slika politike - Jovan Despotović

elitu.Spektakl Kunstlager - i njegov dnevni deo Arbait macht frei i noćni nastavak Gasna komorasvojevrsni su i autentični odgovori (ponavljanje sa promenama) na svojevremeni Noe Slovenicshekunst kao vid Nove srpske umetnosti, eksplicitno politički angažovane, koja je u slovenačkomslučaju značajno doprinela opredeljavanju (makar intelektualne, kulturne i umetničke javnosti) zaonu vrstu promena koje su tu republiku za kratko vreme dovele u red demokratskih evropskihzemalja sa respaktabilnim nacionalnim dohotkom koji danas ostvaruju ti austrijski konjušari isobarice. Da li je u mentalitetu naroda kojima se obraćaju umetnici poput Led-arta ista potreba dabudu deo civilizovanog sveta - to ćemo ubrzo videti. A toj eventualnoj, očekivanoj promeni svakakoda će, to će istoriografija umetnosti ovog vremena zasigurno potvrditi, umnogome doprineti iaktivnost mnogih umetika - Led-arta, Bogoljuba Arsenijevića Makija, Miroslava Nuneta Popovića,Flore Brovine, Živka Grozdanića Gere, Saše Stojanovića, Bobana Miletića Bapsija i mnogih drugihčije je delo već sada ugrađeno u temelje nove jugoslovenske umetnosti poput najave bliskebudućnosti.Ceo koncept je zapravo nastavak led-artovske osmogodišnje akcije pod nazivom Rekonstrukcijezločina na Balkanu što su samo direktne kritičke reakcije na aktuelne političke i socijalne procesekoji su uništili jednu evropsku državu, doneli joj samo (izgubljene) ratove, razanja, bedu, patnje ismrt. Ili kako sami kažu: Rad s ledom, incidentne grafike, fotografisanje protiv uroka, ekspedicije nadeponije, smeće - jesu elementi umetničke magije koji konzumente treba da oslobode straha, sprečezlo i sunovrat i vrate veru u izbavljenje. Dakako, kako se odmah vidi, ovo je samo još jedna od, uovom veku (i milenijumu) svakako poslednjih umetničkih utopija koje su karakteristične za epohetotalitarnih režima, koje imaju za cilj da animiraju pažnju uspavane javnosti, a u našem konkretnomslučaju da nešto učine za oslobođenje od straha i pozovu na politički, ideološki i socijalni teprofesionalni i radni otpor koji se i ovim (umetničkim) sredstvima usmerava samo prema jednomcilju - promenama od kojih na najbukvalniji način zavisi naša budućnost.Nije naodmet primetiti da je akcija nastala pod pokroviteljstvom Skupštine grada Novog Sada čiji jesekretar za kulturu prisustvovala svim aktivnostima (što se ne bi moglo reći za neke druge gradskeministre kulture, na primer beogradskog koji će ostati poznata po nekim drugim načinima pomoćiumetnosti i medijima), zatim Kulturnog centra (nekada kultnoj Tribini mladih koja se pod novimrukovodstvo izgleda vraća izvornoj, živoj umetnosti nalik sedamdesetih godina kada je steklarenome na nekadašnjoj opštejugoslovenskoj umetničkoj sceni) uz finansijsku potporu Fonda zaotvoreno društvo od čije pomoći u Novom Sadu očigledno nema straha i zazora, što je još jedna odondašnjih specifičnost. Nije na odmet ni primetiti da je za ovu, iako kranje politizovanukontrarežimsku akciju, dobijena i policijska dozvola. Sve to upućuje da se Novi Sad, za razliku odmnogih srpskih kulturnih i umetničkih centara, otvorio i za alternativne aktivnosti koje je neophodnopodržati da bi se održala preko potrebna vitalnost ovog specifičnog dela kreativnog delovanja uprkosradikalnog kriticizma koji je imanentan toj vrsti umetnosti.A već sutradan, kada je predsednik srpske vlade (po drugi put) otvarao početak radova jednog odnovosadskih srušenih mostova, poveća grupa građana, veća od onih koji su privedeni na tusvečanost, zbog demostriranja nezadovoljstva bila privedena u policiju. Time je to masovnohapšenje od metafore kustlagera postalo zbiljom konclogora, dakle izbrisana je granica koja deliartificijelno od realnog kako je dan ranije, ali i u mnogim drugim slučajevima, Led-art na svoj načinprikazao kao Pozdrave iz Srbije.Da li je u pitanju podela građana Srbije na zadovoljne i nezadovoljne ili je s jedne strane učinjenajoš uvek neophodna i za mnoge spasonosna politička mimikrija - videće se već na sledećimizborima. A zvanične statistike govore da poprilici 80% jugoslovena živi ispod egzistencijalnogminimuma. To je glasački resurs na koji svi računaju i kojima se obraćaju opozicioni političari,kritički intelektualci, otporni studenti i pobuljeni đaci sa svojim profesorima i nastavnicima,angažovani umetnici kojih je sve više i svi drugi koji su sačuvali minimum zdravog razuma u ovombolesnom vremenu.Republika, br. 233, 16-31. mart 2000.Slikovne ispovesti Bogoljuba Arsenijevića MakijaU srpskom slikarstvu posleratnog perioda, među brojnim poetskim nizovima u kratkotrajnomperiodu pedesetih godina, pojavila se i jedna grupa umetnika koja je stilski određena kao slikarstvofantastične figuracije. Vodeći autori: Dado Đurić, Uroš Tošković, Ljuba Popović, Vlada