slika politike - Jovan Despotović

dosad najave uglavnom loših ili nemogućih rešenja) - nalazimo se pred odlukom da to bude palata"Muzeja 25. maj". Međutim on se u kulturnoj javnosti javlja i kao privremeno rešenje za formiranjejedne nove institucije - Gradske galerije, zapravo kusnthalea (univerzalna izložbena dvorananamenjena raznim potrebama) koju svaki veći grad, a pogotovo kulturne metropole imaju. Ali trajnorešenje za koje ova kuća zaista ima najbolje reference trebalo bi da ide u pravcu formiranjagliptoteke (muzej gipseva kojih je takođe značajan broj i o kojima se tek u ponekim muzejima vodistručni nadzor) a zašta je ova zgrada idealna po svim neophodnim funkcijama: i za čuvanje i zaizlaganje i za održavanje tog krajnje osetljivog umetničkog materijala.Ipak ključni je problem pronalaženje načina za trajno finansiranje ovih javnih kolekcija. Održavanjeovih malih memorijalnih umetničkih muzeja spada u vrlo skupe poslove. No, nije samo u pitanjuizdvajanje budžetskog novca već i potencijalnih mogućnosti oko zakonske regulative koja bi,primerice, mogla ovu vrstu javnih kolekcija ili prostora u kojima su oni trajno i javno izloženimaksimalno da oslobodi svih nepotrebnih poreskih i drugih izdataka, zatim umanjivanja cenezakupnina, struje, grejanja i dr. (ili da osnivač - bilo ko da je: opština, grad ili republika, čakpreuzme ova plaćanja što je poznati model u kulturno emancipovanim sredinama, a neposredna jekorist da bi se tada osnivač maksimalno potrudio da smanji nepotrebne troškove, izdatke ilikomercijalne cene koje bi sam određivao i naravno i plaćao).Za sada je po svemu sudeći tek sekundaran odnos grada prema ovom problemu kao viduopštekulturne strategije i delu ukupnih problema koji se ubrzano nagomilavaju (a za koje je stogasve teže naći adekvatno rešenje) od funkcionisanja postojećih instutucija do njihovog materijalnogpoložaja, od neispunjenih ugovornih obaveza do neregulisanih prostornih mogućnosti i(para)zakupnina (da se samo podsetimo izgleda trajnog skandala sa slikarskim Legatom NedeljkaGvozdenovića u Knez Mihailovoj ulici) itd. Sa promenom gradske vlasti nakog građanskih protesta96/97. na mesto sekretara za kulturu došla je veoma kompetentna osoba koja se nažalost iz političkihrazloga nije dugo zadržala na tom mestu. Nju je smenio jedan režiser a danas se tu našla glumica (zakoje nikada nije dato objašnjenje zašto su baš oni tu postavljeni) koji su dakako najviše zaokupljeniproblemima u "svojim" umetnostima (filmu i pozorištu), dok druge probleme ne samo da nisuspremni da rešavaju već se sumnja da za njih uopšte i znaju. To je uostalom oduvek bio manirisključivo "gole sile vlasti" koja ne namerava da za svoje postupke ikome odgovara, a zašta sepogrešno mislilo da je odnos koji je ostao u prošlim vremenima koja se često spravom kritikuju bašiz političkih krugova koji drže vlast u Beogradu.Ova priča sa legatima je upravo samo deo problema neregulisanih odnosa države i umetničkihzaostavština što je posebno zaoštreno u tekućoj "tranziciji". Jedno od radikalnih rešenja (koje jenagovešteno u nedavnom intervjuu direktora jednog od vodećih muzeja) je i razmena umetničkihpredmeta i kolekcija među nekadašnjim jugoslovenskim republikama kao deo ukupnogmeđudržavnog deobnog bilansa. To međutim nije originalna ovdašnja ideja već je potekla izZagreba 1995. izneta od predstojnika Moderne galerije koji se založio da se iz njegovih depoaodnesu radovi srpskih umetnika (koji prema njegovim rečima tu nikada neće biti izloženi) izamenjeni za hrvatske koji se čuvaju u beogradskim muzejima. Kako je ovo i ideja jedne odkoalicionih stranaka u vladi narodnog jedinstva (obznanjena svejevremeno kao opšta "retorzija")nije daleko od verovatnoće da će ona biti i realizovana. Možda se čeka trenutak da se slično postupi isa legatima - da se obavi "razmena nadležnosti" kojom bi se oni prepustili nekom drugom, na primerdanas toliko omiljenim "sponzorima" kojima bi bilo omogućeno da umetničke kolekcije odnacionalnog interesa jednostavno i jeftino (od)kupe. Time bi se ova država svakako definitivnootarasila jedne od svojih mnogobrojnih i zadugo nerešivih briga.Danas, 17. decembar 1999.Živko Grozdanić GeraIzložba objekata i instalacijaPromocija Web-saita "Alegorije"Zaista neumorni, nadasve aktivni na mnogim poljima, a pre svega u neprestanom stvaralačkompoduhvatu, vršački umetnik Živko Grozdanić Gera početkom godine priredio je veliku samostalnuizložbu objekata u Galeriji Konkordija a nedavno i prezentaciju svog novog web-sajta.Konkordija već gotovo celu proteklu deceniju privlači pažnju likovne publike i kritičara svojomizrazitom aktivnošću koja je ovu galeriju dovela u red najznačajnijih izlagačkih prostora u preostaloj