slika politike - Jovan Despotović

Ovakvo čitanje izložbe "Exces..." naravno da nije jedino. Ono ima isključivu nameru da jednojnovoj publici pokaže novu umetničku produkciju, da ohrabri radoznalost i potencira potrebe ljudi nasličan način kako su u ranijim epohama bile zadovoljavane estetičke ambicije kolekcionara,sponzora, mecena ili ktitora. Izloženi radovi imaju punog smisla koje im daje estetika njihovogvremena i po tim osobinama oni identifikuju likovne vrednosti epohe - na manje-više sličan način nakoji su to čili i njihovi prethodnici, klasični i tradicionalni umetnici koje poznajemo iz istorijeumetnosti. Potrebno je, znači, senzibilizirati novu publiku na drugačiju estetiku.MURAL: Istovremeno je sa otvaranjem izložbe promovisan je jednan novi beogradski murala.Odmah pored same galerije profesor Čedomir Vasić je sa asistentom Brajanom Vasićem oslikaodvadeset metara dugački zid sa osnovnom temom "Prodajna galerija". A zatim tu je i tema pejsažakoja je specifikovana na zanimljivi način. Naime, zid na kome je ova slika izvedena postao je"transparentan", dakle, tako proziran da se "kroz" njega vidi panorama Novog Beograda, Ratnogostrva i Zemuna. Na tom literarnom sadržaju lako se prepoznaje poznata i uobičajena Vasićevaslikarska semantika za koju su najkarakterističniji potpuna kontekstualizacija slikarskog prizora,poigravanje sa optikom posmatrača, citatnost nekog stilskog obrasca iz povesnog perioda iz istorijeumetnosti. Pored prošlogodišnjeg murala koji je Vasić izveo na Terazijama, pored fotografskogateljea Milana Jovanovića, ovaj na Kosančićevom vencu programski je najdosledniji i najodređenijiu zidnom slikarstvu ovog autora.Način na koji je mural realizovan pokazao je kako je ovde zapaćeno pogrešno shvatanje da suumetnici dužni da rade isključivo o vlastitom trošku i za vlastitu slavu, odnosno da im se redovno neplaća za dela na koja je društvo vrlo ponosno i redovno se njima hvališe u svečanim prilikama.NEODGOVORNOST: Kada je uz poznate peripetije konstituisana gradska vlast, u tom prvomtrenutku pokazala je i vrlo nametljiv interes da jednim novim, drugačijim ponašanjem i u poslovimaorganizovanja i finasiranja gradske kulture i umetnosti ne bi li se pokrenuli njeni umrtvljenipotencijali. Tada je predsednik beogradske vlade arh. Paja Krunić u punoj pobedničkoj euforijipozvao novoimenovane direktore institucija kulture koje finansira grad (pošto postoje namenskasredstva u gradskom budžetu) da se urede zapušteni ulazi, kalkani, rasveta itd na njihovim prilazima.Prodajna galerija je stoga odmah pozvala Čedomira Vasića da načini pomenutu zidnu sliku. Problemje, kako je to postao redvni običaj, nastao kod plaćanja. Nikakvi pozivi (barem desetak koje jeevidentirala predsednikova sekretarica) onome koji je praktično u ime grada naručio ovaj mural nisupomogli - arh. Krunić je oglušio se o javno iznete obaveze.Uz, u skorije vreme zabeležena čak tri pogrešna postupka u odnosu na vitalna pitanja umetnosti:ovaj slučaj sa muralom na Kosančićevom vencu, čitanju jednog antiizbornog plakata (o čemu smopisali u Vremenu od 11.10.1997) i višestruko povećanim nametima umetnicima - korisnicimagradskih ateljea koje je izazvalo njihovu opravdanu pobunu, mogao bi se već sasvim pouzdanoizvući zaključak o tome kako na serioznu likovnu kulturu gleda aktuelna gradska vlast. A takvapomisao nikako ne ide u prilog ostvarivanja predizbornih obečanja - sva je prilika, nažalost, da su inovi političari oboleli od poznatog pedesetogodišnjeg (uz sasvim male izuzetke) sindroma ili krajnjeideologizovanog ili potpuno neodgovornog odnosa prema umetničkom stvaralaštvu.Vreme, Beograd, 8. novembar 1997.Umetnički sindikalizamVeć duža kriza u Udruženju likovnih umetnika Srbije, koja je pre svega uzrokovana pogrešnompostavkom u trenutku njegovog osnivanja (kada je ova strukovna asocijacija nakon komunističkerevolucije formirana pre svega da bi vodila ideološku borbu i to ne samo po pitanjima estetike već ipo globalnim političkim temama koje je nametnuo Titov pobednički režim) izazvala je sada i jednodosta značajno podvajanje njegovog članstva.Naime, oktobra meseca 1997. godine osnovan je Sindikat samostalnih likovnih umetnika - članovaULUS-a čije bi delovanje trebalo da ispuni prazninu koja objektivno i postoji u radu ovog Udruženjaa tiče se ostvarivanja nekolikih programskih ciljeva: stvarnu borbu za poboljšanje društvenog imaterijalnog položaja članstva, osiguravanje veće slobode stvaralaštva koja očigledno biva ugroženanajnovijim društvenim procesima, ostvarivanje saradnje i sindikalističko povezivanje sa srodnimasocijacijama u Jugoslaviji i svetu, povećavanje raznih vidova solidarnosti među članovima itd.Dakle, već iz ovih pitanja vidljivo je da je nastao još jedan borbeni sindikat koji će imati za šta da sebori, koji će znati kojim specifičnim sredstvima da ostvaruje svoje ciljeve s obzirom na profesiju