slika politike - Jovan Despotović

adekvatnog odgovora na bitne karakteristike zbilje na koju umetnici (dakako u znatno većem brojunego što su u ovom radu i ovom prilikom prisutni) u većini slučajeva reaguju svojim delom nikakoneostajući imuni na egzistencijalnu dramu i propast. Dvanaest umetnika koji su načinili Svitak iznelisu sasvim otvoreno i direktno svoje poruke (lične prirode), parole, iskaze - verbalne i vizuelne,crteže i slike, lapidarne i dugačke stejtmente usmeravajući ih samo u jednom pravcu - kaneophodnim temeljnim promenama svih oblasti našeg društvenog života.Napokon je načinjena i svojevrsna rekonstrukcija zločina (po poznatom postupku grupe Led-art)čiji je smisao izrada kontura (iscrtavanje autora koji su učestvovali u stvaranju Svitka) poputkriminalističkog obeležavanja žrtava na mestu zločina a njihovi potpisi enormnih veličina evidetnisu dokazi ili verifikacije samog čina ubistva stvaralaca na delu, odnosno u trenutku umetničkogdelovanja, dakle, za vreme njihovog osnovnog načina postojanja kao primarno kreativnih ličnosti.I na kraju: da li je sa 3 devetke (999) stavljena tačka na tekuću propast, i da li sa 3 nule (000)počinje bolje razdoblje - kako bi ovaj (B)ukvar želeo da nagovesti, ipak unoseći danas moždakrajnje neprikladni optimizam? Da li će 3 nule (2000.) biti bolje od 3 devetke (1999.)? Samo jejedan odgovor: sve, pa i ovaj rad grupe umetnika, sliva se, u jedinstveni opšti tok, samo u jedanzahtev: zahtev za političkim promenama koje su imperativi ne samo trenutka i dana, već vremena iepohe - to je suštanstvena potreba naše budućnosti ako je želimo imati. To je Svitak.Beograd, 20. septembar 1999.40. Oktobarski salon, Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić", oktobar 1999. (pred. kat.)Legati naših savestiJedna od najvrenijih i istorijski najdubljih tradicija ovdašnjeg kulturnog prostora jesu umetničkilegati. Značajne zaostavštine umetnika ili kolekcionara stolećima su bile predmetom ozbiljne pažnje;da bi se danas sačuvali takvi predmeti potrebno je da dobiju status zakonom zaštićenih kolekcija,slično onima koje se nalaze u nacionalnim muzejima. A da bi se to postiglo neophodno je zadovoljitinekoliko preduslova.Najpre, mora postojati istinska svest o toj potrebi kao i zainteresovanost te spremnost društva idržave da se te monografske ili kompleksne zbirke organizovano sačuvaju i zaštite. Beograd je odrata do početka tekuće decenije u mnogi prilikama pokazao tu spremnost preuzimajući brigu onekoliko reprezentativnih kolekcija na zaista uzoran način. Među njima su svakako najpoznatije onePetra Dobrovića (slikarska zaostavština koja postoji kao samostalna galerija ali o kojoj stručninadzor obavlja Muzej savremene umetnosti) ili Vede i dr Zdravka Pečara (čija je zbirka afričkeumetnosti pretvorena u pravi specijalizovani muzej) itd. Vremenom se znatno uvećao brojumetničkih zaostavština koje imaju sve preduslove da budu zaštićene po Zakonu o kulturnimdobrima: danas međutim, još uvek nisu zaštićeni ni veliki legati skulptura Petra Palavičinija iliSretena Stojanovića kao ni slikarski opusi Stojana ]elića (koji se čuva o njegovom ateljeu) ili MićePopovića (o kome danas računa vodi jedino njegova porodica a toj brizi odnedavno se pridružio iOdbor za dodelu nagrade za umetnost "Mića Popović"). A one kolekcije koje će tek morati dapostanu državnom i stručnom brigom znatno je više: ovo društvo mora naći načina da već sadapreuzme odgovornost, na primer, za velike skulptorske opuse Olge Jevrić, Olge Jančić, Vide Jocićkao i za slikarske Miodraga B. Protića ili Mladena Srbinovića koji spadaju u najveće po brojuradova, ali su oni takođe nesporno od najvećeg značaja za srpsku savremenu umetnost.Drugi je problem isključivo stručni, a odnosi se na procenu umetničke vrednosti nekog ponuđenoglegata koja mora biti maksimalno kompetentna, odn. doneta od stručnjaka potpunog uvida ipoznavanja. Kako bi se u tom procesu u obzir uzeo samo mali broj navrednijih "ponuda", stoga ne bitrebao da bude poseban problem odabira zaista najboljih legata, koji su uostalom već istorizovani ikritički postavljeni na adekvatno mesto u odnosu na manje značajne opuse srpske i jugoslovenskelikovne umetnosti što se čak i laički može lako proveriti posmatranjem stalne postavkeJugoslovenske umetnosti XX veka u Muzeju savremene umetnosti.Za sada se kao najveći problem pojavilo obezbeđivanje adekvatnog prostora za čuvanje i izlaganjeumetničkih legata. Već godinama smo u prilici da pratimo ovu inicijativu koja ni do danas nijedovela do rezultata bez obzira na vrlo veliki ugled ličnosti koje su je pokretale (a koje često i sameimaju znatnog interesa da se ovaj problem reguliše) i koje se i danas bave ovim pitanjem. Do sada jeona redovno bivala usmerena prema gradskoj vlasti a odnedavno se pažnja i očekivanje najednomokrenulo prema republičkom ministarstvu za kulturu. Da li će se ubuduće igrati svejevrsni "pingpong"između republike i grada -videćemo. Trenutno je u izgledu obezbeđivanje kuće legata (posle