slika politike - Jovan Despotović

metaforičke predstave mogu se identifikovati na Prodanovićevim slikama, instalacijama i objektimana ovoj izložbi. A bogami, mogu se uočiti i oni koji su glavni uzročnici takvom duhovnom posrnućukome se nažalost još uvek ne nazire kraj.Republika, br. 196, 1-15. septembar 1998.Voz naše sudbinePutujuća skulpturaNekolikim povodima je u apokaliptičnim devedesetim godinama u sadašnjoj Jugoslaviji pokretanopitanje smisla i sadržaja angažovanog umetničkog stvaralaštva. U osnovi, pokazla je povestumetnossti ovog veka, moguća su dva načina političke angažovanosti umetnika kroz njihovostvaralaštvo. Jedan je apologetski kada se propagandistički glorifikuje političko stanje i ideološketendencije u socijalnoj strukturi koje vladajući slojevi autoritarno uspostavljaju i normiraju. Suprotnije kritički kada se ti opšte proklamovani politički ciljevi podvrgavaju oštrom preispitivanju,sumnjama ili direktnom negiranju pri poređenju sa faktičkim ideološkim i socijalnim stanjem udruštvu. Naravno da je prvi slučaj od strane svakog režima uvek okarakterisan kao društvenopozitivan, afirmativan i politički najsnažnije podržavan. S druge strane direktan kritički odgovor nadramatične izazove krajnje opasnog i ideološki neartikulisanog vremena kroz umetničkostvaralaštvo izaziva otvorene frustracije totalitarnih režima koji ubrzano traže načine da se ta vrstajavnog delovanja suzbije, pa čak i sankcioniše instrumentima državne represije.Jugoslovensko postsocijalističko društvo nije izgradilo stabilne ustavne, političke, ekonomske,edukativne, kulturne i ostale parametre (koji definišu jednu civilizovanu zajednicu) te je stoga upunom zamahu upavo sada jedno opšte socijalno rastrojstvo koje pojedinca dakako i umetnika,pripadnika takve zajednice čine nemoćnim da izvan svoje profesionalne delatnosti utiče na promenutakvog stanja. Ono što ipak ostaje kao poslednja mogućnost je aktivni otpor, napor i hrabrost da sepruže jasni znaci nemirenja i nepristajanja.Usred opšteg jugoslovenskog rata, masovnih ubistava, razaranja, bede, sveopšte izolacije sveta kojaje pogodila treću Jugoslaviju vršački umetnik Zvonimir Santrač je zamislio i napokon uspeo 1996.godine da realizuje jednu od zasigurno najupečatljivijih i najznakovitijih ikona ovog vremena -železničku kompoziciju koja se sastoji od pet posebno prerađenih vagona koje u budućnost aneopozivo u kontrasmeru gura jedna parna lokomotiva postavljena na njegovom kraju. Ovaj radSantrač je nazvao Balkanski voz (sudbine) a ta monumentalna, pokretna, upravo putujuća skulpturaspravom je u kritici proglašena umetničkim znakom vremena. U tekstu pod tim naslovom JešaDenegri je, između ostalog, istakao i sledeće:A ukupni utisak cele ove (železničke i umetničke) "kompozicije" nosi neuporedivu i neporecivusugestiju: direktnost, drastičnost, sirovost, grubost, brutalnost kakva prevazilazi sve što umetničkatranspozicija može da postigne, a takav utisak postiže se tek kada predmeti i materijali progovoresami po sebi, svim svojim fizičkim svojstvima, svojim telesnim prisustvom, a ipak budu savladani iosmišljeni idejom, koncepcijom, energijom, ekspresijom svesne umetnikove i umetničke volje... Nosugestija Santračevog voza moćna je ne samo zato jer se nameće enormnim dimenzijama predmeta,grubošću materijala, fizičnošćču prisustva u realnom i svakodnevnom prostoru (ne, dakle u galerijinego na licu mesta, in situ, u ovom slučaju u vrevi železničke stanice). Ta je sugestija izuzetno jakajer je ovo delo u stanju da na simboličnom planu ponudi i probudi mnogobrojne sasvim određenereferencije. I to referencije na neke dramatične sadržaje kao što su prisilna putovanja, nasilnapreselenja, sve moguće represije i torture (od uvođenja ogromnog broja ljudi u logore i stratišta uvreme drugog svetskog rata do nedavnih masovnih etničkih čišćenja...); sve, dakle, s neprikrivenimasocijacijama na prinudu, ugroženost, opasnost, na strah i patnju, mučenje i trpljenje, ukratko nasve ono katastrofalno i kobno što donose ratovi i njihove beskrajne neizlečive posledice.Do sada je Balkanski voz (sudbine) prikazan na železničkim stanicama u Vršcu, Novom Sadu iBeogradu. Uvek uz najavu oficijelnog spikera preko staničnog razglasa: Balkanski voz sudbineupravo je prispeo na peron ova kompozicija je u oblaku vodene pare koju ispušta lokomotiva ulazilau stanicu dramatično stvarajući sliku jedne neminovne apokalipse koja sledi i koja je namenjenaokupljenjim nemoćnim posmatračima.Ovaj voz se sastoji od pet slika koje čine jedisntvenu kompoziciju sa vagonima u kojima se umestoljudi i uobičajenih roba nalaze razne opasne, smrtonosne, zastrašujuće naprave. U prvom vagonu, nasamom početku kompozicije, montirana je ogromna kružna nazubljena testera koja nezaustavljivo inemilosrdno reže sve što joj se nađe na putu, u sledećem su ogromni klinovi koji izgledaju kao da su