slika politike - Jovan Despotović

saradnju.’I ovaj dokument, očigledno, moga bi biti dobra osnova za unapređenje aktuelnih razgovora ostatusu Kosova koji sve dublje zapada u mulj neprozirnih formulacija koje će, napokon, samo širomotvoriti vrata njegovom konačnom osamostaljivanju.Još aprila 2002. skrenuta je pažnja Koordinacionom centru za Kosovo i Metohiju povodomUMNIK-ovog prikaza aktivnosti Odeljenja kulture koji se odnosio na ’Popisivanje zidanih objekatakulturnog blaga’. U tom dokumentu stoji da: ’Postojeća lista registrovanih spomenika na Kosovu,rađena od 1954. do 1999. nije sačinjena u skladu sa međunarodno usvojenom metodologijom iobjektivnim standardima. Ovaj projekat je popis zidanih objekata kosovskog kulturnog blaga uskladu sa međunarodnim standardima i metodologijom. Tako popisani objekti moći će da se oceneradi izrade nove liste registrovanih spomenika.’ Iz ovoga sledi na naša važeća klasifikacija zaspomenike od Posebnog značaja, od Izuzetnog značaja i od Velikog značaja nije usklađena sameđunarodnom klasifikacijom na spomenike Prve kategorije (od nacionalnog ili državnog značaja),Druge kategorije (regionalnog značaja) i Treće kategorije (lokalnog značaja). Ovo je naravno doneloi problem sa uspostavljanjem liste prioritetnog i urgentnog procesa zaštite srpske nepokretnekulturne baštine na Kosmetu.A februara 2003. konstatuje se (u dopisu upućenom na istu adresu) da su nacrti Zakona obibliotеkama i Zakona o arhivskoj građi i arhivama za ustanove na Kosmetu u celini sporni jer nisuusaglašeni sa važećim zakonima koji uređuju sektore bibliotekarstva i arhivistike kao dela zaštitepokretnih kulturnih dobara na teritoriji Srbije. Posledica je da nadležne, prema važećim zakonima,centralne institucije Srbije neće imati nikakav uvid u stanje zaštite, dakle ovih izuzetno važnihoblasti i za zaštitu nacionalnih i kulturnih interesa države.Kako god bilo, spomeničko nasleđe, pre svega ono nepokretno (srednjovekovne crkve imanastiri) ostaće na Kosmetu. Ali i pokretno, jer prema svim međunarodnim i domaćim propisima,muzejske zbirke, arhivska građa i bibliotečki fondovi moraju ostati u matičnim institucijama bezobzira na geopolitičke promene koje se dogode. Stoga je veoma važno stvarati nove institucijezaštite kulturne baštine koje bi ’podelile’ odgovornost sa postojećim u bilo kakvom ishodupregovora (reintegracija Kosova u pravno-politički sistem Srbije, konačna puna samostalnostKosova ili nešto treće). Jedna ideja se formirala 2002. godine u neformalnom razgovoru sa grčkomdelegacijom u Savetu Evrope. Kasnije, početkom 2003. ona je razmatrana i na sastanku u Solunuizmeđu našeg i grčkog ministra kulture Lečića i Vanizelosa. U najkraćem, već postojeći Institut zaproučavanje vizantijske kulture u Solunu, bez velikih i dugotrajnih promena mogao bi postatievropski i svetski centar za proučavanje arhitektonskog nasleđa vizantijskog sveta. Podsećanja radi,ta civilizacija bila je rasprostranjena u trinaest današnjih evropskih, azijskih i afričkih država, odkojih su neke vrlo velike, poput Rusije, ili ekonomski značajne, poput Italije, ili politički vrlouticajne, poput Izraela, Turske ili Grčke, ili nama bliske, poput Kipra, Jerenije, Gruzije, Bugarske,Rumunije itd. Ta nova institucija ne bi se bavila samo naučnim proučavanjem ovog istorijskognasleđa već i utvrđivanjem prioriteta zaštite u zavisnosti od realne ugroženosti objekata. Nije teškoodgonetnuti šta bi u ovom trenutku bilo na prvom mestu na jednoj takvoj listi. Najveći benefit odovoga bio bi da se zaštita srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu skine sa programa isključivo srpskihpotreba i zahteva, te bi se time on ’delegirao’ na sve zemlje čiji bi stručnjaci učestvovali u ovomradu. No, ubrzo nakon tog sastanka ubijen je predsednik Vlade Srbije a sa uvođenjem vanrednogstanja nije bilo uslova da se ovo pitanje dalje potencira. U Grčkoj su u isto vreme održaniparlamentarni izbori gde je takođe došlo do promene vlasti. Time je ovo pitanje skinuto sa dnevnogreda.Sada je pravi trenutak da se ono na pravi način ili vrati na pregovarački sto upravo umomentu traženja rešenja za konačni status Kosova i Metohije, ili da se putem međunarodnediplomatije ova ideja reafirmiše. Da li o tome naši pregovarači imaju svest? Sudeći po njihovimsvakodnevnim šturim i zagonetnim izjavama – nimalo!Evropa, 27. septembar 2007.Evropski govoriti(još jednom)Šta će uraditi predsednik i premijer Srbije u slučaju samoproglašenja Republike Kosovo (kaokonačno rešenje) posle 10. decembra? To je pitanje koje zaokuplja sve nervozniju domaću javnost u