slika politike - Jovan Despotović

teških godina komunističke represije zahvatio SPC devedesetih godina, zahvatio je sve vitalne ijavne oblasti njihovih interesovanja - pa tako i aktuelne probleme laičke umetnosti u kojima senjihovi predstavnici teško snalaze. Ona je i tom procesu našla za potrebno, da vrlo sličnommetodologijom i vrlo sličnim mehanizmom arbitrira i u pitanjima novih formi u umetnosti, njihovihvizuelnih sadržaja i poruka. Najzad, čak je i jedna razvikana obnoviteljska partija pokazala da nijeimuna od krajnje izvitoperenog tumačenja vizuelnih poruka isključivo prema potrebama stranačkednevne politike.Ovim primerima načinjen je jedan neobični luk u rasponu od ideološki rigidnih levih ili desnih docrkvenih tumačenja važnih fenomena savremenog života kakva je i svakodnevna ikonosfera.Da li je pogrešan zaključak da se na ovim prostorima u suštini ništa ne menja bez obzira napromenu ideološke matrice. Ili te promene zapravo nema? Izneti slučajevi nažalost sugerišu tačnostjoš jedne beznadežne nepromenljivosti koja se ovde ukorenila.Vreme, 11. oktobar 1997.Neprimeren početakKo je autor?Kako se nažalost i moglo očekivati - počelo je sa skandalom. Kada je u pitanju Nikola Kusovac, našnajpoznatiji estradni istoričar umetnosti, odnosno, bilo šta čega se on poduhvati, izgleda da ne možeda se ne dogoditi neka veća ili manja nepoćutnost. U poduži niz štetočinstava za koje je Kusovacneposredno odgovoran isključivo zbog njegovog nerazumnog petljanja u poslove u kojimakonstantno ispoljava potpunu nekompetentnost i neskrivenu mržnju, upisan je najnoviji biser.Najava: Tačno pre godinu dana na istom mestu (Vreme, 31. X 1996) skrenuli smo pažnju na jedansve prisutniji fenomen koji smo nazvali kulturna kretenizacija imajući u vidu očiglednu političkuinstrumentalizaciju lažnog stvaralaštva u ekstremnim ideološkim relacijama (socijalizam-nacizam)tada tek na pomolu. Sa pet primera bio je ilustrovan proces koji ima izgleda da danas potpunoovlada ovdašnjim kulturnom životom. Jedan od njih odnosio se na napadno propagiranje pokretanjajoš jedne likovne kolonije, "pored već postojećih stopedeset u Jugoslaviji". Osnivači su joj RTS iNarodni muzej u Beogradu, a potpisnici Ugovora u ime ove dve institucije bili su reditelj JovanRistić, pomoćnik generalnog direktora državne televizije, i muzejski savetnik Nikola Kusovac, većduže vreme siva eminencija (usled trajne i definitivne nemogućnosti da postane istinska) našegnajvećeg muzeja. Njih dvojica su tako postali najodgovrniji za izgled i sadržaj najnovije umetničkekolonije u nas.Tokom marta meseca ove godine osmoro umetnika je (posle izvesnih peripetija i nepredviđenihokolnosti, naime čak petoro slikara iz prvog poziva otkazali su učešće pa im je pronađena zamena)sa porodicama boravilo na Zlatiboru. Rezultate njihovog rada sada imamo prilike da vidimo iGaleriji palate "Progres" u Knez Mihailovoj ulici. Izložbu prati i jedan neobični katalog koji je naprvi pogled sasvim pristojan, ali ima i nešto što ga dovodi u red presedana u ovdašnjoj kulturi. To jemeđutim ispalo sasvim adekvatno onim procesima koje smo naveli na početku a neposredna jeposledica poznatog Kusovčevog ponašanja u najnovije vreme.Među kraćim, u katalogu objavljenim tekstovima koji se odnose na rad slikara, učesnika kolonije,nalazi se i jedan sa potpisom profesora Beogradskog univerziteta, poznatog istoričara umetnosti ilikovnog kritičara dr. Ješe Denegrija. Taj napis ima sve karakteristike uobičajenih recenzija ovevrste stvaralaštva, dakle sa njim je sve u redu izuzev jedne sitnice - Denegri ga nije napisao.Nije sada prilika da se detaljno bavimo njegovom niti analizom celog događaja, ali treba istaći dapostojeća dokumentacija ovog slikara pokazuje da je Ješa Denegri o njemu objavio samo jedan teksti to u katalogu samostalne izložbe održane 1995. godine u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić".Upoređivajem ta dva teksta vidi se da oni nisu identični pa je stoga neminovan zaključak da jepotonji Denegriju podmetnut. Zašto? O tome će biti reči u sasvim izvesnoj predstojećoj prilici.Neobični lik: Aktera ove prevare bez presedana logično (mada je upotreba logike u ovom vremenui u ovom prostoru izuzetno rizična) ne treba tražiti u partneru koji zastupa televiziju iako je onpotpisan kao "direktor kolinije", već u "umetničkom selektoru", dakle Nikoli Kusovcu.Izgledalo je da je ovaj neobični lik sa naše kulturne scene do sada prošao sve faze njenogunižavanja i uništavanja: od neznalačkih i naopakih medijskih promocija i besmislenih likovnihkritika do monstruoznog propagiranja lažnih slikara i lažne umetnosti u mnogobrojnim prilikama, odštetočinskog delovanja u umetničkim savetima naših najvećih kulturnih institucija i manifestacija dooriginalne "ratne muzeologije" ("hrvatsko đubre" treba prepustiti uništavanju) koju je on smislio i