slika politike - Jovan Despotović

'valjevske perestrojke'. Ta legitimacija je štitila projektante i izvođače 'valjevske perestrojke' bar odspoljnih i suviše javnih udaraca te protivmera 'političke birokratije', žreca i administratoranaopakosti... Marks je mislio da je kultura nadgradnja 'proizvodnih odnosa' ali se i u tom pogleduteško varao ili nas je pokušao prevariti."Kako je poznato šta Kalajić danas misli o perestrojci, dakako onoj Gorbačovljevoj koja je potpunopromeninala geopolitičku kartu Evrope, a kulnimacija i simbol bilo je rušenje Berlinskog zida 1989,pitanje je kako je, i još više, zbog čega je tako korenito promenio mišljenje? Na to je svakako uticalai njegova stalna osobina konvertita koja se kretala u krajnostima od komuniste do ljotićevca, odmarksiste do antimarksiste, od radikala do julovca, ali je uvek bila fundamentalistička bilo leve bilodesne, bilo muslimanske bilo ortodoksne provenijencije (što mu sve dakako nije smetalo, naprotiv,da uravo na listi Jugoslovenske levice "dogura" do dopisnika Tanjuga iz Rima.)Godine 1999. u istoj Modernoj galeriji priređena je i izložba pod nazivom "Metafizika crteža" nakoji su prikazani radovi već pomenutih umetnika ali i njihovih mladih slebenika, Arsenijevićevog imlađih godišta: Željka Đurovića, Dragoslava Živkovića, Zorana Matića, Milana Tucovića, naprimer. Ova napomena je učinjena sa namerom da bi se postavilo i pitanje kako to da poznati'valjevski kvalitet ljudi' nije u svom sugrađaninu prepoznao umetnika upravo iz kruga stvaralacakoje je negovala Moderna galerija?Može biti da je "prekid" nastao u Arsenijevićevom radu posle 1987. godine kada se okrenuocrkvenom živopisu i ikonoslikarstvu za Šabačko-valjevsku eparhiju uticao da on "ispadne" iz pažnje"valjevski kvalitetnih ljudi"? No, nažalost sada ponovo iskrsava problem. Budući da je za tu eparhijuoslikao crkve Svetog Petra i Pavla u Paštriću, Pokrova Presvete Bogorodice u Belanovici, UspenjaBogorodičinog u Lipolistu, Prenos moštiju Svetog Nikole u Štitaru, Svetog Đurđica u GornjemLeskovcu, Svetog Nikolaja u Ribarima, Svetog Đorđa u Mojkoviću, Vaskresanja Hristovog u GolojGlavi, Mionici i Popovu, Silazak sv. Duha na Apostole u Badovincima i sv. Nikole u DonjojKamenici za šta je 1998. godine dobio "Pohvalnicu" episkopa Šabačko-valjevskog Lavrentija, niovakav Arsenijevićev rad ne dobija potvrdu niti valorizaciju u stručnim krugovima. Naime, kada jeMuzej primenjene umetnosti u Beogradu sredinom 1995. godine priredio veliku izložbu "Savremenapravoslavna srpska umetnost", u predgovoru je napomenuto: "Ovom prilikom, uspeli smo dadođemo do 154 autora, grupa i ekipa... (sa) preko 750 radova" (ikona, fresaka, arhitekture,drvorezbarstva, zlatarstva, minijatura, veza na tkaninama, kaligrafije) - i među svima njima nije bilomesta za slikara koji je živopisao 12 crkava sa oko 5000 kv. m. i koji je rukotvorio bezbroj ikona iikonostasa.Deo odgovora možemo samo naslutiti iz teksta autora ove izlo'be koji na jednom mestu kaže: "I sveto tako ide (misli na povest ortodoksne, kanonske umetnosti živopisa i freskoslikarstva prema Orosuvere Sedmog vaseljenskog sabora - prim. J.D.) ... sve dok energiju čistog pravoslavlja ne uzmutevetrovi sa Zapada i Severozapada, i dok umetnost ne počne da se suši i tanji pod idejama'humanizacije' i popuštanjem najezdi 'umetničkih sloboda'". I dalje: "Krajem 18. veka (doba baroka ievropeizacije srpske umetnosti - prim J.D.) "imamo onu nesrećnu pojavu 'egedastih bogomaza', a u19. veku potpunu 'smrt ikone'".O ikoni kao o vizuelnoj propovedi govori se još od vremena Velikih Kapadokijaca (sv. VasilijeVeliki, sv. Grigorije Bogoslov...) a prvu hrišćansku ikonu dobio je oboleli kralj Avgar u sirijskojEdesi. Tražeći leka od Mesije, Hrist mu posla ubrus koji je prethodno prislonio uz svoje lice koje seotisnu (nerukotvoreni obraz) kojim se bolesni obrisa i izleči. Na kraju ovog teksta, za svaki slučajstoji: "Želeli smo da, kao niko do sada, zberemo što više kvalitetnih autora i dela... Pokušali smo dadođemo do svih, ako smo koga propustili... greh će pasti na grešnoga". I greh pade! Posvećeni, odcrkve hvaljeni a od naroda prihvaćeni ikonopis i freskoslikarstvo Bogoljuba Arsenijevića Makija jošjednom bi zaobiđeno.No, na sreću, pojaviše se neki novi ljudi, ovog puta Valjevci sa istinskim "karakternim osobinama"te prirediše izložbu-protest pod sloganom "Protiv tame - Sloboda za Makija". Dvadesetak tamošnjihumetnika, jer toliko ih ima: Katarina Marinković (plakat), Dušan Jovanović i Miroslav Jeremić(fotografije), Miodrag Pešić i Miša Dudić (zajednička slika), Dušan Jevtić (ikona), Josif Vidojković,Vojislav Damnjanović, Miodrag Antonić i Miloje Mitrović (slike), Branka Sisinački (crtež), DušanArsenijević (strip), Branko Obradović (karikatura), uz literarno-poetski performans koji je naotvaranju izvela "Valjevska alternativna scena" prema stihovima Momčila Trifunovića, načinili sujednu slobodoumnu izložbu posvećenu njihovom utamničenom sugrađaninu i umetniku BogoljubuArsenijeviću Makiju (čija su dva crteža takođe izložena).A izložba u CZKd-u pokazala je vanredni Arsenijevićeve talenat za Fantastično slikarstvo čiji jeistorijski koren u nadrealizmu pre svega dalijevskom, ali i ranijim pretečama poput Boša, kao i