slika politike - Jovan Despotović

Sektor je na samom početku rada postavio i ciljeve koji su bili definisani kao prioriteti u njegovomdelovanju nakon bombardovanja i egzodusa Srba tokom 1999. godine. U osnovnom, ti ciljevi su bilisledeći:- utvrđivanje stanja nepokretne kulturne baštine na Kosovu i Metohiji (što je podrazumevaloobradu i objavljivanje podataka o objektima koji su uništeni ili oštećeni tokom sukoba 1999. godine,ali i u ranijem periodu)- uvođenje redovne evidencije o stanju kulturne baštine, posebno uništene i oštećene ubombardovanju- valorizacija kulturne baštine sa stanovišta strateških državnih ciljeva i prioriteta obnove- izdvajanje i priprema potpune dokumentacije za spomenike I i II kategorije po istorijskomznačaju i vrednostima- posebno formiranje predloga spomenikog nasleđa oko Prizrena, dakle onih koji su najvišestradali- uspostavljanje neposredne saradnje sa odgovarajućom službom UNMIK-a koja se bavila istimproblemima, a tada nije imala odgovarajuću kadrovsku strukturu te je pomoć Beograd bilaneophodna- dati Jugoslovenskoj misiji pri UNESCO-u elemente za afirmativno tumačenje Haškekonvencije11 koju UNMIK nije priznavao jer se ona odnosi na ratna područja, a po njihovom restriktivnom objašnjenju, na Kosmetu nije došlodo ratnog sukoba- uspostaviti saradnju sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture kao jedine, po našem važećem zakonu, nadležne i ovlašćeneinstitucije da se bavi tim poslovima- utvrditi listu prioriteta za zaštitu i obnovu dobara kulturne baštine koje bi Koordinacioni centar, Republički zavod, specijalizovane nevladineorganizacije, ali i druge zemlje preuzele u ovom velikom i skupom poslu- utvrditi izvore sredstava za redovno održavanje i nadzor nad stanjem kultune baštine kao i za projekte njene obnove- razmotriti novi predlog za upis u Listu svetske kulturne baštine (a već tada su Visoki Dečani stajali kao prioritet, što se i ostvarilo tri godinekasnije)- uspostaviti saradnju sa odgovarajućom organizacijom zaštite pri Vladi Italije koja se prva zainteresovala i koja je prva reagovala preko svojeorganizacije INTERSOS kojoj je upućeno pismo sa dogovorenim prioritetima- otvoriti saradnju sa drugim zemljama (na primer: Grčkom, Švedskom i Francuskom koje su takođe preko svojih ambasada iskazale želju daaktivno učestvuju u obnovi od samog početka)- načiniti sistem odobravanja svih projekata specijalizovanih institucija, te domaćih i stranih nevladinih organizacija koji budu pristizali radiobavljanja ovih poslova.Ovaj veliki program bilo je moguće realizovati jedino pod uslovom da se najpre uspostave Sekretarijat Koordinacionog centra i odgovarajućeSlužbe u 3. sektoru koja bi imala sledeće konkretne zadatke u kratkom, jednogodišnjem periodu:- osnovati Povereništvo za očuvanje kulturne baštine na Kosmetu sa sedištem u Leposaviću- uspostaviti grupu za očuvanje kulturne baštine u Gračanici- odmah obaviti pripremne radove na izradi nedostajuće dokumentacije za sve ugrožene i devastirane spomenike kultureDa je ovo bio zaista prvorazredni zadatak, svedoči i UNMIK-ovo neobjektivno prikazivanje aktivnosti njegovog Odeljenja kulture koje se odnosina ’Popisivanje zidanih objekata kulturnog blaga’ u kome je jasno stajalo da:’Postojeća lista registrovanih spomenika na Kosovu, rađena od 1954. do 1999. nije sačinjena u skladu sa međunarodno usvojenommetodologijom i objektivnim standardima. Ovaj projekat je popis zidanih objekata kosovskog kulturnog blaga u skladu sa međunarodnim standardimai metodologijom. Tako popisani objekti moći će da se ocene radi izrade nove liste registrovanih spomenika.’Iz ovakve, krajnje opasne formulacije po srpsku kulturu baštinu, bilo je moguće izvući sledeći zaključak: naša važeća klasifikacija za spomenikeod Posebnog značaja, od Izuzetnog značaja i od Velikog značaja nije bila usklađena da međunarodnom klasifikacijom za spomenike Prve kategorije(od nacionalnog ili državnog značaja), Druge kategorije (od regionalnog značaja) i Treće kategorije (od lokalnog značaja). Sasvim je, stoga, bilomoguće da dođe do manje ili veće razlike u oceni značaja nekog spomenika kulturne baštine, a time i opasnosti da on ne bude prioritetno zaštićen, iliobnovljen ukoliko je srušen.U Ministarstvu kulture Republike Srbije stalo se na stanovištu da je najracionalnije da se naša klasifikacija odmah prilagodi međunarodnousvojenoj, te da se na taj način spreče mogući nesporazumi, tim pre, što je tada bio u pripremi novi ’Zakon o kulturnim dobrima’ koji je većpodrazumevao implementaciju međunarodnih standarda i u oblasti kategorizacije spomenika kulture prema njihovom značaju i vrednosti.Ovo tim pre što je predstojao i sastanak sa zvaničnicima UNMIK-a zbog ovih problema, na čijem je početku razgovora bio prisutan i MihaelŠtajner, specijalni izaslanik Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Tad su razmatrana sledeća pitanja sa rokovima za rešavanje:1. Odmah razrešiti problem sa izradom nove liste spomenika kulture na Kosovu i Metohiji, zatim problem sa novom kategorizacijomspomenika i problem sa izradom novog zakona o zaštiti kulturnih dobara koji će se primenjivati na Kosovu. U tom vremenu naglašena je ineophodnost uspostavljanja odnosa dve ustanove: Muzeja u Prištini (koji je trenutno bio preseljen u Beograd sa skoro 3000 umetničkihpredmeta) i Muzeju Kosova u Prištini, ali i statusa drugih institucija kulture: biblioteka, arhiva, a naročito pokrajinskog zavoda za zaštituspomenika kulture koji je nastavio rad u Prištini. U tom periodu bilo je dogovoreno i odpočinjanje radova na jednom broju spomenikakulture (prioritetno Pećka Patrijaršija i Manastir Banjska) u saradnji sa drugim vladinim i nevladinim organizacijama iz zemlje iinostranstva.2. U srednjoročnom periodu trebalo je izraditi listu pioriteta za zaštitu pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara te načiniti programe njihovezaštite, zatim formirati nove predloge za upis na Listu svetske kulturne baštine (Visoki Dečani), najzad, posebno rešavati probleme sapodeljenim kolekcijama koje su čuvane u Muzeju Prištine u Beogradu i Muzeju Kosova u Prištini.Tada je bilo najosetljivije pitanje formiranje i određivanje načina rada mešovite grupe koja je trebala da bude odmah formirana da bi se bavilaovim problemima. Bili su, tim dogovorom koji nikada nije ostvaren, predviđeni i redovni sastanci – u prvoj fazi na 15 dana, kasnije mesečno ili popotrebi, a konačni cilj bio je normalizacija rada svih institucija kulture – posebno onih koje su privremeno izmeštene sa teritorije Kosova i Metohije uBeograd i druga mesta.Pošto je Rezolucija Saveta bezbednosti 1244, pored svih drugih, i našu službu zaštite kulturne baštine na Kosovu i Metohiji dovela u vrlonepovoljnu situaciju, dve vlade – Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije formirale su zajedničkim aktom Koordinacioni centar za Kosovo iMetohiju, zbog potrebe da se tragedija, pre svega Srba, ali i drugih ugroženih etničkih zajednica u toj pokrajini zaustavi, a u posebnom odeljku, i da seobnovi i zaštiti ugrožena kulturna baština. Zbog toga je u Koordinacionom centru, u saradnji sa Ministarstvom kulture Vlade Republike Srbijeformiran tzv. Treći sektor za poslove ’Očuvanja kulturne baštine’, a za taj posao određen je pomoćnik ministra kulture Vlade Republike Srbije usektoru zaštite kulturnih dobara radi održavanja neposredne veze između Koordinacionog centra i Ministartsva kulture. Istovremeno je na VladiRepublike Srbije imenovan direktor Povereništva za očuvanje kulturne baštine sa sedištem u Leposaviću. Maksimalno je angažovan Republički zavodza zaštitu spomenika kulture da se prioritetno aktivira na projektu zaštite spomeničkog nasleđa Kosmeta, jer Koordinacioni centar nije imao dovoljanbroj stručnjaka da bi se time bavio, ali i zbog zakonskih odredbi po kojima se isključivo Republički zavod stara i o kulturnom nasleđu srpskog poreklabez obzira gde se ono nalazi, a Koordinacioni centar je jedini u mogućnosti da obezbedi operativno delovanje u pokrajini. Stoga su stručnjaci ovog