slika politike - Jovan Despotović

na neke od najradikalnijih kreativnih ponašanja tog perioda u jugoslovenskoj umetnosti, došle suosamdesete koje su i u njegovom primeru pokazale jedan novi interes za ponovnu produkcijuartefakta. Tada on menja strategiju i zauzima isto tako radikalni, ali sada i zaoštreno ironični stavprema socijalnoj zbilji, položaju umetnika u novouspostvaljenoj društvenoj hijerarhiji vrednosti(kada je nastao nezabeleženi prodor šunda i pompijertva); u tom periodu počinje i da objavljujekratke priče o umetnosti koje su među prvim menisfestacijama postmodernizma u našoj umetnosti istvara umetničke predmete koji poseduju evidentna estetička svojstva ali ona su sada potpunodrugačijih namera, poruka i ciljeva. Devedesete, napokon, u njegovom radu još jednom beležezaokret u skladu sa dominantnim temama vremena ali i sa promenjenom ikonosferom svakodnevice.Pre svega onom koja se direktno tiče opšte ideološke i političke realnosti.Glavna Todosijevićeva misao kreće se unutar svesti da se naše aktuelno društvo našlo na ivicifašizma - kako je sam isticao. Taj opšti sindrom naravno da je zahvatio i osetljivo područjeumetničkog stvaralaštva, čak je izvesno da je baš tu nacionalsacijalizam u domaćoj varijantiproizveo i najveću štetu u zvaničnoj umetnosti, u institucijama koje se njome bave, u umetničkojkritici koja je postala estradna i plaćenička. Kulturna štetočinstva koja su načinjena najteže supogodila seriozne umetnike koji, poput samog Todosijevića nisu imali drugih sredstava za odbranusem vlastito stvaralaštvo. A u tim pokušajima i činovima samoodbrane radovi Raše Todosijevićazauzimaju jednu od najinteresantnijih i najuzbudljivijih pozicija.Firma Todosijević, baš kao u kakvoj reklamnoj manufakturi ili marketinškoj agenciji do sada jerealizovala četiri reklamna plakata: Srborandže, Ubistvo i Cvet kanalizacije a Restoran Sloboda jesamo u jednoj prilici izveo firmopisac direktno na zid vršačke Konkordije (za izložbu Prestupničkeforme). Povodom ovakvog oglašavanja Todosijević je rekao kako su oglasi maksimum do koga svestovdašnjih ljudi može da dosegne, a uzrok tome su umetnici glupi kao tocila, a sami oglasi nastajuapsolutizacijom tuđeg idiotizma.Estetika Todosijevićevih bilborda nastala je kao nova vrsta kritike koja je našla mesta negde upraznom prostoru između postojeće kritike i umetničkog dela. I to pre svega kritike društvenestvarnosti a ne umetničke. Todosijevićevi reklamni panoi simuliraju na ironični i perverzni način iumetnost i robu, estetičku i propagandnu poruku, smisao i potrebu..., oni su hibridna vizuelnafiksacija ovog ideološkog trenutka prelomljenog preko nećega što ima privid svega - umetnosti,dizajna, propagande.Čedomir Vasić: Govor istorijeOd kada se pojavio na umetničkoj sceni početkom sedamdesetih godina Čedomir Vasić je stalnoispoljavao ambivalentno shvatanje osnovnih estetičkih propozicija svoje epohe - i ranijih epoha krozkoje je plastičko stvaralaštvo prolazilo a koje su ga iz nekih razloga kao stvaraoca naročito zanimalei podsticale na mentalno i kreativno delovanje. Tako je svih ovih godina s jedne strane vrlo vidljivanjegova zainteresovanost za žive problemske sklopove vizuelnog jezika onih sredstava koja jekoristio, a iz čijih je striktnih medijskih odrednica već u prvoj fazi izlazio i sve češće supstituisaotzv. novim medijima - pogotovo videom, zatim instalacijama i ambijentima, elaborirajući teme isadržaje svoje umetnosti mnogobrojnim postupcima unutar imanentne semantičke ravni i izvedbene,upravo procesualne postavke.Već prva izložba: Klijina bašta održana novembra meseca 1992. godine u Galeriji ULUS-a otkrilaje jednu novu temu. Nju implicira sledeći citat preuzet iz Tukididove Istorije:Od pređašnjih ratova najveći beše Persijski, ali i on je brzo odlučen u dvema bitkama na moru ikopnu. Međutim ovaj rat toliko se odužio i Grčka je za to vreme toliko patnji podnela, koliko nikadanije u istom vremenskom periodu. Jer, nikada toliko zauzetih gradova nije bilo opustošeno, bilo odvarvara, bilo od međusobno zaraćenih strana (a bilo je i onih gradova gde je pri zauzimanjupromenjeno i stanovništvo), niti je ikada bilo toliko izbeglica i krvoprolića što zbog samog rata, štozbog nesloge...Dakle, veza je očigledno direktna sa aktuelnim ratnim zbivanjima na jugoslovenskom područjudevedesetih godina. Dramatična aktuelizacija teme u radu Čedomira Vasića pokazali su njegovosuvereno vladanje nekim povesnim umetničim sadržajima koji mu efikasno pomažu da identifikujesa njima uporediva današnja zbivanja i to ne samo u domenu estetičkih formi već i u društvenim teideološkim procesima. Govor istorije u ovakvoj kreativnoj interpretaciji postao je i govorom našegvremena.Zapravo sve ovo o čemu je dosada bilo reči sublimisano je u multimedijalnoj ambijentalnojinstalaciji Čedomira Vasića pod nazivom Put u Oz koja je tokom novembra meseca 1997. godineizvedena u Savremenoj galeriji Pančevo. Realni, egzistencijalno potvrđen predložak ovoj totalnoj