slika politike - Jovan Despotović

njegovih članova, najzad, koji će zahvaljajući svome ionako permanentnom javnom istupanju(izložbe, intervjui, stalno prisustvo u medijima) moći da u žiži društvene pažnje kontinirano namećesvoje interese i zahteva rešavanje brojnih staleških problema.Kako se moglo i očekivati, njihova prva velika javna manifestacija postala je jedan izložba - upravoPrva godišnja izložba koju je Sindikat samostalnih likovnih umetnika priredio, kako su to naročitoistakli - u bivšem Muzeju "25. maj".Iako je ona privukla respektabilni broj učesnika - gotovo 300, iako su pri tom na njoj svoja delaizložili umetnici praktično svih generacija - od doajena srpskog slikarstva Leposave Bele Pavlović(rođene 1906. godine) do početnika kojima je ovo gotovo prvo javno predstavljanje, iako su iproglasu naveli da je ona zamišljena kao prikaz srpskog stvaralaštva svih orijentacija i praksi, odklasičnih likovnih disciplina do proširenih medija, iako su nameravali da ona postane presek tlakako stoji u predgovoru kataloga, ona je pored nekih uobičajenih, reklo bi se - početničkih mana,pokazala i nedostatke koji se ipak ne bi smeli činiti. A pri tome oni nisu isključivo posledicaljudskog fakora već su izraz supstancijalnih postavki ovog tipa masovnih, entuzijastičkih i staleškihmanifestacija.Stoga nije moguće (a ni potrebno) u kritičkim osvrtima ukazivati na jedan broj izloženih radovakojima na bilo kakvim - pa ni u najmasovnijim, neselekcioniranim udruženjskim ili sindikalnimpriredbama ipak nije mesto, ali je potrebno istaći nedozvoljeno proizvoljnu i lošu postavku kojaneka dela vidno podcenjuje otkrivajući ne samo estetičke preference (pri tome vrlo kompetentnih)autora postavke koji se zasigurno u ovoj vrsti otvorenih ilzožbi za sve učesnike koji su ovderavnopravni po definiciji, ne smeju ispoljavati, već i njihovu nedovoljnu muzeološku izgrađenostkoja - uprkos svoj slobodi, ipak ima i neke nenarušive metodološke i praktične principe.Zatim, novoformirani Sindikat likovnih umetnika je pokazao stanovitu nemoć, što je možda u ovomtrenutku tek početne afirmacije i prirodno, ali se upravo stoga mora biti obazriv i o tome voditiračuna, koja je ispoljena na trima tematskim razgovorima na kojima se nisu odazvali pozivu neki odneophodnih učesnika. Na primer, na razgovor Sistem umetnosti - predlozi reformi nisu došlirepublički i gradski ministri za kulturu koji bi zaista morali da se u ovakvim prilikama javnoizjašnjavaju i o dnevim i o strateškim pitanjima našeg ukupnog kulturnog života i o uslovima ukojima deluje ovdašnji sistem umetnosti, jer upravo te državne institucije i njihove čelne ličnosti nanajodlučniji način kreiraju i projektuju te procese.Najzad, razgovor koji je naslovljen Aktuelna umetnička scena i vrednovanje umetničkih dela kojije podrazumevao striktnija estetička pitanja, ipak je pod uticajem dnevnih događaja otišao na terenopštih, poznatih jadikovki nad sudbinom umetnika za koju su svi krivi (što nije netačno) ali je torasprava one vrste koja, ako se ne kontroliše i ne usmerava, uvek ispadne besplodna. Ako je većosnovan ovakav Sindikat, onda je bilo normalno očekivati da on hrabro i sindikalistički borbenoistupi sa svojim tezama, predlozima i zahtevima koji se moraju nametnuti kao dnevna društvenapitanja i rezolutno tražiti odgovore na njih od svih upućenih i prisutnih u jedinstvenom sistemu - oddržave do specijalizovanih institucija koje se bave njihovim delima, od medija do kritike, odumetničkih škola do fondacija koje pomažu njihov rad... Itd.Uprkos primedbama, mora se istaći da je veoma važno da je Sindikat samostalnih likovnihumetnika osnovan da bi očigledno supstituisao paralisanu delatnost njihovog Udruženja na rešavanjuvitalnih pitanja stvaralaca kroz jedno vrlo aktivno i vrlo javno lobiranje za interese svog članstva.Takođe je veoma značajno da su oni u rekordnom roku pokrenuli i jednu novu veliku likovnumanifestaciju koja će smanjiti pritisak na neke druge (poput Oktobarskog salona koji sada ima iuslove i razloge da se vrati svojoj osnovnoj nameni) a koja će imati zadatak da već sledeće godinenađe način da okupi i afirmisane srpske umetnike koji su ovog puta izostali - nadamo se isključivo izrazloga sumnjičenja da tek osnovani Sindikat ima organizacionih sposobnosti da kvalitetno uradipriredbu sa tako velikim brojem učesnika.A ovo su - uz druge, sve dobri razlozi da se ovaj novi fenomen organizovanja stvaralaca na našojumetničkoj sceni ozbiljno podrži - i to ne samo iz razloga profesionalne solidarnosti već ponajpre izsvesti o mestu umetničkog Sindikata u vremenu bliske budućnosti koje nam neposredno predstoji akoje će zasigurno biti istovremeno uslovljeno i mnogobrojnim neprozirnim opasnostima i mnogimneskrivenim štetočinstvima.Republika, br. 191, 16-30. jun 1998.