slika politike - Jovan Despotović

ovu vrstu umetnosti, njeno doživljavanje i procena zapravo su i posle svih promena, ostali isti. I to jeupravo, nažalost, još jedan poraz u odnosu na napore koje su ovi stvaraoci uložili u svoj rad.Primetno je i to, čitanjem ovih tekstova, da je neposredno pred a naročito posle 2001. godine,usledilo sve više autorovih osvrta na uspostavljanje nove kulturne politike, mogućnost njeneimplementacije u institucionalni sistem Srbije i, posebno, na zaštitu kulturnih dobara, ne samo ustručnom i organizacionom pogledu, već i u diplomatsko-političkom i međunarodnom jer je takavpristup nametala i naša zvanična politika u tom trenutku otrežnjavanja te uspostavljanja novesaradnje sa susedima i svetom. Te teme su za autora u jednom trenutku postale od prvorazrednogznačaja u koje je mnogo vremena uloženo, a rezultat toga je niz napisa, kritičkih, programskih ikoncepcijskih koji su pokušali da na ta pitanja daju odgovore (koji su tek delimično i u kratkom rokurealizovani), te stoga je u knjizi ustanovljeno i jedno posebno poglavlje koje se isključivo bavi ovimpitanjima.Tematske razlike su isto toliko uočljive između 1. i 2. dela knjige. Već sami naslovi tekstovaupućuju na njihove različite sadržaje u dve glavne oblasti: jedno su kritke, prikazi i osvrti naizloložbe, umetnike, događaje, institucije, manifestacije itd, koje su bile kritički nastrojene prematadašnjem režimu, a zatim slede komentari, reagovanja i polemike na određene političke događajekoji su se u ogromnoj meri odrazili upravo na takvo stvaralaštvo i njen institucionalni ivaninstitucionalni život. Njihov sudar je bio višestruk i isprepleten, te je bilo moguće i prebacitineke tekstove iz jednog poglavlja u drugo, između ova dva osnovna. Ta činjenica samo govori uprilog korišćenja jedinstvenih merila kada su te dve oblasti – kultura i politika, bile ocenjivane. Uskromnom smo uverenju da je ovo jedna od najvrednijih i najpostojanijih osobina ’Slike politike’.Ovde nisu uneti brojni polemički tekstovi koji se kritički odnose na neke pojave iz domena recentneumetnosti, jer su njihova tumačenja, prema našem mišljenju, znatno odstupila od stvarnih intencijaautora. Takođe su izostali i oštri kritički osvrti na neke autorske izložbe koje su pogrešnokoncepcijski postavljene a dela, odnosno njihovi stvaraoci, neadekvatno interpretirani. Možda će odovakvih tekstova (kojih nije bilo malo) nastati neka nova knjiga? U ovu zbirku napisa nisu uneti nimnogobrojni intervjui, naročito oni dati u periodu 2001-2004. godine kada je pred autora bilapostavljena jedna nova vizura tumačenja – ne same umetnosti i kulture, već potreba izgradnje jednognovog sistema u kome oni treba da deluju. Otuda je došlo i do znatne promene tematskog sadržajatih javnih istupanja.Kao završne napomene istakli bismo i da su tekstovi u knjigu unošeni hronološki, redosledomkojim su objavljivani. Ovde moramo izraziti profesionalnu zahvalnost svom kolegi i prijateljuSlobodanu Bodi Ristiću koji je knjigu priredio veoma se trudeći da od ovog dugačnog nizanajrazličitijih napisa načini neophodna poglavlja radi bolje preglednosti tema i lakšeg snalaženjačitaoca u njenom sadržaju. Ako ovi tekstovi imaju podnaslove, to ukazuje da su naslove daliurednici i pod njima su oni i objavljeni, a podnaslovi su autorovi. A ako nije drugačije navedeno,tekstovi su objavljivani u beogradskim glasilima ili ustanovama i institucijama. Napokon, tekstovisu ovde štampani u integralnim verzijama, uprkos uobičajenim uredničkim skraćivanjima i’stilskim’ izmenama, posebno u dnevnim novinama što nije bio tako redak slučaj. Većina napomenau pojedinim tekstovima naknadno su unete, posebno u onima koji su objavljivani u dnevnoj inedeljnoj štampi.Neki tekstovi, nažalost, nisu mogli biti pronađeni, ali uprkos tome, ovaj izbor je ipak dovoljan da bise čitaoci i radoznalci, poput nekog ’kritičkog arhivističkog pregleda’, na uspešan način podsetilivremena devedesetih godina i najposle, da bi se vratili na pitanja koje je angažovana kultura iumetnost postavljalja, te odgovore koje je na njih zvanična politika davala, ili je, ne retko, odbijalada ih da.I na samom kraju jedna neophodna konstatacija: svaka sličnost ovih tekstova sa današnjimvremenom nekako je ispala namerna. U ovoj vrsti odnosa politike kulture i kulture politike koji jejednostavno naslovljen kao slika politike slučajnosti i nisu baš (ne)moguće, posebno što suneizbežne.Beograd, maj, 2008.J.D.