slika politike - Jovan Despotović

Treći program Radio-Beograda, Beograd, 28. novembar 2000.Aktivni otporTema specifikovana kao Angažovanost u umetnosti posle '95. naprosto se u ovom trenutku bilanametnula imperativima vremena: načinom života i egzistencije u sadašnjoj Jugoslaviji. Jer, šta bi tobilo značajnije u likovnim umetnostima aktuelnog trenutka od njenog angažovanog svedočenja,komentara ili kritike sociokulturnog ambijenta u kome je nastajala i pokušavala da deluje sakrajnjim naporom i potpunom neizvesnošću - do samog kraja: velikog političkog prevrata tokomseptembra-oktobra 2000. A devedesete godine u trećoj Jugoslaviji opterećene starim i novimmeđunacionalnim i međudržavnim problemima dale su toj zabrinutoj umetnosti brojne velike tepovesne povode upravo za takav angažovano-kritički stav. U toj vrsti umetnosti, direktno naestetičku vrednosnu razinu dovedena je i njena izoštrena etička postavka tako da su ta dva, naročitodanas, suštinski neophodna elementa, izgrađujući njenu celovitost, postala potpuno jedinstvena jersu izjednačena po svim vrednosnim nivoima.Zanimljivo je da paradigmatičan primer upravo za ovako aktueliziranu tezu nalazimo na samompočetku veka u slučaju prve srpske modernističke umetnice Nadežde Petrović - jugoslovenske Nadekako su je svojevremeno zvali hrvatski vajar Ivan Meštrović i slovenački slikar Ivan Grohar, njeniumetnički prijatelji i saborci u mnogim poslovima građenja kulture jedne mlade nacije i države unastajanju Njen život i umetnost, vrlo čvrsto isprepletani, kakav je uostalom redovan slučaj kodnajboljih stvaralaca, konstantno su pokazivali i estetičku i etičku angažovanost na mnogobrojnimpoljima na kojima je delovala. Pored teške i uporne borbe za estetičke principe Moderne, zatimorganizovanja prvih jugoslovenskih umetničkih izložbi, osnivanja umetničkih kolonija i udruženja,njeno društveno angažovanje beležilo je i druge isto tako značajne događaje: osnovala jehumanitarno društvo Kolo srpskih sestara, nakon neuspelog Ilindenskog ustanka u Makedonijipovezuje se sa komitskim pokretom organizujući dopremanje razne pomoći pobunjenicima - odhrane i odeće do novca i oružija, u vreme Aneksione krize u Bosni i Hercegovini osniva Narodnuodbranu - patriotsko društvo za pomaganje nacionalnooslobodilačke borbe Bosanaca tokom ustankaPetra Mrkonjića (budućeg kralja Petra I Karađorđevića). U periodu Balkanskih i Prvog svetskog rataona je kao dobrovoljna bolničarka umrla razbolešvi se od tifusa u Valjevskoj vojnoj bolnici 1915godine. Ovakav individualni primer jedne lične svestrane angažovanosti prošao je kroz ceo XX vekasa neposrednim delovanjem na mnoge njene sledbenike ali i na umetničke ali i druge fenomene.Podudarnost ovih interesa, ciljeva i načela sa početka ovog veka, paradoksalno, isto tako snažnostoji kao etička i estetička norma i na njegovom kraju u istim oblastima - ali sada kako vidimo, saretrogradnim predznacima. Jer, raniji procesi ujedinjavanja u devedesetim su se izvrgli urazjedinjenje, osnivanje i stvaranje sada su postali realnost uništavanja i razaranja, entuzijazamformiranja novog južnoslovenskog društva zamenjen je dramom raspada u krvavom pirujugoslovenskih ratova protekle decenije. Kao da upravo ova epoha mora da nam iznedri jednu novuNadu koja dakako neće uzaludno završavati nezavršeno (jer taj eksperiment definitivno nije uspeo)već će poput nje razumeti vlastito vreme u svim njegovim dramama a životnim i umetničkim delomstvoriti novu viziju, odaslati jasne i jake signale koji se nastavljaju upravo na onim mestima nakojima su bili mnogo puta prekidani i napokon potpuno prekinuti - kao u kakvom horor filmu koji seponavlja i ubrzano vrti unazad.U osnovi, moguća su dva načina političke angažovanosti umetnika kroz njihovo stvaralaštvo. Jedanje apologetski kada se propagandistički glorifikuje političko stanje i ideološke tendencije usocijalnoj strukturi koje vladajući slojevi autoritarno uspostavljaju i normiraju. Suprotni je kritičkikada se ti opšte proklamovani politički ciljevi podvrgavaju preispitivanju, sumnjama ili direktnomnegiranju. Naravno da je prvi slučaj od strane svakog režima uvek okarakterisan kao društvenopozitivan, afirmativan i u državnim isntitucijama najsnažnije podržavan. Ekstremni primeri za takvuumetnost u ovom veku bili su nacikunst u Hitlerovoj Nemačkoj i socrealizam u StaljinovomSovjetskom savezu za koje je najkarakterističnije bilo gušenje svih sloboda - od političkih iindividualnih do umetničkih. Naprotiv, sloboda umetničkog stvaralaštva koja je sigurno ponajvišeimanentna modernoj i savremenoj umetnosti podrazumeva i postojanje različitih vrsta i načinapolitičkog aktivizma na krilu njegovog angaživanog kriticizma.U delu jugoslovenske angažovane umetnosti, na intelektualnoj levici između dva svetska rata nastaoje u stvaralaštvu kritički pokret koji se podelio u dve struje: nadrealizma i socijalnu umetnosti, a izkoje je nakon pobede Titovog partizanskog pokreta u totalno promenjenim društvenim i političkimuslovima direktno proizašao socijalistički realizam. Ako su prve dve poetike imale manje-više jasno