slika politike - Jovan Despotović

posetili manastir i izvestili o karakteru nesreće.Stoga je bilo neophodno odmah načiniti dogovor sa ovim predstavnicima grčke službe zaštitekoji će odmah i zajednički načiniti program urgentnih radova s obzirom da su to stručnjaci kojirukovode zaštitom spomenika kulture: Desete eforije (zavoda) za zaštitu vizantijskih starina u čijojje nadležnosti Sveta Gora kao i paralelne ustanove (neposredno podređene Vladi, sa značajnomfinansijskom podrškom iz evropskih fondova, pre svega Saveta Evrope) čiji je skraćeni nazivKEDAK (Centar za očuvanje svetogorskog nasleđa). Problem je nastao usled toga što tekpromenjena Vlada Republike Srbije, posebno novo rukovodstvo Ministarstva kulture, nije znalouobičaje procedure i propisane nadležnosti, te je načinjena greška prouzrokovala ozbiljnu štetu zbogpokušaja zaobilazenja nadležnih institucija zaštite u Grčkoj.A kako stoji stvar sa pravnim položajem Manastira Hilandara i realnih mogućnosti našegučestvovanja u njegovoj obnovi u novonastaloj situaciji?Najpre treba istaći da se moralo ići na usaglašavanje mišljenja i postizanje dogovora nameđudržavnom i međuekspertskom nivou, shodno Programu o kulturnoj saradnji dve države, štonažalost nije učinjeno čime su izgubljene praktično dve godine, i pri tome one ključne inajdelikatnije u poslu obnove Manastira. U takvoj situacija grčki zaštitari maksimalno suodugovlačili, onemogućavali i sabotirali naše napore da se što pre počne sa obnovom Hilandaratražeći ono što smo morali da im odmah predočimo – planove obnove koje su oni, prema zakonu,dužni da razmotre i, ako nemaju primedbe, odobre za realizaciju. Dok smo mi te planove nespretnopripremali, Grci su sami započeli, na ogromno nezadovoljstvo hilandarskog bratstva, uklanjanjeruševina na pipav način pravdajući to strahom da se nešto vredno ne uništi prilikom raščišćavanjašuta. Da stvar bude još gora, oni su za te fizičke poslove angažovali najjeftiniju radnu snagu, a to sualbanski emigranti koje su naše vlasti u prvom trenutku opšte panike, još pre zvanične istrage,proglasili podmetačima požara. Time je saradnja sa grčkim službama zaštite odložena do trenutkadok se oni neodobrovolje. I to se tek nakon dve godine dogodilo. Bitno je razumeti da je Sveta Gora,a time i Manastir Hilandar, u potpunosti pod suverenitetom Republike Grčke kao ’samoupravni deogrčke države čija vlast nad njim ostaje netaknuta’. Takvih manastira na svetogorskoj peninsuli jedvadeset. Za njih važe dva opšta akta: Ustav Republike Grčke iz 1975. godine i Satut Svete GoreAtonske usvojen 1924. a ratifikovan 1926. godine od Vaseljenske Patrijaršije i Grčkog Parlamenta.A što se tiče zakona o zaštiti spomenika i kulturnog nasleđa uopšte, briga o njima je regulisanagrčkim propisima (koji su, uzgred rečeno, među najrigoroznijima u Evropi).Za razumevanje problema koji realno stoje pred obnovom i zaštitom Manastira Hilandarapomoći će nam kratki uvid u pomenute pravne norme. Po njima, na Svetog gori nema ni imovine uzemljištu ni nepokretnosti koje su vlasništvo bilo koje državne. Monaško bratstvo upravlja svompokretnom i nepokretnom imovinom. Prodaja manastirskih imanja nije dozvoljena nego ju jemoguće samo međusobno razmenjivati. Kada je u pitanju obnova ili izgradnja objekata, ona jedozvoljena samo uz dozvolu manastirskih vlasti, tačnije: ’nikakve opravke i renoviranja u SvetojGori nisu dozvoljeni ukoliko se njima nište ili menjaju starodrevni živopisi na zidovima’. Radiispunjavanja tih zahteva, 1981. godine osnovan je Centar za zaštitu svetogorskog nasleđa u Solunu(skraćeno KEDAK) koji se poglavito bavi zaštitom arhitektonskog nasleđa i u najvećoj meri jefinansiran iz budžeta Saveta Evrope. Druga institucija zaštite, takođe sa sedištem u Solunu – DesetaEforija, kao područni zavod za zaštitu spomenika kulture bavi se zaštitom svih vrsta kulturnihdobara - poglavito pokretnih. Ove dve institucije imaju eksluzivna ovlašćenja, zasnovana napozitivnom zakonu, da se bave zaštitom spomeničkog nasleđa svih vrsta - pokretnih i nepokretnih, izbog tog razloga naša zaštitarska služba, iako je potpuno razumljivo njihovo naglašeno interesovanjeda se znatno unapredi i pospeši zaštita srpske kulturne baštine u Manastiru Hilandari, ipak morajuveoma jasno da imaju u vidu prednost i primarni status pomenutih grčkih ustanova. Zbog tognerazumevanja, a katkada i svesnog prenebregavanja te činjenice, do sada su često izbijalinesporazumi u njihovim odnosima, posebno posle prošlogodišnjeg požara. Ta činjenica jeregistrovana i u pomenutom sporazumu o kulturnoj saradnji između Grčke i Jugoslavije. Rečju, ipored naših prekih potreba da se što pre i što efikasnije zaštite kulturna dobra u ManastiruHilandaru, naročito u novim okolnostima, nikako se ne može prenebregnuti, recimo, KEDAK-ovaobaveza ’da planira, koordinira, nadgleda, finansira i izvršava sve potrebne radove unutar SveteGore’. Dakle, ono što je propušteno da bude učinjeno tokom 2004. i 2005. zasigurno će narednegodine biti obezbeđeno – a to je puna ekspertska saradnja sa grčkom službom zaštite upravo radiubrzavanja poslova na saniranju posledica požara. I ta svest je ključno mesto za obnovu irestauraciju Manastira Hilandara u narednom periodu koji se meri gotovo celom decenijom.Što brže naše nadležne institucije – od Ministarstva kulture do nadležnog zavoda za zaštitu