slika politike - Jovan Despotović

istorijskom, umetničkom, kulturnom i religioznom jezgru kakva je Spasova crkva u Manastiru Žiča?Kako je mnogostruka važnost srpskih srednjovekovnih manastira, i ona istorijska, a u jednom sloju idržavno-politička, uz one one koje smo pomenuli, razumljiva su mnogobrojna reagovanja na ovajslučaj. Činjenica da je Srbinović najpre uradio skice za ove ikone koje je crkvena vlast odobrila i pokojima su izvedene dve sporne ikone, nije dovoljna da bi se zaustavila burna reagovanja inegodovanje lokalne crkvene uprave i – što je poseban fenomen, vernika koji su ih videli. U krajnjenegativnim kritikama moguće je razlučiti dva osnovna sloja razumevanja. Jedan je definisao episkopŽički, priznajući da ne ulazi u njihovu umetničku vrednost, koji zaključuje zapravo kako one nezadovoljavaju svoju kanonsku, odnosno liturgijsku funkciju. A drugi sloj je zapravo je zapravojedan, kako bi se to danas nazvalo, plebiscit, narodno izjašnjavanje, kada vernici iskazuju, nimalobiranim rečima, svoj krajnje nipodaštavajući odnos prema ovim relikvijama, koje to, očigledno uovakvim uslovima, ne mogu postati.Ne moramo se samo zapitati kako bi izgledala zapadnoevropska umetnost, dakako i ona katolička, uovom milenijumu da se ta crkva držala ove vrste rasuđivanja. Ali se moramo zamisliti đta bi bilo,recimo, sa zadužbinama kralja Milutina da se postavilo na isti način pitanje stilskih i kanonskihinovacija u živopisima koje je ovaj vladalac naručivao od tada najboljih i najsavremenijih za tovreme vizantijskih fresko-slikara. Kako bi uopšte izgledala istorija umetnosti srpskog srednjeg vekada se na plebiscitu rešavalo pitanje stila u epohi Komnina ili u renesansi Paleologa, te nešto kasnijeresavske slikarske škole, što su za to vreme sve odreda bili zapravo pravi primeri savremeneumetnosti.Apsurdno je, naravno, tražiti od vernika mišljenje o estetskim vrednostima savremene umetnosti,pogotovo u specifičnim uslovima u kojima mi danas živimo. Da bi se savremena umetnost moglarazumeti i prihvatiti potrebna su, među drugima, i dva bitna uslova: najpre visoka prosečnaobrazovanost stanovništva i to njenog elitnog, građanskog sloja, i naravno faktor vremena, jer kakoono sve više prolazi, broj poklonika sada istorijskih stilova sve više raste. Dakle, sasvim je izvesno,a to nas istorija umetnosti naprestano uči, svaka dobra umetnost, bez obzira na početnonerazumevanje koje se redovno javlja, u nekom kasnijem periodu kao stil biva shvaćena, prihvaćenai – istorizovana.Ove pouke su, danas gledano, veoma jednostavne. Veliki problm ovog vremena je to što je našedruštvo ostalo bez prirodnog poretka vrednosti, moralnih orijetira, socijalnih ciljeva. Ako neko mislida Srbinovićevim mazaicima nije mesto u Žičkoj crkvi, da i to jasno kažemo, još manje je mestoikonama koje se u tom manastiru rade u jednoj ikonopisačkoj školi koju čine tamošnje monahinje.Uz svo uvažavanje i poštovanje za njihovu želju i plemenitu nameru da svojim radovima zameneSrbinovićeve, moramo izreći i vrlo rezervisano mišljenje o stvarnim umetničkim vrednostimanjihovoih radova. Jedna stvar je kanonska zasnovanost tih radova, koja zapravo i nije sporna niti jepredmet ovog razmatranja; druga stvar je komplikovano pitanje koje treba da bude zadovoljeno dabi slikarske rukotvorine prerasle u umetnička dela. A upravo snažna umetnička emisija koja zrači užičkoj crkvi ne dozvoljava tu vrstu eksperimenata unapred osuđenih na neuspeh. Kopisti i razniposvećenici zaista ne spadaju u onu vrstu stvaralaca koji bi morali da makar približno zadovolje vrloveliku umetničku obavezu unutar takvih kulturnih ambijenata. Put kojim su krenule lokalne crkvenevlasti da rešavaju ovaj teški problem zapravo je stranputica na koju se uopšte nije smelo ni kročiti.Vreme umetnosti, br. 5, Vreme, 16. januar 1995.Sajam umetnosti ili vašar šunda?Dominacija šundaObeležavajući šezdesetogodišnjicu Beogradski sajam je u program ovogodišnjih manifestacija poprvi put priredio i dosta veliku izložbu pod nazivom 'Art expo 97'. Na ovom 'Međunarodnom sajmuumetnosti i umetničke opreme' pored nekih vrhunskih ustanova srpske kulture kao što su muzeji:Narodni, Etnografski i Savremene umetnosti, umetničkih škola - Fakultet likovnih umetnosti injegov Centar za grafiku i vizuelna istraživanja 'Akademija', te umetničkih udruženja ULUS iULUPUDS učestvovale su i nekolike (uglavnom privatne) galerije koje manjeviše otvoreno trgujulažnom umetnošću - te apsolutno u najvećem broju firme za tzv. 'umetničku opremu' ?! (ranije su setakve ramadžijske radnje zvale 'staklorezačke'). Dakle, tik pored institucija našeg najvrednijegumetničkog stvaralaštva nalaze se one koje po izlagačkoj aktivnosti tu nikako ne spadaju, a već izovoga se uočava kako se očekivani sajam umetnosti zapravo odmah pretvorio u vašar šunda.Primetno odsustvo privatnih jugoslovenskih galerija koje se stvarno bave umetničkom delatnošću