je u skladu sa novom politikom borbe protiv terorizma iNATO-plaćeništva proglašen za petu kolonu u kulturi), Centra za savremenu umetnost, Rex-a,Remonta (asocijacije mladih umetnika i istoričara), Konkordije i Bijenala mladih u Vršcu,Trijenala jugoslovenske skulpture u Pančevu, Memorijala Nadežde Petrović u Čačku - gotovoda je to sve što je preostalo od onoga što je bilo vitalno u kulturi i umetnosti u devedesetimgodinama. Njima treba pridodati i nekolicinu stvaralaca iz svih oblasti koji samo zahvaljujućigotovo neprirodnom entuzijazmu i vlastitoj upornosti održali korak sa svetom i nadaljeuspevaju da sačuvaju visok rejting koji je jugoslovenska kultura imala u međunarodnimrelacijama do pojave nove politike devedesetih godina.Postojeća kancelarija Ujedinjenih nacija, odn. Visoki komesarijat za ljudska prava uJugoslaviji već opservira ovu oblast: sudbinu i status onih umetnika koji su ili već u zatvorupoput Fljore Brovine (upravo puštene predsedničkim aktom dr. Vojislava Koštunice) iBogoljuba Arsenijevića Makija, zatim onih kojima prete zatvorske kazne jer im se trenutnosudi poput Miroslava Nuneta Popovića zbog uličnih performansa i Bobana Miletića Bapsija(samo su okružni tužilac i okružni sudija u tim aforizmima prepoznali oštećenog i pored togašto je aforizam priznata književna forma pa se otuda zapravo ovde radi o čistom itransparentnom primeru suđenja jednom umetničkom delu - prvom posle famoznih "Vunenihvremena" Gojka Đoga za koje su neki srpski intelektualci i umetnici nacionalističkeprovenijencije, među kojima se na žalost našao i pomenuti pisac, tvrdili da su sa pojavomSlobodana Miloševića ona definitivno prošla).Zbog svega ovoga stvaraju se uslovi i potreba za formiranjem jakog fonda za pružanjepravne zaštite progonjenim umetnicima i pomoć njihovim porodicama, ali i za obeštećenjakoja im zbog državnog progona pripadaju (u prvom slučaju podrazumeva se pronalaženjestabilnog izvora finansiranja među intrenacionalnim donatorima i sponzorima, ilispecijalizovanim agencijama koje prate stanje u ovoj oblasti). Stoga je neophodno danevladine organizacije uspostave tesnu i stalnu saradnju sa drugim međunarodnimorganizacijama koje se bave sličnim problemima, poput Međunarodnog udruženja za slobodukulture koji se nalazi u Parizu, PEN kluba - odbora za pisce u zatvoru sa sedištem u Londonu,Fonda za slobodu izražavanja iz Njujorka, udruženjima i pojedinicima iz naših emigrantskihkrugova i drugima koji su spremni da na svaki način pomognu da se ponovi opšta tiranija -pogotovo ona koja se sprovodi nad kulturnim stvaralaštvom.

356Kao poseban, javlja se i problem sa stanjem u oblasti zaštite pokretnih i nepokretnihkulturnih dobara u kriznim (ratnim) područjima jer već sada dolazi do komplikacije odnosa narelaciji Beograd - Priština (odnosno, Srbija - Kosovo) zbog neovlašćenog posedovanja iprometa umetničkih dela, slično onome što se događalo tokom srpsko-hrvatskog rata i rata uBosni i Hercegovini. U ovoj oblasti takođe postoje međunarodni propisi poput Konvencije ozaštiti kulturnih dobara u oružanim sukobima i Protokol uz nju 7 (danas u Jugoslavijiurgentno mesto za njenu primenu nalazi se upravo na području Kosova). Da je ona korišćena,mnogi problemi u koje je Jugoslavija zapala tokom ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovinibili bi izbegnuti te ne bi u inspekciju, na prijavu tih država, dolazili evropski komesari koji sunapisali podebele kompromitujuće izvešataje za Savet Evrope koji nam nikako ne služe načast a govore ne samo o prirodi vladajućeg poretka već i o profesionalnom stanju koje vlada uspecijalizovanim ustanovama kakvi su zavodi za zaštitu spomenika kulture ili muzeji i međudelom kulturnih poslenika. Na primer, tzv. Krizni štab koji je na početku opštejugoslovenskihratova formirala vlada Srbije radio je na terenu u ratnom području a iz kontradiktornih izjavanjihovih članova ne može se tačno videti šta su oni tamo zapravo radili: da li su spašavali svakulturna dobra bez obzira na njihovo nacionalno poreklo što im je bila zakonska dužnost(regulisana i međunarodnim pravom) ili su bili selektivni u tom poslu što nije dozvoljeno nesamo po postojećim propisima već i po profesionalnim uzusima. Republički i regionalnizavodim za zaštitu nepokretnih i pokretnih kulturnih dobara kao i specijalizovane muzejskeinstitucije tada su se ponašale prema volji neodgovornih pojedinaca a ne po svetskimnormativima i profesionalnim standardima. U svetu skoro neće biti zaboravljeno odnošenje paskrivanje pokretnih kulturnih dobara iz Hrvatske, granatiranje Dubrovnika, rušenje džamija iBanja Luci, višekratnog miniranje jedine džamije u Beogradu itd. - i sve je to prošlo bezreakcije i protesta najodgovornijih institucija, vladinih organa i pojedinaca sa vrha državnevlasti, eminentnih zvaničnika te najpozvanijih i najpoznatijih zaštitara i umetnika. Sva jeprilika, na žalost, da će nam se u slučaju najneophodnije i najurgentnije zaštite, upravo zbogovakvog naopakog spašavanja kulturnih dobara, baš na Kosovu gde je najveća koncentracijaspskih nepokrenih spomenika kulture, ovo neprilično ponašanje još jednom osvetiti i to nanajgori način.7 Videti: Convention for the Protection of Cultural Property in the Event of Armed Conflicts an Protocol,1954/1956, 149 United Nations Treaty Series 215.

357U taj korpus propisa spada i Konvencija o zabrani i sprečavanju nezakonitoguvoza, izvoza i transfera imovine nad kulturnim dobrima 8 koja se takođe intenzivno kršilatokom poslednje decenije na područiju bivše i sadašnje Jugoslavije. Bili smo svedoci, a to jošuvek traje, da se pokretna kulturna dobra (prema zakonima tržišta) nelegalno prenose prekogranica novouspostavljenih jugoslovenskih država. U tome učestvuju i neki od najpoznatijihmuzejskih savetnika koji su pobrkali etičke i profesionalne standarde, a time ne samo da susvoju struku srozali na najniži nivo već su zapravo učinili teže krivično delo od svojihpolitičkih nalogovaca. Kao da se sa njima utrkuju ko će pre dospeti do Haga. A takva sudbinaim je neminovna. Tu spada i često zaboravljana Konvencija o zaštiti svetske kulturne iprirodne baštine 9 koja se takođe ne poštuje u SRJ, ili se ona koristi samo u iznimnim,selektivnim prilikama - radi opravdane optužbe NATO-a zbog bombardovanja i raketiranjasredstvima koja zagađuju prirodnu okolinu. A taj izbor koji je takođe diktiran direktnimideološkim razlozima upravo i govori o moralnom stanju u kome sa našlo ovdašnje državno,odnosno političko rukovodstvo i koji se direktno odražava na prečesto nedozvoljen, ustručnom smislu, rad profesionalnih institucija.Stoga je neophodno istovremeno, preko specijalizovanih internacionalnih organizacijakakve su UNESCO, AICA, ICOM 10 raditi na zaštiti kulturnih prava i umetničkih sloboda, nasveukupnoj zaštiti pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara, pogotovo onih koja su uneta upopis svetske baštine pružajući im svu moguću pravnu, tehničku i stručnu zaštitu (kakve sueventualne obnove, rekonstrukcije, konzervacije, restauracije itd.), kao i na sprečavanjunedozvoljenog prometa pokretnih kulturnih dobara. Iako postoje državne veze sa ovimorganizacijama (na primer, u UNESCO-u je jugoslovenski predstavnik na nivou otpravnikaposlova, a ne opunomoćenog ambasadora što bi bilo moguće tek kada SR Jugoslavija budeprimljena u članstvo Ujedinjenih nacija - a upravo se danas to dogodilo) potrebno je sa njimauspostaviti i paralelne kontakte koji će pokriti uočene nedostatke nastale usled nedoslednosti,nestručnosti i štetočinstva činovnika koji vode državne poslove, svakako u okviru zacrtanedržavne politike definisane sa najvišeg novoa.8 Videti: Convention on Prohibition of Prevention of Ilicit Import, Export and Transfres of Ownership ofCultural Property, 1970/1972, 823 United Nations Treaty Series 231.9 Videti: Covention concerning the Protection of the Word Cultural and Natural Heritage, 1972/1975, 11International Legal Materials 1358.10 UNESCO - Unitet Nation Economic, Social and Cultural Organisation (Ekonomska, socilajna i kulturnaorganizacija Ujedinjenih nacija sa sedištem u Parizu), AICA - International Association of Art Critics(Međunarodno udru`enje umetničkih kritičara, pripada UNESCO-u), ICOM - International Council of Museums(Međunarodni savet muzeja, takođe pripada UNESCO-u).

358Nephodno je i paralelno stvarati i aktivniji sistem vođenja protokola za sve postojeće iza svaki novi slučaj ugrožavanja prava na slobodu intelektualnog, umetničkog i kulturnogstvaralaštva iz političkih razloga u Jugoslaviji gde bi se prikupljala dokumentaciju (literatura,novinski tekstovi, komentari, sudske hronike i dr.) za ovu oblast. U tom smislu potrebno jepojačati i izdavačku delatnost koja bi se isključivo odnosila na ove probleme: pisanje bookletaza edukaciju (male brošure za obrazovanje aktivista i volontera zainteresovanih za ovuoblast), prevoditi korpuse (zbirke) nedostajućih propisa internacionalnih prava iz ove oblastikojih ima podosta itd. Tu spada i održavalnje edukativnih (informativno-obrazovnih)seminara iz ove oblasti za profesionalce koji se njome bave radeći u specijalizovanimustanovama, za one pojedince koji su stručno involvirani u ove probleme (novinare,komentarore društvenih prilika) i sve druge koji su iz najrazičitijih razloga zainteresovani(pravnike, istoričare umetnosti, profesore univerziteta i dr.).Ovo je zasigurno jedini put da se u sadašnjoj situaciji sa stanjem u oblasti ljudskihprava u Jugoslaviji pokuša da načini koliko-toliko delotvorni sistem zaštite, kako smo videli,već zaštićenih pomenutim instrumentima intelektualnih, kulturnih i umetničkih prava napribližnoj razini postojećih, definisanih i ratifikovanih međunarodnih konvencija, standarda ipropisa u intrenacionalnim relacijama koji su podložni mnogostrukoj zloupotrebi vlasti kojase danas očito sve više oseća nesigurnom i nestabilnom ne samo zbog mnogostrukozategnutih spoljnopolitičkih odnosa koje doživljava kao neprijateljske, već pre svega zbog svekomplikovanije i nerešivije unutrašnje agonije usled izuzetno zaoštrene konfliktnosti krajnjeraslojenih i suprotstavljenih društvenih grupa. A u uslovima neposredno predstojećegustrojavanja nove države zaista će biti izuzetno teško nametnuti i sprovesti u delo civilnikoncept politički zasad marginalizovanog i fragilnog korpusa kulturnih prava. Uapsurdnostima tih krajnosti gotovo da je nezamislivo ikakvo efikasno i promptno zalaganje zaideje kulturnih i umetničkih sloboda u sadašnjoj Jugoslaviji. Do stvarne promene i u ovojoblasti, kao u ostalom i drugde, može doći jedino posle konačno postignute političkikvalitetne promene ovdašnje vlasti. Otuda ne čudi da ona zasad nimalo ne poklanja pažnjuovoj oblasti. Kada se budu načinile prve štete u maniru prethodnog režima glavni krivac ćepored nje biti i profesionalci i specijalisti - eksperti koji su se nenadano, i svakako bezrazloga, povukli sa javne scene u ovom kritičnom momentu.II

359Među kulturnim poslenicima i umetnicima uočen je upadljiv nedostatak makar pomenanjihove delatnosti u "Programu demokratske opozicije Srbije - za demokratsku Srbiju" koji jenačila Grupa 17 plus kao osnovni dokument u kome je naznačen osnovni pravac tekućedruštvene i ekonomske trasnformacije nove Jugoslavije. Razumljivo je, racionalnijima, da utrenucima turbulentnih i korenitih promenama koje nastaju zamenom totalitarnih režimademokratskim, postoje prioriteti te je stoga, recimo, prihvatljvo da je u procesu preuzimanjavlasti važnije uspostaviti kontrolu nad medijima, bankama, carinom, najvećim privrednim(uglavnom) trgovačkim preduzećima, nego nad kulturnim institucijama. No, kako je premazamislima demokratske opozicije koja je danas postala vlast, a dakako i imperativu vremena,neophodna ukupna promena društvene strukture, vrlo brzo će na red doći uspostavljanje novihproncipa i u tzv. tercijalnim delatnostima u koje, između ostalih, spadaju kultura, i, u užemsmislu - umetničko stvaralaštvo. Sasvim ukratkom, iznećemo pregled nekih principa pokojima se transformacija u toj oblasti mora sprovesti.Sasvim je jasno da će u svim društvenim delatnostima morati da se sprovede ozbiljnaracionalizacija ne samo zbog očekivanog početnog smanjivanja budžetskih sredstava za ovenamene, koliko i zbog logičnog traženja novog modela finansiranja rada kulturnih ustanova iprograma. Da bi se ona izvela mora se najpre, tamo gde to nije učinjeno, načiniti"horizontalna" i još više "vertikalna" povezanost srodnih institucija. Na primeru muzejskogalerijskogsistema to bi izgledalo približno ovako: najpre se prema postojećoj"horizontalnoj" podeli po principu "matičnosti" (za istoriju umetnosti do ovog veka to jeNarodni muzej, za umetnost XX veka Muzej savremene umetnosti, za primenjenu umetnostMuzej primenjene umetnosti, za etnografsko nasleđe Etnografski muzej itd.) sa timnajznačajnijim nacionalnim institucijama koje se finasiraju iz republičkog budžeta izvrši"vertikalno" umrežavanje srodnih institucija prema vrsti delatnosti. To znači da bi, na primer,Muzej savremene umetnosti organizaciono, funkcionalno i programski povezao sve muzeje uSrbiji koji kolekcioniraju umetnost XX veka, njihovim radom stručno rukovodio i deo svojeogromne kolekcije koje nije moguće izložiti u stalnoj postavci preneo na duži rok u lokalnemuzeje. Time bi se značajno smanjio obim sredstava koja bi bila namenjena otkupima iprogramskoj aktivnosti muzeja u unutrašnjosti a opštine koje su njihovi osnivači i finansijeripokrivale bi samo fiksne materijalne troškve (plate zaposlenima, račune zakupnina, telefona,struje itd.)

360Vrajinata ovog modela bila bi da se 50 % budžetskih sredstava prenese oviminstitucijama a za drugu polovinu mogle bi na osnovu svojih programa da konkurišu svi - odalternativnih do privatnih muzeja i galerija. Valorizaciju njihovih zahteva obavljao bi jedanstručni tim (koji bi se menjao svake godine) pri republičnom Ministarstvu kulture (iligradskim i opštinskim sekretarijatima za kulturu) sastavljen od kompetentnih, nezavisnihstručnjaka (onih koji nisu zaposleni u muzejima i galerijima) ali su istaknute javne ličnosti ičlanovi stručnih udruženja poput istoričara umetnosti, umetničkih kritičara, likovnih iprimenjenih umetnika i sl.To podrazumeva da bi se moralo obezbediti da najpre mesta republičkog ministra zakulturu, te gradskih i opštinskih sekretara, zauzmu zaista najpozvanije ličnosti koje su svojimdosadašnjim radom pokazale da nisu nužno samo partijski pripadnici sada vladajućeg DOS-aveć da su u proteklom periodu ostale "neuprljane" bilo kakvim vezama sa prethodnimrežimom niti moralnim ili ideološkim hipotekama prošlosti makar one bile samo trenutna"lutanja u vrtovima mnogih cvetova". Ovi ministri i sekretari imenovali bi, potom, direktorekulturnih ustanova (ako nije moguće odmah, u ovom prelaznom i privremenom periodu, ondaobavezno kada se nova vlast stabilizuje) putem javnog konkursa sa obaveznimpredočavanjem programa koje bi oni sprovodili. Evaluaciju njihovih predloga obavljali bi istisavetodavni timovi koje smo ranije spomenuli, a oni bi takođe imenovali i članove upravnihodbora čiji bi rad na istom mestu bio kontrolisan, podložan kritici i podvrgnut neophodnimkorekcijama. Ovime bi se učinila i potpuna transparentnost rada u oblasti uređenja odnosa ukulturi i umetnosti.Prednost da lokalne samouprave preko opštinskih i gradskih skupština finansiraju radkulturnih ustanova najopipljivije bi se ogledala u tome da, budući da se zapravo iz njihovihbudžeta plaćaju računi, izvršni odbori bi razumljivo našli načine da "pojeftine" njihov rad odsmanjenja poreza i primene najpogodnijeg tarifnog sistema za materijalne troškove doracionalizacije (objedinjavanja) rada pomoćnih službi koje ih opslužuju: administracije,tehničkih ekipa, obezbeđenja, trasnporta i dr.U tranziciji koja nas očekuje a koja će sigurno dovesti do toga da se i ustanove iinstitucije kulture nađu u uslovima "tržišnog privređivanja" kao jedini izlaz iz te, za kulturno iumetničko stvaralaštvo opasne pretnje da se okrenu prema kiču i šundu, adekvatan odgovorbio bi promenjen sistem privatnog ulaganja u ovu oblast. Osnov novog odnosa privatnogbiznisa prema kulturi leži u adaptaciji poreskog sistema. Naime, ako se ionako kultura i ostale

361tercijalne delatnosti finansiraju iz bužeta, u koji se između drugih slivaju porezi na ostvarenprofit, moguće je formirati i modus direktnog ulaganja u ove oblasti bez posredovanjabudžeta. To znači da bi se zakonski omogućilo da se u neograničenom iznosu porez naostvaren profit neposredno uložio u programsku delatnost, na primer, muzeja i galerija, a dabi se za taj iznos ili smanjila ili potpuno eliminisala obaveza poreskog obveznika premadržavi po ovoj fiskalnoj osnovi. U tom slučaju, iz budžeta bi se samo pokrivali njihovimaterijalni i fiksni troškovi.Ovo je tek sasvim provizorna skica nekih principa na kojima bi morao da počivabudući institucionalni sistem u kulturi u periodu uspostavljanja drugačijih političkih idruštvenih odnosa nove Jugoslavije. Razrada, sa mnogim dopunama koje ovde nisuspomenute, tek predstoji. Program demokratske opozicije Srbije, dakle, brzo mora dobiti i deokoji se neposredno odnosi na ovu, svakako među najvažnijim i najvitalnijim oblastimauređenja svake civilizovane zajednice. Otuda i naslov "strategija kulturnog razvoja" a ne,očekivani, "kulturna politika" jer ova oblast definitivno mora da ostane izvan dnevnopolitičkihprincipa kakav je tokom proteklih deset godina redovno bio slučaj, a o rezultatimatog brutalnog mešanja - svedenog uglavnom na ocenu: štetočinstvo, dosada je bilo reči umnogim prilikama. I drugo, kulturna politika bi trebala da proistekne iz uspostavljenekulturne prakse, a ne obratno: da se ona nametne kao nova politička norma koja se morasprovoditi u tako osetljivim oblastima kakve se kultura ili umetničko stvaralaštvo.Ključne reči u ovom procesu ponovne izgradnje složenog sistema kulture jesuracionalizacija, tržišni principi u finansiranju, kategorizacija institucija, njihovo"horizontalno" i "vertikalno" povezivanje prema delatnostima, demetropolizacija(decentralizacija), regionalizacija kulturnih ustanova, transparentnost rada započeta od nivoaministarstava i sekretarijata u čemu se vidi o njihova nova uloga u tranziciji i rekonstrukcijisrpskog društva koja je započela silovito ali ne i celovito.IIIPolitika je toliko štete načinila našoj kulturi tokom poslednjih pedeset godina, a kulminacijase odigrala u devedesetim, da je danas vrlo rizično zalagati se za koncept kulturne politikemakar on bio i nov i drugačiji od dosadašnjeg - dakle, evropocentričan, demokratski,pluralistički, decentralizovan itd. Ukoliko se ipak krene u tom pravcu: definisanju nove

362kulturne politke, postoji ozbiljna opasnost da kultura kat-tad, a možda već i u samom začetku,ostane pod okriljem politike, posebno u uslovima opstanka ’partijske države’ što je priličnoverovatno, a to podrazumeva da od nje i njenih potreba direktno zavisi. Kako je politika usvakom savremenom društvu promenljiva, zašta se zasad deklarativno zalaže i demokratskavlast u Srbiji, lako se dolazi do zaključka da bi takva učestala promena i nadalje nanosila štetukulturnom i umetničkom stvaralaštvu, sistemu u kome se ona nalazi, naravno i samimakterima na toj sceni koji su profesionalno, ali i egzistencijalno od nje zavisni.Otvoreno govoreći, kako je Demokratska opozicija Srbije, a danas aktuelnademokratska vlast (zasad nužno) sačinjena od stranaka najrazličitijih političkih orijentacija -od republikanskih do rojalističkih, od nacionalnih do građanskih, od socijaldemokratskih dodemohrišćanskih itd, u bliskoj budućnosti kada se u nas stabilizuju političke prilike, trebaočekivati njihovo osamostaljivanje. Na nekima od sledećih izbora, koji će svakako bitiodržani po istinski primerenim demokratskim standardima, videće se pravo političkoraspoloženje stanovnika Srbije. Tada će neke stranke (ili manje grupacije) iz sadašnjedemokratske formacije dobiti mandat da realizuju svoj politički program. Na nekim drugimizborima, sasvim je izvesno, dolaziće do promena. A tada će kultura i umetnost opet biti uproblemima (podrazumeva se da su programska načela različitih stranaka i u domenu kulturihpitanja takođe različita) ukoliko se već sada ne uspostavi stabilna strategija njihovog razvojabez opasnosti da se političke promene odraze i na kulturne prilike.Nažalost, već su registrovani i prvi negativni potezi nove vlasti (naravno da se ovomprilikom bavimo samo pitanjima iz najužeg kulturnog domena). Kao da se nastavlja starapraksa, za koju smo mislili da će biti napuštena, u jednoj od njenih najosetljivijih oblasti -kadrovskoj politici. (Primetno je da je baš ovde s razlogom upotrebljena sintagma za koju smoranije istakli da je neprimerena kulturi.) Jer, nije ni moguće ni normalno da se i nadaljeministri, sekretari ili poverenici za kulturu postavnjaju zakulisno, izvan pogleda i uticaja, presvega stručne kulturne i umetničke javnosti. Zaista bi bilo zanimljivo čuti obrazloženje onihkoji su tako odlučili u nekakvim tajnovitim, neformalnim telima, birokratskim ili familijarnimkrugovima, o kadrovskim rešenjima najodgovornijih činovnika u republici, gradu i opštinama.Koje su to bile, na primer, preporuke u njihovom radu da se upravo te ličnosti postave nagotovo sva mesta na kojima će se donositi programske i kadrovske odluke sa najdirektnijimposledicama za kulturni i umetnički institucionalni sistem? (Dakle, nimalo za našu temu nijezanimljivo kako se oni zovu, već šta su do sada uradili, i još više - šta nameravaju da urade! A

363sem da je "stanje u kulturnim ustanovama dobro te da nema potreba za kadrovskimpromenama" kako je od prilike glasila zaprepašćujuća izjava jednog od njih neposredno poimenovanju, i to u trenutku kada se nalazimo pred ozbiljnom pobunom zaposlenih i najvećembroju kulturnih i umetničkih ustanova, do sada javnost nije obaveštena o njihovimplanovima.)Ciljamo na sledeće: kako smo uvereni da se danas bez odlaganja mora razgovarati - ito otvoreno i transparentno, pred najširom porotom svih koji su direktno zainteresovani za svapitanja o daljem kulturnom razvoju ovog društva, odn. o redefinisanju strategije, principa,sistemskih (pravnih i ekonomskih) instrumena za modelovanje ove oblasti, a prvi koraci suveć učinjeni, recimo sa projektom G 17 + "Implementacija novih modela gradskih kulturnihpolitika", sa dokumentom "Program za Beograd" Demokratske stranke, sa savetovanjem"Kulturna politika i kulturna produkcija u Srbiji" u organizaciji Centra za savremenuumetnost i uz sve brojnije novinske napise sa ovim temama, nemoguće je nastaviti sa starompraksom neodgovornog odnosa prema javnosti i bez onih učesnika kojih se ovo direktno tiče.Mislimo bez odgovornosti i posledica za loše rezulate rada!Kada ministarstva i sekretarijati postanu isključivo državni instrumenti za servisiranjekulturnih i umetničkih potreba društva a ne mesta na kojima se donose vitalne odluke zafunkcionisanje tog sistema, tek tada se može očekivati da se neće na stari način voditi novapolitika vlasti.Sada je upravo trenutak da se iz dosadašnje militarističke pređe u civilnu fazuizgradnje društva koja zahteva sasvim drugačija pravila ponašanja, obaveze i odgovornost. Ato se može dogoditi samo sa onima koji nisu inficirani starim idejama bez obzira u kojim sestrankama nalazili, tj. kakve su im dosadašnje zasluge.IVI u mirnijim vremenima od velikih političkih prevrata koji je u toku u SRJ, o kulturi iumetničkom stvaralaštvu premalo se poklanjalo pažnje. O finansijskim uslovima i da negovorimo - uvek se štedelo tamo gde je ionako bilo najmanje ulaganja, pa je ispadalo da je usvim društvenim reformama kojih je u Titovoj epohi bilo podosta, kultura stalno zapadala usve veće finansijske, konceptualne, pa i institucionalne teškoće. (Slikovito govoreći,materijalna korist koja bi na taj način bivala učinjena, istovetna je, recimo, onoj koju vozači

364skupih automobila sa najvećom potrošnjom goriva, da bi "uštedeli" na kućnom budžetu,prestanu da kupuju novine.) I za većinu tzv. kulturnih poslenika, to stanje postajalo je svenormalnije - pa se u jednom trenutku, sa samoupravnim socijalizmom, pretvorilo čak udržavotvorno pravilo jer su svi odjednom imali prava da o statusu kulture, računajući iestetičku vrednost stvaralaštva, ravnopravno odlučuju. Pa ne samo da su državni tužilac ilidržavna bezbednost procenivali vrednost umetničkih dela već je i pomoćno osoblje kulturnihustanova "odlučivalo" o svim najvažnijim pitanjima: od toga ko će im biti direktor iprogramske koncepcije, finansija, raspodela platna pa sve do najuže stručne i kadrovskepolitike itd.Naravno da je bilo i izuzetaka. Ali samo onda kada je tadašnjoj vladajućojnomenklaturi, otelotvorenoj samo u jednoj ličnosti - jugoslovenskom Maršalu, isključivo izspoljnopolitičkih razloga, tj. prestiža na koji je on imao otvorenih pretenzija, i to ne samomeđu nesvrstanim svetom već i u civilizovanom delu podeljenog čovečanstva, kultura trebalada posluži kao potvrda uspešnosti "društvenog razvoja" njegovog režima. Afirmacijaunutrašnje politike bivala je na internacionalnom planu postizana i kulturnim "plasmanom"vodećih jugoslovenskih stvaralaca i specijalizovanih institucija iza kojih je samo u naročitimprilikama stajala država time otvoreno pokazujući interese.Tekuća decenija je u SRJ naglavačke prevrnula sve, pa i kakve-takve kulturnetekovine. Opšta državna i nacionalna propast, civilizacijski sunovrat, napokon i ratne drame,učinile su da nije postojao nikakav razlog da se temeljno urušavanje zautavi pred vratimakulturnih ustanova. Naprotiv, sva je prilika da su one tokom kratkog vremena pretrpelenajveća štetočinstva koja nisu bila samo izraz individualnih nesposobnosti novopostavljenihdirektora (koji kako smo videli u poslednje vreme više nisu mogu ni da izađu iz zemlje poputdirektora Muzeja savremene umetnosti koji je vraćen sa rumunske granice) već i više od toga,supstancijalnog položaja u koje su one jasnom i otvorenom voljom vladajuće nakazne crvenocrnekoalicije gurnute gotovo izvan samog sistema da bi tamo, na krajnjim marginama,potpuno istrulile.Njihovo višegodišnje tavorenje u dosad najnepovoljnijim uslovima pokazuje jasneuzroke, a za ovu priliku navešćemo samo jedan, doduše izolovano uzimajući ovu oblast, alisvakako najvažniji: umesto što je resorni ministar Željko Simić počeo da se koristi zloglasnimZakonom o štampi trebalo bi da gleda šta mu rade podređeni "državni činovnici" - direktoriustanova od nacionalnog značaja za koje neposredno odgovara, umesto što se samopromoviše

365kao pseudokritičar i "naučni radnik" morao bi da obiđe najugroženije iz opisa njegovog poslai pronađe način (koji nije uvek finansijski) da im olakša rad, umesto da se meša u ono zaštazaista nije kompetentan (na primer, u programsku politiku Narodnog pozorišta čiji jeistovremeno direktor, a mogao bi na isti način biti i upravnik Muzeja savremene umetnosti iliKulturno-umetničkog društva Lola) da pogleda kakvi su programski izveštaji naših vodećihkulturnih institucija za čiji je rad upravo on javno najodgovorniji i zapita ih našta je utrošenoionako malo izdvojenog novca. (Odgovornost!? - pa koga je to obavezivalo ukoliko je bio ubilo kakvoj vezi sa režimskom koalicijom.) Mogao bi na primer, umesto što više liči namanekena nego na ministra, da Vidi Jocić, jednom od naših najboljih vajara koje imamo uovom trenutku, da posle više meseci odgovori zašto i pored toga što je nosilac Sedmojulskenagrade ne prima odgovarajuću penziju već bukvalno živi na ivici egzistencije od pomoćiprijatelja.Iz bar nekako uređene bivše države u kojoj je bilo obezbeđeno, makar reprezentativnomesto kulture, stigli smo približno do nule - do statusa kulturnog obdaništa koje opstojavasamo zahvaljujući nečuvenoj volji i energiji, gotovo infantilnoj, nekolicine stvaralaca ikulturnih poslenika i alternativnih institucija (po novom - "pete kolone u kulturu" koja zarazliku od vođa "istonoljubivog čovečanstva" dobija najveća međunarodna priznanja upravoza vrhunsku kulturnu i umetničku produkciju kao nedavno Centar za kulturnudekontaminaciju) koji se - gle čuda i na zaprepašćenje vladalaca, još uvek ne predaju. No,uzvraćeni udarac tako poniženih porazniji je po režim od bilo kakvog političkog uz prostograzloga - pa upravo oni najbolje znaju, jer su ih nažalost sva iskusili, koja su najbolnija mestatotalitarizma. Time su otvene neophodne pukotine za tekuće promene.Ilustracije radi, kada je prvi put bio izabran za predsednika Francuske Miteran je prvopozvao kulturne poslenike i umetnike pa tek potom sindikate, razna udruženja i dr. Duga iprebogata tradicija francuske kulture naprosto je novoizabranom predsedniku jasno naznačilaputokaz. A imali ikoga danas da kaže, bilo da je iz domaćih režimskih ili opozicionih redova,kako je ukupna Miteranova epoha bila neuspešna? Tom uspehu svakako da nije doprineloLangovo (ministar kulture u Miteranovoj vladi) kulturnjačko obdanište, zabavište nitišarlatanstvo koji su upravo nama danas svojstveni, već seriozno stavaralaštvo koje se uvrednosnom smislu ponovo nakon Drugog svetskog rata istinski izjednačilo, čak u nekimoblastima nametnulo i nove standarde, sa apsolutnom američkom dominacijom na svimpoljima, pa i umetničkom. Odgovor kako je Francuska neprijateljska NATO-država od koje

366Srbi nema šta da nauče taman je saglasan opštem i kolektivnom poremećaju osećanja zarealnost koji se inicira sa samog vrha državne piramide. A i to je dokaz o civilizacijskomuzrastu na kome se na svom kraju našla Jugoslavija: epoha obdaništa naravno da nijesvojstvena samo kulturi već i najširem političkom, ideološkom te socijalnom ambijentu. Kaoda nam je predstojalo ponovno vezivanje pionirskih marama i polazak u prvi razred.Uostalom, zar i "oci nacije" nisu počeli da se učlanjuju u "Otpor" poput, recimo, DobriceĆosića.Odmah posle "Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima", prema važnosti zauređenje savremenog dela civilizovanog čovečanstva i civilnih država stoji "Međunarodnipakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima" usvojen na zasedanju Generalneskupštine Ujedinjenih nacija 1966. godine kojima se zemlje potpisnice (među kojima je iJugoslavija) obavezuju da u skladu sa Poveljom UN-a svojim državljanima obezbedenesmetan ekonomski, socijalni i kulturni razvoj i da svakom omoguće pravo da "učestvuje ukulturnom životu" zajednice. Uz to i da "poštuju slobodu neophodnu za stvaralačkudelatnost". Naravno da su te, za ovu priliku, sasvim šturo navedene odredbe, pretočene ujugoslovensko zakonodavstvo, pa bi bilo zanimljivo pogledati kako se u praksi primenjuje, ijoš više, kako se na kulturna i umetnička prava gledalo kroz programska dokumenta vladajućekoalicije SPS-JUL-SRS (iako se taj "patriotski" savez netom raspao nakon 24. septembra).Kako su republički zakoni u ovoj oblasti odlučujući za uređenje ovog sistema, uodnosu na savezne - više "ceremonijalnog" i "reprezentativnog" karaktera, našta ukazuje irazlika u operativnim funkcijama saveznog i republičkog ministra za kulturu, primereno jepitanje šta je u proteklom mandatu "patriotski" savez uradio u ovoj oblasti, dakle, kakvo jestanje u kulturnim institucijama, kakav je položaj umetničkih stvaralaca, kakav je danas nivoopšte kulture i umetnosti ne samo u ovdašnjem društvenom sistemu već i u poređenju sadominantnim internacionalnim tokovima. Šta, napokon, o tome misle navedene stranke i štanameravaju da urade ukoliko ostanu na vlasti?Slogan koji je upravo lansiran - "patriotsko stvaralaštvo" (Slobodan Milošević,Đerdap, 12.9.2000.) odnosi se direktno na rezultate aktuelne obnove i izgradnje, ali polakopostaje okosnicom levih partija vladajuće koalicije i u nauci i obrazovanju, kulturi iumetnosti. Vidljivo je da resor kulture u republičkoj vladi kao očigledno izuzetno značajan,dosad nikako SPS nije prepuštao ne samo svom desnom savezniku SRS-u već ni sestrinskojpartiji JUL-u. Nimalo slučajno. Regulisanje kulturnih tokova i nadalje je monopolsko pravo

367najveće partije u ovom savezu, ne samo zbog kadrovskih razloga (jer je, između ostalog,očigledno i to da manji koalicioni partneri nemaju adekvatne ličnosti koje bi mogle da vodeovaj resor) već i zbog programskih. Jer, kako stoji u dokumentu "Srbija - obnova, razvoj,reforme" usvojen na 4. kongresu SPS-a, "takozvana globalizacija i njen željeni novi svetskiporedak, njeno polazište i njeno odredište, nose sa sobom globalizaciju kulture, u čijem supodtekstu politički interesi koji bi da umanje i zbrišu 'male' narode, 'male' kulture i 'male'jezike, kako bi se nebo celog sveta premrežilo pogubnom paučinom sivila, obezličenosti ijednoumlja". Naravno da je ovaj politički stav legitiman pod uslovom da se konsekventnosprovodi, da ga praksa ne demantuje i da nije u koliziji sa pomenutim osnovnim dokumentimao ljudskim pravima, napokon da nije kontradiktoran sa nekim drugim tezama iz istog teksta.Na primer, u istom dokumentu piše i sledeće: "Ostvarenje ciljeva i zadataka za Socijalističkupartiju Srbije podrazuneva preduzimanje odgovarajućih mera sračunatih na: ’... korišćenjepozitivnih svetskih iskustava u oblasti upravljanja i načina predstavljanja javnosti rezultatarada, ustanova kulture i kulturnih stvaralaca...’, a u nastavku: "Etničko i nacionalnoopredeljenje niti slobodno ispoljavanje etničkog i nacionalnog osećanja ne ugrožavaju zdravinternacionalizam i transnacionalizam, što su sve legitimni fenomeni slobodnog idemokratskog društva." Nedoslednost je očigledna: s jedne strane imperativna je političkaborba protiv opšte, pa i kulturne globalizacije, a sa druge, ističe se neophodnost korišćenjaupravo tih principa za ostvarivanje ciljeva i zadataka SPS-a.No, gore od ove programske nekonsekventnosti, jesu rezultati dosad ostvarene njihovekulturne politike. O tome je u proteklom periodu u nerežimskoj jugoslovenskoj štampi mnogoputa pisano: od navođenja primera uništavanja najznačajnijih kulturnih ustanova, srozavanjana nepodnošljivi nivo njihovog materijalnog stanja i egzistencije umetničkih stvaralaca,stalnog odlaganja donošenja neophodnih zakona (na primer o pozorištu, zadužbinarstvu,legatima itd.), krajnje nerazumljivoj i pogubnoj kadrovskoj politici kada su na vodeća mesta unacionalnim (i drugim, manje značajnim) ustanovama postvaljane ličnosti bez odgovarajućihstručnih i moralnih osobina itd. Iz navedenog programskog teksta SPS-a ne vidi se niprimisao da bi se to neslavno i kompromitujuće stanje za vlast promenilo.Ali je zato izbačena, slično kao 1945. sa "socijalističkim realizmom", jedna nova"estetička" kategorija - "patriotsko stvaralaštvo". Šta bi ona sve mogla da podrazumeva da sekojim slučajem teorijski razradila i u praksi sprovela? Najpre to da bi ova "estetika" biladržavna pa time i obavezujuća za one koji imaju nameru da se bave kulturnim i umetničkim

368aktivnostima. Isti koncept morale bi da slede i sve kulturne institucije, umetnička kritika,mediji - upravo ceo ovaj sistem u svim njegovim delovima. Dakle, čitajući programski tekstSPS-a u svetlu "patriotskog stvaralaštva" moglo se očekivati da će sve ono što ne potpada podtu "estetiku" biti izopšteno iz javnosti, proskribovano i oterano ili na marginu (poputalternative) ili u ilegalu (poput samoizdata ili kućnih izložbi, pozorišnih predstava, književnihvečeri itd. koji su bili karakteristički za zemlje iza "gvozdene zavese" do rušenja Berlinskogzida). Ne znam da li bi se tada ostalo - slobodno stvaralaštvo nazivalo disidentskim, natoplaćeničkim,izdajničkim, što je zapravo svejedno, već je smisao ove napomene da se uslučaju izborne pobede ovakvog programa garantovalo konačno uništenje kulture i umetnostiu Jugoslaviji koje bi bilo značajno za svet taman koliko severnokorejska, kubanska, iračka islične.JUL je u ovom predizbornom vremenu veštije postupio. Najpre, oni nisu objaviliposebni dokument već se njihovi pogledi na savremenu civilizaciju mogu videti jedino utekstu "Izborni program" na njihovom sajtu. Simptomatično je da u njemu nema poglavlja okulturi već se ona pominje na više mesta u sledećim naslovima: Sloboda, Povezivanje narodai ljudi, Socijalna patologija, Odbrana Jugoslavije. Lako je i u tom nepovezanom tekstu uočitiniz protivurečnosti kakve su, na primer, istovremena borba protiv savremenog sveta iglobalizacije sa neophodnim povratkom u međunarodnu zajednicu i integrisanje u svimoblastima, pa i u kulturnoj - dakako upravo sa tim delom civilizovanog sveta. Da nije tako,iako se želi prikriti stvarna namera, svedoči da se JUL, recimo, ne zalaže za formiranjesportske ili olimpijske lige slobodoljubivog čovečanstva, za čije su se lidere samoproglasili,ili posebnu naučnu i tehnološku ekspanziju "trećeg sveta" (nesvrstanih) u koji Jugoslavijanikako preko svoje diplomatije neuspeva da uđe, baš kao ni u Ujedinjene nacije.Upravo suprotno, JUL se bori "da u materijalnom i duhovnom pogledu bude u skladusa razvojem naše epohe, da teži njenim najvišim dometima - ekonomskim, tehnološkim,socijalnim i kulturnim... Jugoslovenska levica smatra da se, koliko je moguće, moraju koristitisva svojinska, ekonomska, tehnička i tehnološka, socijalna i kulturna iskustva savremenogsveta da bi se država i društvo razvijali, da bi kvalitet života većine bio na nivou doba u komeživimo...". Oni očigledno imaju primedbe i na kadrovsku politiku koja se vodi u najvećojstranci pa se čak kaže da "postojeće ekonomske teškoće" ne mogu biti barijera za "takozvanakadrovska rešenja". Tačno, ali upravo su kadrovi julovska najveća prepreka. Da nije tako,njihova najistaknutija kulturna aktivistkinja (propali kandidat za poslanika) ne bi bila Zorica

369Brunclik - u roze ofarbana narodnjačka pevačica, pa stoga nije daleko od prognoze da bi bašona mogla, zašto da ne, postati i ministarka za kulturu. Ili, JUL se dakako zalaže za borbuprotiv primitivizma (kiča i šunda) kao izraza "socijalne patologije", ali na delu pokazujesuprotno: jedan od njihovih najznačajnijih kadrova u kulturi je i vlasnik Pink televizije kojaje, ako izuzmemo filmski program zasnovan na pirateriji koja se opravdava sankcijama, danasnajubedljivije, najveće i najaktivnije leglo "kulturne patologije".Na kulturu u izbornom programu za Beograd Srpska radikalna stranka na umetničkostvaralaštvo gleda samo kroz amaterizam! S obzirom na njen snažno izražen nacionalniprogram čudno je da u njemu ništa nema o "nacionalnoj umetnosti", a umesto toga, jedino sepominje zaštita kulturnih dobara (a kako su ih oni u stvarnosti zaštitili videlo se na aukcijikoju su organizovali odmah po preuzimanju zemunske opštine kada su rasprodali celokupnuumetničku kolekciju koju su zatekli u zgradi). Iako je ova partija izrazito desničarska koja sezalaže za privatizaciju, u njihovom tekstu nema ni pomena o strukturalnoj promeni kulture iumetnosti, institucija i statusa stvaralaca u uslovima opšte političke, društvene i ekonomsketranzicije za koju su oni najglasniji zagovornici.Upadljivo je da u ovim programskim tekstovima, ma koliko da su fragmentarni,prilagođeni za predizborne potrebe, ništa nema o materijalnoj promeni stanja kulture. Nikomeu ovim vladajućim strankama očigledno ne pada na pamet da se kroz budžetska izdvajanja (ilikroz promenu fiskalnog sistema koji se odnosi na privatna ulaganja u ovu oblast) poboljšapoložaj kulture i umetničkog stvaralaštva preraspodelom tog kolača: manje za policiju ivojsku, a više za kulturu (najmanje 1 % nacionalnog proizvoda), obrazovanje, nauku...Takođe ništa nema o slobodi kulturnog i umetničkog stvaralaštva kao bazičnim premisamasvakog razvoja, naročito u ovim oblastima duhovnih i intelektualnih potreba i ljudskih prava.U ovim tekstovima ništa nismo našli ni o racionalizaciji, savremenoj horizontalnoj ivertikalnoj sistematizaciji institucija, niti o lokalnoj samoupravi preko koje se istinska kulturai seriozno stvaralaštvo bukvalno približava građanima. Dok se ove potrebe za promenudruštvenog položaja kulture, kao neophodni minimum, ne pojave u programima stranaka kojevode državne poslove, dotle će ona biti tek "salata uz glavno jelo", sporedna, čak za narodnepotrebna zamlata najužeg sloja elite koji je ionako sve tanji. A tada će "patriotskostvaralaštvo" iako nastalo u taboru na izborima poražene politike zaista postati kulturnomzbiljom poput još jedne od postojećih starih, ali i novih noćnih mora.

370ZaključakPolitika je načinila veliku štetu našoj kulturi tokom poslednjih pedeset godina (a kulminacijaje dosegnuta u devedesetim), da je danas vrlo rizično zalagati se za koncept kulturne politikemakar on bio nov i drugačiji od dosadašnjeg - dakle, evropocentričan, demokratski,pluralistički, decentralizovan itd. Kako je Demokratska opozicija Srbije, a sada aktuelnademokratska vlast, sačinjena od stranaka najrazličitijih političkih orijentacija - odrepublikanskih do rojalističkih, od nacionalnih do građanskih, od demokratskih isocijaldemokratskih do demohrišćanskih itd, treba očekivati njihovo skorašnjeosamostaljivanje a tada će kultura i umetnost opet biti izloženi opasnim promenama(podrazumeva se da su programska načela različitih stranaka i u domenu kulturih pitanjatakođe različita) ukoliko se već sada ne uspostavi stabilna strategija njihovog razvoja nanepromenljivim principima koji će obezbediti da se bez rizika prirodne političke promenenegativno odraze na kulturne prilike. Danas se bez odlaganja mora razgovarati - i to otvorenoi transparentno, pred najširom stručnom publikom koja je direktno zainteresovana za svapitanja o daljem kulturnom razvoju ovog društva, odn. o redefinisanju strategije, principa isistemskih (pravnih i ekonomskih) instrumena za modelovanje ove oblasti. To podrazumevada se ne sme nastaviti sa starom praksom neodgovornog odnosa prema javnosti, odn. bezuticaja onih učesnika kojih se ovo direktno tiče: umetnika, kulturnih poslenika iprofesionalaca, strukovnih udruženja, institucija iz ove oblasti i dr. Kada ministarstva isekretarijati postanu isključivo državni instrumenti za servisiranje kulturnih i umetničkihpotreba društva a ne mesta na kojima se donose vitalne odluke za funkcionisanje tog sistema,tek tada se može očekivati da vlast neće na stari način voditi novu politiku. Sada je trenutakda se iz militarističke pređe u civilnu fazu izgradnje društva koja zahteva sasvim drugačijapravila ponašaja, obaveze i odgovornost i na kulturnoj sceni.Kulturna i umetnička prava u (novoj) Jugoslaviji, Umetnost u raljama dnevne politike,Republika, br. 245, 16-30. septembar 2000., Savetovanje u organizaciji Centra za savremenuumetnost u Beogradu, Sava Centar, Beograd, 24. novembar 2000.Kulturna politika i kulturna strategija

371U organizaciji Centra za savremenu umetnost 24. i 25. novembra o.g. u Sava Centru održanoje savetovanje pod nazivom Kulturna politika i kulturna produkcija u Srbiji. Ovadvodevna konferencija okupila je oko 150 učesnika - od umetnika preko kulturnih poslenika(novinara, istraživača, organizatora, marketinških i advertajzing stručnjaka) i profesorauniverziteta do vlasnika, direktora, urednika i stručnjaka u državnim, nezavisnim,alternativnim i privatnim institucijama (muzejima, galerijama, pozorištima, izdavačkim ifilmskim kućama, i dr.), najzad, političara (saveznih poslanika, gradonačelnika i sekretara zakulturu) što je bio zaista reprezentativan i konpetentan uzorak koji je pokrio celokupnu scenuu svim njenim segmentima. Ova napomena je neophodna da bi se ukazalo da je organizatorobezbedio da rasprava na ovoj konferenciji bude maksimalno sveobuhvatna i da zađe unajsitnije pore kulturnog sistema u Srbiji.Sledeći jednu od uvodnih ideja moderatora plenarnog zasedanja BranislaveAnđelković da se učesnici ne osvrću na poznatu, i za kulturu krajnje nepovoljnu prošlost,gotovo su se svi - pogotovo 35 panelista koji su dali osnovne crte i okvire rasprava okoglobalnih tema naše kulturne politike i kulturne produkcije, koncentrisali na traženje puteva,modaliteta i instrumenata (državnih, društvenih, institucionalnih i profesionalnih) zausmeravanje kulturnih tokova u pravcu koji će prevazići sadašnje stanje bremenito mnogim,tokom poslednje decenije, izuzetno nagomilanih nerešenih problema.Organizatori su se odlučili da ovaj izrazito širok i dubok kompleks pokriju sledećimtemama: Kulturna prava i kulturni razvoj, Pravni akti, Finansiranje, Strateško planiranje,Modeli uključivanja u međunarodne projekte (o čemu se raspravljalo na plenarnom panelu), ana četri radne grupe bilo je govora o: I Definisanju kulturnog prostora: Definisanje regiona,Informativni tokovi - periferija - centar, Umrežavanje, Multikulturalni prostor - moderatorBranimir Stojković; II Savremenoj kulturnoj produkciji i tržištu: Kultura i komercijalizacija,Definisanje tržišta, Marketing u kulturi - moderator Borka Božović; III Kulturi, obrazovanju,istraživanju, formiranju publike: Stanje u javnom obrazovanju, Mediji i obrazovanje,Kulturne institucije i razvoj obrazovnog sektora, Definisanje ciljnih grupa - moderatorBranislav Dimitrijević; IV Saradnji između različitih sektora kulturne produkcije: Zajedničkiinteresi, Stvaranje zajedničke kulturne politike, Interdisciplinarnost, Novi mediji - moderatorDejan Sretenović.

372Kako se već iz ovog pregleda vidi zapravo su identifikovani svi bitni sadržajisavremen kulture i strategija njenog razvoja do čega je i dovela rasprava više od sto učesnikaove konferencije. Opšti je zaključaj da je dijalog vođen u izuzetno tolerantnoj atmosferi (apojedine replike prirodno su usledile zbog različitog položaji koji akteri ove razgranate sceneimaju, na primer, između umetnika i kulturne "birokratije"). No, globalni interesi nisudovedeni u pitanje i oni će biti pretočeni u deklaraciju i zaključke konferencije, kao i uformiranju jednog foruma kulture (privremeni naziv) koji će stalno pratiti stanje u kulturi iumetnosti i biti snažan korektivni i kritički mehanizam sa namerom da javno lobira za svenjene, na savetovanju, definisane potrebe.Ilustracije radi da navedemo tek nekoliko ciljeva (preuzetih iz radnog materijala):postavljanje nove/drugačije kulturne politike i minimuma njenog nacionalnog interesa,određivanje kratkoročne i dugoročne strategije razvoja kulture i kulturne produkcije,iniciranje posebnih mera države (na unutrašnjem i internacionalnom planu) plasiranjakulturnih proizvoda i njenih stvaralaca, neophodnost pokretanja stalne javne debate o svimprocesima u ovoj oblasti kao i potrebu da se na transparentan način odlučuje o vitalnimpitanjima (od postavljanja ministara do direktora kulturnih ustanova i organa upravljanja,njihovih programa i kadrova i sl.), razvoja instrumenata decentralizacije kulturne i umetničkemreže, temeljna promena normativnog i poreskog sistema koji će omogućiti maksimalnofunkcionisanje sistema kulture u datim uslovima, povećanje i preraspodela budžetskihsredstava namenjenih ovim potrebama, utvrđivanje stabilnih principa razvoja kulture na kojeneće uticati buduće promene političke vlasti...Polazeći od evidetnog stanja po kome je politika načinila veliku štetu našoj kulturitokom poslednjih pedeset godina (a kulminacija je dosegnuta u devedesetim), bilo je imišljenja da je danas vrlo rizično zalagati se za koncept kulturne politike makar on bio nov idrugačiji od dosadašnjeg - dakle, evropocentričan, demokratski, pluralistički, decentralizovanitd. Kako je Demokratska opozicija Srbije, a sada aktuelna demokratska vlast, sačinjena odstranaka najrazličitijih političkih orijentacija - od republikanskih do rojalističkih, odnacionalnih do građanskih, od demokratskih i socijaldemokratskih do demohrišćanskih itd,treba očekivati njihovo skorašnje osamostaljivanje a tada će kultura i umetnost opet bitiizloženi opasnim promenama (podrazumeva se da su programska načela različitih stranaka i udomenu kulturnih pitanja takođe različita) ukoliko se već sada ne uspostavi stabilna strategijanjihovog razvoja na nepromenljivim principima koji će obezbediti da se bez rizika prirodne

373političke promene negativno odraze na kulturne prilike. Danas se bez odlaganja morarazgovarati - i to otvoreno i transparentno, pred najširom stručnom publikom koja je direktnozainteresovana za sva pitanja o daljem kulturnom razvoju ovog društva, odn. o redefinisanjustrategije, principa i sistemskih (pravnih i ekonomskih) instrumena za modelovanje oveoblasti. To podrazumeva da se nesme nastaviti sa starom praksom neodgovornog odnosaprema javnosti, odn. bez uticaja onih učesnika kojih se ovo direktno tiče: umetnika, kulturnihposlenika i profesionalaca, strukovnih udruženja, institucija iz ove oblasti i dr. A kadaministarstva i sekretarijati - u najboljem slučaju, postanu isključivo državni instrumenti zaservisiranje kulturnih i umetničkih potreba društva a ne mesta na kojima se zakulisno donosenajvažnije odluke za funkcionisanje tog sistema, tada se može očekivati da vlast neće na starinačin voditi novu politiku ni u ovoj oblasti. Sada je pravi trenutak, opšti je stav učesnikasavetovanja, da se iz militarističke pređe u civilnu fazu izgradnje srpskog društva koja zahtevasasvim drugačija pravila ponašaja, obaveze i odgovornost svih aktera i na kulturnoj sceni.Republika, br. 250, 1-15. decembar 2000.Kultura političkog marketingaPredizborna kampanja 2000.Iako izgleda da je kultura (tradicionalno) negde na poslednjim mestima u svim dosadašnjimpredizbornim aktivnostima, nekoliko pokazatelja aktuelnog marketinškog predstavljanja iformiranje vizuelnog identiteta, ikonografije i programskog delovanja u pedstavljanjuposlaničkih kandidata koje se moglo pratiti u medijima, početna pretpostavka javlja se u neštodrugačijem svetlu.Dok je još bio čvrst savez vladajuće koalicije SPS-a i Jul-a s jedne strane i SRS-a sdruge, u tom taboru izgledalo je u prvom periodu da je pristup - verbalni, vizuelni,ikonografski, simbolički, bio uobičajen, što će reći staromodan, rečju dosadan. No, kako je ontokom preizborne kampanje narušen od kada su radikali po minutaži primetno skraćeni nadržavnim medijima (kojima su tobože i dotad upravljali, pogotovo što imaju i resorrepubličkog ministra za informisanje, a upravo to je pokazalo da je imalo sasvim drugunamenu od uobičajene - a svelo se na golu represiju prema nezavisnim medijima koju su

374upravo oni "formacijski" sprovodili) tako je počela da se unosi "živost" i u oblasti prezentacijeprograma i kandidata ovih partija.Socijalistička partija Srbije ostala je dosledna poznatim stereotipima snažnogekploatisanja političkih tema dana - ovog puta "pobede" nad NATO paktom i "obnove" kojaje potom usledila, a naročito izgradnje stanova za policiju, vojsku - i onako uzgred, da baš nebude ogoljeno, i za "mlade bračne parove". Nije bilo stana čiji početak izgradnje nije otvorioneki od kandidata ove partije tokom avgusta i septembra meseca. Za mostove i fabrike bili suzaduženi večito "prevremeni" Mrkonjić i lokalni funkcioneri koji su u svečanim odelima iluksuznim cipelama betonom zasipali temelje gradilišta. Usled očiglednog dvostrukog straha,najpre od nedovoljnog odaziva građana a potom i zbog bezbednosti, njihovi predizborniskupovi redovno su održavani u zatvorenim prostorima kojima su prisustvovali isključivočlanovi stranke. Redovni ukrasi bili su zastave i fotografije ili neuko naslikani i kič portretinjihovog predsednika i predseničkog kandidata. Uporednim gledanjem ovih priloga vidi seuvek isti režiserski "rukopis" koji nije dozvoljavao nikakvo odstupanje od šablona, kreativnuinventivnost ili slobodu vizuelne prezentacije što je znak očiglednog "peglanja" priloga ucentralnoj redakciji TV Beograda.Vizuelno (i tehnički) nešto moderniju prezentaciju imao je JUL koji je 90 % svojihpriloga sveo na pres-konferencije za izabrane novinare u svojoj centrali. Na video-bimu vrteose njihov spot koji je animirao uglavnom nezanimljiva saopštenja, ali začinjena izuzetnomverbalnom agresijom dosad neviđenom (u poslednih pedeset godina) na ovim prostorima.Izdajnika, neprijatelja naroda i plaćenika bilo je na sve strane: od opozicionih stranaka,Otpora i vrlo razgranatog nevladinog sektora do univerziteta, intelektualaca i anonimnihpojedinaca. Što se približavao dan D (kako ga je nazvao general Pavković neumesnoupoređujući izborni dan u Jugoslaviji sa iskrcavanjem saveznika u Normandiji 1944. godine)to je njihov rečnik i njihovog koalicijonog partnera bivao sve neprimereniji i nepristojniji.Kulminacija je bila upravo na mitingu predsedničkog kandidata leve koalicije u Beranamakada su pominjane budale, hijene, pudlice itd. izazvana malim odzivom publike (bilo je višedovedenih mitingaša iz Srbije nego iz same Crne Gore) i zvižducima koje nikakva audiomontažanije mogla da pokrije. Šampion je ipak foto-montaža koja je izašla dan pred izborena naslovnoj stranici Večernjih novosti. Najlepše u svemu je da uopšte do togudvostručavanja fotografije nije moralo da dođe: ipak je na tom mitingu bilo dovoljnoprisutnih da stanu u jedan široki kadar; jedino što se može zaključiti je da im je ta

375kompromitujuća fotografija podmetnuta u za njih kritičnom trenutku što dakako nije ostalobez odjeka upravo među čitaocima tog lista koji su tradicionalni glasači levice (a to sepokazalo i sa već famoznih 600 000 glasova koji su netom nestali u Saveznom statističkogzavodu u poslednjem trenutku).Nekoliko masovnih javnih nastupa leve koalicije pokazali su i krajnji nedostatakukusa onih koji su ih zamislili i realizovali smatrajući da je upravo to većinski ukus njihoveciljne biračke grupe. Nastavili su nešto što je ličilo na ranije "pevanje pod bombama" sa istimzvezdama sa Pink televizije, neprimerenom, šarenolikom garderobom (od belih odela i leptirmašni do dubokih dekoltea i izreza na kukovima što je bilo potpuno u neskladu i sa zavidnimnivom ličnog nevaspitanja pokazanom prema prisutnoj publici u tamnim odelima i u trenutkusasvim suprotnih potreba od estradnih i vašarskih priredbi).Srpska radikalna stranka se u tokom predizbornog procesa menjala da bi kulminacijanastupila u samoj postizbornoj noći kada su upravo oni davali najtačnije rezultate (jer u prvimizjavama i leva koalicija i DOS su objavljivali rezultate sa mesta u kojima sa do tada najvišedobijali). Na početku radikali su koristili svoj već standardni rečnik uvreda, ali kako jebrojanje odmicalo i kako su uviđali da "na terenu" nemaju potrebnog odziva među biračima, aposebno pošto je pucao savez sa dotadašnjim partnerima pa se nisu mogli više očekivatipokloni u vidu, recimo, zemunske opštine, ton se brzo menjao da bi na samom kraju većpostao potpuno pristojan. Do pravog preokreta izgleda da upravo sada dolazi (prvih dananakon izbora) kada će se izgleda stvarati nezamislivi savezi, recimo sa SPO-om narepubličkom nivo kada bi ove dve stranke koje su pretrpele pravi fijasko na izborima da bi sevratile u politički život morale da se reformišu, reanimiraju i kao finale dokaza o preobražajuobore republičku vladu i time izazovu političku krizu koja se može rešiti jedino novim i ubrzoraspisanim izborima u Srbiji.Najveći gubitnik besumnje je SPO. Kako su bezvoljno ušli u kampanju tako su iz nje iizašli. Odsustvo njihove motorne snage - samog predsenika Draškovića, naravno da jeokrenulo brojne članove, simpatizere i birače prema DOS-u. Kako su njihovi nastupi bezmalopotpuno ignorisani sa režimskih medija nije lako deneti ocenu karaktera njihove kampanje, alii prema tim malobrojnim podacima vidi se da se ni njihov kreativni i promotivni timovi nisupreviše trudili oko davanja modernog identiteta stranke, njihovog programa i kandidata. I tosu birači nesumljivo prepoznali i nemilosrdno kaznili. A to da, na primer, u Beogradu, SPOne dobije nijednog odbornika, direktna je posledica njihove vlasti tokom poslednje tri godine.

376Pobeda DOS-a uz punu podršku Otpora, G 17 + i svih nevladinih organizacija, tzv."trećeg sektora" dakako je izraz najpre krajnjeg nezadovoljstva građana Srbije prema vlasti.No, timovi koji su osmislili kampanju nihovih kandidata (koji dolaze iz čak osamnaeststranaka zbog čije različitosti nije bilo lako izdvojiti dovoljne sličnosti da bi se kreiralizajednički nastupi) pokazali su najviše inventivnosti, slobode i saglasnosti sa vremenom ukome živimo. Već samo pojavljivanje zastava i zastavica tih organizacija, plus mnogobrojnibedževi, majice sa logoima i još više parolama i flajerima, dovoljno je bilo da vizuelno načineviđenu slikovitost koja podsvesno deluje na birača (mnogo više nego političke poruke kojesu mogle da se čuju) računajući da u toj raznolikosti većina od skoro dva miliona i osamstotina hiljada ljudi prepoznaje mogućnost da do temeljnih političkih, društvenih,ekonomskih, kulturnih i svih drugih promena zaista i dođe. Upravo su to shvatili i ljudi izpromotivnog tima DOS-a unoseći u kampanju sadržaje koji se odnose prema budućnosti,novom životu i mladosti a sve su to bili uslovi, belodano se pokazalo, za pobedu. Pogled izugla kulture političkog marketinga u tom procesu ovog puta se pokazao razumnim ineophodnim davajući očekivane - najbolje rezultate.Rebublika, 2000.U prošlom vekuTačka je posle decenijske agonije najzad stavljena i crta je definitvno podvučena - ona najprepostavljena 24. septembra 2000. a zatim i potvrđena 5. oktobra. Potpuna, dvotrećinskapremoć postignuta 23. decembra Demokratskoj opoziciji Srbije (što je sada neadekvatannaziv, jer joj pre priliči Demokratska vlast u Srbiji, ali i u Jugoslaviji) u republičkomparlamentu ništa više ne stoji na putu da ovu državu uvede među uređene, civilizovanezajednice sa izraženim civilnim karakteristikama i konceptom razvoja. Ništa sem njih samih -novih aktera na političkoj sceni - njihovog znanja, sposobnosti, volje...Jedna od glavnih poluga za očekivane promene, pored primarnog uređenjaekonomskih odnosa i pravnih normativa na novim osnovama, svakako da je i potpuna izmenaodnosa prema oblasti kulture i umetičkog stvaralaštva koje su tokom protekle poslednjedecenije XX veka sistematski uništavani, katkada potpuno beslovesno i nehotice, ali često i naprogramskim osnovama tada vladajuće patriotske koalicije u najrazličitijim kombinacijama

377stranaka koje su je činile, njihovih dobrano pogrešnih politika, ideologija, razumevanjasvetskih procesa, mesta zemlje u potpuno izmenjenim međunarodnim odnosima posle 1989.godine (rušenja Berlinskog zida)...Mnogo mesta bi zauzelo samo taksativno nabrajanje uništenih kulturnih institucija,njihovih katastrofalnih programskih sadržaja od najznačajnijih do lokalnih, teških kadrovskihpromašaja izvedenih isključivo zbog političkih potreba oligarha i njegovog najneposrednijegokruženja računajući i najužu familiju (koje su ne samo na medijima već i u realnom životugotovo isključivo bile podvođene pod najniži stupanj estetičke ali i etičke ravni), zatiranjeserioznog stvaralaštva koje je bilo saterano isključivo u alternativne i nezavisne institucije imedije koje su otuda bivale proganjane policijskim i sudskim torturama, drakonskimfinasijskim i drugim kaznama, svim mogućim represijama, progonima, suđenjima pa ihapšenjima kritički orijentisanih intelektualaca i umetnika i mnogo čega drugog što jejugoslovensku kulturu snašlo tokom devedesetih godina.Uveden je bio zapravo isključivo princip dodvoravanja ukusu vladalačkog para koji jeredovno pokazivao najgore osobine (što se najbolje moglo videti na televizijama poputKošave ili diskoteke Madona koje su oni vodili, ali i TV BK, Pinka, Palme i dr. koji su im iznajprizemnijih razloga besramno podilazile) ceo politički i državni aparat (kroz ministarstva azatim sve do najudaljenijih ustanova) bio je postavljen u funkciju zadovoljavanja isključivonjihovih apetita i svetonazora - od finansijskih do kulturnih i umetničkih. Takoje je i međutzv. kulturnim radnicima uveden sindrom konobara i sobarica, koji u suštini znači jedinostriktno praćenje i zadovoljavanje zahteva bivšeg diktatorskog para. No, o tim fenomenimamnogo puta je pisano i na stranicima ovog časopisa pa je otuda nepotrebno ponavljati ih -dovoljno je prelistati samo godišnjake "Republike", naročito nekoliko poslednjih.I tome je verovatno došao kraj. Jer, promena političke vlasti mora da znači i promenuodnosa prema kulturi. U najširem sadržaju tog pojma, to podrazumeva opštu promenupolitičke kulture, kulture svakodnevnog življenja, ponašanja i ophođenja, kulture javnekomunikacije, obrazovnu kulturu, ekonomsku i zakonodavnu kulturu sve do kulture u užemsmislu poput definisanja novog mesta institucija koje se servisiraju iz ministarstva isekretarijata do ustanova i manifestacija koje se finansiraju iz budžetskih sredstava, napokon,sve do uslova u kojima deluju i opstaju sami umetnički akteri.Nažalost, već su zabeleženi i neki izrazito loši potezi nove vlasti. Na primer, u NovomSadu je deveden u pitanje dalji rad i opstanak galerije "Zlatno oko", čak i Muzeja savremene

378likovne umetnosti koji su proteklom periodu, naročito pomenuta galerija, odigrale značajnuulogu u promovisanju i podržavanju nove umetnosti. Nasuprot ovakvim primerima u Vršcu jenovi gradonačelnih nekadašnji urednik časopisa "Košava", jednog od najboljih u svojoj vrstikoji su, doduše neredovno, izlazili tokom devedesetih. A taj magazin je uz galeriju"Konkordija" činio ono što se zvalo vršačkom kulturnom inicijativom koja se kao paradigmanavodila i za neke druge događaje u ovoj oblasti. Dakle, treba očekivati da se u novonastalimuslovima u Vršcu značajno pojača opšta kulturna politika. Slično je i sa Pančevom gde jegradonačelnica istoričarka umetnosti koja će zasigurno nači načina da ojača tamošnje kulturneinstitucije, pre svega Kulturni centar kao stožernu ustanovu za novo stvaralaštvo imanifestacije koje on organizuje.Beograd je takođe dobio značajnu priliku da reformiše postojeće institucije kulture imanifestacije uvodeći nekoliko važni načela: racionalizaciju (koja podrazumeva povezivanjeprema matičnosti u delovanju), transparentnu kadrovsku politiku koja znači uvođenjeprincipa javnih konkursa za direktore kulturnih ustanova, i, uz ostalo, ali i pre svega, značajnopoboljšavanje materijalnog položaja kulture za koje se član Izvršnog odbora gradske vladezadužen za kulturu i sekretar za kulturu moraju bez odlaganja založiti zašta će sigurno dobitisvu potrebnu pomoć snažnog kreativnog, radnog i institucionalnog potencijala koji u ovojoblasti postoje.Zbog toga je početak ovog osvrta možda delovao kao da je iz prošlog veka. A on jeustvari tek polazna naznaka koja ukazuje na razloge, potrebe i ciljeve temeljnog preuređenjaovdašnjeg kulturnog stanja i totalnog rekonstruisanja ukupnog kulturnog sistema već nasamom početku stoleća koje je pred nama.Zbog toga izgleda da je 5. oktobra 2000. godine svemu - pa i ovome došao kraj!Da li?Republika, br. 252-253, 1-31. januar 2001.Dosije Srbijaili merenje stvarnosti devedesetih

379Očigledno da su Srbija i Jugoslavija posle izbora 24. septembra, a naročito nakon masovnognarodnog bunta 5. oktobra, i kao kruna, trijumfalne izborne pobede opozicije 23. decembraprošle godine, postale prvorazredne mete internacionalnog interesovanja, i to ne samo upolitičkoj ravni već i u drugim oblastima društvenog života. Tako su se ovde, u kratkomvremenu, nalašla nekolicina organizatora i menadžera - poput svojevrsnih "izvidnica" budućihnastupa naših umetnika u evropskim i svetskim centrima koji vrlo pomno istražuju i ocenjujuovdašnju scenu devedestih pokušavajući da razumeju šta se to zaista dogodilo, a šta se to nafonu umetničkog stvaralaštva odražavalo kao činjenica takve realnosti te da takvu slikuprenesu međunarodnoj javnosti.Jedan od tih, većih, poduhvata već se dogodio u Akademiji umetnosti u Berlinu gde jeu na poziv Fondacije Hajnrih Bel, čiji je predsednik mađarski književnik Džerđ Konrad (akoja je najavila i skoro otvaranje svoje kancelarije u Beogradu poput Soroseve fondacija kojaje tokom protekle decenije odigrala prvorazrednu ulogu u održavanju one vrste kulture iumetnosti koja je od interesa za civilizovano društvo), od 19. novembra do 17. decembra2000. organizovana izložba pod naslovom "Dosije Srbija - merenje stvarnosti devedesetihgodina" koja će 16. januara o.g. biti otvorena i u bečkoj Akademiji umetnosti.Naziv izložbe upućuje da se ona sastoji iz dva segmenta: jedan je artificijelni i čine jeradovi deset autora i tri grupe umetnika u različitim medijima: fotografiji, videu, CD-romu injeb-sajtovima, a drugi isto tako obiman i sadržajan načinjen je od stotinak dokumentarnihfotografija iz dnevnih i nedeljnih novina na čijoj se osnovi, kao na nekoj neprekidnoj tracipolitičkih i društvenih događaja, zapravo odigravala drama nastajanja te skoro egzotičnečarolije serioznog stvaralaštva u najgorim dramama razaranja, tokom bombardovanja,izolacije međunarodne zajednice i temeljnih političkih pretumbacija koje je Jugoslavijapreživljavala za to vreme, kao i o delatnosti šest nezavisnih i alternativnih kulturnih institucijakoje su u ovom periodu sa krajnjim naporom uspevale da održe kontakt sa svetom i damaksimalno omoguće i podrže vitalnost onog stvaralaštva koje će zaigurno ostati definitvnimznakom tog vremena.Svet je naravno za sve to vreme detaljno bio obaveštavan putem štampanih ielektronskih medija o svim ratovima koji su se vodili na prostorima bivše Jugoslavije, oetničkim čišćenjima, masovnim egzodusima, izrazima i stepenu diktature koja nas je pogodilaitd, ali je mnogo manje bilo pravih informacija o umetničkom stvaralaštvu koje je u takvimuslovima nastajalo i opstajalo. "Dosije Srbija" zapravo je prvi veliki događaj te vrste nakon

380političkih promena u Jugoslaviji koji je sačinjen na osnovu koncepcije dr. Irine Subotić sanekolicinom saradnika a u organizaciji Centra za kulturnu dekontaminaciju.Pet stonina kvadratnih metara izlagačkog prostora galerije Akademije umetnosti uBerlinu bio je jedini limit da se na dovoljno reprezentativan način odgovori na postavljenzahtev: da se prikažu najrelevantnije pojave na našoj umetničkoj sceni tokom protekledecenije - od politički nezavisnih umetničkih institucija, grupa i stvaralaca do dokumentarnogmaterijala, pre svega fotografija i isečaka iz štampanih medija koji su u katalogu sakupljeni uposebno urađeni "podlistak", a na izložbi su postavljeni kao vizuelna traka koja je prikazalačvorišne događanje koji pomažu gledaocima da bolje razumeju i same artefakte kaoneposredne ili indirektne produkte tih zbivanja. Otuda pored primera krajnje angažovanogstvaralaštva "Led-art" i "Škarta" ili Coraxa, Zvonimira Santrača, Dragana Srdića, DarkaVukovića, Saše Stojanovića i Dejana Atanackovića preko simboličkog i znakovnog rada uprimerima Čedomira Vasića, Dušana Otaševića, Mrđana Bajića i Branka Pavića do čisteartificijelnosti na striktno estetičkom planu u slikama Marije Dragojlović. Pored crteža,objekata, intalacija i slika posebno su predstavljneni i radovi u drugim medijima: sajber-artu,CD-romovima, videu i fotografijama: Goranke Matić, Vesne Pavlović, Tanje Ostojić, JeliceRadovanović, Dejana Anđelkovića, Vesne Vesić, Vide Jocić, Zorana Naskovskog, MiliceTomić, grupa "Aposutno" i "Magnet" i mnogih drugih.Od institucija koje su i pored izrazitih nastojanja države, odn. političke oligarhije daobustavi njihov rad na najdrastičnije načine od direktnog zatvaranja i zabrane rada do stalnihposeta finansijske policije, ali i javne bezbednosti, smenjivanja direktora i urednika i mnogotoga drugog, na izložbi su predstvaljene delatnosti Centra za kulturnu dekontaminaciju,Centra za savremenu umetnost, Studentskog kulturnog centra, Radija B92, (Cinema) Reksa iRemonta, kao i Otpora kao svenarodnog pokreta protiv diktature koji je sem političkog davaoi značajan vizuelni identitet ikonografiji druge polovine devedesetih različitimrekvizitarijumima: plakatima, letcima, majcama, bandarolama, bedževima itd. koji su ovomprilikom takođe izloženi. Time je slika zbivanja u ovom periodu upotpunjena sa onimneophodnim podacima bez kojih bi ona u većem delu ostala nerazgovetna zapadnoevropskojpublici naviknutoj za samo jednu sliku naše stvarnosti tog vremena."Dosije Srbije" je tek nagoveštaj jednog velikog nastupa, upravo povratkajugoslovenske i srpske umetnosti na svetsku scenu sa koje je iz najrazličitijih razlogaizopštena (zbog sankcija i samoizolacije ali i krajnje pogrešne državne politike i u ovoj

381oblasti) dakako sa onim najreprezentativnijim primerima koji će nesumljivo ostati kaosvedočanstvo te decenije opšte propasti koja je ipak zaustavljena makar na malom brojuprimera relevatnog umetničkog stvaralaštva. "Izmerena stvarnost" tog perioda kroz umetničkei dokumentarne primere rada data je na ovoj izložbi sa svojim najubedljivijim estetičkimpodacima načinivši razgovetno i čitljivo polje novog razumevanja ali i opravdane, stalnepotrebe za povratkom u civilizovanu zajednicu kojoj srpska kultura odavno pripada a sakojom je zakratko izgubila vezu.Politika, 13. januar 2001.Rađanje novog dobaProjekat definisanja nove kulturne politikeDevedestih godina, dakle, tokom ukupne destrukcije države i društva u Jugoslaviji, izvedenaje i snažna devastacija kulture i njenog institucionalnog sistema u kome je najviše štetepretrpeo i njen svakako najvitalniji deo - samo umetničko stvaralaštvo. Specifično ustrojstvototalitarnog režima tokom tog perioda na čudovišnim ideološkim relacijama izmeđukriptokomunizma i neonacizma pokazalo je potpunu nezainteresovanost za elitno (ne usocijalnom već u estetičkom i vrednosnom smislu) stvaralaštvo koje je potpuno supstituisanojednim pseudofenomenom tačno nazvanim turbokultura. I to u svim oblastima: odtelevizijskog stvaralaštva, preko muzike, filma i pozorišta do likovnih i vizuelnih umetnostiitd.Otuda je neophodno, nakon političke promene sistema, u kulturu ponovo uključiti onesadržaje kojima će ona dostići istinski relevantnu umetničku ocenu - svojstvenu nastupajućojepohi. Ta se obnova, upravo nova strategija kulturnog razvoja u Jugoslaviji tokom ovedecenije mora bazirati na navouspostavljenim, dakle, promenjenim principima. Onipodrazumevaju, u najkraćem: transparentnost i podložnost efikasnoj stručnoj kritici svihodluka koje se direktno tiču njenog razvoja u novim uslovima. Dakle, sve odluke države, uovom slučaju Ministarstva kulture u njegova tri domena, ili instrumenata političke moći, kojese tiču kadrovske politike, raspodele budžetskih sredstava i legislative moraju biti u svakomtrenutku dostupna javnoj inicijativi, oceni i kritici. Na taj način Ministarstvo kulture bilo bi

382određeno isključivo kao servis ili logistički centar za zadovoljavanje kulturnih potreba a neotuđeni centar političke moći kakav je dosada u partijskoj državi bio slučaj.Uloga i društvena pozicija seriozne i vrhunske kulture u novim demokratskimpromenama mora biti višestruko zastupljena i znatno vidljivija. U tom procesu posebno jeznačajno znatnije pozicioniranje poznatih kulturnih poslenika, umetnika, politikologa,kulturologa... koji kao provereni i dokazani eksperti u svojim oblastima moraju postati istinskiinstitucionalni ili vanistitucionalni korektori, kritičari i predlagači tendencija i procesa koji sebudu inicirali, promovisali i vodili kao državna politika u svim oblastima.Dakle, bitne teme koje se odnose na projekat definisanja nove kulturne politike bile bi:kadrovska politika, raspodela budžetskih sredstava i legislativa. U domenu kadrovske politikenajodgovornije ličnosti moraju se ubuduće postavljati isključivo na osnovu njihovih javnoiznetih programa koji bi bio podložan oceni stručne javnosti - od espertskih timova i savetapri Ministarstvu kulture do staleških i profesionalnih udruženja, najazad i do procena stručnihtela onih institucija koji dobijaju nove rukovodioce. Takođe se i korišćenje budžetskihsredstava mora odvijati na potpuno transparentan način, pri čemu se u predstojećoj tranzicijiustanove kulture moraju prilagođavati na manje-više tržišni način rada u jednom delu svojihredovnih aktivnosti. I treće, mora se potpuno preurediti zakonska i druga normativnaregulativa koja se odnosi na oblast kulturnih delatnosti da bi njena permisivnost maksimalnooslobodila kulturno i umetničkog stvaralaštvo od bilo kakvog arbitriranja ideologije ilipolitike, odnosno, njeni estetički fenomeni ostali prepušteni isključivo sudu stručne ikompetentne kritike.Tu su i značajna pitanja kako medijski negovanu i državno-politički forsiranunacionalističku ideologiju u umetnosti neraskidivo pomešanu sa šund proizvodima turbo ilipseudokulturnih fenomena preobraziti u istinsko stvaralašto koje ne može samo biti pitanjepojedinaca već prestrukturisanja celog sistema vrednosti u kojme estetička spadaju međunajznačajnijim. U tom poslu nije dovoljno da se samo promeni kulturna politika dirigovana odstrane vlasti (ministarstva kulture) niti otvoreniji medijski pristup serioznom stvaralaštvu već iuključivanje brojnih umetika iz najrazličitijih oblasti: književnosti, likovne i muzičkeumetnosi, pozorišta itd. koji su za sve ovo vreme ostali dosledni istinskim načelima elitnogstvaralaštva u naznačeni proces ukupnog preoblikovanja društva i države. Tu dakako značajnomesto ima i umetnička kritika koja se mora okrenuti onom stvaralaštvu koje daje bitnaznačenja vremena a ono danas više nije okrenuto nacionalnim mitovima i tradicionalnim

383klišeima već budućnosti, dakle, jezičkim i problemskim inovacijama koji će u umetnički životuneti isto tako neophodni duh obnove na osnovama multikulturalizma, denacifikacije, novog iintenzivnijeg povezivanja sa svetom i sve većeg prisustva svetske umetnosti kod nas.U toj tranziciji nezavisne, nevladine i alternativne kulturne institucije, inicijative ipojedinci koji su u proteklom periodu izneli najviše kvalitetnih programa i produkcija, morajudobiti svoje stabilno mesto u ukupnom sistemu, i to najmanje na taj način da državaninakakav način neometa njihov rad ukoliko nije u mogućnosti da ga, makar u prvom periodu,potpomaže. A ta eventualna pomoć može se sastojati i u tome da one u ravnopravnompostupku svojim projektima konkurišu za budžetska, odn. državna sredstva. Na taj način bi seu kulturni sistem uvela neophodna konkurencija programa što bi svakako unelo jedan novipriliv svežih ideja i koncepcija u svim oblastima stvaralaštva.Ova skica jednog mogućeg programa definisanja nove strategije kulturnog razvoja uosnovi ima samo jedan važan cilj: da se dosadašnja militaristička faza društvenog razvojaposle svih destrukcija tokom protekle decenije korenito perobrazi u civilni, znači građanskisistem vrednosti na izrazitim i, za duži period, stabilnim demokratskim načelima.Vreme, Beograd, 15. februar 2001.Evropsko kulturno nasleđeBaština kao obaveza nacionalne politikeKulturna baština kao prioritet nacionalnih politikaU organizaciji Saveta Evrope, u Portorožu je od 5. do 7. aprila o. g. održana 5. Evropskakonferencija ministara odgovornih za kulturno nasleđe. Pozivu su se odazvale 41 članiceSaveta Evrope, posmatrači iz Kanade i Meksika, predstavnici organa SE (Komiteta ministara,Parlamentarne skupštine, Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti, Razvojne banke),specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija za kulturu UNESCO i dve nevladine organizacijeICOMOS i EUROPA NOSTRA. Šef tročlane jugoslovenske delegacije (sa predstavnicima izSrbije i Crne Gore) bila je Aleksandra Joksimović, pomoćnik saveznog ministra za inostraneposlove koja u ministarstvu vodi i Direkciju za međunarodnu kulturnu, prosvetnu i sportsku

384saradnju. Direktan poziv uputio nam je Rajmond Veber, direktor za Kulturu, kulturno iprirodno nasleđe Saveta Evrope.Konferencija je pretresla brojna pitanja bitna za evropsku zajednicu, ali u osnovi bilaje specijalizovana jer se usredsredila na debatu o pitanju kulturne baštine i izazovaglobalizacije koja je podrazumevala i pitanja tržišta, dijalog između kulturnih zajednica imesta baštine u socijalnoj povezanosti njenih stanovnika itd. Kako je napomenula AndreaRihter, ministarka kulture Slovenije, kampanja "Evropa - zajednička baština" danas treba dapodstakne pronalaženje novih, individulanih i kolektivnih, načina zaštite baštine doprinosećitime i bogatstvu evropske kulture. Dakle, pored drugih fundamentalnih tema, ovakonferencija je podstakla i značaju razmenu mišljenja oko problema istovremenog postojanja,zapravo usaglašavanja suprotstavljenih principa identiteta i diverziteta evropskih država,regija i zajednica.Za ovaj ministarsko-ekspertski kolokvij bile su formulisane tri teme: Baština i moćtržišta (sa podtemama - Baština kao bitan podstrek ekonomskim aktivnostima, Baština imoguć dalji razvoj, Rad na zaštiti baštine i tržište, Baština i slobodna trgovina, Baština iizazovi informatičkih tehnologija), zatim, Baština - dijalog i kohezija, najzad, Baština,participacija i partnerstvo.Ova dvodnevna debata pred oko 130 učesnika pojačala je i konkretizovala načelausvojena na ranijim konferencijama (Beč 1993., Srazburg 1997. i Budimpešta 1999.) kada jebila istaknuta svest o potrebi za zaštitom i promocijom evropske kulturne baštine kako bi onapostala glavnim praktičnim doprinosom za postizanje političkih, demokratskih i miroljubivihciljeva Saveta Evrope, koji su u njenom statutu definisani kao "zajedničko nasleđe" ideja iprincipa. U ove dokumente spadaju i proklamacije i konvencije za Zaštitu evropskearhitektonske baštine (Granada 1985.), za Zaštitu arheološke baštine (Valeta 1992.), kao iDeklaracija o Kulturnom diverzitetu (Strazbur 2000.).Okupljeni ministri zaduženi za kulturno nasleđe uočili su i potvrdili punu potrebu zakoordiniranim aktivnostima u odnosu na već postavljene opšte političke i ekonomske izazovena početku novog veka u svetlu pozitivnih, ali i kontroverznih tendencija u procesimaglobalizacije. Na tragu tih razmišljanja bio je zapažen i govor jugoslovenskog šefa delegacijekoja je, između ostalog, istakla: "Predstavnik sam zemlje koja se u proteklih deset godinanalazila u epicentru svih kriza i konflikata u regionu. Podsetiću vas samo na neke poslediceuništavanja kulturnog nasleđa - 21 objekat iz priznatog kulturnog nasleđa na području Kosova

385je oštećen ili uništen, kao i 57 crkava i objekata koji pripadaju Pravoslavnoj crkvi a nisuuvršteni u kulturno nasleđe ali predstavljaju nesumljivo objekte od neprocenjive kulturnevrednosti. Ovi procesi neće biti zaustavljeni dokle god svi ne shvatimo neophodnostevropskog pristupa i ne podelimo zajedničke vrednosti različitih kulturnih baština. Kulturnonasleđe ne sme se više tretirati kao sekundarni sektor u celini nacionalne politike. Ubudućnosti kulturno nasleđe mora postati preokupacija nacionalnih politika". Ove reči naišlesu na razumevanje ne samo eksperata i diplomata već i predstavnika Vatikana koji se zauzeoza posebnu zaštitu kulturnih zdanja koja se koriste i u verske svrhe. (Posle ovog istupanjanaša delegacija dobila je informaciju da će ovih dana na Kosovu raditi posebna grupa kojupredvodi Elena Poptodorova, poslanik bugarske skupštine koja treba da Parlamentarnojskupštini podnese izveštaj o stanju kulturnih spomenika u toj srpskoj prokrajini. A.Joksimović je istakla da Jugoslavija, razumljivo, takođe sa posebnim interesovanjem očekujeovaj izveštaj.)Portoroška konferencija ishodovala je dve Rezolucije: O ulozi kulturne baštine iizazovu gobalizacije i O Savetu Evrope u budućim aktivnostima u oblasti kulturnog nasleđaza period 2002-2005, i jednom Deklaracijom: O ulozi dobrovoljnih organizacija u oblastikulturne baštine (pošto je 2001. u Ujedinjenim nacijama proglašena međunarodnom godinomvolonterskih organizacija).Konferencija je u najvećoj meri protekla sa vrlo približenim stavovima, interesima iusaglašenim mišljenjima što pokazuje da je izražena puna svest o visokom mestu i primarnojulozi koje evropsko kulturno nasleđe treba da odigra u budućim civilizacijskim procesima ipromenama koji stoje pred evropskom, ali i svetskom zajednicom.Politika, 21. april 2001.Kulturna politika Srbije: Nacionalni izvještajOČUVANJE KULTURNE BAŠTINETokom poslednje decenije prošlog veka, dakle, u periodu ukupne destrukcije države i društvau tadašnjoj Jugoslaviji, izvršena je i potpuna devastacija kulture u svakom pogledu, pa i kaoinstitucionalni sistem u kome je najviše štete pretrpeo i njen svakako najvitalniji deo – samo

386umetničko stvaralašto. Specifično ustrojstvo totalitarnog režima tokom tog perioda ratova,etničkih čišćenja, masovnih egzodusa, međunarodne izopštenosti, na čudovišnoj ideološkojosnovi između kriptokomunizma i neonacizma, pokazala je potpunu i ukupnunezainteresovanost društva za elitno stvaralaštvo (ne u javnom, već u vrednosnom smislu)koje je potpuno supstituisano pseudofenomenom tačno nazvanim tabloidna ili turbokultura. Ito u svim oblastima: od knjiženosti, muzike, filmskog i pozorišta stvaralaštva do likovnihumetnosti i kulturne baštine.Otuda je bilo neophodno, posle 5. oktobra 2000. nakon političke promene, u kulturuponovo uključiti one sadržaje kojima će ona povratiti istinsku umetničku ocenu, svojstvenunastupajućoj epohi – novog veka i tranzicionih reformi. Ta se obnova, upravo nova strategijakulturnog razvoja u Srbiji tokom tekuće decenije morala bazirati na novouspostavljenim,bitno promenjenim principima. Oni podrazumevaju: stvaranje kulturne politike primerenepotrebama društva u velikom zaostatku za svetom, transparentnost u odlučivanju i efikasnojstručnoj kritici onih odluka koje se direktno tiču njenog daljeg razvoja. Dakle, sve nameredržave (posebno Ministarstva kulture) u njena četiri domena, ili instrumenata političke moći ivladanja, koje se odnose na kadrovsku obnovu, racionalizaciju mreže institucija, raspodelubudžetskih sredstava i odgovarajuću legislativu, moraju postati dostupni javnoj inicijativi,uvidu i oceni. Na taj način državne institucije bile bi isključivo servisi, ili logistička podrška,za zadovoljavanje kulturnih potreba, a ne otuđeni centri političke moći kakav je u(jedno)partijskoj državi slučaj.Kada su 2000., a potom i 2003. godine održane dve Nacionalne debate o kulturnojpolitici (prvu je upriličila jedna nevladina organizacija – Centar za savremenu umetnost, adrugu resorni vladin sektor – Ministarstvo kulture uz učešće i evaluaciju eksperata SavetaEvrope), upravo su bili registrovani isti krugovi problema i praktično su u oba slučaja bilapredložena ista rešenja za prevazilaženje zatečenog stanja – kao da se u međuvremenu ništanije dogodilo. Tada su utvrđeni opšti principi i u oblasti očuvanja kulturne baštine. Unajkraćem, poput opštih teza, istakli bismo sledeće naglaske koji su u tim prilikama izneti:• neophodnost da se na nov način definiše pojam i smisao kulturne baštine• neophodnost da se redefiniše pojam i sadržaj državnih (nacionalnih)institucija u oblasti zaštite kulturnog nasleđa• potreba da se osmisli nova filozofija u oblasti zaštite kulturne baštine i odmah,pri prvoj izmeni zakona, ona potpuno prilagodi svetskim standardima

387• apostrofirano je da kulturna baština u multietničkim zajednicama mora postatisredstvo sporazumevanja i uvažavanja različitosti na civilizovan način, što jeod najveće potrebe za njeno očuvanje, posebno u našim uslovima produženihmeđuetničkih konflikata• kulturna baština na efikasniji način treba da bude dostupna i razumljiva novimgeneracijama, jer time ona izvršava svoju osnovnu funkciju: prenošenjeistorijskog iskustva iz jedne epohe u drugu, sa generacije na generaciju, dakle,u suštini, ona je okrenuta budućnosti a ne prošlosti što je za većinutradicionalista bio izrazito paradoksalan fenomen.Jedna posebna oblast – kulturna baština, svuda je u svetu ugrožena Ona nestaje narazne načine, i to ne od sada, ne samo ovih godina, nego intenzivno tokom poslednjih dvaveka, posebno za vreme velikih svetskih ratova. Stoga ona ima i posebno mesto u definisanjukulturne politike u svakom društvu – naročito onom koje je u fazi korenitih tranzicionihpromena. Ranije se ovo nije ni isticalo kao opšte-kulturološki problem jer nisu postojaleorganizovane službe zaštite spomeničke baštine. U naše specifičnosti spadaju i dramatičnidogađaji tokom poslednjih petnaest godina, ali i neki raniji, doduše pojedinačni primeri.Pretpostavlja se, pre svega, da je uspostavljen dovoljan konsenzus svih centara političke moćida se formira jedna nova strategija očuvanja kulturne baštine u Republici Srbiji. Tek nakondonošenja tog dokumenta, moguće je detaljnije, po oblastima, urediti ovu delatnost odnajvećeg nacionalnog, političkog i državnog interesa.A tu spadaju, najpre, normativna oblast. Zakon o kulturnim dobrima koji je uupotrebi još od 1994. godine odavno je prevaziđen pa se mora uskladiti sa savremenomlegislativom – propisima, preporukama i standardima zasnovanim na iskustvima zaštitespomenika kulture u evropskim državama. Prethodna administacija nastojala je 2001. godineupravo to da uradi, ali je ostalo nedovršeno. Doduše, kao 'radni materijal' postoji Predlog togZakona, i kada bude trebalo, on će biti prezentiran javnosti. I drugi naši zakoni su potpunoneprimenljivi u aktuelnoj političkoj situraciji, a dobra ilustracija o tome su dva primera. Jedanje nemogućnost da pomoću naših propisa štitimo kulturna dobra na Kosovu i Metohiji jer setamo već primenjuju ažurirani standardi u ovoj oblasti, i, posebno na teritorijama drugih inovouspostavljenih država. I da istaknemo još i problem sa obnovom manastira Hilandara gde

388grčka služba zaštite primenjujući najstrožije evropske norme onemogućavajući time našestručnjake da se tamo efikasnije angažuju.Drugi nivo, ili instrument vođenja državne politike u ovoj oblasti je stabilnofinansiranje zaštite kulturne baštine. To se odnosi na i opšti tretman kulture u ovom društvu,a ne samo na zaštitu spomeničke ostavštine. Kao vrlo značajan segmet u oblasti kulture,zaštita baštine, zahvata značajan deo javnih finansija. Poreski obveznici, oni koji pune budžetsvojim sredstvima odakle se dalje finansira (i) zaštita kulturne baštine, nisu dovoljno svesnitog značaja, a zaštitari nisu uradili dovoljno, uz pomoć medija i na druge načine, naubeđivanju onih koji treba da kroz umanjenje poreza ili putem donacija, te na druge načine, dapomognu kontinuiranu zaštitu postojeće i obnovu ugrožene kulturne baštine.Treći nivo je sistemski ili organizacioni. Mi imamo veliku mrežu institucija koje sebave zaštitom kulturne baštine. O nepokretnim kulturnim dobrima (arheološki lokaliteti,arhitektura) brinu se zavodi za zaštitu spomenika kulture; republički je odgovoran za tzv. prvukategoriju, za najznačajnije objekte. Postoje i drugi veliki sistemi – muzejski, arhivski ibibliotečki koji čuvaju i štite pokretna i nematerijalna kulturna dobra. Takođe postoje,gradske, opštinske, međopštinske, regionalne, pokrajinske ustanove zaštite koje se, u užemteritorijalnom smislu, bave objektima i predmetima druge i treće kategorije po značaju koji senalaze na njihovim teritorijama ili se čuvaju u njihovim istitucijama. Mreža je velika, imapreko 1000 ustanova, ali ona nije racionalno niti efikasno organizovana. Prethodnaadministracija je pokušala da tu uvede red što je naišlo na ogroman otpor pre svega stručnejavnosti, konzervatora, muzealaca, arhitekata... a i samih ustanova za zaštitu uslednerazumevanja namera državne uprave u ovoj oblasti i ciljeve opšte tranzicione politike kojaje bila primenjivana i na oblast kulture. I dan-danas se čuje prigovor da je ondašnjaadministracija 'uništila' tu mrežu što je, u promenjenim uslovima od 2004. godine, dovelo donesagledivih posledica. A namera je bila jednostavna: da se na novi način, efikasniji imoderniji ustanove zaštite organizuju i da počnu da rade bolje, a to znači planski iekonomičnije, da dobiju druge izvore finansiranja a ne samo da budu na jednim jaslama –budžetu Republike Srbije.Četvrti nivo je kadrovski. Poslednjih petnaest godina stručnjaci u ovoj oblasti retkosu mogli da idu u inostranstvo i da svoja znanja upotpunjavaju modernim, savremenijimnačinima zaštite, od novih načina prezentacije do digitalizacije dokumentacije i registara.

389Država je pokušala, pri resornom Ministarstvu, da finansira ovaj program, ali nije uspela jer jeod tolikog obiman da se moraju uključiti i druga ministartsva – poput obrazovanja i nauke.Razlozi za dopune (i povlačenje iz procedure izglasavanja) Zakona o kulturnimdobrima bili su neophodnost izrade jednog opšteg Zakon o kulturnoj baštini, kao i pisanjeposebnih zakona o delatnosti zavoda, muzeja, arhiva i biblioteka što podrazumeva svođenjeZakona samo na opšte norme zaštite nepokretnih, pokretnih i nematerijalnih kulturnih dobara,kao i arhivske i filmske građe te stare i retke knjige. Zavodi za zaštitu spomenika kulturenadležni su za očuvanje nepokretnih spomenika kulture (arheološka nalazišta, arhitektonsko iindustrijsko nasleđe), a muzeji, arhivi i biblioteke za pokretna i nematerijalna kulturna dobra(umetnički i istorijski predmeti, arhivski i filmski fondovi, stara i retka knjiga, dokumentacijai druge muzealije i arhivalije).Postoje i dodatni razlozi za dopune i izmene Zakona:• usaglašavanje sa međunarodnim propisima i normama, kao i potpuno usklađivanjesa internacionalnom terminologijom (npr. nova kategorizacija kulturnih dobara)• usaglašavanje sa Rezolucijom 1244 SB UN koja se odnosi na poseban statusKosova i Metohije (određivanje zakonskih nadležnosti ustanova zaštite na Kosovui Metohiji, ali i onih koje su privremeno dislocirane iz te pokrajine), kao i dodatnoi detaljnije usaglašavanje sa Omnibusom koji se odnosi na Autonomnu pokrajinuVojvodinu• usaglašavanje sa novoizglasanim zakonima Republike Srbije a ulaze uproblematiku zaštite kulturne baštine (kao i najavljenog novog republičkogUstava)• usaglašavanje sa potrebama crkava i verskih zajednica, u saradnji saMinistarstvom vera, posebno zbog izglasavanja novog Zakona o crkvama iverskim zajednicama.Tom, novom predlogu Zakona treba dodati i:• drugačiji način izbora direktora ustanova zaštite (isključivo javnim konkursom)• periodično licenciranje rada svih zaposlenih u stručnim službama zaštite(arheologa, konzervatora, restauratora, arhitekata, muzealaca, kustosa, arhivista,bibliotekara...)• pooštravanje obaveze vlasnika ili korisnika objekata koji su pod zaštitom države

390• obeležavanje svakog kategorisanog kulturnog dobra, a svako kategorisanokulturno dobro kome preti neposredna (ratna) opasnost od uništenja mora bitiobeleženo i međunarodnom oznakom ’Plavi štit’• efikasniji inspekcijski postupak državnih i specijalizovanih organa ne samo uupravnom već i u stručnom nadzoru• proširivanje i pooštravanje krivični i prekršajnih odredbi i po vrsti dela i po visinikazniOd vremena donošenja 'Venecijanske povelje o arhitektonskoj baštini' 1964. godine,do usvajanja 'Konvencije o arhitektonskoj baštini' u Grenadi od strane evropskih država 1985.godine, prošlo je dosta vremena. Ovim dokumentima razdoblje zaštite spomenika kulture ukome su zaštićavana 'remek-dela' nacionalne i svetske kulturne baštine, od prilike do prilike,preraslo je u celovit integrativni pristup očuvanja nepokretne, pokretne i nematerijalnebaštine, a od vremena konferencije u Grenadi prevaziđen je i pristup baštini koji je do tada bioredukovan na 'zaštitu' u korist njene 'revitalizavije'. I taj korpus legislative, pored drugih,postao je obavezno štivo svim državama koje su pretendovale da uđu u Evropsku uniju. Jasnoje da su sazrele okolnosti da se zakonodavstvo u oblasti spomenika kulture i u Srbiji uskladine samo sa 'Konvencijom o arhitektonskoj baštini' iz Grenade, nego i sa 'Smernicamaočuvanja baštine' koje je, u sprovođenju Konvencije, postavio Savet Evrope 2000. godine.One su opšte prihvaćene u evropskim državama i sve zemlje u tranziciji koje su pristupaleSavetu Evrope donele su nove zakone koji regulišu ovu oblast na isti način.Osnovna načela u izradi teksta ovog Zakona bila bi sledeća:I Duh i slovo Konvencije iz Grenade i Smenice Saveta Evrope iz 2000. godine.II Prihvatanje Smernica Saveta Evrope da se u nazivu Zakona ne stavlja naglasakna 'zaštitu' i da je korisno da se taj Zakon naziva 'Zakonom o baštini', jer jetakav i karakter njegove sadržine.III Tekst mora da tretira sve vrste spomenika kulture (nepokretne, pokretne,nematerijalne) usklađene s razvojem sredine, kao činiocem koji njen razvojčini održivim. Na primer, arhitektonska baština, nastala kao integralni deoizgradnje naselja i uređenja prostora u prošlosti, zaštićuje se, čuva i obnavljakao integrativni deo savremene izgradnje naselja i urbanističkog uređenja

391prostora u sadašnjosti, da bi se unapređena mogla predati generacijama kojedolaze.IV Tekst mora razrađivati celovit sistem u kome su međuzavisno integrisani: zaštitadobara, njihova valorizacija (iz koje sledi kategorizacija i utvrđivanje režimazaštite), očuvanje baštine s orijentacijom na njenu revitalizaciju u savremenimuslovima uz puno usklađivanje s planovima i aktima kojima se oni regulišu.V Obezbeđivanje uravnoteženog odnosa između mera restrikcije (odobrenja,nadzora, obaveza, prinudnih mera, kaznenih odredbi i sl.) i mera stimulacije(istraživanje, programiranje, radovi na očuvanju, obnovi, aktivnom korišćenju,održavanju, obezbeđenju finansijskih sredstava i sl.).VI Obezbeđivanje raison d’etre svog postojanja – trajno očuvanje kulturne baštineintegrisane u savremeni razvoj. Stavljanjem pod zaštitu nekog objekta ilipredmeta, država preuzima odgovornost da obezbedi njihovo trajno očuvanje.Zakon je akt društvene volje i jamči spremnosti društva i države da se trajnoočuva ukupna kulturna baština, ali i da ne sme biti sveden na pravnu zaštitu.VII Obezbeđivanje trajnog očuvanja podrazumeva i konstantno izdvojenafinansijska sredstva. Država i lokalne zajednice moraju da ih redovnoobezbede u svojim budžetima, koliko je to moguće u srazmeri s preuzetimobavezama, odnosno usvojenim programima.VIII Obzirom da država ne može preuzeti jednaku odgovornost za ogroman brojdobara baštine, zakonodavac treba da prihvati, iz međunarodne prakse,iskustvo o dobrima kojima poklanja veću brigu, ali registruje i ona dobra odlokalnog značaja, koja se evidentiraju u jedinstveni registar.IX Izbegavanje prakse ad hoc zaštite spomenika kulture, već uspostavljanjecelovitog očuvanja svih grupa i svih vrsta kulturne baštine. U tom cilju, uzakonu se naglašavaju istraživanje, programiranje i integracija u planiranju iizgradnji naselja i prostornih planova (kada je u pitanju arheološka iliarhitektonska baština).X Obezbeđivanje da svaki spomenik kulture dobije odgovornog vlasnika koji imaprava, ali i obaveze njegovog očuvanja.XI Uvođenje načela zaštite dobara ex lege, što će reći da je ono zaštićeno i kada nijeprošlo postupak prethodne zaštite, odnosno, evidentiranja.

392XII Dobra kulturne baštine nisu, tokom istorije, nastala u jednoj, ili postojećojzajednici. Ona su istorijska baština zemlje, odnosno naroda. Stoga zemlja,odnosno narod, preuzimaju odgovornost za njihovo čuvanje, koje mora bitiostvareno prema jedinstvenim standardima. Iskustvo evropskih državapokazuje da je način da se to ostvari uvođenje jedinstvene državne službe. Taslužba, da bi bila što bliža spomenicima, ali i stanovništvu i vlastima na terenu,organizuje se, u načelu, regionalno, ili lokalno na celini državne teritorije.XIII Ustanovljavanje reprezentativnog Visokog saveta za arhitektonsku baštinu, kojitreba da osigura potpunu odgovornost i kontinuitet u rešavanju stručnihzadataka i pitanja prioriteta u ovoj izuzetno velikoj i osetljivoj oblasti.XIV Postizanje čvrste strukture zakonodavne materije, koja može lako podnetibuduću evoluciju zakona u ovoj i sličnim oblastima, odnosno sve pretstojećeizmene. Tekst, u osnovi ima šest poglavlja: 1. predmet zaštite i očuvanje, 2.postupci pravne zaštite, 3. trajno očuvanje spomenika kulture i istraživanje, 4.prava i obaveze vlasnika i korisnika, 5. organizacija delatnosti, i, 6. kaznene izavršne odredbe.Nematerijalno nasleđe danas se samo indirektno spominje iako je UNESCO oktobra2003. doneo 'Deklaraciju o zaštiti nematerijalnog nasleđa'. Naš Zakon ga nepravilno definišekao duhovno nasleđe i ne donosi nikakva određenja njegovog sadržaja, delovanja imetodologije zaštite. Ne pružaju se nikakvi elementi zakonskog regulisanja nematerijalnognasleđa: identifikacija i predlozi za označavanje nematerijalnog kulturnog dobra, utvrđivanjeprocedure obeležavanja i proglašenja nematerijalnog kulturnog dobra, određivanje procesazaštite i načina finansiranja. Jezik i stručna terminologija koja se koristi u sadašnjem Zakonuje tradicionalna, preuzeta iz starog zakonodavstva i ne odražava novu teoriju baštine i njenezaštite. Predlog Zakona ne dotiče ni važnu ulogu javnosti u očuvanju kulturne baštine istimulativnih mera koje tu javnost ohrabruju da u nju ulažu i da se brinu o njenoj zaštiti.Sada je stanje takvo da bi se mogao izvesti opšti zaključak da je naše kulturno nasleđejoš uvek nepotpuno inventarisano i nedovoljno istraženo, a mreža institucija koje se njimebave iako prevelika - nepotpuna, nedovoljno modernizovana, neracionalna, slabo opremljena,u oskudici svake vrste i u neadekvatnim radnim uslovima, sa kadrovima koji se više baveadministracijom nego strukom, odnosno, praktičnim, terenskim i istraživačkim radom.

393Nedostaju konzervatorske radionice, raste broj neinventarisanog i neobrađenog materijala izbirki, nedovoljna je zaštita arheoloških, spomeničkih, arhivskih, filmskih i muzejskihfondova nepokretnih i pokretnih kulturnih dobara, čak i onih upisanih u Listu svetske kulturnebaštine. Opštinske i lokalne samouprave nepripremljene su i, uglavnom, nezainteresovane zaprimenu zakonskih obaveza u ovom domenu. Tome doprinosi i zbunjujuća tipologija ovihustanova (opštinske, međuopštinske, regionalne, pokrajinske, nacionalne, zavičajne,kompleksne, istorijske, opšteg tipa i sl.) koja prouzrokuje brojne sporove oko upravnenadležnosti nad njima koji su kulninirali onog trenutka kada su, prema novom budžetskomZakonu iz 2002. godine, njihovi osnivači postali dužni da im obezbede neophodna sredstva iuslove za rad. A zaštita kulturne baštine mora biti planska, sistematska i prioritetna u našojkulturnoj politici, posebno u tranzicionim uslovima koji su sada na delu, zato što je tofundamentalna delatnost u oblasti kulture o čemu lokalne samouprave ne mogu da odlučuju,već da se efikasno dogovaraju oko načina ostvarivanja tih zadataka.Sada se ne definišu jasno institucije zaštite kao edukativni centri koji bitno utiču napodizanje svesti o značaju i važnosti očuvanja kulturne baštine, koji kreiraju kulturnu politikui identitet našeg naroda. U skladu sa ovim, nigde se ne pominje ni interdisciplinarnopovezivanje institucija zaštite sa univerzitetom, u skladu sa 'Bolonjskom konvencijom', i uskladu sa brojnim konvencijama UNESKO-a i Saveta Evrope o edukativnoj funkcijiinstitucija kulturne baštine. Ne postoji izražena svest o postojanju brojnih konvencija,deklaracija i povelja Saveta Evrope o zaštiti baštine u različitim vidovima, niti o preporukamaUNESCO-a, ICOMOS-a, ICOM-a, koje je naša država dužna da ratifikuje, a neke odužestručnih bar da poštuje.Danas nema definicije decentralizacije i potrebe umrežavanja institucuja zaštite, niti sepominje postojanje i delovanje nacionalnog centra ili instituta zaštite pokretnih inematerijalnih kulturnih dobara koji bi nosio edukativne, teorijske, praktične i istraživačkeelemente zaštite baštine. Kada je reč o muzejima, nepostoje definicije muzeja u skladu saposlednjim ICOM-vim odrebama muzeja (Generalna skupština ICOM-a, Barcelona 2001.) pokojima je muzej neprofitna, stalna ustanova u službi društva i njegovog razvoja, otvorena zajavnost, koja pribavlja, štiti i konzervira, istražuje i objavljuje materijalne i nematerijalnedokaze o ljudima i njihovoj sredini u svrhu izučavanja, obrazovanja i uživanja. Nedovoljno sepažnje posvećuje ustanovama koje se takođe označavaju kao 'muzeji'; naprimer: ustanovekoje čuvaju i izlažu žive primerke biljaka i životinja kao što su botaničke našte, zoološki

394vrtovi, akvarijumi i vivarijumi ili naučni centri i planetarijumi, prirodni rezervati, zatimneprofitne izložbene galerije, izložbene galerije u sastavu biblioteka, arhiva, botaničkih bašti,planetarijuma i sl. kao ni međunarodnim, nacionalnim, regionalnim ili lokalnim strukovnimorganizacijama ili specijalizovanim odeljenjima i agencijama ministarstava ili drugim javnimagencijama odgovornim za zaštitu; potom, neprofitnim ustanovama ili nevladinimorganizacijama koje se bave zaštitom i konzervacijom, istraživanjima, obrazovanjem,obukom, dokumentacijom i drugim aktivnostima vezanim za zaštitu i institucije zaštite;kulturnim centrima i drugim ustanovama koje olakšavaju čuvanje, kontinuitet i upravljanjenepokretnim, pokretnim i nematerijalnim nasleđem, najzad, ni ostalim institucijama kojeimaju, manje ili više, sve karakteristike institucija zaštite, posebno muzeja, a koje deluju kaopodrška postojećim muzejima i profesionalnom osoblju kroz muzeološka istraživanja,obrazovanje i obuku.U ovim procesima lokalna samouprava sa novom svešću o njenom značaju mora dapreuzme brigu o stanju kulturne baštine u vlastitom regionu, što je bio osnovni cilj promenakoje su nastale tokom 2001-2003. godine kada je tadašnja administracija započela sauvođenjem reda među brojnim institucijama kulture koje brinu za očuvanje kulturnog nasleđa.A državna strategija u zaštiti spomenika kulture mora se definisati kao kulturna politika, ainstitucionalno se sprovodi kroz sisteme u oblastima za koje su nadležne mreže zavoda zazaštitu spomenika kulture, muzeji, arhivi i biblioteke.Saopštenje na simpozijumu Ministarstva kulture, Sava centar, Beograd, 2002.Neka pitanja (nove) kulturne politikeGodinu dana posleOtprilike, godinu dana je prošlo od kada je funkcionalno postavljen aktuelni tim na vrhudržavne uprave u oblasti kreiranja i vođenja kulturne politike – sadašnje Ministarstvo kulture(početkom marta 2001. godine). Takođe, nešto duži vremenski period protekao je odpoznatog savetovanja Kulturna politika i kulturna produkcija u Srbiji (Beograd, 24. i 25.

395novembra 2000.). Kratak rezime, urađen za ovu priliku, upućuje na nekoliko mogućihzaključaka i ocena.Pogled iznutraAko se znalo u kakvom je stanju kulturni sistem u Srbiji – u institucionalnom,organizacionom, kadrovskom, materijalnom i svakom drugom pogledu, ipak se nije moglaodmah naslutiti širina i dubina provalije koja je delila zatečeno stanje od projektovanog,upravo realno od željenog. Neophodni preobražaj, koji se može nazvati (i uobičajeno se inaziva) 'tranzicijom', mada bi, posle jednogodišnjeg iskustva, prikladniniji naziv bio'zaustavljanje propasti', kako se tada činilo, morao se pokrenuti trima instrumentima koji sutrebali da trasiraju tri osnovne linije kretanja.Mora se odmah istači da se rad Ministarstva kulture neprestano usklađivao sastrukturalnim i reformskim nastojanjem Vlade Republike Srbije, posebno u oblastiekonomskog i političkog sistema, čime su stvarane pretpostavke ne samo za dalji rad nauspostavljanju koherentnog društvenog sistema već i za stabilan nastavak neophodnihpromena.Tri linije kretanja:1. Kadrovska obnovaU najvećem broju ustanova kulture, pre svega onim 'matičnim' – poput Narodnog muzeja,Muzeja savremene umetnosti, Etnografskog muzeja, Muzeja primenjene umetnosti,Arhiva Srbije, Muzeja pozorišne umetnosti, Republičkog zavoda za zaštitu spomenikakulture, Istorijskog muzeja Srbije, Narodnog pozorišta, Srpskog narodnog pozorišta imnogih drugih, naročito onima od najvažnijeg nacionalnog ili državnog značaja (od kojihse najveći broj nalazi izvan Beograda), izvršene su neophodne kadrovske promene oddirektora do ćlanova upravnih i nadzornih odbora. Namera je bila da se ove institucijepodmlade zbog urgentne potrebe za stvarnom organizacionom ztansformacijom, odstručnih odelenja do administracije i tehničkog sektora, radi što boljeg osmišljavanja irealizovanja novih kulturnih projekata i programa. Stoga se, ne samo u Ministarstvu, već i

396u javnosti, očekuje drugačiji kreativni duh, te življa aktivnost u radu, tih značajnoposustalih institucija – od bibilioteka i arhiva do muzeja i zavoda za zaštitu kulturnebađtine, od pozorišta do najuglednijih kulturnih manisfestacija (a pokrenute su i izmene ustrukturi tih organizacija i u značajnom smanjenju broja budžetiranih ustanova, programa,organizacija itd.).U protekloj godini Ministarstvo kulture posebnu je pažnju poklonilo ravnomernojzastupljenosti tradicionalnih i savremenih oblika stvaralaštva, istovremeno podstičućimultikulturalnost, dmokratizaciju kulturnog života u Srbiji (pomažući rad ne samonacionalnih institucija već i opštinskih, te nevladinih organizacija i velikog brojapojedinaca), uspostavljanju principa otvorenosti svog rada putem brojnih konkursa ikomisija, redovnog obaveštavanja javnosti o delatnostima i drugo, što ranije nije bioslučaj.2. LegislativaZatećeno stanje u kulturi moglo se efikasno menjati i promenom zakonskih okvira ukojima ona funkcioniše. Stoga je pokrenut niz novih zakona – od zaštite kulturnih dobara iopšteg interesa kulture do pozorišta, kinematografije, izdavaštva, zadužbinarstva,fondacija i fondova itd. Kada se taj proces završi, a on je vrlo delikatan jer dubinskinarušava interese pojedinih, još uvek jakih i značajnih društvenih i profesionalnih grupa ilobija, tek će se tada moći reći da je kulturni sistem postavljen na novim osnovama.Doprinos decentralizaciji, upravo pojačavanju kulturnog diverziteta, dat je pri izradiOmnibus zakona za Pokrajinu Vojvodinu i Zakona o lokalnoj samoupravi, kada su mnogerebubličke nadležnosti prenete na opštinske i autonomne uprave.U toku je priprema za izglasavanje brojnih sistemskih zakona koji treba da omogućebržu transformaciju sistema. Oni su spremani komplementarno sa međunarodnimstandardima. Prvi koji je potpuno urađen je o kulturnim dobrima, a slede zakoni opozorištu, kinematografiji, izdavaštvu, i dr. Kada se ovaj normativni sistem zatvori, bićemoguće govoriti i očekivati znatno bržu i radikalniju promenu zatečenog stanja.3. Budžet

397Poćetkom 2000. godine budžet namenjen kulturi bio je oko 0.3 %, a već je u martu, nainicijativu ministra, došao na 0,8%, ili 1.200.000.000 din. Ili 40.000.000 DM od čega jesamo oko 220.000.000 direktno uloženo u programe rada – ostali iznos pokrio je zakonskeobaveze, plate i materijalne troškove. Znatno racionalnijim koriščenjem tih sredstavaMinistarstvo je uspevalo da zaustavi dalje propdanje sistema, ali budući da je svesno da toipak i dalje nisu dovoljna sredstva, ima nameru da otpočne traženje vanbudžetskog načinafinansiranja – pre svega preko svoje Agencije za kulturni ravoj. Cilj je da se u bliskojbudućnosti taj postotak popne na oko 2% čime bi se Srbija svrstala u srednje razvijenezemlje i u oblasti kulture (jer preporuka UNESCO-a je 1-3% nacionalnog budžetanamenjenog kulturi).ZaključakOdmah se uočavaju razlike između teorijskog diskursa i praktičnog delovanja koje su sepojavile. Bez namere da izgleda kao opravdanje za neurađeno, čega su u Ministarstvusvakako najsvesniji, ipak treba istaći neke od najrečitijih činjenica koje svedoče oprotekloj godini (da pomenemo samo najubedljivije primere):- konzervatorsko-restauratorski radovi na 110 crkava, manastira i drugihspomenika kulture,- arheološka istraživanja na 24 lokaliteta- otkup knjiga i popuna fondova za 170 biblioteka sa ukupno 468 naslova utiražu od 67.660 primeraka,- u oblasti muzičko-scenskih delatnosti finansirano je više od 90 programa,manifestacija, gostovanja u zemlji i više od 80 u inostranstvu,- u oblasti likovnog stvaralaštva pomoglo je više od 110 izložbi, pedesetakkolonija (od 270 koliko ih je registrovano) i isto toliko gostovanja uinostranstvu,- u književnom stvaralaštvu više od 20 kolonija i susreta pisaca,- u kinematografiji zsvršezak 6 igranih filmova i brojnih kratkometražnih,kao i niz fetivala i manifestacija u zemlji i 15 u inostranstvu,- u izdavačkoj delatnosti omogućilo je izlaženje više od 30 časopisa,

398- u amaterskom stvaralaštvu više od 40 programa i više od 20 gostovanja unostranstvu,- posebna pažnja poklonjena je programima za Kosovu i Metohiju, gde jefinansiran rad 12 ustanova kulture i realizacija 30 programa; odnedavnodeluje i Koordinacioni centar savezne i republičke vlade koji je pokrenuo iaktivnosti na obnovi kulturnih dobara; prvi korak je probijanje političkeblokade koju je uspostavio UNMIK da bi se uopšte iznova uspostaviostvarni sistem zaštite i u ovoj pokrajini,- pored toga treba pomenuti redovnu i pojačanu zaštitu arhivske građe,otkupe predmeta za muzejske zbirke, poboljšanje protivpožarne iprotivprovalne zaštite u mnogim ustanovama itd.Za javnost, da li je ovo više ili manje od očekivanog?Pored ovog, bilo je nekih vrlo krupnih ne samo kulturnih već i političkih aktivnostu. Odizuzetnog je značaja bio i povratak tzv. Vukovarskog blaga Republivi Hrvatskoj (što je biojedan od problema koji je opterećivao uspostavljanje normalne međudržavne saradnje) izapočinjanje vraćanja umetničkih dela koja pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Hrvatskoj.Ministarstvo kulture se takođe posvetilo unapređenju belateralne i multilateralnemeđunarodne kulturne saradnje, a posebno u Evropi, odnosno sa bivšim republikama SFRJ.Urađeni su i potpisani mnogi novi sporazumi i programi o kulturnoj saradnji.U svakom slučaju, kultura se mora u što kraćem vremenu i na svaki način osposobiti zapredstojeću borbu koja podrazumeva i prevazilaženje problema statusa u ovom društvu i ovojdržavi. Naime, ona sada nije, moguće i iz razumljivih razloga, 'prioritet' u opštojprekompoziciji našeg političkog sistema. Potrebno je načiniti još mnogo napora da ona i ovdedospe u red vodećih civilizacijskih oblasti koje najpreciznije i najubedljivije određujuanamnezu stanja u nekoj državi.Moment (nova serija), br. 1, Pančevo, januar 2003.Strategija umesto dekreta

3991. Moguće je na dva načina formulisati kulturnu politiku. Lakši, uobičajeni način je da sekulturna politika, poput dekreta, zada kao cilj koji u nekom periodu treba (ili mora) dabude ostvaren. Ovaj način niti je primeren demokratskim društvima, niti danas možeda da pozitivne rezultate. Drugi je, a tog načina se pridržava Demokratska stranka, dase iz postojeće prakse, dakle realnih uslova u kojima se neka kultura razvija,prepoznaju mogući pravci njenog razvitka i da se sa takvim spoznajama stvoreodgovarajući preduslovi. Formulacija kulturne politike, dakle, dolazi na kraju, poslerazumevanja postojećeg stanja, uslova, perspektiva, kadrovskih i finansijskihpotencijala, organizacionih i institucionalnih struktura koje na njen život odlučujućeutiču i demokratska stranka je sklona da u tom momentu zapravo govori u terminimaformulisanja strategije kulturnog razvitka. Od januara 2001. svedici smo da sudominantne odrednice koje postepeno formiraju tu strategiju: depolitizacija kulture,decentralizacija, demetropolizacija, demokratizacija, transparentnost u odlučivanju itd.Po ovim karakteristikama meriće se stanje u kulturnom životu zemlje i ubuduće.2. Najpre ne znamo da li je konstatacija iz vašeg pitanja tačna. Ali, i da je tako, nasuprotvašoj tvrdnji, stoje sledeće činjenice: započeti procesi u transformisanju statusa istanja naše kulture govore da je ona značajno podržana upravo tokom poslednje trigodine. Specifično, što se tiče izdavaštva, i pored nekih nesporazuma okomeđunarodne prezentacije naše literature kojih je bilo, država je učinila i nekepozitivne korake u ovoj podršci: izuzimanje knjige od plaćanja poreza na promet,redovan otkup knjiga posle niza godina zastoja, značajan razvoj bibliotekarstva iknjižarstva koji veoma značajno utiču na stanje u izdavaštvu, pomoć u izdavanjukapitalnih dela domaće literature, formiranje fonda za prevođenje naše beletristike itd.Dakle, postoje brojni instrumenti kojima se domaće izdavaštvo podržava, a njegovaprezentacija u međunarodnim okvirima tek je jedna od važnijih potreba.3. Za ovu poresku politiku koja će biti saglasna opštem fiskalnom konceptu koji semukotrpno rađa, ali koja će prepoznati i pomoći drugim instrumentima njenu osetljivuegzistenciju. I to ne samo u izdavaštvu već i u drugim, posebno neprofitnim sektorimaumetničkog i kulturnog stvaralaštva. Nije reč samo o oslobađanju od poreza napromet, o čemu se najčešće govori, već i povećavanju poreskih olakšica za kulturnedonacije i drugu vrstu pomoći, ili ulaganja u kulturne sisteme. Očigledno je da

400budžetska sredstva nisu dovoljna da sse zadovolje sve potrebe te je otuda neophodnoiznaći i druge, stalne finansijske izvore namenjene kulturi.4. Januara meseca 2001. godine procenat za kulturu iznosio je 0,3 odsto republičkogbudžeta. Prema državnom proračunu u 2004. godini, da je on izglasan, kultura bidobila više od jedan odsto što je četiri puta više. Dakle, za tri godine, država Srbija je,uz sve ekonomske i političke nedaće koje su je ophrvale, našla način da učetvorostručisredstva namenjena kulturi. Taj trend se očekuje i ubuduće i sa posebnom pažnjompratimo dalja zbivanja u oblastima finansiranja naše kulture.NIN, 12. februar 2004. (odgovori na anketu)Odbrana napadnute umetnostiPolazeći od konstatacije, zapravo načela preuzetog od Đulija Karla Argana po kome je i onsam, samo ’stari kritičar koji deluje u skladu sa ideologijom svoje mladosti’, Ješa Denegrije jeu knjizi pod naslovom ’Opstanak umetnosti u vremenu krize’ sabrao tekstove, najvećimdelom već objavljene, koji su se bavili onom vrstom umetničkog stvaralaštva tokom poslednjedecenije prošlog veka koje je na začudan način ostala sačuvana od pogubnog pritiska tadavažeće politike, ideologije i estetike, ali i institucionalne i vaninstitucionalne arbitraže okousijanog pitanja: koja je to umetnost koja je isključivo po apologetskim svojstvima bilaznačajna za to vreme, odnosno, kakva je to bila umetnost koja je o tom vremenu ili svedočilana kritički način, ili, pak, energično demonstrirala istinske formalne i koncepcijske ciljeve.Bilo, s jedne strane, svedokom ili, s druge strane, otvorena u smislu da su njeni motivi moglibiti pročitani i shvaćeni i izvan granica teritorije na kojoj je nastajala umetnost o kojoj je reč uknjizi ’Opstanak umetnosti u vremenu krize’, bez ikakve rezerve već sada možemo zaključitida je bila i ostala jedinim pozitivnim znakom vremena. Snažan obol tvrdnjama koje se u ovojknjizi mogu pronaći, dala je Denegrijeva ideologija kritičara definitivno formiranogsedamdesetih godina, dakle u vremenu stasavanja jedne borbene, konceptualne umetnosti kojaje snažno branila principe slobodnog stvaralaštva, slobodnog od svake, sem striktnoumetničke ideologije.

401Političke ideologije beznađa, destrukcije, autističnosti, nacionalizma iekspanzionizma, učinile su sve da se ukupno društveno biće postepeno, ali sigurno uništi, paprema tome ni takozvana nezvanična i nepriznata umetnost tog vremena nije ostala pošteđenaistih nasilničkih nastojanja države i njenih institucija, te medija koji su nepogrešivo forsiralisamo zvaničnu i, za oligarhe, prihvatljivu umetnost. To uništavanje umetnosti i njenihnajvažnijih institucija bilo je sistematično, a najbolje se moglo videti na primeruupropašćavanja Muzeja savremene umetnosti. Malobrojni ostaci sačuvane, opstale umetnostimogli su se pratiti samo u nekim zaklonjenim ’rezervatima’ koji su se snažno odupiralirežimskim udarima poput Centra za kulturnu dekontaminaciju, Centra za savremenuumetnost, Rex-a, Remonta, dve male privatne galerije ’Haos’ i ’Zvono’ u Beogradu, zatimKonkordije u Vršcu, Galeriji 'Olga Petrov' u Pančevu, 'Zlatnom oku' u Novom Sadu, Galeriji'Nadežda Petrović' u Čačku – i, gotovo da je to sve.Držeći se striktno jezičkih problema umetnosti i njene produkcije tog vremenaredovno je zanemarivan (mas)kulturni, populistički, tržišni, socijalni, ideološki i političkikontekst koji je upravo tu umetnost ugrožavao. A, s druge strane, snažno podsticao sviminstitucijalnim mehanizmima i državnim stredstvima onu vrstu stvaralaštva koja čak nijeimala nimalo samosvesti o vlastitim nedostacima. Nova Denegrijeva knjiga pokazala je namnogim primerima kako je praktično taj aparat prikriveno, ali ponekad, doduše vrlo retko,neskriveno represivno i razorno delovao.Podsećanja radi, na ovom mestu ćemo pomenuti i jednu raniju knjigu Ješe Denegrija,’Devedesete: teme srpske umetnosti’ (u izdanju novosadskih Svetova iz 1999. godine) koja jevremenski i tematski prethodnik sadašnjoj. U njoj autor tačno definiše karakter našegstvaralaštva te decenije kao, ’umetnosti u zatvorenom društvu u uslovima kulturneglobalozacije’, kako je o njoj postavljena osnovna teza, oblast delovanja i područjerazmatranja. Navodeći tada promotivne izložbe devedesetih, nove pojave u područjuskulpture, autore koji su bili nosioci tih promena, ali i neke od starijih protagonista novihumetničkih pojava još od vremena antiteza poznog srpskog modernizma i konceptualneumetnosti, nezaobilazeći i neke od kritičkih i teorijskih rasprava tog vremena i časopisa kojisu se tim temama i pojavama bavili, Denegri je prvi u domaćoj istoriografiji sistematičnopostavio osnove za dalja razmatranja ovih problema. Sada, u zbirci tekstova ’Opstanakumetnosti u vremenu krize’, isti autor proširuje polje interesovanja na neke oblasti koje su

402bile ranije izostavljene, ali su očigledno odigrale značajnu ulogu u pokušaju potpunograzumevanja ovog vremena u njene plastičke umetnosti.Denegriju je posve jasno da se mora pisati o 'napadnutoj' umetnosti, ali se takođe morapisati i o uzrocima ugrožavanja njenog opstanka. Da bi sledio taj put on se u nekimtekstovima oslanja na socijalnu i etičku ulogu umetnosti i umetnika, što dakako nije nikakvanovost, ali se ona, ipak, u domaćoj kritici prečesto previđa. Svestan je, takođe, da jeredefinisanje pojma (ali i ’pojmova’) kritike i kritičkog prosuđivanja u specifičnim uslovimazatvorenosti, izolovanosti i izopštenosti tokom devedesetih – umetnosti u ’zatvorenomdruštvu’ na tragu ideja Karla Popera, a potom i njegovog učenika i političkog sledbenika,milionera i filantropa Đorđa Sorosa (čija je fondacija ne samo kod nas odigrala značajnuulogu u očuvanju ove otvorene umetnosti), od bitnog značaja za tačno definisanje razlikeizmeđu umetnosti i 'umetnosti'.Otuda Denegri sada znatno proširuje pojam ’angažovanosti’ u devedesetim i to jenajveći značaj ove zbirke tekstova. Pitanje je samo dokle to proširenje može da izdržiargumentaciju i da li baš sve pojave, posebno autorski primeri umetničkog delovanja koji sepominju u njegovim osvrtima, mogu da budu podvedeni pod taj pojam? Jer, konsekventno timidejama, preti opasnost da se i neke tradicionalističke, konzervativne čak i antimodernističketendencije u umetnosti i kritici – poput onih Dragoša Kalajića, Milića od Mačve, ĐorđaKadijevića, Nikole Kusovca, Dejana Đorića, da spomenemo tek neke od najmilitantnijihprimera, naknadno podvedu pod pojam ’angažovanosti’, na primer, za ostvarenjepopulističkih, nacionalističkih, tradicionalističkih, dakle, konzervativnih ciljeva potpuno upokušaju opravdavanja ratnih zločina, dakle, unutar iste ideologije koju su zajednički ineoprezno zagovarali u korist režima opšte destrukcije tog vremena.Denegri s tim u vezi kaže: ’No, pojam umetničkog angažmana gledajući generalno i udomaćim uslovima devedesetih, svojstven je i onim izražajnim postupcima koji obavezno nemoraju da budu sasvim izravni i izričiti... Svaka je, dakle, živa, aktivna i kreativna umetnostsvesna položaja i prilika u kojima nastaje, po tome ona jeste ’indikator realnosti’. Otudasavremena umetnost u svim svojim pojavnim formama osim što je umetnost jeste i svojevrsnapolitika, a umetničko ponašanje u krajnjoj konsekvenci jeste i svojevrsno političkoponašanje.’Ali, da li je taj ’najpouzdaniji parametar opredeljivanja ... vera umetnika u umetnostkoju radi, vera kritike u umetnost koju prati i podržava’ koji on zagovara, dovoljan da bi se

403razdvojila živa, otvorena umetnost i kritika od njenih oponenata - konzervativne umetnosti ikritike? S istim pravom to može da istakne, recimo, Kusovac navodeći primere slikarstvaKalajića ili Milića od Mačve u tom periodu. Pa u ćemu je zapravo presudna razlika?Očuvanje digniteta umetnosti u ’društvu opasnosti’ mora dobiti ne samo unutrašnjimehanizam za samoodbranu već mora biti deo strategije opšte društvene promene jednogretrogradnog sistema u uslovima, kako nemamo bolji, zvaćemo ga uobičajeno – tranzicijskogmodela zamene lažnog istinitim, lošeg boljim, zamućenog razgovetnim, lokalnog globalnim,zatvorenog otvorenim itd. I tu dolazimo do pitanja koje Denegri sporadično pokreće: štaključna, famozna 2000. godina (’Oktobarski politički prevrat’) znači za dalji opstanakumetnosti, sada ne više toliko u političkoj sferi koliko u reformatorskoj – ekonomskoj,kulturnoj i institucionalnoj? Odgovor koji je sada moguće dati čitanjem obe pomenute knjigeJeše Denegrija ostao je, nažalost, nedovoljno jasan, nedovoljno ubedljiv i nedovoljno čvrst sastanovišta prosuđivanja iz aktuelnog stanja. Kako je došlo do toga?’Pasivni eskapizam’ kao unutar umetnički, neborbeni otpor stvarnosti (angažovanostumetnosti), i ’aktivni eskapizam’ (angažovanost umetnika) kao spoljašnje, borbeno iindividualno delovanje kao odgovor na datosti iste realnosti samo su različiti stepeni istogpokreta. Svet umetnosti i sistem umetnosti moraju uneti u sopstvene mehanizme oba nivoa –u zavisnosti od temperamenta, karaktera i mentaliteta učesnika u ovim promenama. I oni su,naravno, potpuno izvan bilo kakve politike – i one koja se pokazala retrogradnom i vansopstvenog vremena, ali i one koja ga je svesna i koja teži da društveni organizam ’odvuče’prema onim nivoima uporedivim sa procesima, fenomenima i događajima daleko od jednogzatvorenog sistema kakav smo proživeli, ali i kakav se dosad tiho, ali odskora sve glasnije ividljivije obnavlja. Upravo su nam i iz tog opasnog razloga zaključci koje možemo izvući izDenegrijevih razmatranja od dragocene pomoći.Listajući tematske celine antologije ’Opstanak umetnosti u vremenu krize’ upoglavljima: 'Autorske izložbe', 'Domaća umetnička scena devedesetih', 'Protagonisti', anaročito u kratkom uvodu 'O devedesetim' i pogovoru 'Postskriptum za devedesete',uočavamo Denegrijevo sistematično gledanje na procese i pojave koji su tokom ’vremenakrize’ održali, makar u fragmentima i na marginama, živu umetničku aktivnost na onomnivou koji je ostao prepoznatljiv i u međunarodnim relacijama. Umetnost na početkudevedesetih, umetnost sredinom devedesetih, umetnost na kraju veka, sve su to vremenskeodrednice koje kritičari istovremeno koriste da bi namesto adekvatnih opštih poetičkih

404odrednica, usled sve veće nepreglednosti sistema, locirali recentnu umetnost ne unutar, većizvan istorijskih datosti trenutka. Suvereno se krečući ne samo domaćom scenom, već iinternacionalnom, pre svega pišući o velikim izložbenim manifestacijama poputvenecijanskog Bijenala ili kaselskih Dokumenata, Denegri je učinio najvredniju stvar –pokazao je kako je domaće otvoreno stvaralaštvo bilo ravnopravno unutar svetskog sistemasavremene umetnosti. Gotovo je ista stvar i sa autorskim izložbama domaćih kuratora koji suimali senzibilitet za umetnost koja je otvoreno dirala po najbolnijim ranama ovdašnjegdruštva devedesetih koje Denegri spominje u svojim tekstovima. Iako su mnogi protagonostite umetnosti na različite načine postajali deo međunarodne scene, bilo da su se stalno ilipovremeno naseljavali u najvećim evropskim kulturnim centrima, njihovo prisustvo, sem umalom broju slučajeva, ostalo je statusno nepromenjeno na ovdašnjoj sceni. Dakako da ovomautoru nije promaklo ni pitanje odnosa kritike i umetnosti tokom ove decenije koje jenesumljivo bilo maksimalno usklađeno. No, primećene su i povremene konfrontacije međuparalelnim kritičarskim ’školama’ tog vremena što je sve, u krajnjem ishodu, doprinosilo nesamo boljem razumevanju epohe već i plastičnijoj slici zbivanja bremenitih i umetničkimproblemima, a dakako i odnosom prema spoljašnjoj, društvenoj realnosti koja novomstvaralaštvu kao nikad do tada, izuzev kratkog perioda socijalističkog realizma, nije išla naruku niti ju je na bilo koji zvanični način pomagala. Denegri o tome piše ne samo sugestivno,već, kako je to uostalom karakteristično za njega, utemeljeno u činjeničko stanje.U ovaj deo njegovih interesovana spada i problem razumevanja odnosa regionalno –univerzalno, što je zapravo bila tema nekoliko simpozijuma i izložbi u organizacijipančevačkog Bijenala skulpture. Oko ovog pitanja zapravo su se lomila koplja oko poimanjamesta naše umetnosti u odnosu na svetsku, što je stari problem i artikulisan je bio još odvremena pojave srpske likovne kritike s kraja XIX veka. Ta tom bojnom polju lomile su seidejne i ideološke rasprave između konzervativne i nove kritike, akademskih shvatanja i’druge linije’ koje su zastupale poglede umetnosti sa diferenciranim predznacima. Denegri je iovde zauzeo veoma angažovani stav iznoseći broje nepobitne argumente u prilog noveumetosti.Uz navođenje autora koji su se devedesetih pojavili na našoj umetničkoj sceni, a tu,pre svega, mislimo na pojavu nove generacije koja je donela ambijentalne radove, instalacije,objekte i tako dalje. No, do malih zabuna dolazi kada se čitaju Denegrijeve recenzije o radupojedinih autora i to u najširem rasponu od Olge Jevrić i Miodrga B. Protića koji su se

405pojavili sredinom prošlog veka do najmlađih poput Dragane Ilić i Biljane Đurđević sanjegovog kraja. U tom nizu od četrdesetak umetnika lako se raspoznaju tri grupe koje jemoguće formirati, ne prema generacijskom, već prema principu angažovanosti u polju, ali iizvan polja same umetničke prakse. Jednu grupu čine autori koji su striktno zainteresovani zavlastito delo i potpuno su izvan bilo kakvog društvenog diskursa. Ilustracije radi da ovdenavedemo samo Fila Filipovića, Kolomana Novaka, Kostu Bogdanovića, MiroslavPavlovića,. Drugu grupu čine umetnici koji su bili zainteresovani za probleme društvenetranzicije ali se to nije moglo očitati u njihovom delu, poput Zorana Pavlovića, RadomiraDamnjana, Bore Iljovskog, Ere Milivojevića, Perice Donkova, Slobodana Peladića. I trećagrupa koja je u vlastiti plastički narativ unela jasne naznake društvenih zbivanja koja su ihnajteže pogađala, recimo kod Dušana Otaševića, Marine Abramović, Raše Todosijevića,Živka Grozdanića Gere, Nenada Rackovića.I da ovaj svedeni pregled knjige ’Opstanak umetnosti u vremenu krize’ Ješe Denegrijazavršimo još jednim navodom, upravo odgovorom datim u intervju kada je na pitanje oumetničkoj sceni posle 2000. godine koja je izrazito 'nepregledna' po stilskim, estetičkim,plastičkim, jezičkim i dr. osobinama, konstatovao: ’Kulturna i umetnička politika posle 2000.godine u osnovnim pretpostavkama postala je politika u skladu sa potrebama i ciljevima’otvorenog društva’ , politička ograničenja proizašla iz prethodnog perioda definitivno suprevladana, ali izmenjene okolnosti izazivaju i nove probleme, koji više nisu pitanjageneralne orijentacije oko koje, čini se, da postoji potpuni konsenzus, nego su to pitanjaoptimalne operacionalizacije planova i efekata unutar novonastale situacije.’I na kraju da postavimo pitanje koje provejava kroz celu knjugu: da li je prevratnička2000. godina stvorila istinske pretpostavke da se izvede promena i u onom delu sistema kojimora da stvori povoljnije uslove za razvoj reprezentativnog umetničkog stvarlaštva? Bojimose da je odgovor na ovo pitanje sve sumorniji i sve pesimističkiji. Uostalom, kao i u svimdrugim oblastima kulturnog, društvenog, ekonomskog i političkog života kojima smoneposredni savremenici, a delom i akteri.Treći program, br. 121-122, Radio-Beograd, 2004.Kulturna politika i tranzicija I

406Privatne galerije - Deset godina Galerije ’Haos’Kada je maja meseca 1995. godine istoričarka umetnosti Borka Božović otvorila Galeriju’Haos’ sa namerom ’da se u njoj predstave one pojave i poetike u okviru jednog likovnogizraza – crteža’, a s obzirom da je to vreme bilo dramatični perid jugoslovenskih ratova,razaranja, materijalnih oskudica, izolacije i opšte depresije, malo ko je tada mogao dapretpostavi da će se jedna ovakva privatna kulturna inicijativa održati i obeležiti i prvudesetegodišnjicu. Upravo se to dogodilo i potvrdilo velikom retrospektivnom izložbompriređenom u Umetničkom paviljonu ’Cvijeta Zuzorić’, a prigodan katalog, zapravomomografija rada ove galerije, objavljen za tu priliku, pokazao je sav kulturni, ali i socijalni,pa i politički značaj njene aktivnosti.Te, 1995. godine u Galeriji ’Haos’ izlagali su Uroš Tošković, Mića Popović i PeroNikčević, i već je taj izbor umetnika otkrio ne samo medijsku opredeljenost galerije, štouostalom i stoji u njenom naslovu, već i stilsku, te poetičku orijentaciju koja je praktičnoostala neizmenjena svih ovih godina. Iako su mnogi skeptici ovu opredeljenost za crtež kaolikovni izraz tumačili kao ’liniju manjeg otpora’ s obzirom na to da je tehnika crteža, ma nakoji način da se izvodi, najmanje zahtevna za izlaganje, ipak se niko nije odlučio da baš crtežuposveti svoje posebno interesovanje, i to ne samo u promotivne i afirmativne svrhe, već i uteorijskoj potpori koja je pratila gotovo svaku od gotovo stotinu priređenih izložbi. SamaBorka Božović je napisala niz tekstova, dokazujući fundamentalni značaj crteža u likovnimumetnostima, a u samoj monografiji objavila je jednu sveobuhvatnu studiju kojanedvosmisleno određuje visoko mesto ovom mediju. Moglo bi se zaključiti da je ovajdogađaj, uz sve reperkusije koje su povodom njega naglašene, ukazao i na želju da se uBeogradu osnuje i jedna specijalizovana, velika institucija muzejskog tipa koja će seisključivo baviti prikupljanjem, izučavanjem, publikovanjem i izlaganjem crteža. Na vrloubedljiv način izložba desetegodišnjice rada Galerije ’Haos’ pokazala je opravdanost ovakveželje njenog osnivača, ali i stručne i umetničke javnosti koja je svesna ovakve kulturne istvaralačke potrebe.U desetodišnjoj delatnosti Galerija ’Haos’ je, sem osnovne aktivnosti, pokrenula i niz’pratećih’ programa i odgađaja koji su jasno upotpunjavali njen javni status. Tako je, naprimer, započet i ciklus pod nazivom ’Glasovi novog veka’ koji ima za cilj da pokaže radovesasvim mladih umetnika, nekih koji su još uvek studenti na likovnim akademijama u Srbiji i

407Crnoj Gori. Prezentacija njihovog rada svojevrsna je najava novih poetika koje svakageneracija sa sobom donosi u skladu sa vlastitim senzibilitetom, shvatanjima, ličnoj ikolektivnoj opredeljenosti prema svetu u kome žive i stvaraju.U ovoj galeriji je osnovan i ’Fond za afirmaciju stvaralaštva’ te Nagrada ’MićaPopović’ - i kao trajno sećanje na ovog akademika i velikana naše likovne umetnosti u drugojpolovini dvadesetog veka, ali i kao potrebu da se svake druge godine prepozna umetnik kojije, idući putem otpora umetničkoj represiji i političkoj antidemokratiji, kojim je tako upornoišao Mića Popović, i svojim delom pokazao i istakao poznato NE regresivnim socijalnim iideološkim procesima koji se u našim uslovima periodično recikliraju na različitim nivoima iu različitim centrima društvene moći. Do sada su ovo priznanje dobili: prve godine PredragKoraksić Koraks i Danilo Bata Stojković, potom Dušan Otašević, Dušan Makavejev te, prošlegodine, Jagoš Marković.U pomenutoj uvodnoj studiji pod simboličnim naslovom ’Crtež van haosa i u njemu –deset godina jedne galerije’, Borka Božović je pored toga što je dijagnostifikovala glavnebolesti našeg društva devedesetih godina, postavila i teorijsku matricu kojom je mogućeutvrditi vrednost nekih crteža i značaj određenih poetičkih i autorskih pojava koje se baveovim medijem. Ovaj tekst je zasigurno polazišna tačka za dalja istraživanja u ovoj oblasti, alion je dao i dovoljno valjanih obrazloženja za osnivanje jedne nove institucijespecijalizovanog tipa koja će doći na red da se u neposrednoj budućnosti otvori. O tome bidržavni planeri u ovom sektoru već sada morali da razmisle i da uporišta pronađu baš upredočenoj analizi. Mislimo da taj trenutak i nije toliko dalek.No, ova izložba pokreće i neka druga, isto tako važna i dalekosežna pitanja unajneposrednijoj vezi sa vizuelnim stvaralaštvom u nas, baš sada, za kulturu uopšte, krajnjeopasnom i restriktivnom, po svim pokazateljima, trenutku tranzicije. Naime, položaj vizuelnihumetnosti na neki neobjašnjiv način svake godine se redovno pogoršava. O tome svedočebrojni podaci, a magični izgovori da se zapravo radi o ’tranzicionom procesu’ nimalo nisuubedljivi, naprotiv, izgledaju krajnje naivni, da neupotrebimo teže ternime poput neznalaštva,ignorancije, necivilizovanosti, nekulture i tako dalje.Evo kratkog popisa tih opasnosti od tranzicije po aktuelnu umetnost.Savremeno stvaralaštvo danas se nalazi u izuzetno teškoj situaciji, ne samomaterijalnoj već i u odnosu na brigu institucija i državnih organa koji treba da obezbedenjegov nesmetan razvoj. Male državne stimulacije za vrhunsko stvaralaštvo, retki otkupi,

408teško rešavanje radnih mesta i ateljea likovnih stvaralaca, otežavanje donatorima i sponzorimada potpomognu umetnike – sve su to glavni problemi koji zahtevaju što hitnije sistemskorešavanje. Ključ je u poboljšanju stanja i položaja takozvanih nacionalnih institucija kulturekoje zapadaju u sve veću krizu i neizvesnot opstanka.Što se tiče takvih državnih institucija, koje su nadležne i koje prate savremenuumetnost, iz godine u godinu njihov položaj i status po pravilu se pogoršavaju. Država svakegodine iz budžetskih sredstava sve manje izdvaja novca za redovno održavanje a pogotovo zarealizaciju programa koji se najdirektnije tiču savremenog stvaralaštva. Neophodno jeuspostaviti bolju saradnju izmedju ministarstava kulture i finansija, a to znači da Vlada morakulturu staviti u prioritete, da bi se materijalni položaj u ovoj oblasti znatnije poboljšao.Dakle, međuresorno usaglašavanje doživljava vidnu krizu.Kad je, pak, reč o privatnim galerijama i muzejima, država nema instrumente zaraspoznavanje programa koji se realizuju u stvarno umetničkim galerijama i onima koje nudei neguju kič, šund i drugo stvaralaštvo bez vrednosti a za samo komercijalne svrhe. Posaodržave je da prepozna istinske umetničke galerije (preko svojih stručnih komisija) i podržinjihove projekte na sledeće načine: maksimalno da pojeftini njihov rad u šta spada: zakupposlovnog prostora, štampanje publikacija, poštanski i PTT troškovi i drugi, čime bi seobezbedila dodatna sredstva koja bi te galerije same uložile u promociju savremenogstvaralaštva.Dobro postavljena i rešena poreska politika regulisala bi i ovaj segment delatnosti,smanjila ili posve eliminisala „crno tržište“ umetninama gde se bez ikakve kontrole slivaju udžepove pojedinih art-dilera velike sume novca.U krajnje problematična i tragično nerešena pitanja je i status umetnika. Valjalo bizadržati i omogućiti da i dalje opstane institucija „slobodnog umetnika“. To omogućava zaistavrednim stvaraocima da delaju i žive od svog rada. Ni samo školovanje umetnika nije u boljojsituaciji. Što se tiče kadrova na akademijama umetnosti u Srbiji, trebalo bi da poštuju većpotpisane obaveze iz Bolonjske konvencije da profesori mogu biti (re)izabrani samo poduslovom da su se sami potvrdili samostalnim izložbama, teorijskim radovima ili drugimprojektima.U ovaj set problema spada i rešavanje radnog prostora za likovne umetnike. Problemrešavanja radnog i stambenog prostora savremenih stvaralaca od najveće je važnosti iprioriteta. Kako je praktično iscrpljen fond ateljea kojima su umetnička udruženja raspolagala,

409neophodno je osmisliti nove mehanizme koji će stvaraocima, koji su na početku svojihkarijera, olakšati dobijanje radnih prostora ili stanova. S jedne strane, onim umetnici kojimogu da svojim sredstvima izgrade svoje ateljee i stanove treba poreskom politikomomogućiti da se potpuno oslobode plaćanja građevinskog zemljišta, nabavke građevinskogmaterijala, da imaju olakšice u izvođenju radova i drugo. A za umetnike koji nemaju svojihsredstava, država preko komercijalnih banaka prioritetno i namenski treba da obezbedidugoročne kredite koje bi umetnici vraćali ili novcem ili umetničkim radovima (ustupanjemsvojih dela muzejima, galerijama, bankama i drugim organizacijama).Pored toga treba hitno rešiti da - već dugogodišnji korisnici radno-stambenih prostora iveć umetnici u poodmaklim godimana, često veoma renomirani i sa velikim priznanjima kojidosad nisu otkupili svoje radno-stambene prostore, a nemaju nikakve druge stanove nitidrugih šansi za neko stambeno rešenje – pod najpovoljnijim uslovima otkupe te prostore, sobzirom na to da su dugi niz godina sami ulagali u njihovo održavanje i obnovu. Time se nesmanjuje fond ateljea, jer ti umetnici nemaju drugih stambenih prostora. Posebna komisija,sastavljena od članova udruženja i državnih organa trebalo bi da proceni svaki slučaj zasebnoi omogući najpovoljnije uslove za realizaciju tog programa otkupa i dodele stambeno-radnihprostora u vlasništvo samih umetnika.Po mogućstvu treba predvideti izgradnju radno-stambenih prostora u novoizgradjenimobjektima na poslednjem nivou ili potkrovlju, dodeliti ih umetnicima ili udruženjima koji bisvojim sredstvima završili neuredjen prostor (ili tačnije samo delimično izgradjen prostor)onako kako njima odgovara za delatnost kojom se bave (različito za skulptorske, grafičke ilislikarske ateljee). Svaki investitor nekog novog stambenog zdanja mogao bi da se obaveže odstrane opštine koja je nadležna za dozvole da obezbedi ovakve prostore i da ih u prodaji nudipod povoljnijim uslovima, kao pravo preče kupovine za umetnička udruženja ili, direktno,pojedinim umetnicima. Za uzvrat, investitoru bi bile smanjene dažbine za broj i cenu kvadratakoje ustupe za ovu namenu.Pri izgradnji javnih objekata (banke, hoteli, osiguravajuća društva, stranapredstavništva i drugo) bi bio investitor dužan da u odredjenom procentu (standard je oko 6%)od investicione sume izdvoji za nabavku umetničkih dela, izgradnju fontana, izradu mozaika,skulptura, opremu prostorija, kancelarija, soba, i to samo preko udruženja i galerija koje imajudržavni sertifikat da se na profesionalan način bave prodajom umetničkih eksponata i ukojima su zaposleni istoričari umetnosti a ne samo trgovci.

410I svi zakoni iz oblasti vizuelnih umetnosti moraju da pretrpe temeljne izmene, zapravoda budu dovedeni u sklad sa evropskim standardima. Prvi i univerzalni zakon bi bio ’Opštizakon o kulturi’ unutar kojega bi trebalo da budu umetnosti od opšteg društvenog interesa, akoji bi bio u skladu sa svim parcijalnim i specijalizovanim zakonima iz pojedinih kulturnihdelatnosti. Takođe i ’Zakon o poreskoj politici’ u procesu produkcije, prodaje i plasiranjaumetničkih dela smatra se najvažnijim i najhitnijim zakonom koji bi regulisao čitav nizprocesa i omogućio zapošljavanje i stimulisao proizvodnju čitavog niza raznih delatnosti: odnabavke materijala za izradu umetničkih dela, preko prodaje umetničkih dela, prezentiranjaumetničkih ostvarenja (izlagačka delatnost, publikacije, i tako dalje). Dobra poreska politika uovoj oblasti znatno bi smanjio pritisak na budžetska sredstva a upravo regulisala osnovneprincipe tržišnog poslovanja u ovoj oblasti, čime bi znatno podstakla celokupnu likovnuprodukciju i dovela do poboljšanja statusa umetnika. Ni ’Zakon o zadužbinarstvu’ nijeprimeren novom vremenu. Iz nekih razloga naša zemlja nije osavremenila ovaj veomaznačajan zakon koji bi regulisao svako ulaganje i sponzorisanje kulturnih manifestacija, otkupumetničkih dela ili neki drugi oblik donatorstva a oslobađao bi donatore u datom procentu odporeza, a zadužbinare stavljao u rang uglednih i poštovanih darodavaca.Dakle, potrebno je sistemsko rešavanje položaja u ovoj olasti, a to je po prirodi stvariobaveza države, odnosno, državnih organa od republike i autonomne pokrajine do opština igradova, koji moraju da ublaže tranzicione udare, privatizaciju i neophodno otvaranje ovedržave i društva prema svetu i odnosima koji u njemu važe.Mesto privatnih galerija u ovom procesu opšteg poboljšanja položaja likovnihumetnika u tranzicionom periodu vrlo je značajno. No, nažalost, iako postoje brojne privatnegalerije (registrovanih u Beogradu je oko sedamdeset, ali onih koje rade ’na crno’ jevišestruko više) tek je nekoliko koje isključivo izlažu samo umetnička dela. Pored Galerije’Haos’ tu su još Galerija ’Zvono’ koja je specijalizovala za promociju mladih umetnika,Galerija ’Remont’ koja se bavi straživanjima na ’rubnim’ područijima stvaralaštva, i – to jesve. Istine radi treba istaći i da programske orijentacije još nekoliko izlagačkih prostora, iakonisu formalno privatni, imaju zanimljiv program: Rex koji se bavi promocijom novogstvaralaštva u najširem pojmu te reči, galerija ’Art-get’ koja je osnovana sa ciljem da pokažerelevantna zbivanja na fotografskoj sceni po zanimljivom konceptu jednog selektor kojiosmišljava godišnji program (prošle godine to je bio Goran Malić a ove Goranka Matič), NenjMoment galerija koja se drži visoke eksluzivnosti i specijalizovala se za advertajzing i

411industrijski dizajn, Galerija ’Beograd’ koja sve intenzivnije obraća pažnju na neetabliranestvaraoce i fenomene, i odnedavno Galerija ’Ozon’. Dakle, tek ovih nekoliko galerijskihprostora, od kojih su samo četiri potpuno privatni, pored brojnih takođe privatnih, ali nažalostsa krajnje problematičnom umetnošću koja isključivo nastaje iz merkantilnih a ne estetičkihrazloga, svakako da nije dovoljno da bi se njihovo prisustvo značajnije osetilo. Možda bi odpomoći bilo osnivanje asocijacije privatnih galerista koji su okrenuti promociji i podršciozbiljnog stvaralaštva čime bi se mogao ostvariti veći uticaj na državne organe koji bi tadaverovatno brže rešavali probleme stvaralaštva o kojima je bilo reči. Takve galerije bi dobileozbiljne beneficije u radu (od zakupa prostora do komunalnih obaveza, štampanja kataloga itako dalje), a vrednost programa bila bi im ocenjivana svake godine, pa u slučaju promeneizlagačke politike prema komercijanom stvaralaštvu, te bi se beneficije gubile. Na ovaj načindržava bi načinila značajan korak u regulisanju odnosa u krajnje osetljivom područjupromocije i podrške serioznog stvarašatva u društvu koje je još uvek siromašno, koje je uumetničkim smislu prilično ’nepismeno’ i koje mora da prođe kroz ovaj period tranzicije sanajmanje posledica po istinske umetnike i one koji ih podržavaju. To je jedini način da sestvarno uključimo u veliku evropsku i svetsku porodicu prosvećenih i svesnih građana kojitakavu međunarodnu zajednicu vide kao realnost i neizbežnost radi sopstvenog opstanka.Treći program Radio Beograda, 6. juli 2005.Kulturna politika i tranzicija IIOčuvanje kulturne baštineKada su 2000., а potom i 2003. godine održane dve NACIONALNE DEBATE OKULTURNOJ POLITICI, prvu je upriličila jedna nevladina organizacija - Centar zasavremenu umetnost, s drugu resorni Vladin sektor - Ministarstvo kulture, zapravo su biliregistrovali isti krugovi problema i praktično su u oba slučaja bila predložena ista rešenja zaprevalizaženje zatečenog stanja. Tada su utvrđeni opšti principi i u oblasti učuvanja kulturnebaštine. U najkraćem, već na samom početku, poput svojevrsnog rezimea, istakli bismosledeće naglaske tada iznete:- prvo, neophodnost da se na nov način definiše pojam kulturne baštine

412- drugo, neophodnost da se redefiniše pojam i sadržaj nacionalnih (državnih)institucija u oblasti zaštite kulturnog nasleđa;- zatim potreba da se osmisli nova filozofija u oblasti zaštite kulturne baštine i odmah,pri prvoj, nužnoj promeni zakona, ona prilagodi svetskim standardima;- kao vrlo važno apostrifirano je da kulturna baština u multuetničkim zajednicamamora postati upravo sredstvo sporazumevanja i uvažavanja na civilizovan način, što je odnajveće potrebe za njeno očuvanje;- najzad, da kulturna baština na efikasniji način bude dostupna i razumljiva novimgeneracijama, jer tima ona izvršava svoju osnovnu funkciju koja se tiče prenošenja povesnogiskustva iz epohe u epohu, sa generacije na generaciju, dakle, u suštini, ona je okrenutabudućnosti a ne prošlosti što je za većinu tradicionalista izrazito paradoksalan fenomen;U ovim procesima lokalna samouprava sa novom svešću o njenom značaju mora dapreuzme brigu o stanju kulturne baštine u vlastitom regionu, što je bio osnovi cilj promenakoje su nastale tokom 2001-2003. godine kada je tadašnja administracija započela sauvođenjem reda među brojnim institucijama kulture koje brinu za očuvanje kulturnog nasleđa.Tom prilikom iskrsla su i dva značajna pitanja koja se hitno moraju rešavati:Prvo: koji je to novi način korišćenja instrumenata institucionalnog ivaninstitucionalnog upravljanja u oblasti zaštite kulturne baštine, a koji, u osnovi,podrazumeva tri stvari: stabilno finansiranje (što znači sem budžetskog, još i sponzorskoulaganje, mecenaštvo, zadužbinarstvo i druge oblike materijalnog pomaganja), zatim,promenjenu legislativu (pre svega njeno harmonizovanje sa evropskim standardima,preporukama, propisima i načelima) i napokon, nove kadrove (koji će biti edukovani nanajaktuelnijim svetskim iskustvima)I drugo: stvaranje jedinstvenog programa zaštite pokretne i nepokretne kulturnebaštine koji nikada, od kada zaštita postoji kao državni interes, nije urađen na dovoljno jasan,detaljan i efikasan način.Problemi sa očuvanjem kulturne baštine kulminirali su tokom protekle dve decenije, anaročito od početka ratnih sukoba na teritoriji nekadašnje Jugoslavije. Njihovi uzroci sumnogobrojni: od onih najdrastičnih i najopasnijih kakvi su ratna razaranja, do tradicionalnenebrige, odsustva državne strategije u ovoj oblasti, najzad i zbog nedostatka neophodne ilineprimenjivanja postojeće zakonske regulative.

413Državna strategija u zaštiti spomenika kulture institucionalno se sprovodi kroz sistemeu oblastima za koje su nadležne mreže zavoda za zaštitu spomenika kulture, muzeja i arhiva,kao i biblioteka koje čuvaju staru i retku knjigu. Zavodi za zaštitu spomenika kulture nadležnisu za očuvanje nepokretnih spomenika kulture (arheološka nalazišta, arhitektonsko iindustrijsko nasleđe), a muzeji, arhivi i biblioteke za pokretna i nematerijalna kulturna dobra(umetnički i istorijski predmeti, arhivska i filmska građa, stara i retka knjiga, dokumentacija idrugo).Mogao bi se izvesti opšti zaključak da je naše kulturno nasleđe još uvek nepotpunoinventarisano i nedovoljno istraženo, a mreža institucija koje se njime bave nedovoljnomodernizovana, neracionalna, slabo opremljena, u oskudici svake vrste i u neadekvatnimprostorijama, sa kadrovima koji se više bave administracijom nego strukom, odnosno,praktičnim, terenskim i istraživačkim radom. Nedostaju konzervatorske radionice, raste brojneinventarisanog i neobrađenog materijala i zbirki, nedovoljna je zaštita arheoloških,spomeničkih, arhivskih, filmskih i muzejskih fondova nepokretnih i pokretnih kulturnihdobara, čak i onih upisanih na Listu svetske kulturne baštine, a opštinske i lokalnesamouprave nepripremljene su za ostvarivanje zakonskih obaveza u ovom domenu. Tomedoprinosi i zbunjujuća tipologija ovih ustanova (opštinske, međuopštinske, regionalne,pokrajinske, nacionalne, zavičajne, kompleksne, istorijske, opšteg tipa i slično) kojaprouzrokuje brojne sporove oko upravne nadležnosti nad njima koji su kulminirali onogtrenutka kada su, prema novom budžetskom Zakonu iz 2002. godine, njihovi osnivači postalidužni da im obezbede neophodna sredstva za rad. A zaštita kulturne baštine mora biti planska,sistematska i prioritetna u našoj kulturnoj politici, posebno u tranzicionim uslovima koji susada na delu, zato što je to fundamentalna delatnosti u oblasti kulture o čemu lokalnesamouprave ne mogu da odlučuju, već da se efikasno dogovaraju oko načina ostvarivanja tihzadataka.Iz jedne ovakve analize stanja u oblasti zaštite kulturne baštine, mogu se izvestinajurgentnija pitanja koja se odmah moraju rešavati, a strategija razvoja očuvanja kulturnebaštine zapravo je zasnovana na uočenim problemima, njihovom hitnom rešavanju, ali idrugim zadacima poput ispunjavanja sledećih uslova: bolje pozicioniranje zaštite kulturnihdobara u državnim prioritetima kao fundamentalno pitanje u oblasti kulture: iz toga ćeproisteći i bolje materijalno stanje za njihov rad i realizaciju programskih aktivnosti, kao iopšte stanje fizičke zaštite od uništavanja, krađa, požara i drugog; integrisanje zaštite

414kulturnih dobara u regionalne i evropske procese na principima koji su navedeni udokumentima Saveta Evrope i Evropske unije: u ovaj uslov spada i donošenje adekvatnihzakona koji će na savremen, i za svet prepoznatljiv i prihvatljiv način, regulisati odnose uovoj oblasti; i, naročito, potpuna kadrovska obnova u institucijama zaštite kulturnih dobara: ušta spada i uvođenje povremenih, obaveznih ‘atesta’ zaposlenih za obavljanje stručnihposlova na zaštiti svih vrsta kulturnih dobara prema savremenim standardima; stvaranje jednenove, racionalnije mreže po delatnostima koju čini veliki broj institucija u ovoj oblasti (oko1000 svih vrsta sa gotovo 5000 zaposlenih); tehnička obnova i osavremenjivanje sredstavakoje se koriste za stručni rad (konzervacija, restauracija i drugo) bilo putem stranih donacijabilo državnim ulaganjem; na posletku, i dobijanje adekvatnih prostora za rad. Moguće je saDirekcijom za imovinu Republike Srbije sklopiti dugoročni sporazum da se određeni,napušteni ili neadekvatno korišćeni objekti u njenom vlasništvu, posebno spomenici kulturestavljeni pod zaštitu države, ustupe institucijama kojima su urgentno potrebni.Jedinstvenost sistema očuvanja kulturnih dobara ogleda se u formiranjucentralizovanih planskih programa koji će biti distribuisani u okviru celog sistema zaštitekulturnih dobara u Republici Srbiji koju obavljaju sledeće ustanove: Zavodi za zaštitukulturnih dobara – (čuvaju i održavaju) nepokretna kulturna dobra: arheološka nalazišta,znamenita mesta, prostorno kulturno-istorijske celine, spomenike kulture (manastiri, crkve,arhitektonska zdanja). Ovu delatnost nosi Republički zavod i 14 pokrajinskih, regionalnih,međuopštinskih, opštinskih i gradskih zavoda (5 u Vojvodini, 3 na Kosovu i Metohiji gdedanas radi samo Kancelarija u Leposaviću, i 6 u tako zvanoj ’užoj’ Srbiji); Muzeji –(prikupljaju i čuvaju) pokretna kulturna dobra (od arheoloških predmeta do savremenihumetničkih dela); državni Registar je popisao 111 muzeja, od toga – 10 republičkih, a ostalisu regionalni, opštinski i gradski; Biblioteke – koje čuvaju staru i retku knjigu od kojih su 3republičke (Narodna biblioteka Srbije u Beogradu, Matica srpska u Novom Sadu i ’IvoAndrić’ iz Prištini – trenutno sa sedištem u Beogradu, ali čiji su fondovi ostali u Prištini), kaoi 27 matičnih i 177 opštinskih; Arhivi – koji prikupljaju arhivsku građu, a Kinoteka filmsku;ovaj sistem obuhvata 38 arhiva – republičke: Arhiv Srbije, Arhiv Beograda i Jugoslovenskukinoteku, zatim 2 pokrajinska, a ostali su međuopštinski i gradski.Ovu oblast regulišu sledeći opšti i posebni zakoni:- Zakon o budžetu (propisuje način distribucije budžetskih sredstava republičkim kao iustanovama lokalne samouprave);

415- Zakona o obimu sredstava i učešću opština i gradova u porezu na promet iz 2003. (kojidefiniše finansijske obaveze osnivača prema svojim institucijama), a sada je to pitanjeregilisano Zakonom o Porezu na dodatu vrednost;- Zakon o delatnostima od opšteg interesa u oblasti kulture (koji navodi institicije kulture poosnivačima: republičke, pokrajinske i opštinske, odnosno, finansijske obaveze osnivača premanjima);- Zakon o javnim službama (u oblasti kulture reguliše osnivačka prava, upravni i stručninadzor, način osnivanja institucija, imenovanja i razrešenja direktora, članova Upravnih iNadzornih odbora);- Zakon o kulturnim dobrima (reguliše rad zavoda, muzeja, arhiva i biblioteka) koji jeprethodna administracija podelila u posebne zakone koji, usled prekida mandata nisu izneti naizglasavanje u Skupštinu Republike Srbije.Primenom ovih propisa, a da bi se u uslovima decentralizacije državne uprave idemetropolizacije kulture obezbedilo jedinstvo delatnosti kulture u oblasti zaštite nazakonskim osnovama (prema svim navedenim zakonima) neophodno je da:1. Ministarstvo kulture i centralne ustanove kulture (one kojima je osnivač RepublikaSrbija – sada ih ima 15) obezbede primenu upravnog i stručnog nadzora nad celiminstitucionalnim sistemom bez obzira da li su te ustanove pokrajinske, regionalne(međuopštinske), opštinske ili gradske. Jedini efikasan način ostvarivanja ove potrebeje preko kolegijuma direktora ovih institucija koji, kako sada stoje stvari, mogu ali nemoraju da ostanu deo zajedničkog sistema zaštite što za Ministarstvo kulture nijeprihvatljivo jer je kao resorni organ uprave odgovorno za očuvanje celovitosti sistemabez obzira ko je osnivač pojedine ustanove.2. Za ustanove kojima su osnivači opštine i gradovi plate, materijalne i investicionetroškove obezbeđuju njihovi osnivači, koji takođe imenuju i direktore kao i članoveUpravnih i Nadzornih odbora. Ali u takvoj situaciji, koja je bolja za efikasniji radustanova kulture, nastaje problem očuvanja jedinstvenosti sistema.Ovu jedistvenost sistema zaštite kulturnih dobara moguće je ostvariti na nekoliko načina:- Ili da se trenutno ništa ne čini i da se sačekaju prva gruba narušavanja jedinstvenostisistema, a potom Vladinim uredbama hitno regulisati narušeno jedinstvo – ovo je de factosadašnje stanje - i najgore rešenje koje ne garantuje očuvanje sistema zaštite kulturnih dobarazbog čega su već sada Ministarstvu upućene brojne kritike od strane ustanova zaštite (zavoda,

416arhiva, pojedinih strukovnih udruženja poput konzervatora, restauratora, istoričara umetnosti,arheologa i drugih)- Ili da sve centralne ustanove zaštite kulturnih dobara (Republički zavod za zaštituspomenika kulture, Narodni muzej, Arhiv Srbije, Narodna biblioteka Srbije) izvršno predlažudirektore ustanova za čiji su stručni nadzor rada zakonom zadužene – ovo bi mogao bitidovoljan stepen kontrole upravnog i stručnog rada institucija zaštite- Ili da se uvede obaveza raspisivanja Javnog konkursa za sva direktorska mesta (sa detaljnimradnim biografijama kandidata, programom rada institucije i tako dalje), a da u Konkursnukomisiju uđu predstavnici osnivača (opština, gradova), centralne i matične institucije iMinistarstva kulture – ovo bi mogla biti najefikasnija regulacija sistema zaštite kulturnihdobara jer objedinjava ’interese’ svih - i osnivača, i centralnih ili matičnih institucija iMinistartsva kulture, a istovremeno ničija prava ne se derogiraju.Pri prvoj promeni sistema organizovanja institucija zaštite nagovešteni su sledeći,mogući, problemi (za koje se ispostavilo da su postali prepreka za ostvarivanje ovog cilja).Tako već sada imamo primere da institucijama kulture kojima su osnivači pojedine opštinenisu obezbeđena dovoljna sredstva za rad (plate, materijalni troškovi, investicionoodržavanje) i to od onih organa lokalne samouprave za koje su oni zaduženeni u poslovimazaštitute kulturnih dobara na njihovoj teritoriji, a tu teritorijalnu nadležnost ovih institucijakulture posebnim aktom – Rešenjem, određuje resorni Ministar. Za ilustraciju daćemo jedanprimer. U Valjevu rade:Zavod za zaštitu spomenika kulture teritorijalno zadužen za opštine Valjevo, Bogatić,Loznica, Koceljeva, Mali Zvornik, Osečina, Lajkovac, Mionica Šabac, Vladimirci, Ub,Krupanj, Ljubostinja i Ljig. Ali, zbog nedovoljnog broja stručnog kadra i zanemarivanjapotreba, opština Šabac pokreće inicijativu da osnuje sopstveni zavod za zaštitu spomenikakulture, slično je i sa Zrenjaninom, Somborom, Užicem, Zaječarem, Novim Pazarom iVranjem; Narodni muzej u Valjevu pokriva opštine Valjevo, Osečina, Ub, Lajkovac, Ljig iMionica, ali nijedna od ovih opština nije zadovoljna angažovanjem kustosa muzeja teizbegava izvšavanje zakonskih obaveza; Istorijski arhiv Valjevo deluje na teritorijama opštinaValjevo, Ub, Osečina, Mionica, Lajkovac i Ljig, a situacija je slična kao sa muzejem; Matičnabiblioteka ’Ljubomir Nenadović’ pokriva opštine Valjevo, Lajkovac, Osečina i Ub u čijemradu se problemi iz prethodnih primera na isti način ponavljaju.

417Sve pomenute institucije sa sedištem u Valjevu umaju probleme sa sufinansiranjemdelatnosti koja se obavljaju van osnovne institucije, a za pribavljanje sredstava morala bi bitinadležna sama opština u čijem se administrativnom centru nalaze pomenute institucije, aparticipiraju opštine na čijoj teritoriji ove ustavove po zakonu rade. Pri tome, valjevski primernije jedini. Gotovo bi se moglo reći da, sem u nekoliko slučajeva, nema saradnje među onimopštinama čiju teritoriju pokrivaju institucije zaštite.Uz brojne probleme koji se tiču očuvanja kulturne baštine u institucionalnom sistemuRepublike Srbije, dakle u njenim državnim i stručnim ustanovama, stvari se mnogostrukokomplikuju ako se na ovo pitanje gleda kroz prizmu aktuelnih zbivanja na Kosovu i Metohiji.U saradnji sa Koodinacionim centrom, Ministartsvo kulture bi moralo da pronađenačin, da, u skladu sa međunarodnim propisima (pre svega Rezolucijim 1244 Savetabezbednosti, ali drugim aktima koji su na snazi na Kosmetu) formira mešovite Komisije zarešavanje problema zaštite i očuvanja kultunog nasleđa, muzejskih predmeta, arhivske građe ibibliotečkih fondova koji su postali totalno ugroženi posebno nakon 1999. godine, odnosnood dolaska međunarodne administracije.Osnovni problem je što na Kosmetu ne važi Zakon o kulturnim dobrima RepublikeSrbije, a dok se ne usvoji novi, ova oblast ostaje potpuno neregulisana. Problem više je da ječak izmenjena Lista spomenika kulture u koju je uneta nova kategorizacija potpuno drugačijaod one koja je postojala do dolaska UNMIK-a. Doduše, nadležno kosovsko Ministartsvo zakulturu i omladinu pokušalo je 2003. godine da proturi dva nova zakona: o bibliotečkojdelatnosti i arhivama, ali zbog reagovanja nadležnih državnih organa, pre svega Ministarstvakulture Republike Srbije, ali i naše stručne javnosti, ali još više zbog negativnih ocena koje sudali internacionalni eksperti, ovi predlozi zakona povučeni su iz procedure. Pored, ovih, većpoznatih problema sa zaštitom kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji koji datiraju već dužiperiod, a kulminirali su 1999. godine, sada se priključio i veliki nesporazum oko nerešenihpitanja nadležnosti nad njima u trouglu: Republika Srbija, Srpska pravoslavna crkva iUNMIK.Prema rezoluciji 1244 i brigu na očuvanju spomeničkog nasleđa na Kosmetu preuzelesu međunarodne organizacije. Kako one nisu u mogućnosti da taj posao obavljaju na stručannačin, po prirodi stvari jer nemaju adekvatno edukovan i obučen personal, ovde su uključeneustanove zaštite Republike Srbije, najpre Republički zavod za zaštitu spomenika kulture,potom i Regionalni zavod (u vidu jedne male Kancelarije) koji je 2002. godine osnovan u

418Leposaviću. No, najpre je besparica onemogućavala efikasan rad u ovoj oblasti a potom, odformiranja privremenih institucija – dakle Vlade Kosova i njenih ministarstava, kao i svetežeg i komplikovanijeg dobijanja dozvole da naši stručnjaci neometano nastave rade naKosmetu što je bio slučaj do izbijanja ratnih sukoba, bombardovanja i dolaska UNMIK-a iKEJFOR-a.I kada se činilo da je prvi i najveći problem u postupku pribavljanja materijalnihsredstava rešen dobijanjem prve donacije od 4,2 miliona eura, iskrsao je novi koji se presvega tiče odnosa unutar Srpske pravoslavne crkve. Naime, nadležni vladika Raškoprizreznskine dozvoljava da se i jedan euro uloži u obnovu crkava i manastira ako taj novacne ide preko njegovog eparhijskog računa, i drugo, rezolutno zahteva da u stručnimposlovima restauracije i konzervacije ne mogu da učestvuju ’oni koji su te spomenike rušili’,tj. kosmetski Albanci makar oni bili i stručno osposobljeni za ove poslove i to u beogradskimedukativnim i zaštitarskim ustanovama. Prvi razlog je njegova očigledna želja da samostalnoupravlja ogromnim novčanim fondovima koji se pripremaju za ovaj posao, a u pitanju sudesetine miliona eura, a drugi je logička pogreška, jer, kako on misli, nisu albanski stručnjacirušili spomenike već vandali.Da bi se ovaj problem prevazišao, Njegova svetost patrijar srpski potpisao jeMemorandum u kome su na dobar način postavljena osnovna načela za rešavanje bitnihpitanja zaštite na Kosmetu. Ali, episkop Raško-prizrenski ne priznaje taj potpis i timezapočinje još jedan ciklus problema. Da stvar bude gora, i nadležni državni organi, pre svihMinistarstvo kulture Vlade Republike Srbije i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture,ali i neki drugi, podržali su vladiku u njegovom nerazumnom, a u konačnom ishodu, opasnomi krajnje pogubnom stavu oko spasavanja ugroženog kulturnog nasleđa na teritoriji njegoveeparhijske nadležnosti.Ovome bismo dodali da, iako je zaštita srednjovekovnog spomeničkog nasleđa -crkava i manastira, najbolnija tačka u ovom problemu, stalno se previđa ćinjenica da se naKosmetu moraju zaštiti i tzv. pokretna kulturna dobra: dokumentacija potrebna za obnovuporušenih crkava i manastira, ogromni muzejski fondovi (sa predmetima od arheologije,preko etnologije, do umetnosti 20. veka), arhivska građa i bibliotečki fondovi na srpskomjeziku koji su ostali u brojnim kosovskim ustanovama. Na žalost, o ovome niko ne samo da nevodi računa, već se to konstantno previđa u svim razgovorima sa predstavnicima UNMIK-a.

419Da postoje brojni nesporazumi na relaciji Republika Srbija – Srpska pravoslavnacrkva svedoči i problem oko zaštite manastira Mileševe. Pogrešno, svakako ne na zakonuutemeljeno mišljenje nekih crkvenih velikodostojnika da su srednjovekovne crkve i manastirinjihovo vlasništo, što nikako nije tačno, jer onog trenutka kada su ti objekti stavljeni poddržavnu brigu i zaštitu, oni postaju i državno vlasništvo, a crkva ih samo koristi za verskeobrede. Drastičan primer tog nerazumevanja pokazuje vladika Mileševski koji ni malo neuzima u obzir obavezujuće naloge stručnih institucija, već na svoju ruku, i kako kaže, ’zasvoje pare’, izvodi radove koji ne samo da narušavaju zaštićenu ambijetalnu celinu oko ovogmanastira, već na duže vreme direktno ugrožava njegov opstanak izgradnjom ribnjaka unjegovoj neposrednoj blizini čime menja mikro klimu koja direktno škodi fresko-slikarstvu (au tom manastiru je, na primer, i svetski poznati ’Beli anđeo’). Rešenje ovog problema,pogotovo od kada je odgovorno aktuelno Ministarstvo kulture, nije na pomolu, šta više, svegovori, da se, i pored pokrenute krivične prijave protiv nadležnog episkopa 2002. godine,devestacija ovog spomenika nastavlja, pa u poslednje vreme i ubrzava.Opšte mesto u vezi zaštite je i manastir Hilandar, koji može biti uzet kaoparadigmatični primer nerazumevanja kako se efikasno štiti spomeničko nasleđe umeđunarodnim relacijama za koje je zainteresovana Republika Srbija. Rešenje koje je bilo unacrtu (malo poznato široj javnosti), a o kome je bilo najpre razgovora sa Grčkomdelegacijomu u Savetu Evrope 2003. godine, a potom, sledeće godine, i sa tadašnjimministrom kulture u vladi Republike Grčke Evangelisom Vanizelosom, napravljena je početnaidejna postavka da se kao jedinstvena celina gleda na vizantijsko arhitektonsko nasleđe.Budući da se vizantjska civilizacija u svojoj zenitnoj tačci imperijalne snage i sjaja protezalana teritorije čak dvadesetak današnjih država, od Rusije, Gruzije i Jermenije, preko Italije,Grčke, Turske, Kipra, Izraela, Sirije, naravno računajući i Albaniju, Makedoniju, Srbiju, iposebno Kosmet. Dakle, ideja koju su Grci rado prihvatili, u osnovnoj premisi svodila se na tose jedan postojeći, relativno mali muzej i institut u Solunu koji se navi proučavanjemvizantijske kulture pretvori u veliku instituciju koja bi se bavila očuvanjem arhitektonskohnasleđa vizantijskog sveta. U toj novoj instituciji bili bi zaposleni za stalno, ili premaprojektima, stručnjaci koji se bave ovom oblašću, bilo kao istraživači, bilo kao praktičnirestauratori i konzervatori iz čitavog regiona, ali i oni koji se i izvan njega interesuju za ovajistorijskih period.

420Ova nova institucija bi, pored ostalog, pravila i listu prioriteta u oblasti zašitespomenika kulture u svojoj nadležnosti, a deo toga bi bilo i formiranje liste ’ugroženihobjekata’ koji se utgento moraju zaštiti. Time bi se izbegle sve dosad registrovane političke idruge opstrukcije koje se postavljaju pred zaštitu spomenika kulture na Kosovu i Metohiji, jerbi se o njima brinuo ovaj solunski internacionalni institut isključivo prema normama zaštite iočuvanja u skladu sa evropskim i svetskim standardima. Pri tome, nije od male važnosti ni toda bi ova grupacija država lakše dolazila do velikih novčanih fondova evrospkih, ali isvetskih, čime bi se olakšao posao njihovog praktičnog rada na terenu.Na žalost, sa gotovo istovremenom promenom vlada u Srbiji i Grčkoj, ovo pitanje jeskinuto sa dnevnog reda, a direktna, iznenadna posledica je neregulisan način obnoveizgorelog Manastira Hilandara. Više od godinu dana od izbijanja katastrofalnog požara jeproteklo dok se uopšte nešto počelo raditi u Hilandaru, a otvoreno je pitanje kako će se uopšteuskladiti rad naših stručnjaka (koji su prirodno najzainteresovaniji i najupućeniji u problemevezane za obnovu Hilandara) i grčkih (koji su prema zakonu i teritorijalnoj nadležnosti jediniovlašćeni da rade u ovom manastiru bez obzira što se u njemu čuvaju neka od najvrednijihartefakata srpske istorije i što je on naseljen srpskim monasima).Jedina povoljna činjenica je da je prvi put 2002. godine, briga o Manastiru Hilandarustavljena u protokol o kulturnoj saradnji između Srbije i Grčke (što je Grčka do tad redovnoodbijala stalno ističući problem sa postojanjem nekadašnje jugoslovenske RepublikeMakedonije koji je uvek iskrsavao kada je naša strana pokretala pitanje pominjanjaHilanadara u dosadašnjim međudržavnim sporazumima u oblasti kulturne kooperacije).I da na kraju ovog rezimiranja problema zaštite i očuvanja kulturnih dobara u periodutranzicije, pomenemo još jedan karakterističan primer. Naime, česta neusklađenostinterresornih poslova, u ovom slučaju između Ministarstva kulture i Ministarstva zaurbanizam, dovodi do velikog broja nesporazuma, čak i kontradiktornih i konfliktnih situacijakada su u pitanju poslovi oko zaštite kulturnih dobara. Za ovu priliku izećemo moždanajdrastičniji primer koji se pojavio i Novom Pazaru.U neosrednoj blizini ovog grada nalaze se dva ključna srpska srednjovekovnaspomenika: Đurđevi Stupovi i Sopoćani. Naravno da je legitmna potreba opštine Novi Pazarda se teritorijalno širi, ali i zahtev ovih manastira da njihova zaštićena, ambijentalna celinatime ne bude ugrožena. U prvoj fazi, imali smo potpuno odsustvo bilo kakvih urbanističkihplanskih dokumenata u Novom Pazaru, tako da je divlja gradnja stigla do neposredne blizine

421manastira. Ovo je veoma iritiralo igumane koji su u mnogim prilikama burno reagovali iputem medija, ali i kroz državne organe. Kako je izostala bilo kakva saradnja u ovoj oblastiizmeđu dve strane, sada je Srpska pravoslavna crkva otišla u drugu krajnost; njihov najnovijizahtev prema urbanistima je da se ceo atar opštine Novi Pazar proglasi jedinstvenomambijentalnom celinom, to jest, zaštićenom zonom, a što jednostavnim jezikom govorećiznači da bilo gde na teritoriji ove opštine, računajući i sam grad Novi Pazar, ubuduće ne bimogla biti odobrena bilo kakva gradnja ako je ne verifikuje neki od nadležnih zavoda zazaštitu spomenika kulture – republički ili kraljevački. Ovo sada izaziva novi problem, opštinaNovi Pazar pokreće inicijativu da osnuje sopstevni zavod za zaštitu spomenika kulture, i kadase budu stekli zakonski uslovi, oni će se ispuniti i ta ustanova će ubrzo biti uspostavljena. Aproblemi tada neće biti rešeni, već će se samo multiplicirati. Dakle, nešto što na prvi pogledmože izgledati samo kao sporost u radu jedne vlade i njenih organa, vremenom postaje bolnikonflikt koji na terenu, a to znači u konkretnim uslovima, pogotovu u nacionalno i verskimešovitim oblastima, eskalira do nepredviđenih razmera, onih koje smo imali, na žalost,prilike da već vidimo u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji.Iako bez pretenzije da ovom prilikom navedemo sve, brojne probleme koji opterećuju ovuoblast, a koji su delom nasleđeni, a delom su posledica neusklađenog rada novih vladinihorgana, kao zaključak naglasili bismo neke osnovne ciljeve koji se iz predočenog moguizvesti:- prvo, da se zaštita kulturne baštine tretira na savremeniji način i da postane mnogodostupnija građanima Srbije (dakle poreskim obveznicima koji zapravo i finansirajuovu delatnost) čime se povećava opšta svest u njenom značaju i umanjujunesporazumi generisani iz povesnih slojeva i političkih tendencija;- drugo, ali najurgentnije, da se formira jedinstveni sistem zaštite uzimajući u obzir ipredloge novih zakonskih rešenja, i Omnibus zakon koji se odnosi na Autonomnupokrajinu Vojvodinu, ali i Rezoluciju 1244 Saveta beznednosti koja se odnosi naKosovo i Metohiju;- treće, da se odredbe novih propisa što više usklade sa svetskim standardima,preporukama, normama u oblastit zaštite, pre svega sa onima UNESKA, ali i drugihdokumenata, propisa i deklaracija kojih ima veliki broj i koji se uspešno primenjuju umnogim slučajevima i konfliktnim situacijama;

422- četvrto, da se nove kategorizacije kulturnih dobara prema vrstama i prema značajuprilagode međunarodnim propisima čime bi se rešio pre vega teški problem očuvanjakulturne baštine na Kosovu i Metohiji, ali i drugde u međunacionalno mešovitimsredinama;- peto, da se znatno povećaju kaznene odredbe da bi se što je moguće bolje sačuvala,naročito, nepokretna kulturna dobra (arheološka nalazista, veliki spomenici kulture,posebno oni na Kosovu i Metohiji, ili arhitektonska i industrijska baština) koji sudanas izuzetno ugroženi od mogućih ratnih sukoba, vandalizma, krađa i tako dalje;- šesto, da se preciznije odredi finansiranje oblasti zaštite usled ukupnih promena našegpolitičkog, ekonomskog i poreskog sistema koji često previđa specifičnosti ove oblastikao prvorazrednog državnog i nacionalnog interesa;- sedmo, da se novim podzakonskim aktima adekvatnije uredi teritorijalna nadležnostinstitucija zaštite i da se što je moguće manje izbegnu opravdani i neopravdaninesporazumi koje smo naveli;A način za njihovo dostizanje je:- efikasnije normativno regulisanje ove oblasti (modernijim tekstom, smanjenjembroja članova, jasnijim definicijama, i višestruko pojačanom kaznenom politikom):- razlaganje ranijeg glomaznog ’Zakona o kulturnim dobrima’ iz 1994. godine najedan osnovni zakon – ’Zakon o kulturnoj baštini’ (koji je u završnoj fazi izrade radne verzije)i četiri prateća koji su iz njega izvedeni a treba da detaljno regulišu sve posebne oblasti zaštitekulturnih dobara kao što su: zaštita nepokretnih kulturnih dobara kao delatnost ZAVODAZA ZAŠTITU SPOMENIKA KULTURE, zaštitu pokretnih kulturnih dobara kao delatnostMUZEJA, kao i oblasti bibliotečke delatnosti sa sistemom matičnih i opštinskihBIBLIOTEKA), najzad arhivske delatnosti kao sistema ARHIVA i Srbiji). Radne verzije ovihposebnih zakona su završene ali sa dolaskom nove administracija marta 2004. godine oni sustavljeni ad acta.A nedavno vraćanje kolekcije Jovana Bijelića iz Banja Luke u Bosanski Petrovac(kao, redak primer restitucije kulturnih dobara između dva entiteta u Bosni i Hercegovini),zatim povratak Vukovarskog blaga Hrvatskoj 2002. godine kao početak i uslov normalizacijepolitičkih odnosa sa tom državom (ali i očekivani nastavak započete saradnje sa Hrvatskomkoja još uvek pred Haškim sudom pravde potražuje od državne zajednice oko 10.000artefakata), kao i kulturnih dobara, predmeta umetnosti i dokumentacije koja se odnosi na

423obnovu razrušenog spomeničkog nasleđa donetih sa Kosmeta tokom rata 1999. godine,spadaju u vrlo u velike i složene poslove od čijeg rešavanja čak zavise ne samo međudržavniodnosi već i budući, konačni status ove južne srpske pokrajine. Stoga ćemo ovom nadasvekompleksnom i osetljivom političkom i stručnom pitanju posvetiti posebnu emisiju.Treći program Radio Beograda, 19. avgust 2005.Kulturna politika i tranzicija IIIRestitucija kulturnih dobaraRestitucija, u opštem smislu, podrazumeva vraćanje, povratak, povraćaj u prethodno stanje.Kada se ovaj termin specifikuje odrednicom ’kulturna dobra’, tada se ima na u vidu vraćanjeranijim i zakonskim vlasnicima umetnički, istorijski, sakralni predmeti koji su raznimnačinima i uzrocima promenili mesto, ili instituciju, ili imaoca koji ih je posedovao i čuvao. Umirnodopskom periodu restitucija se obavlja uobičajenom sudskom odlukom ako je u pitanjukrađa, nasledstvo, razmena, i to je, mogli bismo reći uobičajena praksa u civilnom sektoru ukome država i njeni organi arbitriraju na osnovu oblikatorne legislative.Potpuno je drugačija stvar u procesu restitucije kultrnih dobara posle ratnih sukoba, ilikonflikata koji ne moraju biti ratni, ali imaju karakter promene administrativne nadležnostinad nekom teritorijom. Ovom prilikom imaćemo u vidu ratne sukobe koji su se devedesetihgodina vodili u bivšim jugoslovenskim republikama, pre svega, u Hrvatskoj i Bosni iHercegovini, kao i promenu administarcije na Kosovu i Metohiji posle NATO intervencije1999. godine kada je u njihovi nadležnost došla i oblast zaštite kulturnih dobara, odnosnorestitucija onih umetničkih, istorijskih i sakralnih predmeta koji su promenili mestoprvobitnog čuvanja.Zbog važnosti ovog problema koji ne zaokuplja ćesto pažnju šire javnosti, a možeuzrokovati čak teško narušavanje međudržavnih odnosa ili internih tenzija, ovom nadasvekompleksnom i osetljivom političkom i stručnom pitanju posvetićemo naredne redove.Mnoga uobičajena pravila ratovanja u poslednjem jugoslovenskom primeru nisu bilаpoštovana. Naravno da su najteže bila kršena ona protiv civilnog stanovništva i ratnihzarobljenika, ali ni standardi koji su se ticali očuvanja kulturnih dobara nisu imala bolji

424tretman. Iako su i u toj oblasti propisi jasno definisani, naročito oni koji su doneti posleDrugog svetskog rata (UNESCO-va 'Konvencija o zaštiti kulturnih dabara u slučaju oružanihsukoba' doneta u Hagu 1954. godine, ’Venecijanska povelja o arhitektonskoj baštini' iz 1964.godine i 'Konvencija o zaštiti arhitektonskog nasleđa Evrope’ iz Granade 1985.) upravo zbogogromnih šteta nanetih kulturnoj baštini na mnogim evropskim ali i izvanevropskim ratištima,bilo je evidentno da se oni nimalo ne poštuju ni u našim ratovima devedesetih godina. Kadase jednog dana budu istraživali uzroci, naravno da će se ispitati i znanje komandnog vojnogkadra o ovim pitanjima, kao i civilnih službi koje su odgovorne za stanje u ovoj oblasti.Moramo istaći da ni aktuelna zakonska regulativa nije ni izdaleka dovoljno dobro regulisalaovu oblast.Da ovo nije samo naš problem već univerzalni, ovom prilikom ćemo se samo podsetitiuzaludnog nastojanja svojevremenog ministra kulture Republike Grčke svetski poznatepevačice Milene Merkuri koja je pokušala ne samo da u bilateralnim odnosima dve države,već i na međunarodnim forumima izdejstvuje povrat antičkih spomenika kulture koji senalaze u Britanskom muzeju, a u Engesku su odneti tokom 19. veka. Ili, u široj javnosti jeveoma dobro poznat i primer sa povraćajem umetničkih dela Nemačkoj koje su sovjeti 1945.godine kao ratni plen preneli u moskovske i petrogradske muzeje. Tek je pre nekoliko godina,u vreme ’perestrojske’ ovaj problem počeo da se rešava i time je ovo pitanje skinuto sa listesmetnji za uspostavljanje dobrih diplomatskih i političkih odnosa između Ruske federacije iSavezne republike Nemačke.Ogromna ratna razaranja koja nisu poštedela ni ustanove kulture ni crkvene objekte,kao i masovno preseljavanje stanovništva, uzrokovali su ogromno izmeštanje pokretnihkulturnih dobara (dakle muzejskih predmeta bez obzira da li su oni bili čuvani u državnim icrkvenim ustanovama ili su pak bili u privatnom posedu građana). Još za vreme trajanja rata uHrvatskoj započela je polemika oko toga da li su se predmeti kulturne baštine uopšte smeliiznositi sa teritorije tek uspostavljene Republike Hrvatske, a posebno pitanje je bilo na koji jeto način bilo urađeno. A radilo se o artefaktima koji su pripadali i hrvatskoj povesti umetnosti,ali i srpskoj na teritoriji te države, jer je u svim pozitivnim zakonskim propisma jasnonavedeno da je država na čijoj se teritoriji nalaze umetnički predmeti dužna da se o njimastara bez obzira na nacionalno ili religijsko poreklo i pripadnost.Svakako da je najpoznatiji primer bio zahtev Hrvatske za bezuslovnom restitucijomtzv. ’Vukovarskog blaga’ koje je iz najpoznatijih muzeja ovog grada – Gradskog, biskupskog,

425zbirke Bauer i drugih bilo preneto u Srbiju i posle privremenog smeštaja u Beogradu, ono jebilo čuvano u nekoliko novosadskih institucija zaštite, poput Vojvođanskog muzeja i Muzejagrada Novog Sada.Ako se malo prisetimo, jedan od najvažnijih uslova Republike Hrvatske zanoramlizaciju poltičkih i diplomatskih odnosa da Saveznom republikom Jugolsavijom, a zakoju je od životnog interesa ponajpre bio povratak prognanog srpskog stanovništva uhrvatskim vojnim akcijama ’Olija’ i ’Bljesak’, bila je upravo restitucija kulturnih dobara,odnosno, povratak u prvobitno stanje iznetih artefakata se njene teritorije. Kao znak dobrevolje da aktivno sarađuje i u ovoj oblasti, jugoslovenske vlasti su, pre svega Ministarstvokulture Vlade republike Srbije je u jesen 2002. godine, posle relativno brze pripreme u kojojsu učestvovali mešoviti ekspertski timovi dve države, u konvojima put Vukovara preneli svepredmete kulturne baštine koje je hrvatska strana tražila prema urednim evidencionimspiskovima. Na zadovoljstvo, pre svega hrvatske javnosti, ali i naše jer je jedan problemrešen, ova obaveza je izvršena, te je na spektakularan način i uz ogromnu medijsku pažnju’Vukovarsko blago’ bilo javnosti izloženo u njihovim institucijama.No, ovime je proces tek započet. Ubrzo je potpisan Sporazum o uspostavljanjumeđudržavih odnosa u okviru kojeg je posebno mesto dobio i Program kulturne saradnje.Kako je hrvatska strana već bila pokrenula pred međunarodnim Haškim Sudom pravde zahtevza povratak čak 10.000 umetničkih predmeta odnetih iz brojnih muzeja, crkava, prvitanihkolekcija, tim Programom bila je obrazovana i paritetna međudržavna komisija koja je počelada se bavi ovim poslom. Hrvatska strana je dostavljala spiskove spredmeta i lokacije sa kojihsu odneti, a srpska je u relativno kratkom periodu pronašla približno trečinu potraživanihartefakata. Sa promenom administracije na našoj strani, ovaj posao je potpuno zaustavljen, testoga hrvatska strana koristi svaku priliku u međusobnim susretima da postavi pitanje o daljojsudbini rada na njegovom rešavanju. A naša pasivnost, odnosno nezainteresovanost kako jehrvatska politika vidi, uzrokovala je aktuelizovanje pomenute tužbe koja i dalje stoji uHaškom sudu i preti da naše interese u drugim oblastima, poput povratka stanovništva, oteža iodloži, što se u praksi i događa.A nedavno vraćanje kolekcije Jovana Bijelića iz Banja Luke u Bosanski Petrovacspada u retke primere uspešne i obostrano zadovoljavajuće restitucije kulturnih dobaraizmeđu dva, u ovom slučaju entiteta u Bosni i Hercegovini. Naime, avgusta meseca 1995.godine, dan pred akciju ’Oluja’, zaposleni u Zbirci spomen muzeja Jovana Bijelića u

426Bosanskom Petrovcu, uredno i profesionalno, po svim muzeološkim uzusima, dislocirali susvoju vrednu kolekciju u tadašnju Galeriju likovnih umjetnosti Republike Srpske u BanjaLuci. U tom poslu im je pomoglo i Ratno predsjedništvo Opštine Petrovac organizujućikamionski prevoz zbirke. Nakon priređivanja izložbe u Banjoj Luci, upravo ovih danakolekcija se vraća u matičnu instituciju u drugom entitetu u kome se nalazi BosanskiPetrovac. Ovakvih poslova biće ubuduće još mnogo, posebno u sličajevima kada se radi ocrkvenim i liturgijskim predmetima koji su privremeno čuvani izvan objekata i ustanova ukojima su se nalazili pre izbijanja ratnih sukoba. Naravno da ovo pitanje, u poređenju saSrebrenicom i drugim stratištima, kao i hvatanjem optuženih za ratne zločine i zločine protivčovečnosti, nije i od prevelikog interesovanja javnosti, ali jeste od velike važnosti upolitičkim odnosima među entitetima u Bosni i Hercegovini jer se uvek mogu pojaviti kaofaktor koji utiče na uspostavljanje dobrih odnosa, što je krajnji cilj i državnih institucija ali imeđunarodne administracije koja je tamo još uvek prisutna na snažan način.Slično ovom problemu polako se kristalizuje i polako izbija na svetlo dana i problemsa restitucijom pokretnih kulturnih dobara, predmeta umetnosti i dokumentacije koja seodnosi na obnovu razrušenog spomeničkog nasleđa i arhivskih fondova donetih sa Kosova iMetohije tokom rata 1999. godine. I ovaj problem spada u vrlo velike i složene poslove kojeSrbija mora da uradi jer od njihovog rešavanja čak zavise ne samo naša međunarodna pozicijai međudržavni odnosi u regionu, već i budući, konačni status ove južne srpske pokrajine.Naravno da je u prvom planu interesovanja javnosti, kada se tiče stanje na Kosmetu,pre svega sudbina raseljenog stanovništva i bezbednost onih malobrojnih rezidenata koji su seosmelili da se vrate na svoja imanja. Zatim tu je i interesovanje za sudbinu preostalih, ali i zamogućnost obnove spomeničke baštine koje sve više postaje internacionalni problem (a očemu ćemo posvetiti poseban prilog u ovom ciklusu emisija). Ali, neminovno predstoji irazgovor sa kosmteskim privremenim institucijama u kojima su isključivo Albanci, ali i sameđunarodnom civilnom administarcijom o poslovima oko restitucije pokretnih kulturnihdobara, koje čine brojni muzejski predmeti, ogromna količina arhivalija i dokumentacije kojaje rađena i koja se do bombardovanja nalazila u kosmetskim kulturnim i zaštitarskiminstitucijama – muzejima, arhivama, bibiliotekama i zavodima za zaštitu spomenika kulture.Problem je nastao posle 1999. godine kada se Beograd nije snašao nakon početkaprimene Rezolucije 1244 Savete bezbednosti Ujedinjenih nacija, a potom i svih drugihpropisa koje je donela međunarodna uprava UNMIK-a čiji se deo odnosi na i zaštitu i

427očuvanje kulturne baštine. Uporno nastojanje da se u ovoj oblasti primeni zakon o ’Kulturnimdobrima’ Republike Srbije iz 1994. naravno da nije doneo nikakav rezultat pa je u okvirunovoformiranog Koordinacionog centra Savezne republike Jugoslavije osnovan i tzv. ’trećistub’ koji je dobio ograničeni mandat da organizuje službu koja će se posvetiti ragulisanjustanja u ovoj oblasti. Naravno da je imperativno bilo da se odmah uspostavi saradnja saparitetnim odeljenjem UNMIK-a, a kasnije i sa privremenim institucijama, a to je u ovomslučaju Ministartsvo za kulturu, sport i omladinu Vlade Kosova. Ali Beograd je uzaludnopokušavao da izbegne ovu kooperaciju stalno se pravdajući da sem važećih zakona u Srbiji,drugi su za njega irelevantni. To je samo umnožavalo probleme i samo je bilo pitanje vremenekada će iz Prištine stići zahtev da se primeni restuticija između Srbije i Kosova, što jesteapsurd, ali je istovrmeno i politička realnost koja se jedno vreme može ignorisati, ali na dužirok, ta vrsta zanemarivanja objektivne situacije samo šteti. Što se pokazalo tačnim.Sad je već došao trenutak da se vrlo energično ispostavi zahtev da se u kosmetskeinstitucije vrate muzealije, arhivska građa i dokumentacija koje su odnete 1999. godine.Beograd upravo ovih dana eufemistički ovaj problem prikriva formulom odpočinjanjasaradnje sa prištinskim insistucijama – konkretno, Mistarstvo kulture i informisanja Vladerepublike Srbije poziva na sastanak Ministarstvo za kulturu, sport i omladinu Vlade Kosovada bi, sa zakašnjenjem od šest godina, pokušao da spase ono što se sada više spasiti ne može.A to bukvalno znači, da neće moći, ignorišući internacionalne propise i standarde u ovojoblasti, da izbegne obavezu restitucije onih delova kulturne baštine koje su sa Kosova preneteu Beograd i u još nekoliko gradova Srbije i pored toga što se oni odnose na kulturu i istorijusrpskog naroda. Kao i u vek, to celokupno, i već petnaest godina praktikovano inaćenje saonim što se očigledno mora učiniti, nikako da političare koji odlučuju o sudbini države injenim interesima ubedi u neminovno, redovno se u ciklusima ponavlja, a najparadoksalnijeje što je taj isti stav zadržan i u administracijama koje su u Beogradu formirane posle 5.oktobra 2000. godine.Kada se iznese ovakva vrsta kritike, logično je pitati koji je zapravo način da se takvopostojeće stanje prevaziđe, dakle ne da se popravi nastala šteta, jer je to očigledno nemoguće,već kako da se uspostaviti ona vrsta saradnje, bilo da je u pitanju spoljašnja restitucija saHrvatskom, ili unutrašnja u Bosni i Hercegovini ili takođe interna na relaciji Beograd –Priština. Odgovor je zapravo vrlo jednostavan. Uvažavanje realnosti, na žalost, nije baš bliskopolitičarima, posebno onima čija je ideologija podosta idaljena od stvarnog života, od

428razumevanja međunarodnih standarda i diplomatskog ponašanja u rešavanju spornih pitanja, ato su ključne reči u ovim delikatnim i za svaku državu opasnim poslovima merenoposledicama koje mogu nastati. Dakle, za rešavanje sporova neophodno je uspostaviti dijalog.Da bi se dijalog vodio potrebne su najmanje dve strane, a u nekim slučajevima i tri (treća jenajjača i arbitrira kada se ne može uspostaviti dogovor). U tim dijalozima učešće političaratreba svesti na najmanju moguću meru, a većinu poslova prepustiti stručnjacima koji najboljerazumeju problem i koji će se, po prirodi stvari, najlakše dogovoriti o solucijama koje surealne i koje se mogu primeniti u praksi. U slučaju restitucije sa Hrvatskom neophodno je damešovita Komisija nastavi rad na identifikovanju i pronalaženju predmeta koje traži jedna ilidruga država, i u slučaju Kosova treba formirati mešovite komisije (uz pomoć međunarodnezajednice) koje će pronaći načine da se ta neobična, ali mužna restitucija obavi (jer od njezavise i drugi uslovi koji treba da dovedu do ukupnog razrešenja statusa južne srpskepokrajine).Restitucija kulturnih dobara kao značajan deo, uprkos mišljenja političara, u periodudefinisanja ukupne tranzicije, pa time i formiranja nove kulturne politike, na žalost je znatnozapuštena i marginalizovana oblast. Ukazali smo da je u slučaju uspostavljanja političkih idiplomatskih odnosa sa Hrvatskom upravo restitucija odigrala jednu od najznačajnijih uloga.Nemamo nimalo dilema da će i u definisanju statusa Kosova, koje će biti podržano odmeđunarodne zajednice, a koja neče narušiti suverenitet Srbije, restitucija kulturnih dobarabiti jedno od glavnijih pitanja, bedljivijih argumenata da se nešto u ovdašnjoj političkojpredstavi prema svetu menja na bolje i da će legitimni zahtevi Beograda biti prihvaćeni saonom vrstom pažnje i razumevanja koji se ovde sa pravom očekuju.Treći program Radio Beograda, 28. septembar 2005.Kulturna politika i tranzicija IVUporedna legislativaPostoje tri glavna instrumenta kojima država upravlja kulturnom politikom. To su: legislativa,dakle, stvaranje zakonskog okvira u kome se postavljaju pravne osnove za obavljanje ovedelatnosti. Zatim, to je finansiranje kulture, posebno u periodu tranzicije kada se, usled

429ukupne društvene transformacije, posebno ekonomske, moraju pronaći novi načini, sembudžetskog, za prikupljanje neophodnih sredstava za održavanje ovih velikih sistema, uopštegledano, od opštenacionalnog značaja. Najzad, u te osnovne intrumente spada i kadrovskapolitika, i to na svim nivoima – od državne uprave do nacionalnih, gradskih i lokalnihinstitucija, znači, od izbora ministra i njegovog najužeg tima, preko postavljanja direktoraustanova do angažovanja najboljih stručnih kadrova u njima.Ovom prilikom razmotrićemo stanje u aktuelnoj legislativi koja reguliše ovu oblastuporedjujući je sa sadržajem dva nova zakona – jedan, koje ćemo zvati ’nacrt’, a bio jepripremljen u periodu 2001-2003. godine, međutim zbog prevremene promene vlasti, on nijebio ušao u skupštinsku proceduru, i drugi, ’predlog’ koji je zapravo prerađeni zakonski tekstiz 2000-2001. godine koji je bio potpuno spremljen da uđe u proceduru izglasavanja, ali jezbog niza manjkavosti, nedorečenosti, a pre svega zbog nedovoljne usklađenosti sa aktuelnimevropskim propisima, bio povućen iz skupštinske procedure. Naravno, tekstove sva trizakona, i postojećeg, i ’nacrta’ i ’predloga’ posmatraćemo u svetlu propisa, standarda ipreporuka koji se moraju, nekada u doslovnom obliku, nekada modifikovani, uneti u budućizakon o kulturnoj baštini bez obzira koja ga administracija bude konačno predložila, askupština usvojila – aktuelna ili buduća.Najpre ćemo se osvrnuti na razloge zašto još uvek važeći ’Zakon o kulturnimdobrima’ Republike Srbije koji je donet 1994. godine nije više adekvatan te je stoga moraoodpočeti posao na pripremi novog.Od donošenja 'Venecijanske povelje o arhitektonskoj baštini' 1964. godine, dousvajanja 'Konvencije o arhitektonskoj baštini’ u Grenadi od strane evropskih država 1985.godine, prošlo je dosta vremena. Ovim dokumentima razdoblje zaštite spomenika kulture ukome su zaštićavana "remek-dela" nacionalne i svetske kulturne baštine, od prilike do prilike,preraslo je u celovit, integralni pristup očuvanja nepokretne, pokretne i nematerijalne baštine,a od vremena Grenade je prevaziđen i pristup baštini koji je bio redukovan na "zaštitu" ukorist njene ''revitalizacije’’. Taj korpus legislative postao je obavezno štivo svim državamakoje su pretendovale da uđu u Evrospku uniju.Jasno je da su sazrele okolnosti da se zakonodavstvo u oblasti spomenika kulture i uSrbiji uskladi ne samo sa 'Konvencijom o arhitektonskoj baštini’ iz Grenade, nego i sa'Smernicama očuvanja baštine’ koje je, u sprovođenju Konvencije, postavio Savet Evrope

4302000. godine. One su opšte prihvaćene u evropskim državama i sve zemlje u tranziciji kojepristupaju Savetu Evrope donele su nove zakone koji regulišu ovu oblast na isti način.Posle uočavanja odstupanja postojećeg zakona odlučeno je da tekst novog zakonabude usklađen na osnovu odredbi pomenute Konvencije i Smernica. Sa direktoromDirektorata za kulturu Saveta Evrope tada je dogovoreno da će eksperti Saveta Evropeučestovati u radu s našim stručnjacima u procesu izrade ovog zakona. Radni tekst ovogzakona rađen je u isto vreme i sa Pokrajinskim izvršim većem Vojvodine, ali i saKoordinacionim centarom za Kosovo i Metohiju kojim prilikom su obrazovane jedinstveneradne grupe. Ministarstvo kulture Republike Srbije, Koordinacioni centar Savezne republikeJugoslavije i Izvršno veće Vojvodine smatrali su da je neophodno uskladiti stavove o istojmateriji, pa je stoga obrazovana zajednička radna grupa.Osnovna načela u izradi Radnog teksta ovog zakona bila su sledeća:I Duh i slovo Konvencije iz Grenade i Smernica Saveta Evrope iz 2000. godinebili su polazna osnova i na odgovarajući način ugrađeni su u Radni tekstzakona.II Prihvaćena je smernica Saveta Evrope da se u nazivu zakona ne stavlja naglasakna “zaštitu” i da je korisno da se taj zakon naziva zakon “o baštini’’, jer jetakav i karakter njegove sadržine.III Radni tekst tretira sve vrste spomenika kulture (nepokretne, pokretne,nematerijalne) integrisane s razvojem sredine, kao činilac koji taj razvoj činivrednijim, a ne izolovano, van države u kojoj se nalaze. Na primer,arhitektonska baština, nastala kao integralni deo izgradnje naselja i uređenjaprostora u prošlosti, zaštićuje se, čuva i obnavlja kao integralni deo savremeneizgradnje naselja i uređenja prostora u sadašnjisti, da bi se mogla predatiunapređena generacijama koje dolaze.IV Radni tekst razrađuje celovit sistem u kome su međuzavisno integrisani: zaštitadobara, njihova valorizacija (iz koje sledi kategorizacija i utvrđivanje režimazaštite), očuvanje baštine s orijentacijom na njenu revitalizaciju u savremenimuslovima uz puno usklađivanje s izgradnjom naselja i uređenjem prostora, teplanovima i aktima kojima se ono reguliše.V Obezbeđen je uravnotežen odnos između mera restrikcije (odobrenja, nadzora,obaveza, prinudnih mera, kaznenih odredbi i sl.) i mera stimulacije

431(istraživanje, programiranje, radovi na očuvanju, obnovi, aktivnom korišćenju,održavanju, obezbeđenje finansijskih sredstava i sl.).VI Zakon obezbeđuje raison d’etre svog postojanja – trajno očuvanje kulturnebaštine integrisane u savremeni razvoj. Stavljanjem pod zaštitu, državapreuzima odgovornost da obezbedi njeno trajno očuvanje. Zakon je aktdruštvne volje i spremnosti društva i države da se trajno očuva ukupna kulturnabaština i ne sme biti sveden iključivo na njenu pravnu zaštitu.VII Obezbeđenje trajnog očuvanja podrazumeva i konstantno izdvojena finansijskasredstva. Država i lokalne zajednice moraju da ih obezbede redovno u svojimbudžetima, koliko je to moguće u srazmeri s preuzetim obavezama, odnosnousvojenim programima.VIII Obzirom da država ne može preuzeti jednaku odgovornost za ogroman brojdobara baštine, zakonodavac treba da prihvati, iz međunarodne prakse,iskustvo o dobrima kojima poklanja veću brigu, ali registruje i ona dobra odlokalnog značaja, koja su evidentirana u jedinstvenom registru.IX Zakon treba da izbegne praksu ad hoc zaštite spomenika kulture. On uspostavljacelovito očuvanje svih grupa i svih vrsta kulturne baštine. U tom cilju, uzakonu se naglašavaju istraživanje, programiranje i integracija u planiranju iizgradnji naselja i prostora (kada je u pitanju arheološka ili arhitektonskabaština.X Svaki spomenik kulture mora da ima odgovornog vlasnika koji ima prava, ali iobaveze za njegovo čuvanje.XI Uvedeno je načelo zaštite dobara ex lege, što će reći i kad pojedino dobro nijeprošlo postupak prethodne zaštite, odnosno, evidentiranja.XII Dobra kulturne baštine nisu, tokom istorije, nastala u jednoj, ili postojećojzajednici. Ona su istorijska baština zemlje, odnosno naroda. Stoga zemlja,odnosno narod, preuzimaju odgovornost za njihovo čuvanje, koje mora bitiostvareno prema jedinstvenim standardima. Iskustvo evropskih državapokazuje da je način da se to ostvari uvođenje jedinstvene državne službe. Taslužba, da bi bila što bliže spomenicima, ali i stanovništvu i vlastima na terenu,organizuje se, u načelu, regionalno ili lokalno na celini teritorije.

432XIII Ovim zakonom ustanovljava se reprezentativna Visoka komisija zaarhitektonsku baštinu, koja treba da osigura potpunu odgovornost i kontinuitetu rešavanju stručnih zadataka i pitanja u ovoj oblasti.XIV Radni tekst ima čvrstu strukturu zakonodavne materije, koja može lako podnetibuduću evoluciju zakona u ovoj (i sličnim oblastima), odnosno eventualneizmene. Tekst je sveden na šest osnovnih poglavlja: 1. predmet zaštite iočuvanja, 2. postupci pravne zaštite, 3. trajno očuvanje spomenika kulture iistraživanje, 4. prava i obaveze vlasnika i korisnika, 5. organizacija delatnosti,i, 6. kaznene i završne odredbe.Pre odpočinjanja pisanja ovog zakona bilo je postavljeno pitanje da li nam je uopštepotreban nov zakon o kulturnim dobrima?Da se podsetimo, postoktobarska Srbija 2000. godine pohrlila je velikom koracima ureforme. Prva demokratska vlast krenula je i u široku reformu zakonodavstva. Cilj je biorasteretiti se svih ostataka prethodnog totalitarnog režima.U pоslеdnjе dvе gоdinе trајаnjа rеžimа, kаdа је bilо еvidеntnо i sаmоm poretku dа јеnа kraju i dа jе stvoren snažan vаnpаrlаmеntаrni оpоziciоni frоnt, dоnоšeni su zаkоniisključivo radi оčuvаnjа tadašnje vlаsti. Nаprimеr: zаkоni о univеrzitеtimа, о štаmpi i slični.Ti zаkоni su rigidnо i žеstоkо sаnkciоnisаli nеpоslušnоsti i nаrušаvаnjе 'uglеdа’ rеžimа. Nоvаvlаst је vеоmа brzо tе zаkоnе stаvilа vаn snаgе, аli sе nеdоvоljnо kritički i аnаlitički osvrnulanа оstаlе zаkоnе nаstаlе u pеriоdu kаdа rеžim niје biо u dubokoj krizi, ali su nаgоvеštаvanepromene.Pоznаtо је u svеtskој istоriјi dа su mnоgi dоbri, pа čаk i sаvršеni zаkоni dоnоšеni utоtаlitаrnim rеžimimа. Tаkvi zаkоni nisu izglasavani rаdi njihоvе primеnе, vеć rаdi pobijanjaоptužbi dа је tоtаlitаrаn. Tоtаlitаrizаm pоdrаzumеvа i vlаdаnjе izvаn zаkоnа, posebno аkо јеneki zаkоn prеprеkа. Ili, pak, vlаdаnjе pо zаkоnu, аkо omogućava sprоvоđеnjе rеprеsiје.Rušеnjеm tоtаlitаrizmа i stvаrаnjеm dеmоkrаtskih uslova, dоbri zаkоni, kојi su nеkаdа bilisаmо ’dеkоr’, mоgu dа budu primеnljivi i da uvеdu sistеmski rеd u kоnkrеtnim оblаstimа. Dаtо niје sаmо tеоrеtskа spеkulаciја mоže se ilustrovati slеdеćim primеrоm: zа vrеmеtrоgоdišnjеg mаndаtа novog dirеktоrа Rеpubličkоg zаvоdа zа zаštitu spоmеnikа kulturе od2001. do 2004. godine bukvаlnо sе udеsеtоstručiо brој zаhtеvа, оdnоsnо pоkrеnutо jelеgаlnih prоcеdurа, izdаvаnjа uslоvа i sаglаsnоsti, (u kоје sе ne ubrајаju tаkоzvаnе’lеgаlizаciје’). Rаniје su te prоcеdurе јеdnоstаvnо ignоrisаnе. Divljа grаdnjа je cvetala, kako

433se sećamo, i kako i danas vidimo, kao posledice tog svojevrsnog bezakonja. Zа rеžimskuоligаrhiјu јеdnоstаvnо niје biо pоtrеbаn Zаkоn, а јоš mаnjе prоcеdurа. Nе može se reći dа је isada u pоtpunоsti uvеdеn rеd, аli tа nеpоštоvаnjа zаkоnа i prоcеdurа, dаnаs su lоcirаnа nаdео crkvеnih krugоvа, pre svega u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kојa је kоkеtirаla sа rеžimоm,ili аkо hоćеmо, sа kојimа је rеžim kоkеtirао u еtnički mеšоvitim srеdinama nа јugu Srbiје,pоsеbnо Rаškoj, gdе sе nаčеlа tоlеrаnciје оdmеrаvајu brojem međunacionalnih incidenata.Znаči, Zаkоn о kulturnim dоbrimа је u prаksi funkciоnаlаn, sа оtvоrеnim pitаnjеmkаkо ćе sе držаvа ubudućе оdrеditi prеmа vеrskim zајеdnicаmа, pоsеbnо SPC-u i оsеtljivimpitаnjimа u еtnički mеšоvitim srеdinаmа. Pitаnjе је kоliki је tu pоtrеbаn pоlitički rаd i nаpоrdа sе ti krugоvi i srеdinе ubеdе u nеоphоdnоst pоštоvаnjа zаkоnа. Jer, zаkоni nе mоgu dаvаžе zа јеdnе, а dа zа nеkе drugе nе vаžе. Dа sе niko nе mоžе pоlitički amnestirati, u slučajuda sе zаkоnоm prоcеsuirа pripаdnik crkvе ili neke nacionalne mаnjinе zа оčiglеdnе prеkršајеili krivičnа dеlа.Obe pоstоktоbаrskе vlаdе čini sе dа prаvе istе grеškе u pristupu. Tо је dа svој rаdprоmоvišu brојеm priprеmljеnih i u Pаrlаmеntu usvојеnih nоvih zаkоnа. Mnоgо primеrеniјеbi bilо otpočeti dеtаljniju аnаlizu zаkоnоdаvstvа, te evidentirati sistеmskе prеprеkе uоbаvljаnju ove dеlаtnоsti. Znači, obična je floskula dа trеbа usаglаsiti zаkоnе sа zаkоnimаЕvrоpskе Uniје, ukоlikо sе nе izvrši аnаlizа svаkоgа zаkоnа i utvrdi kоје su оdrеdbе usuprоtnоsti sа zаkоnоdаvstvimа u ЕU. Zаkоnodavstvo u ЕU otkriva da је mаtеriја оkulturnоm nаslеđu rаzličitо rеgulisаnа, i da nе pоstоје ni namera dа sе оnа unificirа. Pоstоје,mеđutim drugе tеndеnciје, а tо је dа sе u ponudi, na primer, kоnzеrvаtоrskih mеtоdоlоgiјаzaštite prihvаtајu оnе nајbоljе i prоmоvišu krоz prеpоrukе i kоnvеnciје. Prаznе rеči su tаkоđеi usаglаšаvаnjе zаkоnа sа prеpоrukаmа i kоnvеnciјаmа ukоlikо je sаm Zаkоn pо sеbi usuprоtnоsti sа istim kоnvеnciјаmа i prеpоrukаmа, kakvo je zapravo de facto stanje. Prеmаtоmе, аkо je, u pоrеđеnju sа rаzličitim zаkоnimа о kulturnim dоbrimа u zеmljаmа ЕU, većideo u suprоtnоsti, оndа nе trеbа ići za usаglаšаvаnjеm, vеć еvеntuаlnim prеuzimаnjеm јеdnоgili višе mоdеlа, štо је ustvаri i nајrizičniје, јеr svаki је mоdеl nаstао shоdnо iskustvimа itrаdiciјi sаmе srеdinе.Znаči dа ipаk mоrаmо dа sе vrаtimо nа sistеmskа pitаnjа sоpstvеnе srеdinе. Dа liјеdnu оblаst ili оdrеđеnu grupu dеlаtnоsti rеgulisаnih sоpstvеnim zаkоnоm, uspоrаvајu,dоvоdе u kоnfuziјu ili pаk аnulirајu drugi zаkоni? Nа primеr: u оdnоsu nа ’Zаkоn оkulturnim dоbrimа’, ’Zаkоn о grаđеvini’, usvојеn zа vrеmе prеthоdnе Vlаdе, vеć svојоm

434kаtеgоrizаciјоm оbјеkаtа pо znаčајu unео је nesklad. Zаkоn о јаvnim nаbаvkаmа i uslugаmаsvојim vrеmеnski dugim prоcеdurаmа оzbiljnо ugrоžаvа sеzоnski prоcеs rаdovа, pоgоtоvukаdа srеdstvа kаsnо stignu, а о tоmе dа isti zаkоn ugrоžаvа оpstаnаk pоsеbnih i spеcifičnihzаnаtа i dа nе gоvоrimо. Tаkоđе, ’Zаkоn о budžеtu’, budžеtskе kоrisnikе stаvljа u pоtpunоаpsurdnu sutuаciјu аkо srеdstvа stignu nа rаčun kоrisnikа prеd sаm krај fiskаlnе gоdinе – štose najčešće i događa. Zаkоni tаkоđе оnеmоgućаvајu budžеtskе kоrisnikе dа sа bаnkаmа, popotrebi, sklаpајu ugоvоrе о niskоkаmаtnim krеditimа. U početku primene PDV zakona nastaoje problem sa donacijama i oblasti kulture koje su oporezovane kao svaki drugi ’prihod’.Srećom da je taj krupni nedostataka nedavno otklonjen.Оvо su sаmо uzgrеd nаznаčеnе sistеmskе prеprеkе, ili bоljе rеčеnо - аnоmаliје.Znаči, niје zа sаdа rеč о dоnоšеnju tеmеljitо nоvih zаkоnа, vеć о mаnjim izmеnаmа iusаglаšаvаnjimа, аli u оkviru višе zаkоnа. Аkо оkvir јеdnе dеlаtnоsti pоrеd оsnоvnоg zаkоnаutiče i na višе drugih zаkоnа, оndа је pоtrеbnо u оkviru cеlоg tоg zаkоnоdаvnоg blоkа učinitiusаglаšаvаnjе prеmа sаmој dеlаtnоsti. Štо sе tičе Zаkоnа о kulturnim dоbrimа, pоtrеbnо јеizvršiti izmеnе u ogromnom broju člаnоvа i uvеsti nоvinu kоја dаје mogućnost zаštitenеmаtеriјаlnе bаštinе, аli је nеоphоdnо izvršiti izmеnе i u drugim zаkоnimа, tаkоđе sа štomanjim brojem člаnоvа. A to je podrazumevalo pisanje potpuno novog nacrta zakonskogpredloga, što je i učinjeno tokom 2003. godine.Vеć dužе vrеmе u prоfеsiоnаlnim krugоvimа u našim ustаnоvа kоје sе bаvе zаštitоmkulturnоg nаslеđа ističе sе pоtrеbа zа mоdеrnizаciјоm i rеfоrmоm vаžеćеg ’Zаkоnа оkulturnim dоbrimа’ iz 1994. godine. Upozorava se na pоtrеbu dа sе оvај аkt mоdеrnizuје,učini еfikаsniјim i usklаđеniјim sа еvrоpskim prоpisimа u оvој оblаsti, sаvrеmеniјim upоstаvljаnju stаndаrdа i rеšеnjimа, аli i dа sе tеhnički učini prеglediјim i lаkšim zа kоrišćеnjе.Аnаlizirајući primеdbе i prеdlоge, kао i smеrnicе Sаvеtа Еvrоpе u оvој оblаsti, dоšlоsе dо zаključkа dа је оd bilо kаkvе dоpunе i dоrаdе pоstојеćеg Zаkоnа bоljе i cеlishоdniјеsаčiniti pоtpunо nоvi аkt kојi bi inicirао dublju i zаhvаtniјu rеfоrmu cеlоg sistеmа zаštitеkulturnih dоbаrа. Pri tоmе, imаlо sе u vidu dа nоvi Zаkоn trаbа dа budе bаzirаn nаprincipimа intеgrаtivnе zаštitе kulturnоg nаslеđа u sklаdu sа ciljеvimа i pоtrеbаmаsvеukupnоg оdrživоg rаzvоја društvа, tе njеgоvоm hаrmоnizаciјоm sа sаvrеmеnimеvrоpskim strеmljеnjimа, gdе ćе zаštitа kulturnе bаštinе biti istаknutа kао brigа svаkоggrаđаninа, аli i zајеdnicе i društvеnih grupа, а nе isključivо stvаr državnih službi zаštitе iprоfеsiоnаlаcа. S drugе strаnе, zаkоnskim rеšеnjimа pоtrеbnо је nаglаsiti dа sе svеukupnа

435kulturnа bаštinа trеtirа kао nаciоnаlni rеsurs i dео rаzvојnоg pоtеnciјаlа zајеdnice, i dа sа tеstrаnе budе оbеzbеđеnа brigа držаvе dа sе оvај rеsurs kоristi u sklаdu sа principimаdruštvenog rаzvоја.Tаkоđе, smаtrа sе dа kоdifikоvаni zаkоn kојi је nа snаzi, tеhnički nеpоtrеbnоkоmplikuје svаkоdnеvnu upоtrеbu, tј. rаd službi i instituciја zаštitе. Zbоg tоgа је zаključеnоda u nоvоm sistеmu zаštitе kulturnоg nаslеđа sam zаkоn budе svеdеn sаmо nа оpštе nоrmеzаštitе nеpоkrеtnih kulturnih dоbаrа, (аrhеоlоškе i аrhitеktоnskе bаštinе), pоkrеtnih kulturnihdоbаrа (muzејskih prеdmеtа), kао i аrhivskе grаđе (arhivalije i filmovi) i rеtkе knjigе, dа sеvišе istаknе pоtrеbа i bližе nоrmirа zаštitа nеmаtеriјаlnе bаštinе, а dа sе iz оvоg аktа izuzmusvе nоrmе kоје sе tiču urеđеnjа dеlаtnоsti u pојеdinim оblаstimа zаštitе, tе dа sе оnе rеgulišupоsеbnim zаkоnimа о dеlаtnоstimа - i tо zаkоnom о dеlаtnоsti zаvоdа zа zаštitu spomenikakulture, zakonom o muzејimа i muzејskој dеlаtnоsti, zakonom o аrhivimа i аrhivskојdеlаtnоsti i zakonom o bibliоtеkаmа i bibliоtеčkој dеlаtnоsti.Smаtrаlо sе dа је prvo pоtrеbnо urаditi nоvu dеfiniciјu kulturnе bаštinе - nеpоkrеtnih,pоkrеtnih i nеmаtеriјslnih dоbаrа, timе štо bi sе i sаmа tеrminоlоgiја približilа еvrоpskimstаndаrdimа, оdnоsnо intеrnаciоnаlnоj tеrminоlоgiјi, štо је vеć učinjеnо, ili sе nа tоmеuvеlikо rаdi u drugim zеmljаmа u оkružеnju. Izrаzit primеr nејаsnоćа u pоstојеćеm zаkоnuје kаtеgоrizаciја kulturnih dоbаrа. Prеdlоžеnа, nоvа kаtеgоrizаciја isključivо pоlаzi оdstručnih stаvоvа i istоriјskе vаlоrizаciје, а čiје rаzumеvаnjе trеbа dа sugеrišе i јаsnо dаrаzluči оbаvеzе, nаdlеžnоsti i оdgоvоrnоst оrgаnа vlаsti, vlаsnikа i kоrisnikа, аli i službi iinstituciја zаdužеnih zа stručnо sprоvоđеnjе zаštitе, kаkо је tо prеdlоžеnо u dоkumеntimаSаvеtа Еvrоpе.Zаkоn о kulturnој bаštini trеbа dа оbеzbеdi dоdаtnо i јаsnо prеnоšеnjе nаdlеžnоstiRеpublikе nа аutоnоmnu pоkrајinu Vојvоdinu, а štо је rеgulisаnо Оmnibus zаkоnоm, teRеzоluciјiјоm 1244 Sаvrеtа bеzbеdnоsti UN, kао i drugim prоpisimа kојi su nа snаzi naKosovu i Metohiji.Pоtrеbnо је, takođe, dа оvај Zаkоn budе usklаđеn sа nоvоusvојеnim zаkоnimаRеpublikе Srbiје (pоsеbnо sа Zаkоnоm о plаnirаnju i izgrаdnji, zаtim sа Zаkоnоm оkоncеsiјаmа ali i drugim аktim, kаkо bi sе оbеzbеdilа cеlоvitоst sistеmа intеgrаtivnе zаštitеkulturnе bаštinе. Nеоphоdnо је i uvеsti mеrе te sugеrisаti еkоnоmskе i fiskаlnе оlаkšicеkојimа sе pоdstiču i drugi vidоvi ulаgаnjа u zаštitu kulturnе bаštinе sem budžetskih sredstava,naposle, prеcizniје dеfinisаti оbаvеzе i prаvа kоrisnikа i vlаsnikа kulturnih dоbаrа.

436Da navedemo sada i rаzlоge zа pоvlаčеnjе iz prоcеdurе prеdlоžеnоg Zаkоnа okulturnim dоbrimа iz 2001. godine:Prvo, jasno se pojavila potreba za izradom posebnih zakona o zavodima, muzejima,arhivama i bibliotekama štо pоdrаzumеvа svоđеnjе оvоg velikog, opšteg Zаkоnа sаmо nаbazične nоrmе zаštitе svih oblika kulturnih dоbаrа, а izuzimаnjе svih pоsеbnih оblаsti kоје sеоdnоsе nа rаd zаvоdа zа zаštitu kulturnih dоbаrа, muzеја, аrhivа i bibliоtеkа. Njima bi bilipredvođeni prаvilnicimа о pоdеli dеlаtnоsti, tеritоriјаlnоj nаdlеžnоsti i druge promene koje biostale u nadležnosti organa uprave, u ovom slučaju Ministarstva kulture.A dоdаtni rаzlоzi zа dоpunе i izmеnе postojećeg Zаkоnа bili bi:- usаglаšаvаnjе sа mеđunаrоdnim prоpisimа i nоrmаmа, kао i pоtpunо usklаđivаnjе sаintеrnаciоnаlnоm tеrminоlоgiјоm (kakav je slučaj sa kаtеgоrizаciјom spomenika kulture)- usаglаšаvаnjе sа duhom i slovom Rеzоluciјe 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenihnacija kоја sе оdnоsi nа pоsеbаn stаtus Kоsоvа i Mеtоhiје (оdrеđivаnjе zаkоnskih nаdlеžnоstiustаnоvа zаštitе nа Kosmetu, аli i оnih kоје su privrеmеnо dislоcirаnе iz tе pоkrајinе); najzad,dоdаtnо i dеtаljniје usаglаšаvаnjе sа Оmnibus zakonom kојi sе оdnоsi nа uređenje ove oblastina teritoriji Vојvоdine- usаglаšаvаnjе sа Ustаvnоm pоvеljоm (u šta spada i pripајаnjе sаvеznih instituciјаkulturе republičkim)- usаglаšаvаnjе sа nоvоizglаsаnim zаkоnimа Rеpublikе Srbiје u drugim oblastimakoje ulaze u domen kulturne baštine- uvоđеnjе principa žugоvоrаž zа kоrisnikе budžеtskih srеdstаvа- оbаvеzе kоје prоizаlаzе iz dеоbnоg bilаnsа (nаčin trаnsfеrа i restitucije kulturnihdоbаrа sa rеpublikama bivšе Јugоslаviје)- dоdаtnе kоnsultаciје sа crkvаmа posredovanjem Ministаrstvа vеrа- tеrminоlоškо usklаđivаnjе sа opštim kategorijama u ovoj oblasti- pеriоdičnо licеncirаnjе rаdа svih zаpоslеnih u stručnim službаmа zаštitе (аrhеоlоgа,kоnzеrvаtоrа, аrhitеkаtа, kustоsа, аrhivistа, bibliоtеkаrа i drugih)- pооštrаvаnjе оbаvеza vlаsnikа ili kоrisnikа objekata pоd zаštitоm držаvе- svаkо kаtеgоrisаnо kulturnо dоbrо mоrа biti оbеlеžеnо, a svаkо kаtеgоrisаnоkulturnо dоbrо kоmе prеti nеpоsrеdnа (rаtnа) оpаsnоst оd uništеnjа mоrа biti оbеlеžеnоmеđunаrоdnоm svetkom оznаkоm žPаvi štitž

437- ovođenje prеcizniјeg inspеkciјskog pоstupka nе sаmо u uprаvnоm, vеć i u stručnоmnаdzоru.I na samom kraju iznećemo ukratko primedbe na predlog novog zakona o kulturnimdobrima koji je prvobitno napisan 2001. godine, a delimičnim inoviranjem 2004., sadolaskom nove administracije, biva vraćen u proceduru izglasavanja.Prе dоnоšеnjа bilо kаkvоg nоvоg Zаkоnа о kulturnim dоbrimа pоtrеbnо је prеdhоdnоpriprеmiti i usvојiti čitаv niz sistеmskih i spеciјаlizоvаnih zаkоnа u kојimа prеdlagači ovogZаkоna mоrаju biti uključеni i sа kојimа on trеbа dа budе u pоtpunоsti usklаđеn. Zаtоprеdlоg nоvоg Zаkоnа о kulturnim dоbrimа u pоtpunоsti trеbа оdbаciti zbog nizа suštinskihrаzlоgа, kоје оvdе iznоsim pо lоgičnоm i prirоdnоm rеdоslеdu:1. Neophodno je najpre priprеmiti i usvојiti nаciоnаlnu strаtеgiјu kulturе i kulturnеbаštinе kојi trеbа dа sе pоstаve kао priоritеti u rаzvојu nаšеg društvа i kојi mоrајubiti dеfinisаni i uključеni u nоvi Ustаv Republike Srbiје.2. Priprеmiti i usvојiti prvо „stаriје“ zаkоnе sistеmskоg kаrаktеrа usklаđеnе sаеvrоpskim zаkоnоdаvstvоm. Оvi zаkоni trеbа dа se uključе i pоvеžu sа nаciоnаlnоmpоlitikоm i strаtеgiјоm kulturе i zаštitе bаštinе.3. Priprеmiti i usvојiti nаciоnаlnu kulturnu pоlitiku u kојu mоrа dа budе uključеn i dаstrаtеški оdrаžаvа nоvi Zаkоn о kulturi, a potom i korpus Zakona o kulturnjoj baštini.Nоvi zаkоn о kulturi trеbа mеtоdоlоški dа rеgulišе оrgаnizоvаnjе, sprоvоđеnjе irаzvој tе strаtеgiје kulturnе pоlitikе.4. U sklоpu nаciоnаlnе kulturne pоlitikе treba dеfinisаti strаtеgiјu nаciоnаlnе bаštinеkоја mоrа biti оsnоvnа оdrеdnicа i sаdržај nоvоg Zаkоnа о zаštiti bаštinе. NоviZаkоn о zаštiti bаštinе trеbа u pоtpunоsti dа оdrаžаvа nаciоnаlnu strаtеgiјu bаštinе injеnе zаštitе. Оvај Zаkоn trеbа dа rеgulišе оsnоvnе mеtоdоlоškе pоstupkеоrgаnizоvаnjа strаtеgiје zаštitе, brigu, оčuvаnje i rаzvој bаštinе; društvеnu ulоgubаštinе, ulоgu bаštinе u rаzvојu zајеdnicе; оsnоvnе оbаvеzе i оdgоvоrnоstiprоfеsiоnаlnih instituciја i pојеdinаcа i оdgоvоrnih instituciја vlаsti, аli iprоfеsiоnаlnih udružеnjа, intеrdisciplinаrnih оrgаnizаciја, јаvnоsti, i svih drugih kојisu u vеzi sа bаštinоm i njеnоm zаštitоm.5. Pаrаlеlnо sа priprеmаnjеm Zаkоnа о zаštiti bаštinе kооrdinirаti rаd i оbаvеznоučеstvоvаti u prаvnоm rеgulisаnju intеrdisciplinаrnih оblаsti kао štо su npr. ’Zаkоn оurbаnizmu i prоstоrnоm plаnirаnju’, ’Zаkоn о zаštiti živоtnе srеdinе’, ’Zаkоn о

438pоrеskоm sistеmu’, ’Zаkоn о оsnоvnоm i visоkоm оbrаzоvаnju’, ’Zаkоn о dеlоvаnjucrkvenih i verskih organizacija’, ’Zаkоn о lоkаlnim zајеdnicаmа’, i dr. Јеdinо аkо sеsvе kоmplеksnе аktivnоsti kоје imајu dirеktnе ili indirеktnе vеzе sа zаštitоm, dоbrоusklаdе imаćеmо еfikаsnu i оpеrаtivnu zаkоnsku rеgulаtivnu strаtеškоg оčuvаnjа irаzvоја bаštinе.6. U slеdеćој fаzi treba priprеmiti i dоnеti spеciјаlizоvаnе zаkоnе о dеlоvаnju zаvоdа zаzаštitu, muzеја, gаlеriја, аrhivа, bibliоtеkа, bоtаničkih bаšti, zооvrtоvа, аkvаriјumа,prirоdnih rеzеrvаtа i rеtkоsti i sl. Оvi spеciјаlizоvаni zаkоni trеbа dеtаljnо dа rеgulišusvе sаdržаје i pоslоvе zаštitе bаštinе: оbаvеzе i оdgоvоrnоsti prоfеsiоnаlnihinstituciја, prоfеsiоnаlnih rаdnikа, аli i оdgоvоrnih instituciја vlаsti,intеrdisciplinаrnih оrgаnizаciја, prоfеsiоnаlnih udružеnjа, јаvnоsti itd. Spеciјаlizоvаnizаkоni оvе vrstе оdrеđuјu prеciznu mеtоdоlоgiјu i prоcеdurе zа sаkupljаnjе,istrаživаnjе, čuvаnjе i zаštitu, prеzеntаciјu, оbrаzоvаnjе, zаtim, društvеnu ulоgubаštinе, ulоgu bаštinе u rаzvојu zајеdnicе.7. Pоslеdnjа kаrikа u оvоm nizu prаvnоg rеgulisаnjа zаštitе bаštinе mоglо bi dа budеdоnоšеnjе ’Prаvilnikа’, ’Prоcеdurа’ i ’Upustаvа’ sа kојimа sе prеciznо оdrеđuјu svеprоfеsiоnаlnе оbаvеzе i оdgоvоrnоsti instituciја zаštitе i pојеdinаcа kојi u njimа, iliоkо njih, dеluјu. Оvа dоkumеntа trеbа dа rеgulišu i kоntrоlišu dеlаtnоst svih strаtеškihsаdržаја instituciје zаštitе, i trеbаlо bi dа imајu zvаničаn kаrаktеr te dа su оdоbrеnа оdstrаnе državnih organa.A konkretne primedbe na sadašnji predlog Zakona o kulturnim dobrima bile bi sledeće:sistеmski je lоšе pоstаvljеn, bоljе rеčеnо, u njemu nеmа doslednog koncepta. Pritome, on se previše oslаnjа nа stаri zаkоn. Zаtim, pоnеkаd uvоdi nеkе еlеmеntе kоје bitrеbаlо dа budu „оsаvrеmеnjаvаnjе“ tеоriје zаštitе bаštinе, mеđutim niје uvek јаsnо nа štа sеоslаnjајu i štа zаprаvо prеdstаvljајu. Zbоg tоgа је cео tеkst prеdlоgа Zаkоnа kоnfuzаn,nеdоslеdаn i nеdеfinisаn, prеоpširаn, nеprеglеdаn i tеžаk zа prаćеnjе. Niје јаsnо štа predlogZаkоnа trеbа dа rеgulišе: kulturnа dоbrа, zаštitu bаštinе, zаvоdе zа zаštitu, muzеје, аrhivе,bibliоtеkе, kinоtеku? Infеriоrаn trеtmаn pоkrеtnih kulturnih dоbаrа – tеrminоlоgiја kоја sеkоristi u zаkоnu, а u odnosu nа tеhničkе mеrе, је tеrminоlоgiја kоја sе kоristi zа nеpоkrеtnаkulturnа dоbrа. Аkо Prеdlоg Zаkоnа trеbа dа rеgulišе sva kulturnа dоbrа оndа sе nаčеlnе,principiјеlnе i оpštе оdrеdnicе gubе u prоcеdurаmа i uputstvimа kојimа zаistа niје mеstо u

439оpštеm zаkоnu о kulturnim dоbrimа. Оvе prоcеdurе i uputstvа pо prаvilu sе rеgulišuPrаvilnicimа. Оvо sе оdnоsi u prvоm rеdu nа Zаvоdе zа zаštitu: prеkо 80% tеkstа PrеdlоgаZаkоnа оdnоsi sе nа dеtаljnа uputstvа i prоcеdurе dеlоvаnjа Zаvоda, kојe trеbа rеgulisаtipоsеbnim Zаkоnоm о zаvоdimа zа zаštitu i prаvilnicimа, prоcеdurаmа i uputstvimа unutаrаktivnоsti zаvоdа. Gubljеnjе nаčеlnih i strаtеških аktivnоsti instituciја u dеtаljisаnju sаprоcеdurаmа i upustvimа оglеdа sе i nа оnај dео kојi dоtičе dеlоvаnjе muzеја, аrhivа ibibliоtеkа. Јеdаn оpšti Zаkоn о kulturnim dоbrimа nе trеbа dа sе bаvi dеtаljnim prоcеdurаmаkоје rеgulišu аktivnоsti svih instituciја u sistemu zaštite.Nоvi prеdlоg Zаkоnа niје pоštоvао principiјеlnе strаtеškе оdrеdnicе sаvrеmеnоgеvrоpskоg sistеmа zаštitе bаštinе kојi је dеfinisаn kао strаtеgiја intеgrisаnе zаštitе bаštinе uоkviru sistеmа оdrživоg rаzvоја. Еlеmеnti оvе strаtеgiје sаmо sе nаziru u pојеdinimsеgmеntimа kојi pоkušаvајu dа оbјаsnе zаštitu nеpоkrеtnih spоmеnikа kulturе i njihоvоgоkružеnjа. Ni rеči nema о оvој strаtеgiјi kаd је rеč о аrhеоlоškim lоkаlitеtimа, pоkrеtnоm inеmаtеriјаlnоm nаslеđu. Nеmа trаgа оvе strаtеgiје u sаvrеmеnоm smislu tе rеči, u tеоriјskоmi prаktičnоm smislu, оnаkо kаkо је tо Savet Evrope dеfinisао u sklаdu sа rаzvојеm tеоriјеzаštitе bаštinе pоslеdnjе tri dеcеniје. Zbоg оvоgа, sаm sаdržај prеdlоgа Zаkоnа nе оdrаžаvаsаvrеmеnu tеоriјu i prаksu zаštitе bаštinе kоја је vеć rаzviјеnа ili sе rаzviја u Еvrоpi.Prеdlоg nе sistеmаtizuје kulturnа dоbrа u sklаdu sа sаvrеmеnim dеfinisаnjеmkulturnоg nаslеđа, nа mаtеriјаlnа i nеmаtеriјаlnа i dаljе nа: аrhitеktоnskо nаslеđе, аrhеоlоškоnаslеđе, pоkrеtnа kulturnа dоbrа i duhovna kulturnа dоbrа, u sklаdu sа оvоm pоdеlоmkulturnih dоbаrа nоvi prеdlоg nе dеfinišе ni mеtоdоlоšku strаtеgiјu njihоvе zаštitе; sistеmоmmеrа prеvеntivnе zаštitе, kојi uključuје svе dirеktnе i indirеktnе mеrе rukоvаnjа i uprаvljаnjаkulturnim dоbrimа, sistеm mеrа kојi trеbа dа еliminišе pоtеnciјаlnе rizikе pо bеzbеdnоstkulturnоg dоbrа a аktivnе kоnzеrvаtоrskе trеtmаnе svеdе nа minimum. Prеdlоg Zаkоn nigdеnе dеfinišе оsnоvnе stаndаrdе instituciја zаštitе, zаhtеvе tih stаndаrdа i nаčinе nа kојi sе оnimеtоdоlоški sprоvоdе u prаksi – sistеm mеrа prеvеntivnе zаštitе. Tеrmin prеvеntivnаtеhničkа zаštitа kојi sе pојаvljuје u prеdlоgu Zаkоnа i kојi је prеuzеt iz stаrоg zаkоnоdаvstа,nе оdgоvаrа sаvrеmenоm shvаtаnju i dеfinisаnju sistеmа mеrа prеvеntivnе zаštitе; оvајsistеm sаmо јеdnim dеlоm uključuје u оpšti sistеm zаštitе оnо štо sе u Prеdlоgu Zаkоnаdеfinišе prаvnо-tеhničkоm zаštitоm.Nеmаtеriјаlnо nаslеđе је sаmо indirеktnо spоmеnutо iаkо је UNЕSCО оktоbrа 2003.dоnео Dеklаrаciјu о Zаštiti nеmаtеriјаlnоg nаslеđа, оvај prеdlоg Zаkоnа gа nеprаvilnо

440dеfinišе kао duhоvnо nаslеđе i nе dоnоsi nikаkvе dеfiniciје njеgоvоg sаdržаја, dеlоvаnjа imеtоdоlоgiје zаštitе. Nе pružајu sе nikаkvi еlеmеnti zаkоnskоg rеgulisаnjа nеmаtеriјаlnоgnаslеđа: idеntifikаciја i prеdlоzi zа оznаčаvаnjе nеmаtеriјаlnоg kulturnоg dоbrа, оdrеđivаnjеprоcеdurе prоcеsа оbеlеžаvаnjа i prоglаšеnjа nеmаtеriјаlnоg kulturnоg dоbrа, оdrеđivаnjеprоcеsа zаštitе i nаčinа finаnsirаnjа. Јеzik i stručnа tеrminоlоgiја kоја sе kоristi u PrеdlоgZаkоnа је trаdiciоnаlаnа, prеuzеtа iz stаrоg zаkоnоdаvstvа i nе оdrаžаvа nоvu tеоriјu bаštinеi njеnе zаštitе. Prеdlоg Zаkоnа nе dоtičе ni vаžnu ulоgu јаvnоsti u оčuvаnju kulturnе bаštinе istimulаtivnih mеrа kоје tu јаvnоst оhrаbruјu dа ulаžu i dа sе brinu о zаštiti bаštinе, kао štо surаznе pоrеskе оlаkšicе i sl.Prеdlоg zаkоnа nе dеfinišе јаsnо instituciје zаštitе kао еdukаtivnе cеntrе kојi bitnоutiču nа pоdizаnjе svеsti о znаčајu i vаžnоsti оčuvаnjа kulturnе bаštinе, kојi krеirајukulturnu pоlitiku i indеtitеt nаšеg nаrоdа. U sklаdu sа оvim nigdе sе nе pоminjе niintеrdisciplinаrnо pоvеzivаnjе instituciја zаštitе sа univеrzitеtоm, u sklаdu sа Bolоnjskоmkоnvеnciјоm, i u sklаdu sа brојnim kоnvеnciјаmа UNЕSCО-а i Еvrоpskоg sаvеtа оеdukаtivnој funkciјi instituciја kulturnе bаštinе. Nоvi prеdlоg Zаkоnа nе nаvоdi izričitоbrојnе kоnvеnciје, dеklаrаciје i pоvеljе Еvrоpskоg Sаvеtа о zаštiti bаštinе u rаzličitimvidоvimа, UNЕSCО-а, ICОMОS-а, ICОM-а, kоје је nаšа držаvа dužnа dа rаtifikuје, а nеkеbаr dа pоštuје.Prеdlоg Zаkоnа nе dеfinišе dеcеntrаlizаciјu i umrеžаvаnjе instituciја zаštitе, nitidеlоvаnjе nаciоnаlnоg cеntrа ili institutа zаštitе pоkrеtnih i nеmаtеriјаlnih kulturnih dоbаrаkојi bi nоsiо еdukаtivnе, tеоriјskе, prаktičnе i istrаživаčkе еlеmеntе zаštitе bаštinе. Kаdа јеrеč о muzејimа, prеdlоg Zаkоnа nе dеfinišе muzеј u sklаdu sа pоslеdnjim ICОM-оvimdеfiniciјаmа muzеја (Gеnеrаlnа Skupštinа ICОM-а, Bаrsеlоna 2001.) po kojima je muzејnеprоfitnа, stаlnа ustаnоvа u službi društvа i njеgоvоg rаzvоја, оtvоrеnа zа јаvnоst, kојаpribаvljа, štiti i kоnzеrvirа, istrаžuје i оbјаvljuје mаtеriјаlnе i nеmаtеriјаlnе dоkаzе о ljudimаi njihоvој srеdini u svrhu izučаvаnjа, оbrаzоvаnjа i uživаnjа. Prеdlоg Zаkоnа sе uоpštе nеbаvi ustаnоvаmа kоје sе tаkоđе оznаčаvајu kао „muzејi“; nаprimеr: ustаnоvе kоје čuvајu iizlаžu živе primеrkе biljаkа i živоtinjа kао štо su bоtаničkе bаštе, zооlоški vrtоvi, аkvаriјumii vivаriјumi ili nаučni cеntri i plаnеtаriјumi, prirоdni rеzеrvаti, zatim nеprоfitnim izlоžbеnimgаlеriјаmа, izlоžbеnim gаlеriјаmа u sаstаvu bibliоtеkа, аrhivа, bоtаničkih bаšti, plаnеtаriјumаi sl. kao ni mеđunаrоdnim, nаciоnаlnim, rеgiоnаlnim ili lоkаlnim strukоvnim оrgаnizаciјаmаili spеciјаlizоvаnim оdеljеnjimа i аgеnciјаma Ministаrstаvа ili drugim јаvnim аgеnciјаma

441оdgоvоrnih zа zаštitu; potom, nеprоfitnim ustаnоvаmа ili оrgаnizаciјаmа kоје sе bаvеzаštitоm i kоnzеrvаciјоm, istrаživаnjimа, оbrаzоvаnjеm, оbukоm, dоkumеntаciјоm i drugimаktivnоstimа vеzаnim zа zаštitu i instituciје zаštitе; kulturnim cеntrimа i drugim ustаnоvаmаkоје оlаkšаvајu čuvаnjе, kоntinuitеt i uprаvljаnjе nеpоkrеtnim, pоkrеtnim i nеmаtеriјаlnimnаslеđеm, najzad, ni оstаlim instituciјаmа kоје imајu mаnjе ili višе, svе kаrаktеristikеinstituciја zаštitе, pоsеbnо muzеја, а kоје dеluјu kао pоdrškа postojećim muzејimа iprоfеsiоnаlnоm оsоblju krоz muzеоlоškа istrаživаnjа, оbrаzоvаnjе i оbuku.Оvо је sаmо mаli dео primеdbi nа pоstојеći prеdlоg Zаkоnа о kulturnim dоbrimа.Skоrо dа nеmа strаnicе tеkstа nа kојој sе nе bi intеrvеnisаlо. Dalje, zаistа је bеsmislеnоishitrеnо dоnоsiti Zаkоn kојi ćе sе bаviti zаštitоm bаštinе, а dа nеmа usvојеnе nаciоnаlnеstrаtеgiје kоја trеbа dа оbеlеžаvа i dа sе rеgulišе uprаvо tim Zаkоnоm. Pо principu prioritetaprvо trеbа dоnеti nаciоnаlnu strаtеgiјu pа оndа nаciоnаlnim zаkоnоdаvstvоm оbеzbеditinjеnо sprоvоđеnjе i rаzvој. Pо istоm principu, nе mоžе sе dоnоsiti Zаkоn о kulturnimdоbrimа prе usvајаnjа vаžnih sistеmskih zаkоnа kојi ćе nа nivоu držаvе, оdgоvоrnih tеlаVlаdе i instituciја zаštitе usklаditi tеоriјu i prаksu nаciоnаlnе strаtеgiје očuvanja bаštinе kaoaktivnosti i neophodne mеrе njеnе zakonske i stručne zаštitе.Treći program Radio Beograda, 19. oktobar 2005.Kulturna politika i tranzicija VZaštita kulturne baštine na Kosovu i MetohijiOpšta promena koja je zahvatila zemlje koje menjaju poličko uređenje, a zajednički im je ciljšto brže priključenje Evropskoj uniji, iz komunizma u kapitalizam nazvana je tranzicija.Naravno da je ona prodrla u sve sfere društvenog života, pa samim tim se odrazila i na oblastkulture. Možda je upravo u kulturi najlakše uočiti unutrašnju kontradikciju koja je imanentnatranziciji. Naime, otvoreno je pitanje, i tema mnogih diskusija, da li ona podrazumeva opštu ipoželjnu globalizaciju internih i specifičnih društvenih i političkih relacija, ili je pak, makar upojedinim njenim segmentima globalizacija, odn. tranzicija, ograničena onim posebnostimakoje upravo kultura i, u okviru nje, umetničko stvaralaštvo, markiraju kao teritoriju na kojoj

442se moraju negovati one različitosti koje, u krajnjem ishodu, efikasno dovode u pitanje tolikonaglašeno unifikovane tranzicione procese.U jednoj od tih oblasti, vrlo specifičnoj za naše uslove, bremenitoj brojnim problemima inepoznanicama kakva je zaštita kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, svakako da senajplastičnije mogu uočiti nedoumice koje tranzicija i globalizacija kao dominantni i, unekom smislu, obavezujući procesi prelamaju u realnom poličkom prostoru i aktuelnomvremenu. Sledeći redovi su pokušaj davanja doprinosa razumevanja tog konflikta: opšteposebno,globalno-regionalno, tranziciono-nepromenljivo na jednom od naših danasnajbolnijih problema koji se odnosi na obnovu i zaštitu kulturne baštine u južnoj srpskojautonomnoj pokrajini koju mnogi već sada vide kao samostalnu Republiku Kosovo.Kada je početkom 2002. godine načinjena struktura Koordinacionog centra za Kosovo iMetohiju kao zajedničkog tela Savezne republike Jugoslavije i Republike Srbije, prema shemitek uspostavljene organizacije Međunarodne administracije Ujedinjenih nacija formirane uPrištini na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999. godine, jedan oddominantnih 'stubova' bio je i Sektor za očuvanje kulturne baštine koji je nosio redni broj 3.Shodno svome zadatku, ovaj Sektor je na samom početku rada postavio i ciljeve koji su bilidefinisani kao prioriteti u njegovom delovanju nakon bombardovanja i egzodusa Srba tokom1999. godine. U osnovnom, ti ciljevi su bili sledeći:- utvrđivanje stanja nepokretne kulturne baštine na Kosovu i Metohiji (što jepodrazumevalo obradu i objavljivanje podataka o objektima koji su uništeni ili oštećenitokom sukoba 1999. godine, ali i u ranijem periodu)- uvođenje redovne evidencije o stanju kulturne baštine, posebno uništene i oštećene ubombardovanju- valorizacija kulturne baštine sa stanovišta strateških državnih ciljeva i prioriteta obnove- izdvajanje i priprema potpune dokumentacije za spomenike I i II kategorije poistorijskom značaju i vrednostima- posebno formiranje predloga spomenikog nasleđa oko Prizrena, dakle onih koji sunajviše stradali- uspostavljanje neposredne saradnje sa odgovarajućom službom UNMIK-a koja se bavilaistim problemima, a tada nije imala odgovarajuću kadrovsku strukturu te je pomoć Beogradbila neophodna

443- dati Jugoslovenskoj misiji pri UNESCO-u elemente za afirmativno tumačenje Haškekonvencije 11 koju UNMIK nije priznavao jer se ona odnosi na ratna područja, a po njihovomrestriktivnom objašnjenju, na Kosmetu nije došlo do ratnog sukoba- uspostaviti saradnju sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture kao jedine,po našem važećem zakonu, nadležne i ovlašćene institucije da se bavi tim poslovima- utvrditi listu prioriteta za zaštitu i obnovu dobara kulturne baštine koje bi Koordinacionicentar, Republički zavod, specijalizovane nevladine organizacije, ali i druge zemlje preuzele uovom velikom i skupom poslu- utvrditi izvore sredstava za redovno održavanje i nadzor nad stanjem kultune baštine kaoi za projekte njene obnove- razmotriti novi predlog za upis u Listu svetske kulturne baštine (a već tada su VisokiDečani stajali kao prioritet, što se i ostvarilo tri godine kasnije)- uspostaviti saradnju sa odgovarajućom organizacijom zaštite pri Vladi Italije koja seprva zainteresovala i koja je prva reagovala preko svoje organizacije INTERSOS kojoj jeupućeno pismo sa dogovorenim prioritetima- otvoriti saradnju sa drugim zemljama (na primer: Grčkom, Švedskom i Francuskom kojesu takođe preko svojih ambasada iskazale želju da aktivno učestvuju u obnovi od samogpočetka)- načiniti sistem odobravanja svih projekata specijalizovanih institucija, te domaćih istranih nevladinih organizacija koji budu pristizali radi obavljanja ovih poslova.Ovaj veliki program bilo je moguće realizovati jedino pod uslovom da se najpre uspostaveSekretarijat Koordinacionog centra i odgovarajuće Službe u 3. sektoru koja bi imala sledećekonkretne zadatke u kratkom, jednogodišnjem periodu:- osnovati Povereništvo za očuvanje kulturne baštine na Kosmetu sa sedištem uLeposaviću- uspostaviti grupu za očuvanje kulturne baštine u Gračanici- odmah obaviti pripremne radove na izradi nedostajuće dokumentacije za sveugrožene i devastirane spomenike kultureDa je ovo bio zaista prvorazredni zadatak, svedoči i UNMIK-ovo neobjektivnoprikazivanje aktivnosti njegovog Odeljenja kulture koje se odnosi na ’Popisivanje zidanihobjekata kulturnog blaga’ u kome je jasno stajalo da:11 ’Konvencija o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba’, Hag, 1954., i ’Drugi protokol’ (isteKonvencije), Hag, 1999.

444’Postojeća lista registrovanih spomenika na Kosovu, rađena od 1954. do 1999. nijesačinjena u skladu sa međunarodno usvojenom metodologijom i objektivnim standardima.Ovaj projekat je popis zidanih objekata kosovskog kulturnog blaga u skladu sa međunarodnimstandardima i metodologijom. Tako popisani objekti moći će da se ocene radi izrade noveliste registrovanih spomenika.’Iz ovakve, krajnje opasne formulacije po srpsku kulturu baštinu, bilo je moguće izvućisledeći zaključak: naša važeća klasifikacija za spomenike od Posebnog značaja, od Izuzetnogznačaja i od Velikog značaja nije bila usklađena da međunarodnom klasifikacijom zaspomenike Prve kategorije (od nacionalnog ili državnog značaja), Druge kategorije (odregionalnog značaja) i Treće kategorije (od lokalnog značaja). Sasvim je, stoga, bilo mogućeda dođe do manje ili veće razlike u oceni značaja nekog spomenika kulturne baštine, a time iopasnosti da on ne bude prioritetno zaštićen, ili obnovljen ukoliko je srušen.U Ministarstvu kulture Republike Srbije stalo se na stanovištu da je najracionalnije da senaša klasifikacija odmah prilagodi međunarodno usvojenoj, te da se na taj način sprečemogući nesporazumi, tim pre, što je tada bio u pripremi novi ’Zakon o kulturnim dobrima’koji je već podrazumevao implementaciju međunarodnih standarda i u oblasti kategorizacijespomenika kulture prema njihovom značaju i vrednosti.Ovo tim pre što je predstojao i sastanak sa zvaničnicima UNMIK-a zbog ovih problema,na čijem je početku razgovora bio prisutan i Mihael Štajner, specijalni izaslanik Generalnogsekretara Ujedinjenih nacija. Tad su razmatrana sledeća pitanja sa rokovima za rešavanje:1. Odmah razrešiti problem sa izradom nove liste spomenika kulture na Kosovu iMetohiji, zatim problem sa novom kategorizacijom spomenika i problem sa izradomnovog zakona o zaštiti kulturnih dobara koji će se primenjivati na Kosovu. U tomvremenu naglašena je i neophodnost uspostavljanja odnosa dve ustanove: Muzeja uPrištini (koji je trenutno bio preseljen u Beograd sa skoro 3000 umetničkih predmeta) iMuzeju Kosova u Prištini, ali i statusa drugih institucija kulture: biblioteka, arhiva, anaročito pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture koji je nastavio rad uPrištini. U tom periodu bilo je dogovoreno i odpočinjanje radova na jednom brojuspomenika kulture (prioritetno Pećka Patrijaršija i Manastir Banjska) u saradnji sadrugim vladinim i nevladinim organizacijama iz zemlje i inostranstva.2. U srednjoročnom periodu trebalo je izraditi listu pioriteta za zaštitu pokretnih inepokretnih kulturnih dobara te načiniti programe njihove zaštite, zatim formirati nove

445predloge za upis na Listu svetske kulturne baštine (Visoki Dečani), najzad, posebnorešavati probleme sa podeljenim kolekcijama koje su čuvane u Muzeju Prištine uBeogradu i Muzeju Kosova u Prištini.Tada je bilo najosetljivije pitanje formiranje i određivanje načina rada mešovite grupekoja je trebala da bude odmah formirana da bi se bavila ovim problemima. Bili su, timdogovorom koji nikada nije ostvaren, predviđeni i redovni sastanci – u prvoj fazi na 15 dana,kasnije mesečno ili po potrebi, a konačni cilj bio je normalizacija rada svih institucija kulture– posebno onih koje su privremeno izmeštene sa teritorije Kosova i Metohije u Beograd idruga mesta.Pošto je Rezolucija Saveta bezbednosti 1244, pored svih drugih, i našu službu zaštitekulturne baštine na Kosovu i Metohiji dovela u vrlo nepovoljnu situaciju, dve vlade –Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije formirale su zajedničkim aktomKoordinacioni centar za Kosovo i Metohiju, zbog potrebe da se tragedija, pre svega Srba, ali idrugih ugroženih etničkih zajednica u toj pokrajini zaustavi, a u posebnom odeljku, i da seobnovi i zaštiti ugrožena kulturna baština. Zbog toga je u Koordinacionom centru, u saradnjisa Ministarstvom kulture Vlade Republike Srbije formiran tzv. Treći sektor za poslove’Očuvanja kulturne baštine’, a za taj posao određen je pomoćnik ministra kulture VladeRepublike Srbije u sektoru zaštite kulturnih dobara radi održavanja neposredne veze izmeđuKoordinacionog centra i Ministartsva kulture. Istovremeno je na Vladi Republike Srbijeimenovan direktor Povereništva za očuvanje kulturne baštine sa sedištem u Leposaviću.Maksimalno je angažovan Republički zavod za zaštitu spomenika kulture da se prioritetnoaktivira na projektu zaštite spomeničkog nasleđa Kosmeta, jer Koordinacioni centar nije imaodovoljan broj stručnjaka da bi se time bavio, ali i zbog zakonskih odredbi po kojima seisključivo Republički zavod stara i o kulturnom nasleđu srpskog porekla bez obzira gde seono nalazi, a Koordinacioni centar je jedini u mogućnosti da obezbedi operativno delovanje upokrajini. Stoga su stručnjaci ovog Zavoda, preko Koordinacionog centra angažovani na raduu Pećkoj Patrijaršiji i Manastiru Banjskoj oko poslova restauracije, konzervacije, zaštite iobnove ovih spomenika kulture, kao i na komplikovanom procesu ponovnog pokretanjaprocedure za nominovanje Visokih Dečana za upis na Listu svetske kulturne baštine. Od tog,vremena finansijski je bio potpomagan i rad nevladine organizacije ’Mnemosyna’ koja se većniz godina angažovala na poslovima zaštite pokretnih spomenika kulture na Kosmetu,pogotovo u periodu pre 2000. godine u regionu Velike Hoče. A predstavnici ministartsva

446kulture učestvovali su na svim međunarodnim konferencijama posvećenim problemimazaštite spomeničke baštine, posebno na Kosovu i Metohiji radi lobiranja za nalaženjepolitičkog i finansijskog okvira u rešavanju ovih zadataka – od Ministarskih konferencija uPortorožu i Bernu, do redovnih sednica Saveta Evrope i UNESCO-a. Napokon, prioritetno subile objavljene nekolike publikacije na srpskom i engleskom jeziku u kojima je ovaj problemobrađen na stručan i dokumentovan način koje su redovno slate diplomatskimpredstavništvima SR Jugoslavije i drugih zenalja, kao i ličnostima koje su neposrednoangažovane, ili su bile zainteresovane za ove poslove.No, nešto teže je bilo uspostavljanje saradnje sa institucijama kulture koje su ostale naKosovu i Metohiji, pre svega u Prištini, poput Arhiva Kosova (koji poseduje ogromnu građuveoma važnu upravo za državu Srbiju), Narodne i univerzitetske biblioteke Kosova (sa višeod milion knjiga od čega je 80% bilo na srpskom jeziku, a da se pri tome nije znalo ni da li suone uopšte sačuvane), Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Prištini (koji je imaodokumentaciju neophodnu za odpočinjanje obnove spomeničkog nasleđa) i već pomenutogMuzeja Kosova u Prištini (koji poseduje 27.000 muzealija, ali ne i profesionalce za njihovuobradu i čuvanje). A po informacijama koje smo tada imali, kosovske institucije zaštite, uzpomoć stranih eksperata, a bez znanja naših stručnjaka, ne samo da su pisale nacrte novihzakona o zaštiti kulturnih dobara, već su sastavile i novu listu spomenika kulture sa novomkategorizacijom čime su potpuno suspendovani državni i kulturni interesi, potrebe i obavezeRepublike Srbije u ovoj oblasti.I u tako nepovoljnim uslovima, već tokom 2002. godine bili su realizovani sledećiposlovi:U Manastiru Visoki Dečani: program arhitektonskih radova na objektima manastiraprema programu radova iz italijanske donacije koji je obuhvatio Leontijev konak – glavniprojekat rekonstrukcije i adaptacije, novi kuhinjski blok – glavni projekat, arheološkaistraživanja zapadnog dela porte (istočnog dela zapadne ekonomije) i izradu dokumentacije,arhitektonsko snimanje dva ekonomska objekta, geodetsko snimanje porte i ekonomije, i kaoposeban projekat rad na pripremi tehničke dokumentacije za nominaciju Dečana za Listusvetske kulturne baštine.U Manastiru Pećka Patrijaršija: program radova na sanaciji i zaštiti Pećke Patrijaršije,predlog radova za italijanske donatore, i to - zidno slikarstvo – gde su izvedeni ispitivačkislikarsko-konzervatorski radovi na fresko-zidnim slikama u Bogorodičinoj crkvi i u svim

447drugim crkvama, priprati i na spoljnim zidnim površinama (radove je izvela mešovita srpskoitalijanskastručna ekipa restauratora i konzervatora), ikone – gde je izvršena opšta kataloškaobrada i preventivna zaštita pokretnog spomeničkog blaga evakuisanog iz crkava sacelokupnog prostora Kosmeta u Pećku Patrijaršiju tokom 1999. godine.U Manastiru Banjska: izvršene su zamena dotrajalog krovnog pokrivača odpocinkovanog lima nad svim površinama naosa, osim na krovu oltarske apside, te zamenadaščane podloge krovnog pokrivača, a na delovima gde je to bilo potrebno, i izrada novebetonske podloge pokrivača na kubičnom postolju i kupoli, novi završni venac od opeke nakubičnom postilju i kupoli, popravka oštećenja na licu zidova kubičnog postolja i kupole,podziđivanje i delimično nadziđivanje gornjih zona zidova južne kupole zvonika, kao i krovajužne kupole zvonika.U Manastiru Sokolica: načinjen je projekat za nastavak radova na izgradnji zaštitnogogradnog manastirskog zida jer se ovaj manastir nalazi u neposrednoj blizini ekstremnihalbanskih naselja i naoružanih formacija.U istom periodu objavljene su i publikacije: ’Spomenička baština Kosova i Metohije’ i’Novo Brdo’.Programom Republičkog zavoda za 2003. predviđeno je nastavljanje radova uManastiruVisoki Dečani, Manastiru Gračanica, Crkvi u Drenovi, Manastiru Banjska iManastiru Pećka Patrijaršija, a od publikacija, objavljivanje monografija ’Dečani’, ’Banjska’ i’Dečanski horos’.Kao nerešen problem oslata je izrada nove liste spomenika i novog Zakona o kulturnimdobrima koji se pišu pod okriljem UNMIK-a a bez uvida naših stručnih institucija, posebno,Ministarstva kulture. A kako privremene institucije na Kosovu nisu sedele skrštenih ruku, tadsu već bili napisani nacrti ’Zakona o arhivskoj građi i arhivama’ i ’Zakona o bibiliotekama’.Na zahtev srpskih poslanika u Skupštini Kosova date su, u najkraćem, sledeće primedbe naove tekstove:donošenje Zakona o arhivskoj građi i arhivana u Skupštini Kosova svakako će imatiimplikacije na jedinstveni sistem zaštite arhivske građe i registraturskog materijala, jer seodnosi na jedan potpuno izdvojeni teritorijalni i državno-politički entitet koji ne predviđa, ni ujednom svom članu, bilo kakvo uključivanje ili povezivanje u širi sistem zaštite RepublikeSrbije, koja stoga neće imati nikakav uvid u stanje zaštite ovog, jednog od najvažnijihnacionalnih i kulturnih dobara o kojima se stara zvanična država. Republika Srbija u okvirima

448svoje nadležnosti, neće biti u stanju da obezbedi primenu stručnih pravila i postupaka u radusa arhivskom građom i registraturskim materijalom koji nastaje u radu javnih i privatnihsubjekata na celoj svojoj teritoriji. Ovaj nacrt Zakona implicira mogućnost cepanja iliizdvajanja arhivske građe iz celine, ili naprosto pravo na nepredavanje arhivskog fondanadležnoj arhivskoj instituciji, što nije međunarodno priznati arhivistički princip.A stručna ocena o nacrtu Zakona o bibliotekama bila je sledeća:predloženi Nacrt Zakona u celini je sporan jer nije usaglašen sa važećim zakonimakoji uređuju sektor bibliotekarstva i ukupni sektor knjige i kao dela kulturnih dobara nateritoriji Srbije, i nije usaglašen sa postojećim bibliotečko-informacionim sistemom isistemom zaštite pokretnih kulturnih dobara u Srbiji, i to iz više razloga. On proizvodidrastične implikacije na bibliotečko-informacioni sistem u Srbiji sa sistemom jedinstveneuzajamne katalogizacije jer se njime predviđa izgradnja nacionalne bibliotečke mreže čijistrategijski plan pravi Ministarstvo kulture Kosova i koja je sastavni deo nacionalneinformacione mreže, što isključuje učešće u celovitoj bibliotečkoj mreži Srbije i ujedinstvenom sistemu uzajamne katalogizacije koji se ostvaruje u Srbiji. On ne respektujeobavezu jedinstvenog načina obrade bibliotečke građe prema jedinstvenim međunarodnopriznatim standardima, niti predviđa odredbe o stručnoj edukaciji bibliotekara pojedinstvenom sistemu za celu teritoriju Republike Srbije.Znači, usvajanje ovih zakona značilo bi da Republika Srbija, u okvirima svojenadležnosti, neće biti u stanju da obezbedi primenu stručnih pravila i postupaka u radu saarhivskom građom i registraturskim materijalom, ako i u bibliotečkoj oblasti koji nastaju uradu javnih i privatnih subjekata na celoj svojoj teritoriji. Predloženi nacrti zakona u celini susporni jer nisu usaglašeni sa važećim zakonima koji uređuju ova dva sektora kulturnih dobarana teritoriji Srbije, pošto nisu usaglašeni sa postojećim arhivskim i bibliotečko-informacionimsistemima i sistemom zaštite pokretnih kulturnih dobara u Republici Srbiji.Ovako loš početak uspostavljanja sistema zaštite kulturne baštine na Kosmetu, podnadzorom međunarodne zajednice, u narednom periodu je dodatno pogoršan, a našadiplomatija i politika od tada nikako neuspevaju da fomulišu zajedničke i trajnije principe pokojima bi se ona odvijala. To stanje koje se zadržalo do danas uzrokovano je nekolikimrazlozima.Pored ovih, dobro poznatih problema sa zaštitom kulturnog nasleđa na Kosovu iMetohiji koji datiraju već duži period, a kulminirali su od 1999. godine, sada se priključio i

449veliki nesporazum oko pitanja nadležnosti nad njima u krugu: UNMIK, Privremene institucijeKosova, Republika Srbija (o čemu je dosad bilo reči) i Srpske pravoslavne crkve koja uposlednje vreme sve glasnije ističe svoje ultimativne zahteve, naročito posle marta meseca2004. godine kada je u samo dva dana spaljeno, uništeno i devastirano oko 150 njenih idržavnih objekata na Kosovu i Metohiji, od kojih mnogi sa statusom značajnih spomenikakulture.Prema rezoluciji 1244 i brigu na očuvanju spomeničkog nasleđa na Kosmetu preuzelesu međunarodne organizacije. Kako one nisu u mogućnosti da taj posao obavljaju na stručannačin, po prirodi stvari, ovde su bile, makar minimalno, uključene ustanove zaštute RepublikeSrbije, ponajpre Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, potom i Povereništvo koji je2002. godine osnovano u Leposaviću. No, najpre je besparica onemogućavala efikasan rad uovoj oblasti a potom, od formiranja privremenih institucija – Vlade Kosova i njenihministarstava, i sve teže dobijanje dozvole da naši stručnjaci budu angažovani na Kosmetu.I kada se činilo da je prvi problem – finansijski, u postupku rešavanja dobijanjem prvedonacije od 4,2 miliona eura, iskrsao je novi koji se pre svega tiče odnosa unutar Srpskepravoslavne crkve. Naime, nadležni vladika Artemije, ne dozvoljava da se i jedan euro uloži uobnovu crkava i manastira ako taj novac ne ide preko njegovog eparhijskog računa, i drugo,rezolutno zahteva da u stručnim poslovima obnove, restauracije i konzervacije ne mogu daučestvuju ’oni koji su te spomenike rušili’, tj. kosmetski Albanci makar oni bili stručnoosposobljeni za ove poslove ne samo u Beogradu već i svetu. Prvi razlog je njegova očiglednaželja da sam upravlja ogromnim fondovima koji se pripremaju za ovaj posao, a drugi jesupstancijalna pogreška, jer nisu albanski stručnjaci rušili spomenike, već neobrazovanasvetina, nacionalistički ekstremisti i vandali.Da bi se ovaj problem prevazišao, Njegova svetost Patrijar srpski Pavle potpisao je’Memorandum’ u kome su na dobar način postavljena osnovna načela za rešavanje problemazaštite kulturne baštine na Kosmetu. Ali, episkop Raško-prizrenski ne priznaje taj potpis itime inicira još jedan ciklus problema. Da stvar bude gora, i nadležni državni organi, pre svihMinistarstvo kulture Vlade Republike Srbije i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture,ali i neki drugi, u prvom trenutku podržali su vladiku Artemija u njegovom nerazumnom, a ukonačnom ishodu, opasnom i krajnje pogubnom stavu oko spašavanja ugroženog kulturnognasleđa na teritoriji njegove eparhijske nadležnosti.

450Hronologija ovog neobičnog događaja oko potpisivanja ’Memoranduma orazumevanju o obnovi srpskih verskih objekata na Kosovu i Metohiji’ između UNMIK-a,Srpske pravoslavne crkve i Privremenih institucija samouprave Kosova odvijala se ovimredom.Još juna meseca 2004. godine episkop Raško-prizrenski vladika Artemije potpisao jeprvu verziju ’Memoranduma’ da bi, ubrzo zatim, povukao svoj potpis. Prema izjavimitropolita Amfilohija, člana Saborskog odbora SPC-a za Кosovo i Metohiju, UN, odn.,UNMIK, predvideli su u kosovskom budžetu 4,2 miliona eura, ali je vladika Artemije ’tražioda ta sredstva idu preko eparhijskog Upravnog odbora, pa kada mu to nije bilo dozvoljenopovukao je svoj potpis’.Marta 2005, dakle skoro godinu dana kasnije, patrijarh Pavle potpisao je drugu verziju’Memoranduma’, dopunjenu opštim principima za obnovu objekata po kojima je SPC dobilagarancije UN i UNESCA za projekte koje će biti podneti, odn, pravo veta na rekonstrukcijunekog objekta ukoliko to ona ne želi, a izričito je predviđeno da pravo prvenstva na tenderimaimaju firme koje poseduju neophodna iskustva rada na pravoslavnim srpskim svetinjama.Istog meseca radna grupa Vlade Republike Srbije, čiji je zadatak da predlaže saradnjusa predstavnicima međunarodnih organizacija u cilju obnove i zaštite kulturne baštine naKosmetu, u saopštenju za javnost koje je potpisao ministar za kulturu, ukazuje da’’Memorandum’ obiluje nedostacima i propustima, da predstavlja grubo kršenje procedurekoja treba da prethodi potpisivanju jednog ovako važnog akta, kao i da je suprotan PlanuVlade Republike Srbije za Kosovo i Metohiju’. U Saopštenju se izričito kaže da su,’neočekivanim i iznenadnim potpisivanjem ’Memoranduma’ od strane Patrijarha,zapostavljene i prenebregnute nadležne institucije, osporen Plan Vlade Republike Srbije zaKosovo i Metohiju, i time dezavuisani kako Služba zaštite spomenika tako i Ministarstvokulture, Koordinacioni centrar i episkop Raško-prizrenski..., te da Memorandum predstavljaneočekivani iskorak i prvo zvanično priznavanje Privremenih institucija samouprave od straneneke srpske institucije’. ’Takođe’, kaže se dalje u Saopštenju, ’doveden je u pitanje i planiranii za prvu polovinu aprila najavljeni sastanak nadležnih institucija Republike Srbije sapredstavnicima međunarodnih institucija koje se bave domenom zaštite kulturne baštine(UNESCO i druge)’.Krajem istog meseca, posle razgovora sa vladikom Artemijem i direktorom Zavoda zazaštitu spomenika kulture, Patrijarh je neočekivano povukao potpis sa ’Memoranduma’ koji je

451potpisao samo dva dana ranije. Vladika Artemije je Patrijarhu ponovio svoju argumentacijuda ’u obnovi objekata SPC-a, po ’Memorandumu’, učestvuju oni koji su ih rušili. tj. UNMIK iSavet Evrope, a preko njih, posredno, privremene kosovske institucije, da se njime isključujeRepublički zavod za zaštitu spomenika kulture, kao i da tačke ’Memoranduma’ nisu dovoljnoprecizirane’. Patrijarhu je ukazano na to da je službi zaštite spomenika oduzet uticaj, da’Memorandum’ ’nije definisao opšte principe obnove svetinja, kao i da je sa aspekta zaštitespomenika on nestručan, nedorečen, neprofesionalan i neprihvatljiv’. (Da samo podsetimo da’Memorandum’ ima samo 13 tačaka formulisanih u najopštijim principima te da je ovde upitanju izrazito nerazumevanje jednog dokumenta koji po prvi put otvara mogućnost da seposle 1999. godine naša služba zaštite pojavi i u formalnom vidu na teritoriji Kosova iMetohije.)Srećom, Sinod SPC je, na vanrednoj sednici i u sastavu proširenom članovima Odboraza Kosovo i Metohiju, zaključio da ’’Memorandum’ ostaje i dalje na snazi’ i Patrijarh je otome obavestio šefa UNMIK-a Sorena Jesena Petersena. Uprkos tome, vladika Artemijeizdaje saopštenje da ’odluka Sinoda nema nikakvo pravno dejstvo za eparhiju Raškoprizrensku’.Time je stvorena neuobičajena pojava u crkvi – da se jedan episkop ograđuje odnajvišeg crkvenog organa. Mitropolit Amfilohije je to lapidarno prokomentarisao rečima da’odluka Sinoda postoji i ta će odluka nesumnjivo biti primljena maja o.g. i na Saboru, pa ćevladika Artemije morati da poštuje odluke najvišeg tela Srpske crkve čiji je član’.Praktično istovremeno, stalni delegat SCG pri UNESCO-u, ambasador DragoljubNajman, obavestio je Ministratsvo spoljnih poslova SCG o toku i ishodu Donatorskekonferencije za zaštitu i obnovu kulturne baštine na Kosovu i Metohiji. Deklarisani ciljKonferencije je bio prikupljanje sredstava u poseban fond za obnovu kulturnih spomenikakoji su uništeni tokom NATO bombardovanja i u martovskom pogromu 2004. u visini od oko40 miliona evra.Kako vidimo, utisak je da se problemi oko zaštite kulturne baštine na Kosovu iMetohiji povećavaju, a da se svaki pozitivan korak dočeka sa nerazumevanjem upravo onihkojima je ta pomoć najneophodnija. Imajući takvu opšte-političku situaciju u vidu,Ministartsvo kulture u prethodnom sastavu (do decembra 2003. godine) osmislilo je ipokrenulo jednu diplomatsko-političku inicijativu koja nažalost nije realizovana zbog prekidamandata, a imala je u vidu sve moguće ishode sa rešavanjem statusa ove južne srpskepokrajine u međunarodnim forumima (realno – samostalnost, nezamislivo – reintegrisanost,

452moguće - nešto treće, o čemu će tek biti reči tokom 2006. godine). Naime, nakon jedneneformalne konsultacije sa grčkom delegacijom u Savetu Evrope tokom 2003. godine,pokrenuta je jedna brza bilateralna inicijativa, doduše samo na nivou razmene prvihinformacija i mišljenja o mogućem uspostavljanju trajnijeg sistema zaštite kulturne baštine naKosmetu između ministarstava kulture Srbije i Grčke. Ova inicijativa imala je nekolikočinjenica u vidu.Prvo, suprotno zvaničnom, političkom stavu, da je kulturna baština Srba na Kosmetusamo ’srpska’ prema nacionalnom određenju, u nauci je prihvaćeno opšte mišljenje da ona,iako jeste ’srpska’ po poreklu, teritoriji na kojij je nastala, ktitorima, stanovništvu koje jekoristilo od srednjeg veka, tj. nastanka prve srpske države, upravo njeni najvažniji inajvredniji spomenici su zapravo vizantijskog porekla, o čemu svedoče sve najznačajnije i, unaučnom svetu, priznate studije o poreklu i pripadnosti civilizacijskom krugu njenearhitektute, fresko-slikarstva i ikonopisa koji su očuvani do današnjeg vremena, i koji se kaodeo svetske kulturne baštine upravo iz tog razloga moraju posebno čuvati i preneti budućimgeneracijama. Dakle, što se nauke tiče, nema ničeg spornog oko toga da su ’srpski spomenicikulture’, i oni na Kosmetu, zapravo vizantijskog civilizacijskog porekla zbog mnogih, a nesamo umetničko-istorijskih ili estetičkih razloga.Drugo, ovaj ’vizantijski civilizacijski krug’ arhitektonskog i slikarskog nasleđateritorijalno je vrlo širok i obuhvata zapravo sve današnje države koje su bile potpuno ilidelimično u sastavu Vizantijske imperije u njenom najmoćnijem periodu tokom 13. veka.Tačnije rečeno, broj država na čijoj se teritoriji nalaze ostaci vizantijske arhitekture jepetnaestak, među kojima su i neke od danas najmoćnijih, najbogatijih i najuticajnijighzemalja, poput Ruske Federacije, Italije, Grčke, Turske, Libana, Izraela, Egipta i Sirije, pa svedo manjih kao što su Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Gruzija, Jermenija,Bugarska, Rumunija, Kipar, Albanija, dakako, Crna Gora i Srbija, tj., Kosovo i Metohija.Treće, ovu vrstu ’regionalizacije’ problema zaštite kulturne baštine naša diplomatijadosada nije iskoristila mada je za to bilo nekoliko povoljnih trenutaka, posebno naspecijalizovanim međunarodnim konferencijama posvećenim ovoj temi. A navedeni spisakdržava dovoljno je moćan da, uz adekvatne pripreme i ’lobiranje’ sa naše strane, može mnogoda učini da se sačuvana kulturna baština, a sada u velikoj meri ugrožena, na Kosovu iMetohiji odbrani od daljih, mogućih razaranja i devastacija.

453Četvrto, u Solunu postoji Institut za vizantijsku kulturu koji se bavi proučavanjem iprikupljanjem dokumentacije upravo o vizantijskom civilizacijskom krugu. Prema početnim (izasad jedinim) dogovorima sa grčkim zvaničnicima, posebno sa tadašnjim ministrom kultureEvangelisom Vanizelosom (koji je inače Solunjanin poreklom, te stoga ima, sem političkodiplomatskei lične interese da se u potpunosti posveti ovom političkom i kulturološkomprojektu) napomenuta je ideja da ovaj Institut za vizantijsku kulturu u bliskoj budućnostipreraste u veliki regionalni centar koji bi okupio sve naučnike iz pomenutih zemalja, ali idruge koji se bave ovim problemom, koji bi se posvetili izučavanju, u najširem smislu,vizantijske kulture i umetnosti. Ti veliki timovi svetskih stručnjaka bi dakako pravili i planovei projekte zaštite kulturne baštine vizantijske imperije, a u okviru tog zadatka, oni bisastavljali i liste prioritetne i urgentne zaštite ugrožene kulturne baštine ovog regiona. Time biRepublika Srbija skinula sa sebe obavezu da jedina u regionu insistira na zaštiti ’srpskogkulturnog nasleđa’ koje se uvek tumači prvenstveno kao politički problem (jer to nasleđe’uništavaju Albanci’), već isključivo kao stručni i civilizacijski problem zaštite ugroženogevropskog i svetskog kulturnog nasleđa.Peto, sastanak na Vanizelosom koji je održan u Soluni s jeseni 2003. godine pokazaoje punu otvorenost i zainteresovanost ovog političara da se pomenuti institut u Solunu proširiparticipacijom naučnika i praktičara iz svih zemalja regiona čime bi on postao jedan odnajznačajnijih svetskih centara za proučavanje jedne od nestalih imperija koje su u velikojmeri odredile sudbinu Evrope i načinile sliku njene kulture i umetnosti u najširim relacijama.No, kako je uskoro došlo do promena administracija, najpre u Srbiji a ubrzo potom i u Grčkoj,ovi razgovori su prekinuti uz obostranu želju da se nastave kad se za to ponovo steknu uslovi,uz nadu da će do toga doći u skoroj budućnosti.Šesto, pri koncipiranju ovog političkog, diplomatskog i kulturološkog projekta imao seu vidu i uticaj i status Grčke koji se mogao pretvoriti u veliku i sveobuhvatnu inicijativu ovezemlje u Savetu Evrope, Evropskoj uniji, OEBS-u, UNESCO-u i drugim evropskim isvetskim političkim i finansijskim organizacijama. Ova nastup Grčke uz saradnju svihzemalja koje bi joj se pridružile, a većina njih je već danas punopravni član Evropske unije,sigurno bi uticao da se na bazi realnih potreba obezbede neophodni fondovi za zaštitu iobnovu ugrožene kulturne baštine, prema prioritetima i obrazloženjima koja bi dali stručnitimovi tog novog solunskog instituta. Ne treba ni malo sumnjati da je grčka diplomatija

454veoma spretna i dobro upućena u sve modalitete političkog i diplomatskog nastupa kada suova pitanja na dnevnom redu na svim međunarodnim konferencijama.Sedmo, i najvažnije, kako je već uzgred napomenuto, time bismo skinuli problem saobjašnjenjem koje stalno ističemo o potrebi zaštite ’spskog kulturnog nasleđa’ na Kosmetu,što se uvek tumači i doživljava kao politički, a ne civilizacijski, kulturološki i stručni aspekt,već bismo ga na najefikasniji način ’internacionalizovali’ i time postavili u regionalne okviredajući mu znatno širu političku i diplomatsku dimenziju nego što je sada ima, te time i učinilida se on u tim – političkim i finansijskim okvirima rešava na mnogo efikasniji i konkretnijinačin.A i sam Izveštaj Kai Eidea, specijalnog izaslanika Generalnog sekretara Ujedinjenihnacija pod naslovom ’Obuhvatan pregled situacije na Kosovu’ podnet i usvojen na Savetubezbednosti oktobra meseca o.g. sadržao je ocene koje idu u prilog jednoj ovakvoj političkojinicijativi. Naime, Eide je u izveštaju istako i sledeće:’Srpska pravoslavna religiozna mesta i institucije predstavljaju poseban elementduhovnog materijala kosovskih Srba. Oni su takođe deo svetskog kulturnog nasleđa. Postojipotreba da se kreira "zaštićeni prostor" oko tih mesta uz učešće međunarodne zajednice, kakobi bili manje ranjivi na političku manipulaciju.Srpska pravoslavna religiozna mesta i institucije predstavljaju kritičan elemenatduhovnog života društva kosovskih Srba. Održivost zajednice kosovskih Srba na Kosovu jepovezana sa očuvanjem njihovog kulturnog i religioznog nasleđa. Međutim, srpskapravoslavna mesta predstavljaju takođe mnogo više nego važan deo srpskog identiteta. Ona sui deo svetskog kulturnog nasleđa. Mnogi od ovih objekata su ozbiljno oštećeni i uništeni od1990. Konačno, rekonstrukcija bi trebalo upravo da počne. Međutim, njima će i dalje bitineophodna zaštita. Iako je od suštinske važnosti spremnost KFOR-a da održi njihovu zaštitu,trajna solucija ne može biti građena na vojnoj snazi.Postoji potreba da se kreira "zaštitni prostor" oko ovih objekata kako bi bila manjeranjiva na političke manipulacije. Treba naći sporazume koji bi srpske pravoslavne objekte naKosovu stavili pod neki oblik međunarodne zaštite. To bi zahtevalo uključivanjegarantovanog pristupa, imovinska prava i održivost zajednice. Nije samo važno zaštititipojedina mesta kao kulturne i religiozne spomenike, već i kao žive zajednice. Savet Evrope iUNESKO raspolažu posebnom ekspertizom u ovoj oblasti i treba ih pozvati da igraju ulogu utakvim sporazumima.

455Srpska pravoslavna crkva je izložena pritiscima na svoj identitet. Osim zastrašivanja ipretnji, ima pokušaja da se prekroji istorija i poreklo njihovog nasleđa.’Dakle, kako vidimo, vrata su nam otvorena, te nije potrebno dalje kucati na njih, većse organizovati i pripremiti na taj način da u svakom od segmenata, a zaštita kulturne baštinena Kosovi u Metohiji spada u najznačajnije, oformimo dovoljno osposobljene timove i upolitičkom, ali i u stručnom pogledu, koji će u predstojećim pregovorima pred međunarodneforume izneti racionalne i prihvatljive zahteve kada se bude rešavao konačni status ove južnesrpske pokrajine. Pomoć prijateljskih i zainteresovanih država, poput Grčke, tada će biti odpresudnog značaja. Krajnji je čas da se oko toga ozbiljno angažujemo.Treći program Radio Beograda, 23. novembar 2005, Treći Program, br. 125-126, RadioBeograd, 2005.Kulturna politika i tranzicija VIProblemi obnove i zaštite Manastira HilandaraOd kada se Stefan Simeon Nemanja, posle odricanja od prestola 1196. godine u korist sinaStefana Prvovenčanog, tada se već zamonašen najpre povukao u svoju zadužbinu Studenicu, apotom se pridružio najmlađem sinu Rastku, tada već monahu Savi na Svetoj Gori u grčkommanastiru Vatodepu 1191. godine, započela je teška borba da se od vizantijskog caraizdejstvuje najpre siginija (zemljišni dokument) za korišćenje napuštenog grčkog manastiraHilandara za potrebe srpskog monaštva koje su otac i sin imali nameru da upravo tu naročitoojačaju. Posle niza pokušaja, a pre svega Savinom spretnošću, potom je 1198. godine od istogcara Aleksija III Komnena dobijena i hrisovulja koja im je garantovala samoupravnokorišćenje ovog manastira koji su ubrzano obnavljali i naseljavali kaluđerima. Dakle, od teposlednje decenije XII veka Hilandar sa sabornom crkvom, posvećenom VavedenjuBogorodice, postao je centralno mesto duhovne, umetničke, ali i kulturno-političke povestiSrba koja traje već osam stoleća prerastajući u tom velikom vremenskom rasponu i u našnajveći spomenik kulture. Za to vreme Manastir je postao i najveći čuvar tradicije, sakupljač irizničar pokretnih kulturnih dobara: rukopisnih i štampanih knjiga, povelja, hrisovulja, ikona,

456ali i mesto velike graditeljske aktivnosti i fresko-slikarstva brojnih ktitora gotovo svih srpskihdinastija.Iako je Manastir samo jednom, u vreme vladavine Stefana Dušana Silnog (1331-1355.) bio i formalno na teritoriji srpske carevine (od 1345.), sve ovo vreme, od početkanjegove obnove, oko njega su se preklapale otvorene aspiracije Vizantije, Srbije, Bugarske,Otomaske imperije, Grčke države uprkos proklamovanoj i garantovanoj teritorijalnoj imonaškoj samoupravi što se odrazilo, i dandanas se održava, na njegov izgled i put razvoja.Ovo se naročito pojavilo i kao pravno-administrativni problem i u najnovije vreme, posledrugog katastrofalnog požara (prvi je izbio 1722. godine) koji je u noći između 3. i 4. marta2004. pogodio Hilandar uništavajući 55% njegovih zdanja izgrađenih između XIV i XIXveka. Da bismo tačnije razumeli razmere ovog problema koji se odražava i na njegovuaktuelnu građevinsku obnovu i konzervatorsko-restauratorsku zaštitu, načinićemo jednu maluhronologiju sa najkarakterističnijim datumima i događajima koji su obeležili burnu povestovog Manastira.Srpski župan Stefan Nemanja, kao monah Simeon i njegov sin Rastko, kao monahSava, posle dobijanja odgovarajućih dozvola od vizantijskog cara, na ostacima napuštenogstarog grčkog manastira 1198-1199. godine podigli su novi sa namerom da on postane stecištesrpskih kaluđera na Svetoj Gori Atonskoj. Kroz vekove, Hilandar je postao od izuzetnogznačaja za istoriju srpske crkve, razvoj književnosti, likovne umetnosti, građevinarstva, kao iarhiva za istoriju Srba i Srbije, te riznica njenih kulturnih spomenika.Od vremena Simeona i Save ostali su samo fragmenti zidova-utvrđenja, jer Hilandarpredstavlja tip utvrđenog manastira obuhvaćenog obimnim odbrambenim zidovima i kulama– pirgovima: sv. Save, sv. Đorđa i Milutinov pirg. Sadašnji manastirski kompleks datiravećinom od vremena kralja Milutina (kraj XIII i početak XIV veka): glavna manastirska crkvapodignuta je 1303. godine kada je i živopisana, a njena spoljnja priprata dozidana na uvremen kneza Lazara. Sabornu crkvu koju su Simeon i Sava podigli po dolasku, kralj Milutinje srušio jer je bila tesna za naraslo monaštvo, te je 1303. godine sazidao veći hram koji idanas tu stoji. Pored ove velike, u Hilandaru je podignuto još 11 malih crkvica – paraklisa.Od monumentalnog slikarstva u Manastiru je malo očuvano, posebno iz njegovogranog perioda. U sabornoj crkvi očuvani su tek fragmenti živopisa jer je većina preslikanapočetkom XIX veka. Mestimično ima očuvanih delova iz XIV veka u nekoliko paraklisa,tremu i na spoljnjem zidu pirga sv. Đorđa. Nešto je više sačuvano slikartsvo prve polivine

457XVII veka u manastirskoj trpezariji, rad Đorđa Mitrofanovića, a iz druge polovine istog veka iu nekoliko paraklisa. Freske datirane u XVIII vek već pokazuju uticaje srednjoevropskogbaroka, ali su neznatne umetničke vrednosti.Sasvim druga stvar je sa sačuvanim ikonama – one predstavljaju najdragocenijuzaostavštinu srpskog ikonopisa srednjeg veka. Hilandar ima zbirku koja daje jasnu istorijunašeg ikonopisa od XII do XVIII veka. Najstarija je mozaička ikona Bogorodice Odigitrije, aprvobitnoj Simeonovoj crkvi, na samom ikonostasu, pripadale su četiri prestone ikone.Mnogo bogatija je zbirka iz XIV veka, kao i iz turskog perioda od XVI do XVIII veka.Hilandarska biblioteka čuva oko 700 rukopisa, od kojih su 400 iluminirani minijaturama, nekiod njih vredni koliko i Miroslavljevo jevanđelje.Program kulturne saradnje koji je potpisan između Grčke i Jugoslavije 2003. godineprvi put je uvrstio i rad na obnovi i restauraciji u Hilandaru. Taj program je otvoriomogućnost da se u manstiru kontinuirano izvode svi potrebni građevinski i konzervatorskorestauratorskiradovi na pokretnim i nepokretnim kulturnim dobrima, kao i da se obavljajuneophodne rekonstrukcije prema potrebama monaškog bratstva. I ta mogućnost odmah jeiskorišćena formiranjem Odbora za Hilandar pri Ministartsvu kulture koji je bio isključivosastavljen od stručnjaka koji se dugi niz godina bave zaštitom umetničkih i arhivskihpredmeta u Hinadarskoj riznici. No, ovaj značaja podsticaj na radu u Hilanadru, svakakonajveći i najorganizovaniji od vremena obeležavanje njegove osamstogodišnjice nastao je ikao izraz upotpunjavanja pauze tokom nekoliko godina kada je gotovo obustavljenaorganizovana briga za kulturnu baštinu koju Manastir predstavlja i čuva.Posle održavanja prve sednice 15. januara 2002., tek osnovane Komisije za Hilandarkoju je formirala Vlada SRJ krajem 2001. godine a koja je među 35 članova okupilapredsednika SRJ Vojislava Koštunicu, poćasni član je bio Njegova svetost Patrijarh Pavle, aMatija Bećković, predsednik Komisije, još i Mlađan Dinkić, giverner Narodne Banke SRJ,Vojislav Milovanović, ministar vera i dr. Predsednik podkomisije za obezbeđivanjefinansijskih sredstava bio je Dinkić. Komisija i pod komisijije imale su nekoliko sastanaka,posebno one za stručna pitanja oko zaštite pokretnih i nepokretnih spomenika kulture. Ali semšto su urađeni planovi za ove hitne i neophodne poslove, usled toga što predsednikpodkomisije za finansije Dinkić uopšte nije hteo da se prihvati članstva u ovoj Komisiji, ništanije urađeno u samom Manastiru. Dinkić je na više insistiranja iz Ministarstva kulture uporno

458odbijao da sazove podkomisiju za finansije izgovarajući se da prethodno nije konsultovan dabude njen član.Odmah potom je, usled takvog stava članova Hilandarske Komisije, formiran Odborza Hilandar juna 2003. pri Ministarstvu kulture u koji su ušli iskljušivo stručnjaci za određeneoblasti (neki su bili članovi nekadašnje Komisije savezne Vlade) – ikone, freske, dokumenta,arhivske fondove, rukopisnu i štampanu knjigu, bogoslužbene predmete itd. i pošto suobezbeđena početna sredstva za 2003. godinu, počela je realizacija planova celokupne zaštiteManastira Hilandara. Tada su kao prioritet određeni najurgentniji radovi na dovršavanju noveriznice, preseljenju predmeta u nju i rad na novoj stalnoj postavci. Ovaj posao je oročen zaUskrs 2004. godine.Istovremeno se radilo i na prepokrivanju krova starog konaka. Uz pomoć grčke službezaštite (KEDOK-a i Desete eforije, koja je pandan našim regionalnim zavodima za zaštituspomenika kulture i Centra za vizantijske i postvizantijske studije), a pod nadzorom našihstrušnjaka i sa našim građevinskim izvođačima radi se potpuna rekonstrukcija i obnovaNovog konaka. U samom Manastiru radilo je nekoliko naših ekipa stručnjaka na konzervacijiikona, zatim fresaka, posebno u ulaznom delu Manastira, i sređivanju i restauraciji rukopisnihi štampanih knjiga i povelja. Preduzeta je i preventivna zaštita fresko-živopisa zbogarhitektonskih radova na krovu i zidovima trema u Manastiru. Itd.Posle požara 2004. godine iz nepoznatih razloga ovaj Odbor je prestao da radi. Astanje je bilo, u najkraćem govoreći, sledeće: katastrofalni požar u Manastiru, kakav nijezabeležen u njegovih osam vekova dugoj istoriji, uništio je severnu polovinu manastirskogkompleksa, od trpezarije do nove riznice. Vatra je u potpunosti uništila krovne i međuspratnekonstrukcije od drveta i izazvala urušavanje najvećeg broja pregradnih zidova. Najteže jestradao tzv. Beli konak koji se upravo rekonstruisao. Iako oštećeni, spoljni zidoviigumenarije, dohije i konaka iz XIX stoleća sačuvani su gotovo u punoj visini. U delumanastirskog kompleksa zahvaćenog vatrom, pored igumanove i jednog dela monaških kelija,manastirske uprave i gostoprimnice, knjižare sa magacinom nove štampane knjige, gostinskihsoba, nalaze se i četiri paraklisa u kojima su iništene gotovo sve ikone. Živopis XVII i XVIIIstoleća u ovim paraklisima je na najvećem delu površina ostao. Satistički govoreći izgorelo je:1968,5 m 2 ili 42.78%, odn. ukupno korisne površine 5761 m 2 ili 54.87%.Predstavnici Desete Eforije i KEDAK-a, na čelu sa svojim direktorima, već su prvidan posetili manastir i izvestili o karakteru nesreće.

459Stoga je bilo neophodno odmah načiniti dogovor sa ovim predstavnicima grčke službezaštite koji će odmah i zajednički načiniti program urgentnih radova s obzirom da su tostručnjaci koji rukovode zaštitom spomenika kulture: Desete eforije (zavoda) za zaštituvizantijskih starina u čijoj je nadležnosti Sveta Gora kao i paralelne ustanove (neposrednopodređene Vladi, sa značajnom finansijskom podrškom iz evropskih fondova, pre svegaSaveta Evrope) čiji je skraćeni naziv KEDAK (Centar za očuvanje svetogorskog nasleđa).Problem je nastao usled toga što tek promenjena Vlada Republike Srbije, posebno novorukovodstvo Ministarstva kulture, nije znalo uobičaje procedure i propisane nadležnosti, te jenačinjena greška prouzrokovala ozbiljnu štetu zbog pokušaja zaobilazenja nadležnihinstitucija zaštite u Grčkoj.A kako stoji stvar sa pravnim položajem Manastira Hilandara i realnih mogućnostinašeg učestvovanja u njegovoj obnovi u novonastaloj situaciji?Najpre treba istaći da se moralo ići na usaglašavanje mišljenja i postizanje dogovorana međudržavnom i međuekspertskom nivou, shodno Programu o kulturnoj saradnji dvedržave, što nažalost nije učinjeno čime su izgubljene praktično dve godine, i pri tome oneključne i najdelikatnije u poslu obnove Manastira. U takvoj situacija grčki zaštitarimaksimalno su odugovlačili, onemogućavali i sabotirali naše napore da se što pre počne saobnovom Hilandara tražeći ono što smo morali da im odmah predočimo – planove obnovekoje su oni, prema zakonu, dužni da razmotre i, ako nemaju primedbe, odobre za realizaciju.Dok smo mi te planove nespretno pripremali, Grci su sami započeli, na ogromnonezadovoljstvo hilandarskog bratstva, uklanjanje ruševina na pipav način pravdajući tostrahom da se nešto vredno ne uništi prilikom raščišćavanja šuta. Da stvar bude još gora, onisu za te fizičke poslove angažovali najjeftiniju radnu snagu, a to su albanski emigranti koje sunaše vlasti u prvom trenutku opšte panike, još pre zvanične istrage, proglasili podmetačimapožara. Time je saradnja sa grčkim službama zaštite odložena do trenutka dok se onineodobrovolje. I to se tek nakon dve godine dogodilo. Bitno je razumeti da je Sveta Gora, atime i Manastir Hilandar, u potpunosti pod suverenitetom Republike Grčke kao ’samoupravnideo grčke države čija vlast nad njim ostaje netaknuta’. Takvih manastira na svetogorskojpeninsuli je dvadeset. Za njih važe dva opšta akta: Ustav Republike Grčke iz 1975. godine iSatut Svete Gore Atonske usvojen 1924. a ratifikovan 1926. godine od VaseljenskePatrijaršije i Grčkog Parlamenta. A što se tiče zakona o zaštiti spomenika i kulturnog nasleđa

460uopšte, briga o njima je regulisana grčkim propisima (koji su, uzgred rečeno, međunajrigoroznijima u Evropi).Za razumevanje problema koji realno stoje pred obnovom i zaštitom ManastiraHilandara pomoći će nam kratki uvid u pomenute pravne norme. Po njima, na Svetog gorinema ni imovine u zemljištu ni nepokretnosti koje su vlasništvo bilo koje državne. Monaškobratstvo upravlja svom pokretnom i nepokretnom imovinom. Prodaja manastirskih imanjanije dozvoljena nego ju je moguće samo međusobno razmenjivati. Kada je u pitanju obnovaili izgradnja objekata, ona je dozvoljena samo uz dozvolu manastirskih vlasti, tačnije:’nikakve opravke i renoviranja u Svetoj Gori nisu dozvoljeni ukoliko se njima nište ilimenjaju starodrevni živopisi na zidovima’. Radi ispunjavanja tih zahteva, 1981. godineosnovan je Centar za zaštitu svetogorskog nasleđa u Solunu (skraćeno KEDAK) koji sepoglavito bavi zaštitom arhitektonskog nasleđa i u najvećoj meri je finansiran iz budžetaSaveta Evrope. Druga institucija zaštite, takođe sa sedištem u Solunu – Deseta Eforija, kaopodručni zavod za zaštitu spomenika kulture bavi se zaštitom svih vrsta kulturnih dobara -poglavito pokretnih. Ove dve institucije imaju eksluzivna ovlašćenja, zasnovana napozitivnom zakonu, da se bave zaštitom spomeničkog nasleđa svih vrsta - pokretnih inepokretnih, i zbog tog razloga naša zaštitarska služba, iako je potpuno razumljivo njihovonaglašeno interesovanje da se znatno unapredi i pospeši zaštita srpske kulturne baštine uManastiru Hilandari, ipak moraju veoma jasno da imaju u vidu prednost i primarni statuspomenutih grčkih ustanova. Zbog tog nerazumevanja, a katkada i svesnog prenebregavanja tečinjenice, do sada su često izbijali nesporazumi u njihovim odnosima, posebno posleprošlogodišnjeg požara. Ta činjenica je registrovana i u pomenutom sporazumu o kulturnojsaradnji između Grčke i Jugoslavije. Rečju, i pored naših prekih potreba da se što pre i štoefikasnije zaštite kulturna dobra u Manastiru Hilandaru, naročito u novim okolnostima,nikako se ne može prenebregnuti, recimo, KEDAK-ova obaveza ’da planira, koordinira,nadgleda, finansira i izvršava sve potrebne radove unutar Svete Gore’. Dakle, ono što jepropušteno da bude učinjeno tokom 2004. i 2005. zasigurno će naredne godine bitiobezbeđeno – a to je puna ekspertska saradnja sa grčkom službom zaštite upravo radiubrzavanja poslova na saniranju posledica požara. I ta svest je ključno mesto za obnovu irestauraciju Manastira Hilandara u narednom periodu koji se meri gotovo celom decenijom.Što brže naše nadležne institucije – od Ministarstva kulture do nadležnog zavoda zazaštitu spomenka kulture spoznaju ovu normativnu realnost, tim pre će Manastir Hilandar

461ponovo zasijati starim sjajem i opet postati ne samo stalnim mestom boravka bogoprivrženihmonaha i iskušenika, već i mnogih hodočasnika, naučnika i putopisaca kojima je upravo ovajmanastir već vekovima ukazivao gostoprimstvo zadovoljavajući njihovu znatiželju ma kakva ikolika ona bila.Treći program Radio Beograda, 21. decembar 2005.Kulturna politika i tranzicija VIIReforma biblioteka i bibliotečke delatnostiOpšta reforma političkog i društvenog sistema u Republici Srbiji, da bi bila uspešna i celovita,mora obuhvatiti sve vitalne oblasti – od ekonomije i pravosuđa do obrazovanja i kulture.Često se u političkim proklamacijama, bilo programskim, promotivnim ili predizbornim,upravo kultura ističe kao jedan od najpouzdanijih pokazatelja koliko je reformski, ilitranzicioni proces ovde dubok i sveobuhvatan. Za najširu javnost, nekoliko je oblastikulturnog delovanja od najvećeg intersovanja. Pored književnosti ili muzike, od institucija zakoje su građani u najvećem broju zainteresovani su biblioteke – i to sve vrste: javne,specijalizovane, školske, univerzitetske, interne, dečje itd. Od njihovog načina menjanjaprema uzusima i standardima evropskog bibiliotekarstva zavisi će i konačna ocenapripremljenosti države Srbije da se priključi zajednici evropskih država.Stoga strategija razvoja javnih biblioteka i bibliotečke delatnosti u Srbiji podrazumevajasnu reformsku politiku koja će omogućiti sticanje masovnog znanja o kulturi, i u kulturi.Pitanje je zapravo usmereno pre svega prema definisanju razloga za donošenje novog Zakonao bibliotekama, bibliotečkoj i informacionoj delalatnosti u njemu. Ustavni osnov za donošenjetakvog Zakona sadržan je u odredbama onih članova po kojima je Republika (preko nadležnihstručnih institucija – u ovom slučaju biblioteka) obavezna da uredi i obezbedi sve sisteme uoblasti kulture, pa prema tome i u oblasti bibliotekarstva.Razlozi za donošenje nacrta novog Zakona o bibliotečkoj delatnosti regulisani supostojećim Zakonom iz 1994. godine. Taj inovirani nacrt Zakona nastoji da se na jedinstvennačin uredi sistem bibliotečko-informacione delatnosti u Srbiji i uskladi sa preporukamaSaveta Evrope i drugih institucija i asocijacija zainteresovanih za jedinstveno evropsko

462bibliotečko zakonodavstvo i integralnu razvojnu politiku tog sektora. Osnovni ciljevi takvogzakona su: stvaranje uslova za ostvarivanje sloboda i prava građana u kulturi, pre svegaosnovnog ljudskog prava na slobodu izražavanja; ravnomerni i kontinuirani razvojbibliotekarstva Srbije u skladu sa zahtevima za osavremenjivanje i promenu te delatnosti,celokupne struke i bibliotečko-informacionog sistema; obezbeđivanje institucionalnihpretpostavki za postizanje većeg značaja biblioteka i bibliotečko-informacione delatnosti negodo sada za ukupno napredovanje i modernizaciju društva.Radi ostvarivanja ovih ciljeva predložene zakonske odredbe moraju biti usklađene sapreporukama iznetim u 'Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda','Preporukama Saveta Evrope o politici pristupa arhivima', 'Konvenciji za zaštitu nacionalnihmanjina Saveta Evrope', 'Preporukama IFLE' koje se odnose na specijalizovane bibliotečkeservise za gluve i formiranje Brajevih kolekcija knjiga za slepe, zatvorskih biblioteka idečijih, 'Direktivama Komisije Evropske Unije Evropskom parlamentu i Savetu Evrope zausaglašavanje autorskih prava', 'Direktivama Saveta Evrope o kulturnom nasleđu' i'Preporukama Saveta Evrope o kontroli izvoza kulturnih dobara'.U skladu sa politikom regionalizacije i jačanja decentralizacije i lokalne samouprave,novim Zakonom daju se nova ovlašćenja pokrajinskim organima, gradovima i organimajedinica lokalne samouprave, ali se postavljaju i njihove obaveze i odgovornost zaobezbeđivanje jednakih uslova svim građanima za zadovoljavanje osnovnih ljudskih prava naknjigu, na informaciju i za neprekidno učenje.Korisno je bilo i konsultovanje iskustava iz 'Zakona o knjižnično-informacijskojdelatnosti Republike Slovenije' koji je po svemu saglasan sa standardima i uslovima Evropskeunije kao jedan od bitnih elemenata u procesu opšteg usaglašavanja pravnog sistemaRepublike Slovenije sa propisima Evropske Unije. Razlog više za ugledanje na ovaj zakonjeste i činjenica da Nacionalna biblioteka Slovenije, zajedno sa najvećim bibliotekama uRepublici Srbiji, koristi zajednički sistem uzajamne katalogizacije pod imenom KOBIS koji jeosmislio i postavio Institut za informacijske znanosti iz Maribora, da bi se na tim tehnološkimi softverskim rešenjima izgradio uzajamni bibliografsko-informacioni sistem u RepubliciSrbiji. U tekst nacrta Zakona unete su, kao novina u odnosu na važeći Zakon, i osnovnepretpostavke za normalno funkcionisanje uzajamne katalogizacije bibliografskoinformacionogsistema u Republici Srbiji u Centru celog sistema postavljenog u Narodnojbiblioteci Srbije.

463Kao zaokružena celina, nacrt Zakona sadrži odredbe o bibliotečko–informacionojdelatnosti tako što uređuje: ciljeve, osnove i uslove za obavljanje bibliotečke i informacionedelatnosti, prava i slobode korisnika, principe organizacije, vrste, način rada i modelestabilnog finansiranja biblioteka iz javnih sredstava (budžeta), osnove nacionalnog uzajamnogbibliografsko-informacionog sistema zemlje, položaj Narodne biblioteke Srbije kao centralnenacionalne biblioteke, rad nacionalnog Bibliotečkog saveta kao i druga pitanja vezana zaostvarivanje, razvoj i unapređenje bibliotečko–informacionih delatnosti u Srbiji.Takođe je predviđeno da se pitanja u vezi sa pribavljanjem obaveznog bibliotečkogprimerka za depozitne biblioteke svakog izdanja regulišu posebnim zakonskim aktom. Arazlozi za donošenje tog Zakona proizlaze iz odredbi koje se odnose na Obaveznodostavljanje publikacija regulisano Zakonom o kulturnim dobrima iz 1994. U toku 2002.godine Vlada je predložila Narodnoj skupštini novi Zakon o kulturnim dobrima, koji jekasnije povučen iz procedure (ali ga je sadašnje Ministarstvo kulture u nešto izmenjenomobliku nažalost vratilo u proceduru), i zbog toga što su bile izostavljene odredbe o obaveznomprimerku štampanih publikacija. Predlagač je tada sugerisao da se ovo pitanje uredi posebnimZakonom koji se odnosi na knjigu i bibliotekarstvo, što je početkom 2004. godine i učinjeno,ali taj Zakon usled promene administracije nije poslat u skupštinsku proceduru. Taj nacrtZakona je predložen da bi se na jedinstven način i trajno rešilo obavezno dostavljanjepublikacija, njihova zaštita kao dela kulturne baštine i da bi se ova materija uskladila sapreporukama Saveta Evrope za jedinstveno evropsko bibliotečko zakonodavstvo i politiku.Dostavljanje obaveznog primerka publikacija, njihovo čuvanje i korišćenje od opštegje interesa za Republiku Srbiju. U ostvarivanju tog opšteg interesa, prema nacrtu Zakona,obavezu imaju isključivo izdavači publikacija u skladu sa njihovim obavezama i interesima usprovođenju opšteg interesa. Do sada je prevashodno ovu obavezu imao štampar publikacijekoji nije bio motivisan za uredno dostavljanje obaveznog primerka. U skladu sa preporukamaSaveta Evrope, smanjen je broj obaveznih primeraka sa 10 na 5, uvedena obaveza distributerainostrane literature da depozitnim bibliotekama dostave po 1 primerak koji je od interesa zanacionalni fond i kulturnu baštinu, kao i dobrovoljni obavezni primerak koji dostavljajuizdavači i autori našeg porekla iz inostranstva. U nacrtu Zakona je predviđena stimulacijaizdavačima za uredno dostavljanje obaveznog primerka, kao i primeren režim kazni zaprivredne prestupe i prekršaje, kako izdavača i distributera, tako i Narodne biblioteke Srbije i

464Biblioteke Matice Srpske, koje su po Zakonu depozitne biblioteke za dostavljanje obaveznogprimerka publikacije.Osnovni cilj ovakvog Zakona je stvaranje uslova za ostvarivanje sloboda i pravagrađana u kulturi, pre svega slobodnog pristupa informacijama, nacionalnoj bibliografiji iočuvanje kulturne baštine za buduće generacije. To praktično znači da se ukupna izdavačkaprodukcija Srbije priznaje kao kulturno dobro od opšteg interesa što do sada nije bilonormativno definisano.Već duže vreme u stručnim krugovima i ustanova koje se bave zaštitom kulturnognasleđa ističe se potreba za temeljnom promenom stanja u kojoj se ova oblast nalazi, a topodrazumeva značajnu reformu, pre svega postojećeg Zakona o kulturnim dobrima iz 1994.godine. Ističe se potreba da se ovaj akt modernizuje, da se u njega unesu nove ideje saglasnepromenjenom vremenu, da se on učini savremenijim i, što je najbitnije, usklađenijim saevropskim propisima, preporukama, standardima i drugom legislativom u ovoj oblasti radipostavljanja efikasnijih modela i rešenja, ali i da se u formalnom pogledu učini pregledijim ilakšim za korišćenje.U Zaštitu pokretnih kulturnih dobara (materijalnih i nematerijalnih) spada i oblastbiblioteka i bibliotečke delatnosti. Osnovni ciljevi su: stvaranje uslova za ostvarivanje slobodai prava građana u kulturi, pre svega osnovnog ljudskog prava na slobodu izražavanja, razvojbibliotekarstva Srbije u skladu sa zahtevima savremenosti i razvoja delatnosti, struke ibibliotečko-informacionog sistema, obezbeđivanje institucionalnih pretpostavki od većeg,nego do sada, značaja biblioteka i bibliotečko-informacione delatnosti za ukupnonapredovanje i modernizaciju društva. Novost u ovom Zakonu je i o osnivanje Centravirtuelnih biblioteka Srbije takođe pri Narodnoj biblioteci. To praktično znači da su javnebiblioteke u Srbiji, kao temelj kulture, povezane u jedinstvenu mrežu, potpunokompjuterizovane i osposobljene da pruže svaku traženu knjigu ili informaciju svakomgrađaninu Srbije ma gde se on nalazio. One moraju postati najvitalnije ustanove kojeispunjavaju zahteve akcionog plana tzv. Elekronske Evrope koji je upravo u izgradnji. Za totreba obezbediti finansiranje i podršku na nacionalnom i lokalnom nivou koji će osnažitiulogu javnih biblioteka u oblasti civilnog društva, permanentnog usavršavanja, ekonomskog idruštvenog razvoja i kulturne raznolikosti prema prioritetima evropskog manifesta okulturnim diverzitetima i javnim bibliotekama.

465A aktuelno stanje ukazuje na sledeće: u 177 javnih biblioteka u Srbiji sa oko 400ogranaka, nakon 2000. godine situacija se unekoliko promenila, pre svega u Beogradu, a ondai u svim većim gradovima Srbije. Mada i dalje, biblioteke se ne doživljavaju kao mestazadovoljenja ne samo kulturnih već i informacionih, obrazovnih i socijalnih potreba. U ovojoblasti treba načiniti kulturološki obrt i bibliotke proglasiti za javna mesta prvog reda koje uvremenu tranzicije treba da obezbede svakom građaninu mogućnost da do informacije dođena brz i jeftin način, a da se celo društvo, koristeći jedini servis u Srbiji koji pokriva svakuopštinu, ubrzano demokratizuje. Otuda ubrzamo uvođenje interneta u javne biblioteke kojeznačajno popularizuje ovaj vid masovnog kulturnog aktivizma.Ovo je zapravo deo tzv. PULMANOVOG dnevnog reda za E-EVROPU (elektronskopovezivanje evropskih biblioteka). Ministri, visoki političari i ljudi od struke iz 36 evropskihzemalja uključujući zemlje članice Evropske Unije, zemlje kandidate za prijem i susednezemlje saglasili su da je neophodno obezbediti finansiranje i podršku na nacionalnom ilokalnom nivou: da bi se osnažila uloga javnih biblioteka kao vitalnih ustanova kojeispunjavaju zahteve akcionog plana E-Evrope, tako što će se ubrzati njihov razvoj kaoprimarnih centara digitalnim izvorima; da bi se zadovoljile želje svih građana informacionogdruštva putem modernizovanih usluga javnih biblioteka, tako što bi se stimulisalopreuzimanje politike i prakse promovisanih od strane PULMAN projekta.Da bi postigle ove ciljeve, javne biblioteke moraju: da ponude nove servise uvodećidigitalne tehnologije koje će čitaoce staviti u poziciju da ostvare svoje lične ambicije u svetukoji se ubrzano menja i koje će doprineti društvenoj koheziji i uspešnoj evropskoj ekonomijibaziranoj na znanju; da vidno poboljšaju pristup građana u korišćenju usluga javnihbiblioteka, naročito onih građana koji su u riziku socijalne ili digitalne marginalizacijenadograđujući se na korisničke baze od preko 150 miliona registrovanih članova javnihbiblioteka u 36 zemalja PULMAN mreže.Na PULMAN konferenciji je zaključeno da će građani imati znatnu korist odkoherentne podrške servisima javnih biblioteka na lokalnom, nacionalnom i evropskom nivoukoristeći ovaj metod u četiri specifične oblasti: Civilno društvo (demokratija i građanstvo),Permanentno usavršvanje, Ekonomski i društveni razvoj i Kulturna raznolikost.Da istaknemo da zasad PULMAN mreža uključuje Albaniju, Austriju, Belorusiju,Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Hrvatsku, Češku, Dansku, Estoniju, Finsku, Francusku,Nemačku, Grčku, Mađarsku, Irsku, Italiju, Latviju, Litvaniju, Luksemburg, Makedoniju,

466Moldaviju, Holandiju, Norvešku, Poljsku, Portugaliju, Rumuniju, Rusiju, Slovačku,Sloveniju, Španiju, Švedsku, Tursku, Ukrajinu, Veliku Britaniju i od prošle godine i Srbiju iCrnu Goru.Stoga javne biblioteke u Srbiji moraju postati mesta zavičajnog pamćenja, podrškalokalnog duha i običaja, kreatori kulturne mobilnosti i različitosti, mesta kulturnog isocijalnog susreta, promoteri multikulturalizma, a sposobnost bibliotekara ogleda se uupravljanju informacijama kada ono postaje vitalno građansko umeće i važan pomagač uobrazovanju i učenju. One su organizacijski otvorene za sve, sve uzraste, socijalne grupe itime osnažuju demokratiju u tranzicionim promenama i teškom socijalnom okruženju, mestasu za besplatno korišćenje građe, knjiga, časopisa i vrlo često jedina ustanova kulture uopštini, napokon i moćna informaciona i kulturna mreža, zasada neiskorišćena u podsticanjupismenosti čitanju, radu sa novim tehnologijama, organizovanju višeg nivoa kulturnihaktivnosti, u radu sa decom, i rpi tome one su lakše dospune marginalnim grupama, licima saposebnim potrebama i sposobnostima itd.Tim putem stiženo u Evropu, zapravo u njenu kulturu, koja je sebe već proglasiladruštvom znanja a ne samo kapitala. U takvu evropsku kulturu, ipak, nećemo ući ukoliko našigrađani ne budu sposobni da sebe pronađu i realizuju u novom informacionom društvu i unovoj pismenosti, a i kada budemo ušli, teško da ćemo zadržati sopstveni identitet ukolikosopstvenu kulturu ne učinimo dostupnom pre svega nama samima, a onda i drugim nacijama,upravo sistemom novih biblioteka i bibiliotečkim fondovima u njima.Treći program Radio Beograda, 22. februar 2006.Baština toneSam naslov tribine „Tragovi u nestajanju“ direktno govori o čemu je reč. Za utehu, kulturnabaština svuda u svetu nestaje, na ovaj ili na onaj način, i to ne od sada , ne ovih godine, negou poslednjih dvesta godina vrlo intenzivno, posebno tokvom velikih svetskih ratova. Ranije seovaj problem nije ni evidentirao kao kulturološki problem jer nisu postojale organizovaneslužbe zaštite kulturne baštine. U naše specifičnosti spadaju i dramatični događaji tokomposlednjih petnaest godina, ali i neki raniji, doduše pojedinačni primeri. A zapravo postoje

467četiri nivoa ili četiri oblasti koje direktno određuju okvire i načine zaštite kulturne baštine. Nijedna od njih nije zaokružena, zasada, kao poseban sistem i nisu potpuno definisaniinstrumenti kojima se oni mogu sprovoditi.Tu spada, najpre, normativna oblast, a zakon koji je u upotrebi još od 1994. godinedavno je prevaziđen, i mi ga moramo uskladiti sa savremenom legislativom - propisima,preporukama, standardima evropske zaštite u ovoj oblasti. Prethodna administacija pokušalaje 2001. godine upravo ti da uradi, ali to je ostao nedovršen posao. Nedostajala je još tačetvrta godina mandata da bi se i to završilo. On postoji kao radni materijal i ako budetrebalo, i ovom sadašnjem skupštinskom sazivu, on će biti prezentiran javnosti. U slučaju dasadašnja aktuelna administracija ponudi svoj predlog zakona o zaštiti kulturnih dobara, onajkoji je nešto malo izmenjen u odnosu na zakon iz 1994. godine, a daleko je od onih propisa istandarda koje mi moramo da unesemo u zakonsku regulativu biće neophodno u javnoj iliskupštinskoj raspravi da se dođe do neophodnih rešenja. I ostali domaći zakoni su potpunoneprimenljivi u ovoj situraciji, a dobra ilustracija o tome su dva primera. Jedan jenemogućnost da pomoću naših zakona štitimo kulturna dobra na Kosovu i Metohiji, i,posebno na teritorijama drugih država, da pomenem samo problem obnove manastiraHilandara gde grčka služba zaštite primenjujući najstrožije evropske propise onemogućavanašu stručnu službu da se tamo efikasnije angažuje.Drugi nivo, ili instrument vođenja državne politike u ovoj oblasti je finansijski. To seodnosi na opšti tretman kulture u ovom društvu, a ne samo na zaštitu kulturne baštine. Kaovrlo značajan segmet u oblasti kulture, zaštita kulturne baštine zahvata veliki deo javnihfinansija. Poreski obveznici, oni koji pune budžet odakle se dalje finansira zaštita kulturnebaštine, nisu dovoljno svesni toga, a zaštitari nisu uradili dovoljno, uz pomoć medija, naosveščivanju onih koji treba da kroz poreze ili donacije ili na druge načine pomognu obnovuugrožene kultrune baštine koja tone kao brod u nevremenu. I ne samo kada je u pitanjuugrožena kulturna baština, praktično, na crkvama i manastirima koji nisu ni na koji načinugroženi mora se stalno nešto raditi, to je u stalnom procesu konzervacije, restauracije,obnove kao sanciji dejstva 'zuba vremena'.Treći nivo je organizacioni. Mi imamo veliku mrežu institucija koje se bave zaštitomkulturne baštine. O nepokretnim kultrurnim dobrima (arheološki lokaliteti, arhitektura) brinuse zavodi za zaštitu kulturnih dobara. Republički je odgovoran za tzv. prvu kategoriju, zanajznačajnije spomenike. (Postoje i drugi veliki sistemi – muzejski, arhivski i bibliotečki koji

468čuvaju pokretna i nematerijalna kulturna dobra o kojima ćemo govoroti nekom drugomprilikom.) Takođe postoje, gradski, opštinski međopštinski, regionalni, pokrajinski zavodikoji se, u užem teritorijalnom smislu, bave onim objektima iz druge i treće kategorije značajakoji se nalaze na njihovoj teritoriji. Mreža je vrlo velika i ima preko 30 zavoda, muzeja idrugih institucija koje brinu o nepokretnim kuluturnim dobrima. Prethodna administracija jepokušala da tu uvede red što je naišlo na ogroman otpor pre svega stručne javnosti,konzervatora i samih zavoda za zaštitu usled početnog nerazumevanja namera državne upraveu ovoj oblasti, ali i opšte tranzicione politike koja se odnosila i na oblast kulture. I dan danasse čuje prigovor da je ondašnja administracija 'uništila' tu mrežu zaštite i to je, u sadapromenjenim uslovima od 2004. godine, dovelo do nesagledivih posledica. Mi mislimo da tonije tako, da je to bila evidentna nespremnost da se na novi način efikasniji, moderniji ovizavodi organizuju i da počnu da rade bolje, efikasnije i ekonomičnije, te da dobiju drugeizvore fininsiranje, a ne samo da budu na budžetu Republike Srbije.Četvrti nivo je naravno kadrovski. Poslednjih petnaest godina stručnjaci u ovojoblasti retko su mogli da idu u inostranstvo i da svoja znanja dopunjavaju modernim,savremenijim načinima zaštite od novih načina prezentacije do digitalizacije dokumentacije iregistara. Danas radi jedna grupa istraživača na matematičkom fakultetu koja formira posebanprogram digitalizacije zaštite u kulturi koji je javno promovisna i koji izgleda fenomenalnomereno svnim parametrima ali koji je skup za današnje prilike. Država je pokušala priresornom ministarstvu kulture da isfinansira ovaj program, ali nije uspela jer je od tolikogznačaja da se moraju uključiti i druga ministartsva – poput obrazovanja i nauke, ali se sadaopet radi na tome i možda će ovaj koncept jednog dana uspeti da bude ostvaren.Postoji mogućnost da i muzeji rade na zaštiti nepokretnih kulturnih dobara. Izvanrednisu primeri šta muzeji u Prepolju i Priboju rade na manastirima srednjeg polimlja uMileševskoj eparhiji. Moguće je tu rigidnu podelu: zavodi usmereni isključivo ka zaštitinepokretnih kulturnih dobara a muzeji pokretnim, ublažti i zakonskom regulativom timeomogućiti intenzivniju saradnju. A to praktično znači da omogućimo da i muzeji koji sukadrovski osposobljeni, a pod nadzorom zavoda, vrše obnovu i restauraciju ove vrstekulturnih dobara.Imamo i duhovnu baštinu koju naš postojeći zakon, ali ni predlog novog, nije uopšteprepoznavao, Mi smo sada uneli u novi zakon i taj problem, kako štititi nematerijalnukulturnu baštinu. Šta će biti sa tim Nacrtom zakona, to ćemo videti.

469Primer Kosova je katastrofalan. I u okviru crkve ne zna se šta, ko, kako, kojimnovcem, preko kojih računa, treba da radi, kako da izvede obnovu porušenih manastira icrkava na Kosovu i Metohiji. Dakle, čak i crkva nije jedinstvena, možete misliti kako je ondameđu strankama, odnosno onima koji u okviru stranaka misle na te probleme, odnosno na onekoji su dobili mandat da rešavaju te probleme u ovom trenutku. Dakle mi imamo u političkomsmislu vrlo velike nesporazume, mi se kao nacija nismo dogovorili kakav nam je konceptzaštite, ko to treba da radi, kakvi su prioriteti... Crkva je sada ponovo pokrenula ideju daosnuje svoj zavod za zaštitu spomenika kulture, koji ako ispuni sve zakonske uslove naravnoda će biti registrovan i naravno da će moći da vrši zaštitu i obnovu crkava i manastira, madaje veliko pitanje da li mi tako ostajemo u okviru onih principa koji govore da se zaštitakulturnih dobara mora vršiti na teritorijalnom, a ne na etničkom principu. Ne verujem da bizavod za zaštitu spomenika koji Srpska pravoslavna crkva eventualno osnuje, radio nadžamijama ili sinagogama, već samo na spomenicima srpskog porekla. To je već jedan, da segrubo izrazim, uz svo uvažavanje, anticivilizacijski korak u potpuno pogrešnom pravcu, kojiće naravno dovesti do nekih dobrih rezultata, neke crkve će malo više biti zaštićene, ali kaokoncept to će biti jasan neprihvatljiv znak onih međunarodnih krugova i institucija koji trebada doniraju obnovu kuturne baštine u Srbiji. Tamo gde se ova država bude obraćala zasredstva svi će reći: vi selektivno pristupate, što do sada, do ovog slučaja nije bio primer.Republički zavod i teritorijalni zavodi nisu bili orjentisani etnički nego su bili teritorijalnonadležni, dakle mi smo taj civilizacijski pristup obnovi kulturne baštine imali i u dosadašnjemradu. Naravno uslov svih uslova je politički koncenzus, odnosno efikasna diplomatskaaktivnost na tome i to ne samo za kulturna dobra koja su van teritorija Srbije i Crne Gore,mislim na Hrvatsku naravno, od ranije Mađarska, Rumunija i Grčka, nego i na one koje senalaze i na teritoriji Srbije., Diplomatija koja je usmerena na UNESCO i ka drugimmeđunarodnim organizacijama u pitanjima donacije mora biti vrlo spretna, vrlo aktivna upribavljanju nedostajućih sredstava, jer zaštita kulturne baštine je skup posao koji bez pomoćisveta mi ne možemo raditi ni u onom osnovnom, primarnom, ili kako bi rekli zaštitari -preventivnom nivou zaštite.Tribina i publikacija 'Za bolji put Srbije', Centar Resornih odbora Demokratske stranke,Beograd, januar 2006.

470OČUVANJE KULTURNE BAŠTINEU svetlu naših i evropskih propisaKoliko god da se stvaraoci u oblastima kulture, umetnosti, nauke itd. trudili da svoju delatnostobavljaju izvan uticaja politike, posebno one dnevne, ipak je vidljivo da upravo država kreiraonaj okvir unutar koga se te aktivnosti – duhovne i praktične, odvijaju. Na skali političkogarbitriranja u ovom svetlu, na samom vrhu, kao primer potpune kontrole, nalaze se onitotalitarni sistemi koji imaju nezajažljivu potrebu da potpunom ideološkom ocenjivanjupodvrgnu bilo kakav kreativan, posebno javni rad (poput komunizma ili nacizma), a nasuprotnjih stoje društva otvorenih puteva saznanja i stvaralaštva kojih ima, na sreću, dovoljno da bise danas uopšte naučno i umetničko stvaralaštvo razvijalo. Podloga tih modela, i u jednom i udrugom smislu, zapravo je ideja nekog sistema izražena kroz njegovu ideološku matricu. Aona je opet pretočena kroz legislativni normativizam. Dakle, od zakonskog okvira praktičnozavisi sloboda i brzina razvoja ovih vitalnih oblasti društvenog života. Predmet ovog prilogajeste sagledavanje upravo normativne situacije koja stvara podlogu jednoj specifičnojdelatnosti kakva je zaštita naše kulturne baštine u svetlosti evropskih propisa, standarda,preporuka...Tokom poslednje decenije prošlog veka, dakle, u periodu ukupne destrukcije države idruštva u tadašnjoj Jugoslaviji, izvršena je i potpuna devastacija kulture u svakom pogledu, pai kao institucionalnog sistema u kome je najviše štete pretrpeo i njen svakako najvitalniji deo– samo umetničko stvaralašto. Specifično ustrojstvo totalitarnog režima tokom tog periodaratova, etničkih čišćenja, masovnih egzodusa, međunarodne izopštenosti, na čudovišnojideološkoj osnovi između kriptokomunizma i neonacizma, pokazala je potpunu i ukupnunezainteresovanost društva za elitno stvaralaštvo (ne u javnom, već u vrednosnom smislu)koje je potpuno supstituisano pseudofenomenom tačno nazvanim tabloidna ili turbokultura. Ito u svim oblastima: od knjiženosti, muzike, filmskog i pozorišta stvaralaštva do likovnihumetnosti i zaštite kulturne baštine.Otuda je bilo neophodno, posle 5. oktobra 2000. nakon političke promene, u kulturuponovo uključiti one sadržaje kojima će ona povratiti istinsku umetničku ocenu, svojstvenunastupajućoj epohi – novog veka i tranzicionih reformi. Ta se obnova, upravo nova strategijakulturnog razvoja u Srbiji tokom tekuće decenije morala bazirati na novouspostavljenim,

471bitno promenjenim principima. Oni podrazumevaju: stvaranje kulturne politike primerenepotrebama društva u velikom zaostatku za svetom, transparentnost u odlučivanju i efikasnojstručnoj kritici onih odluka koje se direktno tiču njenog daljeg razvoja. Dakle, sve nameredržave (posebno Ministarstva kulture) u njena četiri domena, ili instrumenata političke moći ivladanja, koje se odnose na kadrovsku obnovu, racionalizaciju mreže institucija, raspodelubudžetskih sredstava i odgovarajuću legislativu, moraju postati dostupni javnoj inicijativi,uvidu i oceni. Na taj način državne institucije bile bi isključivo servisi, ili logistička podrška,za zadovoljavanje kulturnih potreba, a ne otuđeni centri političke moći kakav je u(jedno)partijskoj državi slučaj.Kada su 2000., a potom i 2003. godine održane dve Nacionalne debate o kulturnojpolitici (prvu je upriličila jedna nevladina organizacija – Centar za savremenu umetnost izBeograda, a drugu resorni vladin sektor – Ministarstvo kulture uz učešće i evaluacijueksperata Saveta Evrope), upravo su bili registrovani isti krugovi problema i praktično su uoba slučaja bila predložena ista rešenja za prevazilaženje zatečenog stanja – kao da se umeđuvremenu ništa nije dogodilo. Tada su utvrđeni opšti principi i u oblasti očuvanjakulturne baštine. U najkraćem, poput opštih teza, istakli bismo sledeće naglaske koji su u timprilikama izneti:• neophodnost da se na nov način definiše pojam i smisao kulturne baštine• neophodnost da se redefiniše pojam i sadržaj državnih (nacionalnih)institucija u oblasti zaštite kulturnog nasleđa• potreba da se osmisli nova filozofija u oblasti zaštite kulturne baštine i odmah,pri prvoj izmeni zakona, ona potpuno prilagodi svetskim standardima• apostrofirano je da kulturna baština u multietničkim zajednicama mora postatisredstvo sporazumevanja i uvažavanja različitosti na civilizovan način, što jeod najveće potrebe za njeno očuvanje, posebno u našim uslovima produženihmeđuetničkih konflikata• kulturna baština na efikasniji način treba da bude dostupna i razumljiva novimgeneracijama, jer time ona izvršava svoju osnovnu funkciju: prenošenjeistorijskog iskustva iz jedne epohe u drugu, sa generacije na generaciju, dakle,u suštini, ona je okrenuta budućnosti a ne prošlosti što je za većinutradicionalista bio izrazito paradoksalan fenomen.

472Jedna posebna oblast – kulturna baština, svuda je u svetu ugrožena Ona nestaje na raznenačine, i to ne od sada, ne samo ovih godina, nego intenzivno tokom poslednjih dva veka,posebno za vreme velikih svetskih ratova. Stoga ona ima i posebno mesto u definisanjukulturne politike u svakom društvu – naročito onom koje je u fazi korenitih tranzicionihpromena. Ranije se ovo nije ni isticalo kao opšte-kulturološki problem jer nisu postojaleorganizovane službe zaštite spomeničke baštine. U naše specifičnosti spadaju i dramatičnidogađaji tokom poslednjih petnaest godina, ali i neki raniji, doduše pojedinačni primeri.Pretpostavlja se, pre svega, da je uspostavljen dovoljan konsenzus svih centara političke moćida se formira jedna nova strategija očuvanja kulturne baštine u Republici Srbiji. Tek nakondonošenja tog dokumenta, moguće je detaljnije, po oblastima, urediti ovu delatnost odnajvećeg nacionalnog, političkog i državnog interesa.A tu spadaju, najpre, normativna oblast. Zakon o kulturnim dobrima koji je uupotrebi još od 1994. godine odavno je prevaziđen pa se mora uskladiti sa savremenomlegislativom – propisima, preporukama i standardima zasnovanim na iskustvima zaštitespomenika kulture u razvijenim i ujedinjenim evropskim državama. Prethodna srpskaadministacija nastojala je 2001. godine upravo to da uradi, ali je to nastojanje ostalonedovršeno. Doduše, kao 'radni materijal' postoji Predlog tog Zakona, i kada bude trebalo, onće biti prezentiran javnosti. I drugi, naši zakoni su potpuno neprimenljivi u aktuelnojpolitičkoj situraciji, a dobra ilustracija o tome su dva primera. Jedan je nemogućnost dapomoću naših propisa štitimo kulturna dobra na Kosovu i Metohiji jer se tamo već primenjujuažurirani standardi u ovoj oblasti, i, posebno na teritorijama drugih i novouspostavljenihdržava. I da istaknemo još i problem sa obnovom manastira Hilandara gde grčka službazaštite primenjujući najstrožije evropske norme onemogućavajući time naše stručnjake da setamo efikasnije angažuju.Primer Kosova i Metohije posebno je, sa stanovišta organizovanja zaštite kulturnebaštine izazovan za traženje praktičnih, a to znači primenjivih rešenja, i kao deo istogproblema i način obnove i buduće zaštite Manastira Hilandara. Opšte mesto u vezi zaštiteManastira Hilandara i spomeničkog nasleđa na Kosmetu mogu biti uzeti kao paradigmatičniprimeri nerazumevanja kako se efikasno štiti spomeničko nasleđe u međunarodnim relacijamaza koje je zainteresovana Republika Srbija. Rešenje koje je bilo u nacrtu (malo poznato širojjavnosti), a o kome je bilo najpre razgovora sa Grčkom delegacijom u Savetu Evrope 2003.godine, a potom, sledeće godine, i sa tadašnjim ministrom kulture u vladi Republike Grčke

473Evangelisom Vanizelosom, napravljena je početna idejna postavka da se kao na jedinstvenucelinu gleda na vizantijsko arhitektonsko nasleđe. Budući da se vizantijska civilizacija usvojoj zenitnoj tačci imperijalne snage i sjaja protezala na teritoriji čak dvadesetak današnjihdržava, od Rusije, Gruzije i Jermenije, preko Italije, Grške, Turske, Kipra, Izraela, Sirije,naravno računajući i Albaniju, Makedoniju, Srbiju, i posebno Kosmet. Dakle, ideka koju suGrci rado prihvatili, u osnovnoj premisi svodila se na to da se jedan postojeći, relativno malimuzej i institut u Solunu koji se bavi proučavanjem vizantijske kulture pretvoti u velikuinstituciju koja bi se bavila očuvanjem arhitektonskog nasleđa vizantijskog sveta. U toj novojinstituciji bili bi zaposleni za stalno, ili prema projektima, stručnjaci koji se bave ovomoblašću, bilo kao istraživači, bilo kao praktični restauratori i konzervatori iz čitavog regiona,ali i oni koji se i izvan njega interesuju za ovaj istorijski period.Ova nova institucija bi, pored ostalog, pravila i listu prioriteta u oblasti zašitespomenika kulture u svojoj nadležnosti, a deo toga bi bilo i formiranje liste ’ugroženihobjekata’ koji se urtgento moraju zaštiti. Time bi se izbegle sve dosad registrovane političke idruge opstrukcije koje se postavljaju pred zaštitu spomenika kulture na Kosovu i Metohiji, jerbi se o njima brinuo ovaj solunski internacionalni institut isključivo prema normama zaštite iočuvanja u skladu sa evropskim i svetskim standardima. Pri tome, nije od male važnosti ni toda bi ova grupacija država lakše dolazila do velikih novčanih fondova evrospkih, ali isvetskih, čime bi se olakšao posao njihovog praktičnog rada na terenu.Nažalost, sa gotovo istovremenom promenom vlada u Srbiji i Grčkoj, ovo pitanje jeskinuto sa dnevnog reda, a direktna, iznenadna posledica je neregulisan način obnoveizgorelog Manastira Hilandara. Otvoreno je pitanje kako će se uopšte uskladiti rad našihstrušnjaka (koji su prirodno najzainteresovaniji i najupućeniji u probleme vezane za obnovuHilandara) i grčkih koji su prema zakonu i teritorijalnoj nadležnosti jedini ovlašćeni da rade uovom Manastiru bez obzira što se u njemu čuvaju neka od najvrednijih artefakata srpskeistorije i što je on naseljen srpskim monasima od trinaestog veka. Jedina povoljna činjenica jeda je prvi put 2002. godine, briga o Manastiru Hilandaru stavljena u protokol o kulturnojsaradnji između Srbije i Grčke (što je Grčka do tad redovno odbijala stalno ističući problempostojanja nekadašnje jugoslovenske Republike Makedonije koji je uvek iskrsavao kada jenaša strana pokretala pitanje Hilandara u dotadašnjim međudržavnim sporazumima u oblastikulturne saradnje). Ovaj model bi naravno bio primenjen i na problem zaštite spomeničkognasleđa na Kosovu i Metohiji, stim što bi on bio mnogo povoljniji za našu stranu jer bi se

474preko pomenutog solunskog instituta 'premostile' postojeće kosovske institucije zaštite u kojenaši stručnjaci, zbog mnogih razloga, nemaju poverenje. A na političkom i međunarodnomplanu, zaštita kulturne baštine na Kosmetu postala bi isključivo problem međunarodniheksperata i institucija, naravno iz najveću participaciju naših koji su se do 1999. godine baviliovim poslovima.Drugi nivo, ili instrument vođenja državne politike u ovoj oblasti je stabilnofinansiranje zaštite kulturne baštine. To se odnosi i na opšti tretman kulture u ovom društvu,a ne samo na zaštitu spomeničke ostavštine. Kao vrlo značajan segmet u oblasti kulture,zaštita baštine, zahvata značajan deo javnih finansija. Poreski obveznici, oni koji pune budžetsvojim sredstvima odakle se dalje finansira (i) zaštita kulturne baštine, nisu dovoljno svesnitog značaja, a zaštitari nisu uradili dovoljno, uz pomoć medija i na druge načine, naubeđivanju onih koji treba da kroz umanjenje poreza ili putem donacija, te na druge načine, dapomognu kontinuiranu zaštitu postojeće i obnovu ugrožene kulturne baštine.Treći nivo je sistemski ili organizacioni. Mi imamo veliku mrežu institucija koje sebave zaštitom kulturne baštine. O nepokretnim kulturnim dobrima (arheološki lokaliteti,arhitektura) brinu se zavodi za zaštitu spomenika kulture; republički je odgovoran za tzv. prvukategoriju, za najznačajnije objekte. Postoje i drugi veliki sistemi – muzejski, arhivski ibibliotečki koji čuvaju i štite pokretna i nematerijalna kulturna dobra. Takođe postoje,gradske, opštinske, međupštinske, regionalne, pokrajinske ustanove zaštite koje se, u užemteritorijalnom smislu, bave objektima i predmetima druge i treće kategorije po značaju koji senalaze na njihovim teritorijama ili se čuvaju u njihovim institucijama. Mreža je velika, imapreko 1000 ustanova, ali ona nije racionalno niti efikasno organizovana. Prethodnaadministracija je pokušala da tu uvede red što je naišlo na ogroman otpor pre svega stručnejavnosti, konzervatora, muzealaca, arhitekata... a i samih ustanova za zaštitu uslednerazumevanja namera državne uprave u ovoj oblasti i ciljeve opšte tranzicione politike kojaje bila primenjivana i na oblast kulture. I dan-danas se čuje prigovor da je ondašnjaadministracija 'uništila' tu mrežu što je, u promenjenim uslovima od 2004. godine, dovelo donesagledivih posledica. A namera je bila jednostavna: da se na novi način, efikasniji imoderniji ustanove zaštite organizuju i da počnu da rade bolje, a to znači planski iekonomičnije, da dobiju druge izvore finansiranja a ne samo da budu na jednom – budžetuRepublike Srbije.

475Četvrti nivo je kadrovski. Poslednjih petnaest godina stručnjaci u ovoj oblasti retkosu mogli da idu u inostranstvo i da svoja znanja upotpunjavaju modernim, savremenijimnačinima zaštite, od novih načina prezentacije do digitalizacije dokumentacije i registara.Država je pokušala, pri resornom Ministarstvu, da finansira ovaj program, ali nije uspela jer jeod tolikog obiman da se moraju uključiti i druga ministarstva – poput obrazovanja i nauke.Razlozi za dopune (i povlačenje iz procedure izglasavanja) Zakona o kulturnimdobrima bili su neophodnost izrade jednog opšteg Zakon o kulturnoj baštini, kao i pisanjeposebnih zakona o delatnosti zavoda, muzeja, arhiva i biblioteka što podrazumeva svođenjeZakona samo na opšte norme zaštite nepokretnih, pokretnih i nematerijalnih kulturnih dobara,kao i arhivske i filmske građe te stare i retke knjige. Zavodi za zaštitu spomenika kulturenadležni su za očuvanje nepokretnih spomenika kulture (arheološka nalazišta, arhitektonsko iindustrijsko nasleđe), a muzeji, arhivi i biblioteke za pokretna i nematerijalna kulturna dobra(umetnički i istorijski predmeti, arhivski i filmski fondovi, stara i retka knjiga, dokumentacijai druge muzealije i arhivalije).Postoje i dodatni razlozi za dopune i izmene Zakona:• usaglašavanje sa međunarodnim propisima i normama, kao i potpuno usklađivanjesa internacionalnom terminologijom (npr. nova kategorizacija kulturnih dobara)• usaglašavanje sa Rezolucijom 1244 SB UN koja se odnosi na poseban statusKosova i Metohije (određivanje zakonskih nadležnosti ustanova zaštite na Kosovui Metohiji, ali i onih koje su privremeno dislocirane iz te pokrajine), kao i dodatnoi detaljnije usaglašavanje sa Omnibusom koji se odnosi na Autonomnu pokrajinuVojvodinu• usaglašavanje sa novoizglasanim zakonima Republike Srbije a ulaze uproblematiku zaštite kulturne baštine (kao i najavljenog novog republičkogUstava)• usaglašavanje sa potrebama crkava i verskih zajednica, u saradnji saMinistarstvom vera, posebno zbog izglasavanja novog Zakona o crkvama iverskim zajednicama.Tom, novom predlogu Zakona treba dodati i:• drugačiji način izbora direktora ustanova zaštite (isključivo javnim konkursom)

476• periodično licenciranje rada svih zaposlenih u stručnim službama zaštite(arheologa, konzervatora, restauratora, arhitekata, muzealaca, kustosa, arhivista,bibliotekara...)• pooštravanje obaveze vlasnika ili korisnika objekata koji su pod zaštitom države• obeležavanje svakog kategorisanog kulturnog dobra, a svako kategorisanokulturno dobro kome preti neposredna (ratna) opasnost od uništenja mora bitiobeleženo i međunarodnom oznakom ’Plavi štit’• efikasniji inspekcijski postupak državnih i specijalizovanih organa ne samo uupravnom već i u stručnom nadzoru• proširivanje i pooštravanje krivični i prekršajnih odredbi i po vrsti dela i po visinikazniOd vremena donošenja 'Venecijanske povelje o arhitektonskoj baštini' 1964. godine, dousvajanja 'Konvencije o arhitektonskoj baštini' u Grenadi od strane evropskih država 1985.godine, prošlo je dosta vremena. Ovim dokumentima razdoblje zaštite spomenika kulture ukome su zaštićavana 'remek-dela' nacionalne i svetske kulturne baštine, od prilike do prilike,preraslo je u celovit integrativni pristup očuvanja nepokretne, pokretne i nematerijalnebaštine, a od vremena konferencije u Grenadi prevaziđen je i pristup baštini koji je do tada bioredukovan na 'zaštitu' u korist njene 'revitalizavije'. I taj korpus legislative, pored drugih,postao je obavezno štivo svim državama koje su pretendovale da uđu u Evropsku uniju. Jasnoje da su sazrele okolnosti da se zakonodavstvo u oblasti spomenika kulture i u Srbiji uskladine samo sa 'Konvencijom o arhitektonskoj baštini' iz Grenade, nego i sa 'Smernicamaočuvanja baštine' koje je, u sprovođenju Konvencije, postavio Savet Evrope 2000. godine.One su opšte prihvaćene u evropskim državama i sve zemlje u tranziciji koje su pristupaleSavetu Evrope donele su nove zakone koji regulišu ovu oblast na isti način.Osnovna načela u izradi teksta ovog Zakona bila bi sledeća:I Duh i slovo Konvencije iz Grenade i Smenice Saveta Evrope iz 2000. godine.II Prihvatanje Smernica Saveta Evrope da se u nazivu Zakona ne stavlja naglasakna 'zaštitu' i da je korisno da se taj Zakon naziva 'Zakonom o baštini', jer jetakav i karakter njegove sadržine.III Tekst mora da tretira sve vrste spomenika kulture (nepokretne, pokretne,nematerijalne) usklađene s razvojem sredine, kao činiocem koji njen razvojčini održivim. Na primer, arhitektonska baština, nastala kao integralni deo

477izgradnje naselja i uređenja prostora u prošlosti, zaštićuje se, čuva i obnavljakao integrativni deo savremene izgradnje naselja i urbanističkog uređenjaprostora u sadašnjosti, da bi se unapređena mogla predati generacijama kojedolaze.IV Tekst mora razrađivati celovit sistem u kome su međuzavisno integrisani: zaštitadobara, njihova valorizacija (iz koje sledi kategorizacija i utvrđivanje režimazaštite), očuvanje baštine s orijentacijom na njenu revitalizaciju u savremenimuslovima uz puno usklađivanje s planovima i aktima kojima se oni regulišu.V Obezbeđivanje uravnoteženog odnosa između mera restrikcije (odobrenja,nadzora, obaveza, prinudnih mera, kaznenih odredbi i sl.) i mera stimulacije(istraživanje, programiranje, radovi na očuvanju, obnovi, aktivnom korišćenju,održavanju, obezbeđenju finansijskih sredstava i sl.).VI Obezbeđivanje raison d’etre svog postojanja – trajno očuvanje kulturne baštineintegrisane u savremeni razvoj. Stavljanjem pod zaštitu nekog objekta ilipredmeta, država preuzima odgovornost da obezbedi njihovo trajno očuvanje.Zakon je akt društvene volje i jamči spremnosti društva i države da se trajnoočuva ukupna kulturna baština, ali i da ne sme biti sveden na pravnu zaštitu.VII Obezbeđivanje trajnog očuvanja podrazumeva i konstantno izdvojenafinansijska sredstva. Država i lokalne zajednice moraju da ih redovnoobezbede u svojim budžetima, koliko je to moguće u srazmeri s preuzetimobavezama, odnosno usvojenim programima.VIII Obzirom da država ne može preuzeti jednaku odgovornost za ogroman brojdobara baštine, zakonodavac treba da prihvati, iz međunarodne prakse,iskustvo o dobrima kojima poklanja veću brigu, ali registruje i ona dobra odlokalnog značaja, koja se evidentiraju u jedinstveni registar.IX Izbegavanje prakse ad hoc zaštite spomenika kulture, već uspostavljanjecelovitog očuvanja svih grupa i svih vrsta kulturne baštine. U tom cilju, uzakonu se naglašavaju istraživanje, programiranje i integracija u planiranju iizgradnji naselja i prostornih planova (kada je u pitanju arheološka iliarhitektonska baština).X Obezbeđivanje da svaki spomenik kulture dobije odgovornog vlasnika koji imaprava, ali i obaveze njegovog očuvanja.

478XI Uvođenje načela zaštite dobara ex lege, što će reći da je ono zaštićeno i kada nijeprošlo postupak prethodne zaštite, odnosno, evidentiranja.XII Dobra kulturne baštine nisu, tokom istorije, nastala u jednoj, ili postojećojzajednici. Ona su istorijska baština zemlje, odnosno naroda. Stoga zemlja,odnosno narod, preuzimaju odgovornost za njihovo čuvanje, koje mora bitiostvareno prema jedinstvenim standardima. Iskustvo evropskih državapokazuje da je način da se to ostvari uvođenje jedinstvene državne službe. Taslužba, da bi bila što bliža spomenicima, ali i stanovništvu i vlastima na terenu,organizuje se, u načelu, regionalno, ili lokalno na delu državne teritorije.XIII Ustanovljavanje reprezentativnog Visokog saveta za arhitektonsku baštinu, kojitreba da osigura potpunu odgovornost i kontinuitet u rešavanju stručnih,kadrovskih i finansijskih zadataka, te pitanja prioriteta u ovoj izuzetno velikoj iosetljivoj oblasti.XIV Postizanje čvrste strukture zakonodavne materije, koja može lako podnetibuduću evoluciju zakona u ovoj i sličnim oblastima, odnosno sve pretstojećeizmene. Tekst, u osnovi ima šest poglavlja: 1. predmet zaštite i očuvanje, 2.postupci pravne zaštite, 3. trajno očuvanje spomenika kulture i istraživanje, 4.prava i obaveze vlasnika i korisnika, 5. organizacija delatnosti, i, 6. kaznene izavršne odredbe.Nematerijalno nasleđe danas se samo indirektno spominje iako je UNESCO oktobra2003. doneo 'Deklaraciju o zaštiti nematerijalnog nasleđa'. Naš Zakon ga nepravilno definišekao duhovno nasleđe i ne donosi nikakva određenja njegovog sadržaja, delovanja imetodologije zaštite. Ne pružaju se nikakvi elementi zakonskog regulisanja nematerijalnognasleđa: identifikacija i predlozi za označavanje nematerijalnog kulturnog dobra, utvrđivanjeprocedure obeležavanja i proglašenja nematerijalnog kulturnog dobra, određivanje procesazaštite i načina finansiranja. Jezik i stručna terminologija koja se koristi u sadašnjem Zakonuje tradicionalna, preuzeta iz starog zakonodavstva i ne odražava novu teoriju baštine i njenezaštite. Predlog Zakona ne dotiče ni važnu ulogu javnosti u očuvanju kulturne baštine istimulativnih mera koje tu javnost ohrabruju da u nju ulažu i da se brinu o njenoj zaštiti.Sada je stanje takvo da bi se mogao izvesti opšti zaključak da je naše kulturno nasleđejoš uvek nepotpuno inventarisano i nedovoljno istraženo, a mreža institucija koje se njime

479bave nepotpuna, nedovoljno modernizovana, neracionalna, slabo opremljena, u oskudicisvake vrste i u neadekvatnim radnim uslovima, sa kadrovima koji se više baveadministracijom nego strukom, odnosno, praktičnim, terenskim i istraživačkim radom.Nedostaju konzervatorske radionice, raste broj neinventarisanog i neobrađenog materijala izbirki, nedovoljna je zaštita arheoloških, spomeničkih, arhivskih, filmskih i muzejskihfondova nepokretnih i pokretnih kulturnih dobara, čak i onih upisanih u Listu svetske kulturnebaštine. Opštinske i lokalne samouprave nepripremljene su i, uglavnom, nezainteresovane zaprimenu zakonskih obaveza u ovom domenu. Tome doprinosi i zbunjujuća tipologija ovihustanova (opštinske, međuopštinske, regionalne, pokrajinske, nacionalne, zavičajne,kompleksne, istorijske, opšteg tipa i sl.) koja prouzrokuje brojne sporove oko upravnenadležnosti nad njima koji su kulninirali onog trenutka kada su, prema novom budžetskomZakonu iz 2002. godine, njihovi osnivači postali dužni da im obezbede neophodna sredstva iuslove za rad. A zaštita kulturne baštine mora biti planska, sistematska i prioritetna u našojkulturnoj politici, posebno u tranzicionim uslovima koji su sada na delu, zato što je tofundamentalna delatnost u oblasti kulture o čemu lokalne samouprave ne mogu da odlučuju,već da se efikasno dogovaraju oko načina ostvarivanja tih zadataka.Sada se ne definišu jasno institucije zaštite kao edukativni centri koji bitno utiču napodizanje svesti o značaju i važnosti očuvanja kulturne baštine, koji kreiraju kulturnu politikui identitet našeg naroda. U skladu sa ovim, nigde se ne pominje ni interdisciplinarnopovezivanje institucija zaštite sa univerzitetom, u skladu sa 'Bolonjskom konvencijom', i uskladu sa brojnim konvencijama UNESCO-a i Saveta Evrope o edukativnoj funkcijiinstitucija kulturne baštine. Ne postoji izražena svest o postojanju brojnih konvencija,deklaracija i povelja Saveta Evrope o zaštiti baštine u različitim vidovima, niti o preporukamaUNESCO-a, ICOMOS-a, ICOM-a, koje je naša država dužna da ratifikuje, a neke odužestručnih bar da poštuje.Danas nema definicije decentralizacije i potrebe umrežavanja institucuja zaštite, niti sepominje postojanje i delovanje nacionalnog centra ili instituta zaštite pokretnih inematerijalnih kulturnih dobara koji bi nosio edukativne, teorijske, praktične i istraživačkeelemente zaštite baštine. Kada je reč o muzejima, ne postoje definicije muzeja u skladu saposlednjim ICOM-ovim odrebama muzeja (Generalna skupština ICOM-a, Barcelona 2001.)po kojima je muzej neprofitna, stalna ustanova u službi društva i njegovog razvoja, otvorenaza javnost, koja pribavlja, štiti i konzervira, istražuje i objavljuje materijalne i nematerijalne

480dokaze o ljudima i njihovoj sredini u svrhu izučavanja, obrazovanja i uživanja. Nedovoljno sepažnje posvećuje ustanovama koje se takođe označavaju kao 'muzeji'; na primer: ustanovekoje čuvaju i izlažu žive primerke biljaka i životinja kao što su botaničke našte, zoološkivrtovi, akvarijumi i vivarijumi ili naučni centri i planetarijumi, prirodni rezervati, zatimneprofitne izložbene galerije, izložbene galerije u sastavu biblioteka, arhiva, botaničkih bašti,planetarijuma i sl. kao ni međunarodnim, nacionalnim, regionalnim ili lokalnim strukovnimorganizacijama ili specijalizovanim odeljenjima i agencijama ministarstava ili drugim javnimagencijama odgovornim za zaštitu; potom, neprofitnim ustanovama ili nevladinimorganizacijama koje se bave zaštitom i konzervacijom, istraživanjima, obrazovanjem,obukom, dokumentacijom i drugim aktivnostima vezanim za zaštitu i institucije zaštite;kulturnim centrima i drugim ustanovama koje olakšavaju čuvanje, kontinuitet i upravljanjenepokretnim, pokretnim i nematerijalnim nasleđem, najzad, ni ostalim institucijama kojeimaju, manje ili više, sve karakteristike institucija zaštite, posebno muzeja, a koje deluju kaopodrška postojećim muzejima i profesionalnom osoblju kroz muzeološka istraživanja,obrazovanje i obuku.U ovim procesima lokalna samouprava sa novom svešću o njenom značaju mora dapreuzme brigu o stanju kulturne baštine u vlastitom regionu, što je bio osnovni cilj promenakoje su nastale tokom 2001-2003. godine kada je tadašnja administracija započela sauvođenjem reda među brojnim institucijama kulture koje brinu za očuvanje kulturnog nasleđa.A državna strategija u zaštiti spomenika kulture mora se definisati kao kulturna politika, ainstitucionalno se sprovodi kroz sisteme u oblastima za koje su nadležne mreže zavoda zazaštitu spomenika kulture, muzeji, arhivi i biblioteke.Na kraju, zaista je bi bilo besmisleno i ishitreno donositi bilo kakav novi Zakon koji ćese baviti zaštitom kulturne baštine, a da nema usvojene nacionalne strategije koja treba daobeleži i reguliše osnovne principe upravo i za taj Zakon. Po principu prioriteta, prvo trebadoneti opšti državni plan na bazi novog Ustava, pa onda nacionalnim zakonodavstvomobezbediti njegovo sprovođenje i razvoj. Po istom principu, ne može se donositi Zakon okulturnim dobrima pre usvajanja važnih sistemskih zakona koji će na nivou države,odgovornih tela Vlade i Skupštine, kao i institucija zaštite uskladiti teoriju i praksu nacionalnestrategije očuvanja baštine kao aktivnosti i neophodne mere njene zakonske i stručne zaštite.A to je samo još jedan od neophodnih dokumenata koji će nas uvesti u društvo razvijenih

481zemalja koje su ovu oblast prepoznale kao potencijalno izuzetno važnu za opšti društvenirazvoj usmeren budućnosti i pored toga što se, po prirodi stvari, bavi proučavanjem prošlosti.Leskovački zbornik, XLVII, Narodni muzej Leskovac, Leskovac, maj, 2007.Zaštita nezaštićenogNa marginama političkih pregovora o statusu KosovaU zamršenom klupku aktuelnih političkih zbivanja koja će nam uskoro na najdirektniji načinodrediti sudbinu, i kao državi i kao naciji, na margine je potisnuto jedno pitanje od izuzetnevažnosti za nacionalnu sudbinu i, reklo bi se, isto tako za državni integritet. Radi se upravo oočuvanju kulturne baštine, pre svega one koja se nalazi na teritoriji Kosova i Metohije, ali ione koje je u područijima koje su, manje-više, nedostupna našim brojnim zaštitarskiminstitucijama: zavodima za spomeničko nasleđe, muzejima, arhivama, bibliotekama (poputHrvatske, Bosne i Hercegovine, u novije vreme i Crne Gore).Tokom poslednje decenije prošlog veka, dakle, u periodu ukupne destrukcije države idruštva u radašnjoj Jugoslaviji, izvršena je i potpuna devastacija kulture u svakom pogledu,pa i kao institucionalni sistem u kome je najviše štete pretrpeo i njen svakako najvitalniji inajdelikatniji deo – umetničko stvaralaštvo i zaštita kulturnog nasleđa. Otuda je biloneophodno, tokom oktobarskog prevrata 2000. nakon političke promene, u kulturu ponovouvesti one sadržaje kojima će ona povratiti istinske vrednosti u tranzicionom procesu. Dakle,namere države (posebno Ministarstva kulture) u njena četiri domena, ili instrumenta političkemoći i vladanja: kadrovske obnove, racionalizacije mreže ustanova, raspodele budžetskihsredstava i nove legislative, moraju postati dostupni javnoj inicijativi, uvidu i oceni. Na tajnačin država bi bila bi isključivo servis, ili logistička podrška, za zadovoljavanje kulturnihpotreba, a ne otuđeni centar političke moći kakva je bila u (jedno)partijskom režimu.U najkraćem, neophodno je da se na nov način definiše pojam i smisao kulturnebaštine, da se redefiniše pojam i sadržaj državnih (nacionalnih) institucija u oblasti zaštitekulturnog nasleđa, da se osmisli nova filozofija u domenu zaštite kulturnih dobara i odmah,pri prvoj izmeni zakona, potpuno je prilagodi svetskim standardima. U suštini, ova potreba je

482okrenuta budućnosti a ne prošlosti, što je za većinu tradicionalista izrazito paradoksalnifenomen.Najvažniji stub ove državne moći je raspodela javnih prihoda. Jednom uveden red(2002. godine sa novim budžetskim zakonom) ogleda se u tome da se sredstva od porezauplaćuju iskljućivo institucijama kojima je osnivač država, preko noći je 2004. zamenjenstarim načinom finansiranja zaštite kulturne baštine transferom novca korisnicima ovihdobara – crkvama koje su iz mnogih razloga sklone nenamenskom trošenju. Time ne samo dase krši zakon, već tokovi novca postaju neprozirni, a time i skloni zloupotrebama.Posle 1999. godine, sa dolaskom međunarodne administracije na Kosovo, nastale subrojne prepreke u izvršavanju zakonskih obaveza Srbije (i) u oblasti zaštite spomeničkognasleđa. Iskrsao je tada ceo niz problema – od izrade nove liste spomenika kulture na Kosovu,do njihove drugačije kategorizacije, od izglasavanja novih zakona o zaštiti kulturnih dobarado definisanja odnosa institucija zaštite iz Srbije u području pod jurisdikcijom UNMIK-a.Pored već poznatih problema sa zaštitom kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji koji datirajuveć duži period, a kulminirali su nakon 1999. godine, od nedavno se priključio i velikinasporazum oko pitanja nadležnosti nad njima u trouglu: Republika Srbija, Srpskapravoslavna crkva i UNMIK.Prema rezoluciji 1244 i brigu na očuvanju spomeničkog nasleđa na Kosmetu preuzelesu međunarodne organizacije. Kako one nisu u mogućnosti da taj posao obavljaju na stručannačin, po prirodi stvari, ovde su uključene ustanove zaštute Republike Srbije, najpreRepublički zavod za zaštitu spomenika kulture, potom Regionalni zavod koji je osnovan uLeposaviću. No, najpre je besparica onemogućavala efikasan rad u ovoj oblasti a potom, odformiranja privremenih institucija – Vlade Kosova, i sve teže dobijanje dozvole da našistručnjaci rade na Kosmetu.I kada se činilo da je prvi problem u postupku rešavanja dobijanjem prve donacije od4,2 miliona eura, iskrsao je novi problem koji se pre svega tiče odnosa unutar Srpskepravoslavne crkve. Naime, nadležni vladika Artemije aprila 2005. godine, ne dozvoljava da sei jedan euro uloži u obnovu crkava i manastira ako taj novac ne ide preko njegovogeparhijskog računa, i drugo, rezolutno zahteva da u stručnim poslovima restauracije ikonzervacije ne mogu da učestvuju ’oni koji su te spomenike rušili’, tj. kosmetski Albancimakar oni bili i profesionalno osposobljeni za ove poslove – i to velikim delom upravo ubeogradskim stručnim školama. Prvi razlog je njegova očigledna želja da sam upravlja

483ogromnim fondovima koji su bili pripremljeni za ovaj posao, a drugi je logička pogreška, jernisu albanski zaštitari rušili spomenike već vandali!Da bi se ovaj problem prevazišao patrijar Pavle je potpisao ’Memorandum’ u kome suna dobar način postavljena osnovna načela za rešavanje problema zaštite na Kosmetu. Ali,episkop Raško-prizrenski ne priznaje taj potpis i time započinje još jedan ciklus problema. Dastvar bude gora, i nadležni državni organi, pre svih Ministarstvo kulture Vlade RepublikeSrbije u prethodnom mandatu i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, ali i nekidrugi, podržali su vladiku Artemija u njegovom nerazumnom, a u konačnom ishodu, opasnomi krajnje štetnom stavu oko spasavanja ugroženog kulturnog nasleđa na teritoriji njegoveeparhije.Ovome treba dodati da, iako je zaštita srednjovekovnog spomeničkog nasleđanajbolnija tačka u ovom problemu, stalno se previđa šinjenica da se na Kosmetu morajuzaštiti i tzv. pokretna kulturna dobra: dokumentacija potrebna za obnovu porušenih crkava imanastira, ogromni muzejski fondovi (sa predmetima od arheologije, preko etnologije doumetnosti 20. veka), arhivska građa i bibiliotečki fondovi na srpskom jeziku koji su ostali naKosovu. Nažalost, o ovome niko ne samo da ne vodi računa, već se ovo redovno i previđalo usvim razgovorima sa UNMIK-om, a sada i u procesu konašnog rešavanja statusa Kosova.Već zaboravljeni Izveštaj specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Kaia Eidea(avgust-novembar 2005.) sadrži obuhvatan pregled situacije na Kosovu sa ciljem da se ocenida li su sazreli uslovi da se pokrene i vodi proces utvrđivanja njegovog konačnog statusa. Unjemu je navedeno da su kosovski Srbi izabrali da ostanu van centralnih političkih institucijate stoga uporno održavaju paralelne strukture u mnogim oblastima, pa i u kulturi. A uIzveštaju je stajalo: ‘Srpska pravoslavna religiozna mesta i institucije predstavljaju posebanelement duhovnog materijala kosovskih Srba. Oni su takođe deo svetskog kulturnog nasleđa.Postoji potreba da se kreira "zaštićeni prostor" oko tih mesta uz učešće međunarodnezajednice, kako bi bili manje ranjivi na političku manipulaciju. Kosovski Srbi se bore dasačuvaju svoj identitet. Oni su iskusili pritisak protiv važnih elemenata njihovog identiteta,kao što su jezik, kultura i religiozno nasleđe, kao i njihov ekonomski opstanak. Srpskapravoslavna religiozna mesta i institucije predstavljaju kritičan elemenat duhovnog životadruštva kosovskih Srba. Održivost zajednice kosovskih Srba na Kosovu je povezana saočuvanjem njihovog kulturnog i religioznog nasleđa. Međutim, srpska pravoslavna mestapredstavljaju takođe mnogo više nego važan deo srpskog identiteta. Ona su i deo svetskog

484kulturnog nasleđa. Mnogi od ovih objekata su ozbiljno oštećeni i uništeni od 1990. Konačno,rekonstrukcija bi trebalo upravo da počne. Treba naći sporazume koji bi srpske pravoslavneobjekte na Kosovu stavili pod neki oblik međunarodne zaštite. To bi zahtevalo uključivanjegarantovanog pristupa, imovinska prava i održivost zajednice. Nije samo važno zaštititipojedina mesta kao kulturne i religiozne spomenike, već i kao žive zajednice. Savet Evrope iUNESKO raspolažu posebnom ekspertizom u ovoj oblasti i treba ih pozvati da igraju ulogu utakvim sporazumima. Srpska pravoslavna crkva je izložena pritiscima na svoj identitet. Važanelemenat u tom pogledu bilo je dovesti Beograd i Prištinu zajedno na neposredne neformalnerazgovore na ministarskom nivou. Sastanci između ministara lokalne vlade i ministara kulturebili su prvi direktni razgovori na političkom nivou u poslednje dve godine. Decentralizacija,kao kulturna i religiozna materija, predstavljaju suštinske elemente bilo kojeg procesabudućeg statusa. Nastavljanje ovih razgovora na ranijim etapama ovog procesa služiće kaomera za izgradnju poverenja i kao signal spremnosti svih da doprinose stabilnom imultietničkom Kosovu, što treba da bude rezultat procesa o budućem statusu. Beogradu ćetakođe biti potrebni jasni podsticaji za integraciju u evroatlantske okvire za saradnju.’I ovaj dokument, očigledno, moga bi biti dobra osnova za unapređenje aktuelnihrazgovora o statusu Kosova koji sve dublje zapada u mulj neprozirnih formulacija koje će,napokon, samo širom otvoriti vrata njegovom konačnom osamostaljivanju.Još aprila 2002. skrenuta je pažnja Koordinacionom centru za Kosovo i Metohijupovodom UMNIK-ovog prikaza aktivnosti Odeljenja kulture koji se odnosio na ’Popisivanjezidanih objekata kulturnog blaga’. U tom dokumentu stoji da: ’Postojeća lista registrovanihspomenika na Kosovu, rađena od 1954. do 1999. nije sačinjena u skladu sa međunarodnousvojenom metodologijom i objektivnim standardima. Ovaj projekat je popis zidanih objekatakosovskog kulturnog blaga u skladu sa međunarodnim standardima i metodologijom. Takopopisani objekti moći će da se ocene radi izrade nove liste registrovanih spomenika.’ Iz ovogasledi na naša važeća klasifikacija za spomenike od Posebnog značaja, od Izuzetnog značaja iod Velikog značaja nije usklađena sa međunarodnom klasifikacijom na spomenike Prvekategorije (od nacionalnog ili državnog značaja), Druge kategorije (regionalnog značaja) iTreće kategorije (lokalnog značaja). Ovo je naravno donelo i problem sa uspostavljanjem listeprioritetnog i urgentnog procesa zaštite srpske nepokretne kulturne baštine na Kosmetu.A februara 2003. konstatuje se (u dopisu upućenom na istu adresu) da su nacrtiZakona o bibliotеkama i Zakona o arhivskoj građi i arhivama za ustanove na Kosmetu u celini

485sporni jer nisu usaglašeni sa važećim zakonima koji uređuju sektore bibliotekarstva iarhivistike kao dela zaštite pokretnih kulturnih dobara na teritoriji Srbije. Posledica je danadležne, prema važećim zakonima, centralne institucije Srbije neće imati nikakav uvid ustanje zaštite, dakle ovih izuzetno važnih oblasti i za zaštitu nacionalnih i kulturnih interesadržave.Kako god bilo, spomeničko nasleđe, pre svega ono nepokretno (srednjovekovne crkvei manastiri) ostaće na Kosmetu. Ali i pokretno, jer prema svim međunarodnim i domaćimpropisima, muzejske zbirke, arhivska građa i bibliotečki fondovi moraju ostati u matičniminstitucijama bez obzira na geopolitičke promene koje se dogode. Stoga je veoma važnostvarati nove institucije zaštite kulturne baštine koje bi ’podelile’ odgovornost sa postojećim ubilo kakvom ishodu pregovora (reintegracija Kosova u pravno-politički sistem Srbije,konačna puna samostalnost Kosova ili nešto treće). Jedna ideja se formirala 2002. godine uneformalnom razgovoru sa grčkom delegacijom u Savetu Evrope. Kasnije, početkom 2003.ona je razmatrana i na sastanku u Solunu između našeg i grčkog ministra kulture Lečića iVanizelosa. U najkraćem, već postojeći Institut za proučavanje vizantijske kulture u Solunu,bez velikih i dugotrajnih promena mogao bi postati evropski i svetski centar za proučavanjearhitektonskog nasleđa vizantijskog sveta. Podsećanja radi, ta civilizacija bila jerasprostranjena u trinaest današnjih evropskih, azijskih i afričkih država, od kojih su neke vrlovelike, poput Rusije, ili ekonomski značajne, poput Italije, ili politički vrlo uticajne, poputIzraela, Turske ili Grčke, ili nama bliske, poput Kipra, Jerenije, Gruzije, Bugarske, Rumunijeitd. Ta nova institucija ne bi se bavila samo naučnim proučavanjem ovog istorijskog nasleđaveć i utvrđivanjem prioriteta zaštite u zavisnosti od realne ugroženosti objekata. Nije teškoodgonetnuti šta bi u ovom trenutku bilo na prvom mestu na jednoj takvoj listi. Najveći benefitod ovoga bio bi da se zaštita srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu skine sa programaisključivo srpskih potreba i zahteva, te bi se time on ’delegirao’ na sve zemlje čiji bistručnjaci učestvovali u ovom radu. No, ubrzo nakon tog sastanka ubijen je predsednik VladeSrbije a sa uvođenjem vanrednog stanja nije bilo uslova da se ovo pitanje dalje potencira. UGrčkoj su u isto vreme održani parlamentarni izbori gde je takođe došlo do promene vlasti.Time je ovo pitanje skinuto sa dnevnog reda.Sada je pravi trenutak da se ono na pravi način ili vrati na pregovarački sto upravo umomentu traženja rešenja za konačni status Kosova i Metohije, ili da se putem međunarodne

486diplomatije ova ideja reafirmiše. Da li o tome naši pregovarači imaju svest? Sudeći ponjihovim svakodnevnim šturim i zagonetnim izjavama – nimalo!Evropa, 27. septembar 2007.Evropski govoriti(još jednom)Šta će uraditi predsednik i premijer Srbije u slučaju samoproglašenja Republike Kosovo (kaokonačno rešenje) posle 10. decembra? To je pitanje koje zaokuplja sve nervozniju domaćujavnost u narasloj psihozi generisanog straha pred sve većom izvešnošću stavljanja pred’svršen čin’ nakon dugih, jalovih pregovora koji su mukotrpno vođeni – i uvek sa otvorenoizraženom tvrdnjom (u Prištini) i bojazni (u Beogradu) da alternativa nije moguća, sem ako senešto, sada nepredvidljivo, ne dogodi. Da li iko zna odgovor, ili još bolje, da li se možeproniknuti u moguće reakcije Beograda, a da one ne budu samoubilačke iz poznatog arsenalasocijalističko-radikalskog režima do 2000. godine.No, postoji i pitanje koje više zaokuplja (a i brine): da li iko ovde razmišlja o tome štabi srpska vlada učinila u slučaju da se to ipak ne dogodi? Da Priština, iz bilo kog razloga,promeni strategiju i pristane da se Beogradu, (voljno ili nevoljno) za neko vreme, da prilikada jasno predoči međunarodnoj zajednici kakav plan ima u vidu da ne bi došlo do promenagranica, a to znači da Srbija i Kosovo ostanu u jednoj državi, ali sa dve odvojeneadministracije, dakako znatno udaljenije nego što je sada vojvođanska. Ili preciznije, štanamerava zvanična srpska strana da zarad očuvanja 15% teritorije učini za 25% sadaneprijateljski raspoloženog stanovništva prema režimu u Beogradu koje živi u toj oblasti (uodnosu na broj državljana Republike Srbije) i uz činjenicu da 50% žitelja Kosova ima manjeod 25 godina, jer se iz njihovih sadašnjih (javnih) istupanja pitanje teritorije Kosova razmatrabez uzimanja u obzir interesa za vlastitu budućnost stavnovnika albanske nacionalnosti, što jene moguće – sem u glavama nekih savetnika i članova našeg pregovaračkog tima. (Jedan ječak jasno rekao, pa potom i ponovio u goroj varijanti, šta stvarno misli o pripadnicima druge,nesrpske nacije, a da pri tome nije poneo nikakve političke, a da ne pominjemo sudske,konsekvence. Da stvar bude gora, taj političar živi i radi na Kosovu! Dakle, upravo on treba

487da svet i Albance s druge strane stola uveri kako bi bilo lepo da se dogovore oko zajedničkesudbine u bilo kojoj varijanti raspetljavanja kosovskog čvora.)Tek uzgred, u Beogradu su se mogle povremeno čuti neke ideje, ali ne u krugovimapolitičara već analitičara. Tako je često pominjan primer ’jedne zemlje sa dva sistema’ kojinije adekvatan u našem slučaju jer naprosto ovde nije reč o ’dva sistema’ (komunističkom ikapitalističkom), već o paralelnim tranzicionim procesima koji ne se odvijaju istom brzinom,istim intenzitetom niti idu istim putem. Nisu dobra poređenja ni sa primerima separatističkihpokreta u nekim zapadnoevropskim državama, jer su ti pokreti terorističke organizacije kojese sa takvim odnosom prema društvu ne mogu institucionalizovati, odn. ne mogu bitiinkorporirani u legalni i ustavni poredak. Posebno nisu upotrebljiva poređenja (koja naši liderii neki njihovi savetnici prečesto zloupotrebljavaju kao vid zastrašivanja pred dolazećimraspletom) sa još uvek neregulisanim odnosima među državama i regijama na teritorijinekadašnjeg Sovjetskog saveza, jer nastojanja Moskve za ponovnim ujedinjenjem, posebnonasilnim (ratnim) sredstvima, nikako ne mogu dovesti do pacivizacije susedskih, još manjeunutrašnjih odnosa.Ali treba uzeti u obzir neke druge primere, takođe iz akuelne evropske političke praksekoji su nam mnogo bliži, i koji, uz neophodna prilagođavanja, mogu postati modus nalaženjarealnog razrešenja kosovskog-srpskog političkog poremećaja. Tako, vidimo i slučaj sa jednomod najvećih evropskih država koja u svom sastavu ima oblast sa ustavnim nazivom –Slobodna republika a koja nipočemu ne ugrožava niti destabilizuje njen unutrašnji političkiporedak. Ta teritorijalna jedinica, od desetak, jedinstvena je i po tome što njena izvršna vlastima vrhovnu vlast unutar svojih granica, zatim administraciju na visokom i srednjem nivou uodnosu na centralnu državnu kancelariju, napokon i osnovne organe vlasti i specijalne serviseza zadovoljenje socijalnih i komunalnih potreba građana. Ona ima vlastiti grb i zastavu.Izvršnu vlast te oblasti čine ministar-predsednik, državni ministri i državni sekretari kojiobezbeđuju njenu punu autonomiju budžetskog i fiskalnog sistema, pravosuđa, verskogživota, ekonomije, infrastrukture, poljoprivrede, ekologije, nauke, tehnologije, zdravstva,obrazovanja i kulture. Dakle, praktično sve ono što i sadašnje privremene institucije Kosovaveć imaju.Za nas su mnogo teža pitanja vojske, policije i spoljne politike. Kako će Kosovoostati, u bilo kojoj varijanti (nezavisna država ili samostalna republika na teritoriji Srbije) idalje ’nadzirano’, vojno i policijsko upravljanje će biti preneto na međunarodnu zajednicu

488koja će aktivno i neprekidno posredovati u ovim pitanjima između Beograda i Prištine.Spoljna politika, u slučaju pomenute Slobodne republike, takođe je nezavisna ali iusklađivana. Ona ima svoj glas u Evropskoj uniji, uz to, centralna vlast se konsultuje sa tomrepublikom u svojim nastupima u Briselu. Slobodna republika ima ovlašćenja i da vodisopstvenu politiku sa susednim zemljama (poput transportnih veza, borbe protivorganizovanog kriminala ili zaštite životne okoline), a takođe samostalno zastupa i svojepolitičke, ekonomske i kulturne interese u međunarodnim odnosima i organizacijama. Naprimer, ova Slobodna republika ima i poseban međudržavni ugovor sa Srbijom od 1970.godine koji je obnovljen 2002.Priština bi, bez narušavanja interesa Beograda, mogla biti samostalno zastupljena i usvim posebnim organizacijama Ujedinjenih nacija (a samo bi je tu reprezentovala onaadministracija kojoj se poveri obaveza ’nadgledanja’), poput FAO-a (za unapređenje i pomoću poljoprivredi i hrani), WHO-a (zdravstvo), UNESCO-a (prosveta, nauka, kultura),UNICEF-a (briga o deci), itd., praktično u svim onim oblastima njenog veoma razgranatogsistema u kojima Priština vidi svoje interese za zadovoljavanje potreba stanovništva.Naravno, neophodna će biti i dalja razrada odnosa regionalnih, lokalnih i opštinskihvlasti sa centralnom koja se bude posle izbora konstituisala u Prištini, posebno onih opštinakoje su nacionalno homogene – pod uslovom da se jedan ovakav održivi koncept uopštedogovori između Beograda i Prištine. Nažalost, do sada je inicijativu imala Priština, naBeogradu je da se nametne kao ozbiljan i promišljen predlagač jednog potpuno novogkoncepta u rešavanju ovog problema koji će uzeti u obzir zaista upotrebljive, i sveturazumljive, primere usklađivanja odnosa sa Prištinom.Ako bismo bliže pogledali potencijalne mogućnosti međusobnih relacija, primer sainstitucijama kulture mogao bi poslužiti kao korisna ilustracija. Za obnovu u različitomstepenu devastirane kulturne baštine i Beogradu i Prištini su potrebni stručnjaci, sredstva iprojektna dokumentacija koja se u najvećem broju nalazi u kosovskim Institutima zaštite.Dakle, taj dugotrajni i skupi posao moraju raditi, kao zajednički projekat, srpske i kosovskespecijalizovane ustanove, sa brojnim stručnjacima koji su u njima zaposleni, ali imeđunarodno priznati eksperti. Muzejske zbirke, arhivska građa i knjižni fondovi koji sečuvaju u muzejima, arhivama i bibliotekama moraju se obnoviti (u slučaju da su uništeni) ivratiti u matične institucije (ako su sačuvani) jer je to standard koji je propisan ne samoevropskim, već i domaćim zakonodavstvom. Nije dozvoljeno ’rasparčavanje zbirke, kolekcije

489i fondova kulturnih dobara’ stoji u važećem Zakonu o kulturnim dobrima Republike Srbije, aova odredba moraće biti uneta i u budući zakon kada se bude pripremao. Svakako da binajbolje bilo da i ovu zakonodavnu materiju urade zajedničke grupe pravnika i eksperata izBeograda, Novog Sada (zbog posebnosti Omnibus zakona) i Prištine (zbog takođe posebnihnormativnih standarda koji se naročito tiču sastavljanja liste spomeničkog nasleđa, njihovekategorizacije, određivanja stepena ugroženosti, itd.), a takođe i zbog pisanja i usklađivanjabudućih zakona o muzejima, arhivama i bibliotekama koji sada na veoma različite načinedefinišu ove oblasti zbog čega treba angažovati i evropske stručnjake za ovu materiju. Dakle,novost je da bi Priština bila potpuno ravnopravni partner u ovom teškom usklađivanjupropisa. A da li je Beograd spreman za to? Prema dosadašnjem ponašanju, sumnjamo. Jošviše sumnjamo da bi Beograd pristao da po ovom modelu oblikuje svoje relacije sa Prištinomu oblastima koji su mnogo važniji za razreženje političkog konflikta koji je pred ’pucanjem’,iako postoje realni, opšti i zajednički preduslovi da se to ostvari u ne tako dalekoj budućnosti.I zvanična Priština i zvanični Beograd zagovaraju evropsku integraciju, slobodnotržište, vladavinu prava, izgradnju novih institucija na demokratskim temeljima... Obe strane,i Beograd i Priština da bi to postigli moraju naučiti ’evropski govoriti’ (prema rečima RastkaPetrovića kojima je na taj način ohrabrivao naše mlade umetnike s početka 20. veka daprihvate modernizam i tako postanu deo sveta) kao prvi uslov da i jedne i druge svet uopšterazume u njihovim političkim namerama. I tu brzina ne pomaže, (na primer, kojim će putemkosovski Albanci pre stići u Evropu: srpskim ili albanskim?), od koristi je jedino da se toučenje odvija istovremeno i ravnomerno uz političku evaluaciju onih koji tim jezikom većuveliko vladaju. To bi mogao biti način pronalaženja održivog rešenja za buduće političkerelacije Beograda i Prištine – ne zauvek, ali na duži period sigurno.Ako se to ipak ne ostvari, očigledno je da imamo posla sa vođama koji su nažalostnedorasli državničkim izazovima ovog vremena. Pa se, u tom slučaju, ne treba čuditi akoKosovo na kraju ostane u trajnom stanju ’nadgledanosti’, a Srbija definitvno bude izbačena izsvoje ’kolevke’.Evropa, 1. novembar 2007.Kultura politike

490Po analogiji sa onom – ’ko čuva čuvare?’, može se postaviti i pitanje: ko kultiviše kulturne, idalje, kako se dostiže kultura politike? Kako se danas politički kultivišu (u najširem smislu)naši državnici i nacionalne vođe.Mnoge zemlje su odavno uvidele kako im više, očigledno, nije dovoljno samo jednoMinistartsvo kulture, ono koje se kao deo vlasti tradicionalno bavi jedino kulturom/umetnošćuu užem smislu: očuvanjem kulturne baštine, savremenim stvaralaštvom, kulturnimindustrijama, institucijama kulture, statusom umetnika... Potrebno je bilo, iz brojnih razloga,ustanoviti još jedno, ili drugačije nadleštvo – Ministarstvo opšte kulture kao neku vrstumultiinstitucionalnog kulturnog inženjeringa koje bi delovalo na ukupnom društvenom polju:javnom, političkom, parlamentarnom, diplomatskom, religijskom, akademskom,žurnalističkom, jezičkom, čak medicinskom i sportskom... Dakako i kulturnom.Ovde, iako je stanje urgentno, zašta nije potrebno posebno navoditi razloge iilustracije jer su oni toliko očigledni i svakodnevni (skupštinske sednice, polemike koje sevode u javnosti, novinski komentari, sukobi među političkim strankama, fenomenisvakodnevnog života, sprećavanje otvaranja izložbi i promocija knjiga itd.), tek nekolikonevladinih organizacija nastoji da otkloni ovaj nedostatak. No, njihov uticaj je veoma skučen,pristup ovom problemu parcijalan i selektivan, a time su i rezultati nedovoljni. A povoda irazloga za osnivanje jednog ovakvog novog – vladinog nadleštva ima bezbroj.Recimo, pre nekog vremena je ponovo u prvi plan dnevne politike iskrslo i pitanjejezičke kulture. Još jednom se nametnuo problem zvanične i javne upotrebe u Srbiji (dva)pisma, mada je ta oblast regulisana zakonom po kome je u zvaničnoj upotrebi samo jednopismo (ćirilica), ali nije uspeo snažan pokušaj da se ta norma primeni i u javnoj oblasti. Brojnirazlozi su iznošeni u korist jedne i druge intencije. Ali javnost (ni) tada nije upoznata sanekim bitnim činjenicama. Naime, jedan američki univerzitet je praktično formirao, opremionajsavremenijom tehnikom za to vreme i sa našim stručnjacima krenuo u istraživanjefenomena, za koji je ustrvdio da se upravo u Srbiji najjasnije ispoljava: istovremena upotrebaoba pisma – i ćirilice i latinice, bez ikakve kognitivne smetnje ili perceptivne otežanosti ni pričitanju niti pri pisanju. Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju na Filozofskom fakultetuu Beogradu, gde je osnovan ovaj istraživački centar, godinama je istraživala tu pojavu iegzaktnim psihološkim metodama omogućila toj nauci da dođe do potrebnih saznanja. I sada,umesto da država Srbija tu komparativnu prednost jednog izrazitog kulturološkog i

491edukativnog fenomena maksimalno iskoristi, ovo pitanje je politizovano, dakako u odsustvukulture politike, na naopak način i sa tvrdnjom da je ćirilica tobože ugroženo pismo. A da nepominjemo sličnosti hrvatskog i srpsko jezika koje se namerno previđaju. U Hrvatskoj se,smatraju neki lingvisti, govori bolji srpsko-hrvatski nego u Srbiji (na primer nazivi mesecakoji su zadržali svoje slovensko poreklo ili čitav niz nama ’mrskih’ reči poput: kruh, kat, žlicai vilica... koje su, sve od reda, jedino u Hrvatskoj ’preživele’ Vukovu jezičku reformu i takoostale sačuvane kao izvorna jezička baština.).Ili, pogledajmo kako izgleda polaganje venaca povodom državnih praznika i u nekimdrugim prilikama kada se ono za naše političare i zvaničnike izvrglo u besmisleno nameštanjetraka na već postavljene vence. Nedavno, na Dan mira povodom godišnjice završetka Isvetskog rata britanska kraljica je sama do spomenika donela venac i svojeručno ga položiladok je srpski mininistar, i to baš kulture, uobičajeno popravljao trake na vencu koji suordonansi položili. A, makar u ovom slučaju se možda i ne treba čuditi, jer je on bar bioiskren u prvoj izjavi kada je došao na taj položaj rekavši: ja neću da budem glumac koji će bitiministar, već ću biti ministar koji će ostati glumac (ili tako nekako). I zaista, kada držipolitičke govore, on stvarno ostavlja utisak glumca koji govori (čita) tuđe tekstove – samanje-više razumevanja. I na ovom mestu pitanje: ko kultiviše kulturne dobija puni smisao.U najdelikatnijoj oblasti – kulturi politike državnog vrha, stanje je najzapuštenije.Tako vidimo da je država Srbija svojim liderima dopala kao ’neželjeno dete’ (posleosamostaljivanja Crne Gore) koje je dočekano sa opštim mukom, gotovo žalošću, a tako seoni danas i ponašaju prema njoj. Da li oni uopšte razumeju smisao svojih pozicija s obziromna takav neprimeren, dosad nezabeležen državnički stav. Pomislite samo, biti među liderimadržave koju nikako nisu želeli, a dabogme, po svemu sudeći, ni zaslužili! Pri tome, ta država –Srbija, nastala je već treći put, nakon što su prvu stvorili Nemanjići, drugu Karađorđe i Miloš.Otuda nije čudno što je takva državnička posada (sa Kormilarom) sprovodila onakvu politikuprema Crnoj Gori, koja sada u istom sastavu i na isti način, uz pomoć svojih kulturnopolitičkinepismenim savetnika, vodi politiku prema Kosovu, a, to je najnovije, započinje daprimenjuje isti model nemogućeg ponašanja prema evropskim standardima i prema RepubliciSrpskoj, tj. prema Bosni i Hercegovini. Ostaje zastrašujuće pitanje: šta je sledeće što oni natragičan način neće razumeti u međunarodnim odnosima i iz razloga fatalnog nedostatkakulture politke?

492Usled nedostatka (i) kulture politike mnogo toga nam se vraća kao bumerang. Recimo,nekadašnje srpsko rukovodstvo nije htelo ni da čuje za asimetričnu federaciju, a sadašnje će,uz mnogo sreće (zbog ozbiljnog deficita političke i diplomatske umešnosti) vremenom, posleodvajanja Kosova, dobiti asimetričnu republiku. Nju će, najverovatnije, činiti različit ustavnipoložaji jedne autonomne pokrajine – Vojvodina, dve posebne oblasti: Južna Srbija(Preševska dolina) i Raška (Sandžak), zatim Beograd kao posebna teritorijalna jedinica i sveostalo kada se ovo izuzme. (Neke aktuelne inicijative ukazuju da je moguće i dalje oblasnocepanje nekih delova Srbije, poput pokrajine Vojvodine na Srem, Banat i Bačku.)Ovo novo Ministartsvo opšte kulture (ili više njih) moglo bi da ima i uloguedukovanja tj. savetovanja onih ličnosti koje donose ključne odluke u svim oblastima – odpolitike i diplomatije do ekonomije i pravnog uređenja, one odluke od kojih zavisiegzistencija stanovništva, tj, njihovih birača. Ono bi moralo da predvidi i odgovori nanajrazličitije izazove koji će se naći pred celim društvom. Na primer, ti novi političkisavetnici, recimo, kosovskih Albanaca trebali bi da daju u novi smisao poslovice ’boljevrabac u ruci nego golub na grani’. Jer, za 15, možda 10 godina, a možda ćak i ranije, sapromenjenom politikom i uz činjenicu da je polovina njihove populacija mlađa od 25 godina,bez nepotrebnih tenzija, sukoba, rizičnih oružanih konflikata, terorizma, kosovski Albanacipraktično će zavladati Srbijom, a to znači svim njenim političkim institucijama – odpredsednika Republike, sa parlamentarnom većinom i vladom, sve do najvažnijihministarstava, javnih i državnih preduzeća. Za to vreme, oni će se upravo stečenom kulturompolitike postupno raseliti po celoj teritoriji Srbije – od ove južne pokrajine do Subotice,Loznice i Negotina i time na najprirodniji način zauzeti ogroman teritorijalni deo, posebno usada nenaseljinim ili malo naseljenim oblastima (poput severnog Banata ili istočne Srbije), atime i promeniti biračko telo nad kojim će postepeno, mirnim, za Evropu prihvatljivim putem,ostvariti potpunu dominaciju – bez i jednog nepotrebnog nasilnog akta. Te umesto da iznude,uz igromne napore i rizičnu politiku koju će dobar deo sveta osuđivati, verovatno isankcionisati, malu nezavisnu teritoriju za kojom sada žude sa ogromnim brojem stanovnikakoje treba zaposliti i prehraniti, dobili bi bez napora i bez ikakvog protivljenja svetaRepubliku Srbiju u svojim sadašnjim granicama. Dakle, osnovano je ubeđenje da će shvatiti,primenom upravo kulture politike, kako je za njih, u ovom slučaju, ipak ’bolji golub na graninego vrabac u ruci’. Vredelo bi makar da razmisle, a bogme i da spreme, za desetak godina,

493objašnjenje koje će dati današnjoj mladoj albanskoj populaciji na Kosovu, ukoliko se sadašnjiciljevi tamošnjih aktuelnih političkih lidera iz bilo kog razloga ne ostvare.S druge strane, iz istog razloga, Srbija bi trebala, veštinom i razumevanjem jedne novekulture politike, diplomatije i državotvornosti iz petnih žila da se upregne da se što preoslobodi Kosova, odn. gore opisane istinske opasnosti za njeno postojanje. Jer u suprotnom,lako se može zamisliti ishod ’izlaženja na crtu’, sa većinom u ukupnoj populaciji i sastrateškim raseljavanjem po celoj teritoriji, za nekih desetak godina, srpskih političara upredsedničkoj borbi sa nekim kandidatom albanske nacionalnosti, svesnih novih pravilakulture politike. Ili, kako će izgledati izglasavanje zakona u Skupštini Srbije, ili kako će sedonositi odluke na vladi kojom precedava Albanac a većinu ministara, uključujući i one zaspoljne poslove, vojsku, policiju i pravosuđe, čine Albanci, srpski državljani, jer, dabome, naKosovu ne žive vanzemaljci koji će negde da odlete, nego skoro 1,8 miliona stanovnika kojesrpski političari ne uzimaju u obzir kada insistiraju na 15% teritorije?Dakle, smisao nekog novog Ministarstva opšte kulture bio bi da uredi ukupni državni idruštveni sistem u samo jednom cilju – pripremi protagonista na svim poljima i domenimarealne, a to znači kulture politike, one koja je moguća i koja je saglasna sa shvatanjimaglobalne civilizacije. Ona koja je razumljiva, prepoznatljiva i ostvariva za onaj deo današnjegsveta – od istoka do zapada – koji donosi ključne odluke o njegovoj budućoj, bližoj i daljnjoj,geo-političkoj i svakoj drugoj konfiguraciji. Participacija u tim procesima nije moguća bezpune primene jedne nove i efikasne kulture politike.Evropa, decembar, 2007.(tekst nije objavljen zbog iznenadnog gašenja lista koji je već bio prelomljen i pušten uštampu)