slika politike - Jovan Despotović

vrlo zainteresovan za dalje proširivanje polja i sadržaja svoje umetnosti, Krnajski se tada okrenuo idrugoj angažovanosti u stvaralaštvu - onoj koju smo naveli kao opštu ili koja će odražavati svestautora o spoljašnjoj realnosti koja dakako znatno deluje i na samu oblast stvaralaštva. Tako se on uzNikolu Džafu, Dragana Živančevića, Gorana Denića, Vesnu Grginčević i dr. našao međupokretačima i članovima grupe "Led-art" koja je kroz svoje delovanje pokazivala direktnuzainteresovanost za novonastale egzistencijalne, socijalne, ideološke propozicije ratnog perioda našenajnovije istorije. Ceo niz njihovih radova, akcija, izložbi "zamrznute umetnosti" kako su je nazvali,koje su od 1993. godine učinili, skrenuli su pažnju ne samo umetničke javnosti zbog ekspicitnekritičnosti prema dominantnim tendencijama jugoslovenskog društva u raspadanju po svimpokazateljima - od državnog i etničkog od etičkog i estetičkog, itd.Iako je svoju sadašnju izložbu komponovao pre svega sa uobičajenim galerijskim radovima -prostornim objektima i instalacijama, te zidnim glaziranim dvodimenzionalnim formama, Krnajskije kao njen ravnopravni deo uneo i "dokumentaciju" jedne svoje individualne akcije pod nazivom"Art aid" i grupne "Led-arta" koju su nazvali "Predsednikov S.O.S." čime je zapravo naglašeno danjegova kreativna interesovanja teku paralelno u oba angažovana pravca. A centralni rad ima naziv"Oklop za Stenvej" nastao 1994. godine i zapravo predstavlja repliku u razmeri 1:1 forme drvenekonstrukcije jednog koncertnog klavira dimenzija 120 x 200 x 145 cm načinjenu od čeličnog lima.Rad nije samo replika ovog instrumenta već i jednog ranijeg dela Džozefa Bojsa, klavira obloženogmekim materijalom - filcom. Promena upotrebljenog materijala, odnosno njegovih svojstva zaoblaganje klavira u primeru Dragoslava Krnajskog unosi sve neophodne elemente za razumevanjenjegovog smisla koji je dakako ažurno aktuelizovan prema parametrima vremena u kome je nastao.Teški čelični lim povezan masivnim zavrtnjima stvara utisak da se klavir nalazi u njegovojunutrašnjosti, da je on time zaštićen, ali i izolovan od spoljašnjeg delovanja.Ovo "blindiranje" jednog muzičkog instrumenta, dakle sredstva za proizvodnju umetnosti, direktnaje reakcija na domaću aktuelnu epohu koja je takođe "blindirala" do neupotrebljivosti vlastitogserioznog stvaralaštva koje marginalizovano, a da bi uopšte opstalo, mora gotovo pod prisilom danapusti svoj prirodni ambijent (galerije, muzeje) te da potraži adekvatnije prostore za delovanje, onekoji će biti dostupniji najširoj publici. Na tom strateškom potezu nastale su brojne ulične grupne iindividualne aktivnosti tokom devedesetih godina u sadašnjoj Jugoslaviji. Mesto DragoslavaKrnajskog u tom sistemu dvostruko angažovanog delovanja u aktuelnoj umetnosti nalazi se međunajistaknutijim i najubedljivijim.Republika, br. 200, 1-15. novembar 1998.Vida Jocić: Apel za mirVlastiti doživljaj drame kolektivne smrti zaloga je stvarne autentičnosti i iskrenosti nekogindividualnog stvaralačkog čina od trenutka od kada umetnost postoji kao ljudsko iskustvo. Tavelika tema, možda najveća u kulturnoj povesti čovečanstva, nalazila je autore koji su joj odgovorilina direktan način stvarajući takve radove koji su formirali korpus najvrednijih, najznačajnijih inajboljih, upravo remek-dela ukupne istorije umetnosti. Na njenom vrhu svakako se nalazi i GernikaPabla Pikasa, a tom nizu po svim osobinama pripada i monumentalna skulptorska kompozicija Apelza mir Vide Jocić.U njegovoj osnovi je univerzalna znakovitost holokausta (za svakog pojedinca, kolektiv, naciju,uvek i svuda), u njegovoj kreativnoj pozadini je broj 49865 urezan na vajarkinoj ruci u Aušvicu1943. godine, u njegovoj estetičkoj ravni je dramatična ekspresija forme jednog koje se u timprilikama redovno umnožava do mnoštva; to je, kako je već napisano - katedrala bola što delujesvojim razornim mukom, jekom strašne tišine, kretanjem u mestu, kovitlacem emocija u prostoru ivremenu...Prvi "Apel" Vide Jocić iako nastao još 1958. zapravo simbolički označava i evidentno stanjebukvalnog uništavanja kao dominantne ideološke kategorije tekućeg fine de siecla - reflektovanogkroz aktuelne kontraste ove epohe: potreba za građenjem preobražena je u nagone razaranja,optimizam je nadomešten strahom pred krajnje opasnom budućnošću nagoveštenom na pragu novogstoleća: sledećih hiljadu godina trećeg milenijuma izgledaju, iz ovdašnje kataklizmične perspektive,kao period čiji se kraj nikako ne može dočekati. To bi konačno i bio cilj ovog apela-upozorenja VideJocić koji očigledno sa nepromenjenim značenjem i značajem svojih poruka prolazi kroz vreme