slika politike - Jovan Despotović

sv. Đorđa. Nešto je više sačuvano slikartsvo prve polivine XVII veka u manastirskoj trpezariji, radĐorđa Mitrofanovića, a iz druge polovine istog veka i u nekoliko paraklisa. Freske datirane u XVIIIvek već pokazuju uticaje srednjoevropskog baroka, ali su neznatne umetničke vrednosti.Sasvim druga stvar je sa sačuvanim ikonama – one predstavljaju najdragoceniju zaostavštinusrpskog ikonopisa srednjeg veka. Hilandar ima zbirku koja daje jasnu istoriju našeg ikonopisa odXII do XVIII veka. Najstarija je mozaička ikona Bogorodice Odigitrije, a prvobitnoj Simeonovojcrkvi, na samom ikonostasu, pripadale su četiri prestone ikone. Mnogo bogatija je zbirka iz XIVveka, kao i iz turskog perioda od XVI do XVIII veka. Hilandarska biblioteka čuva oko 700 rukopisa,od kojih su 400 iluminirani minijaturama, neki od njih vredni koliko i Miroslavljevo jevanđelje.Program kulturne saradnje koji je potpisan između Grčke i Jugoslavije 2003. godine prvi put jeuvrstio i rad na obnovi i restauraciji u Hilandaru. Taj program je otvorio mogućnost da se u manstirukontinuirano izvode svi potrebni građevinski i konzervatorsko-restauratorski radovi na pokretnim inepokretnim kulturnim dobrima, kao i da se obavljaju neophodne rekonstrukcije prema potrebamamonaškog bratstva. I ta mogućnost odmah je iskorišćena formiranjem Odbora za Hilandar priMinistartsvu kulture koji je bio isključivo sastavljen od stručnjaka koji se dugi niz godina bavezaštitom umetničkih i arhivskih predmeta u Hinadarskoj riznici. No, ovaj značaja podsticaj na radu uHilanadru, svakako najveći i najorganizovaniji od vremena obeležavanje njegove osamstogodišnjicenastao je i kao izraz upotpunjavanja pauze tokom nekoliko godina kada je gotovo obustavljenaorganizovana briga za kulturnu baštinu koju Manastir predstavlja i čuva.Posle održavanja prve sednice 15. januara 2002., tek osnovane Komisije za Hilandar koju jeformirala Vlada SRJ krajem 2001. godine a koja je među 35 članova okupila predsednika SRJVojislava Koštunicu, poćasni član je bio Njegova svetost Patrijarh Pavle, a Matija Bećković,predsednik Komisije, još i Mlađan Dinkić, giverner Narodne Banke SRJ, Vojislav Milovanović,ministar vera i dr. Predsednik podkomisije za obezbeđivanje finansijskih sredstava bio je Dinkić.Komisija i pod komisijije imale su nekoliko sastanaka, posebno one za stručna pitanja oko zaštitepokretnih i nepokretnih spomenika kulture. Ali sem što su urađeni planovi za ove hitne i neophodneposlove, usled toga što predsednik podkomisije za finansije Dinkić uopšte nije hteo da se prihvatičlanstva u ovoj Komisiji, ništa nije urađeno u samom Manastiru. Dinkić je na više insistiranja izMinistarstva kulture uporno odbijao da sazove podkomisiju za finansije izgovarajući se daprethodno nije konsultovan da bude njen član.Odmah potom je, usled takvog stava članova Hilandarske Komisije, formiran Odbor zaHilandar juna 2003. pri Ministarstvu kulture u koji su ušli iskljušivo stručnjaci za određene oblasti(neki su bili članovi nekadašnje Komisije savezne Vlade) – ikone, freske, dokumenta, arhivskefondove, rukopisnu i štampanu knjigu, bogoslužbene predmete itd. i pošto su obezbeđena početnasredstva za 2003. godinu, počela je realizacija planova celokupne zaštite Manastira Hilandara. Tadasu kao prioritet određeni najurgentniji radovi na dovršavanju nove riznice, preseljenju predmeta unju i rad na novoj stalnoj postavci. Ovaj posao je oročen za Uskrs 2004. godine.Istovremeno se radilo i na prepokrivanju krova starog konaka. Uz pomoć grčke službe zaštite(KEDOK-a i Desete eforije, koja je pandan našim regionalnim zavodima za zaštitu spomenikakulture i Centra za vizantijske i postvizantijske studije), a pod nadzorom naših strušnjaka i sa našimgrađevinskim izvođačima radi se potpuna rekonstrukcija i obnova Novog konaka. U samomManastiru radilo je nekoliko naših ekipa stručnjaka na konzervaciji ikona, zatim fresaka, posebno uulaznom delu Manastira, i sređivanju i restauraciji rukopisnih i štampanih knjiga i povelja. Preduzetaje i preventivna zaštita fresko-živopisa zbog arhitektonskih radova na krovu i zidovima trema uManastiru. Itd.Posle požara 2004. godine iz nepoznatih razloga ovaj Odbor je prestao da radi. A stanje jebilo, u najkraćem govoreći, sledeće: katastrofalni požar u Manastiru, kakav nije zabeležen unjegovih osam vekova dugoj istoriji, uništio je severnu polovinu manastirskog kompleksa, odtrpezarije do nove riznice. Vatra je u potpunosti uništila krovne i međuspratne konstrukcije od drvetai izazvala urušavanje najvećeg broja pregradnih zidova. Najteže je stradao tzv. Beli konak koji seupravo rekonstruisao. Iako oštećeni, spoljni zidovi igumenarije, dohije i konaka iz XIX stolećasačuvani su gotovo u punoj visini. U delu manastirskog kompleksa zahvaćenog vatrom, poredigumanove i jednog dela monaških kelija, manastirske uprave i gostoprimnice, knjižare samagacinom nove štampane knjige, gostinskih soba, nalaze se i četiri paraklisa u kojima su iništenegotovo sve ikone. Živopis XVII i XVIII stoleća u ovim paraklisima je na najvećem delu površinaostao. Satistički govoreći izgorelo je: 1968,5 m 2 ili 42.78%, odn. ukupno korisne površine 5761 m 2ili 54.87%.Predstavnici Desete Eforije i KEDAK-a, na čelu sa svojim direktorima, već su prvi dan