slika politike - Jovan Despotović

artefakata se njene teritorije. Kao znak dobre volje da aktivno sarađuje i u ovoj oblasti,jugoslovenske vlasti su, pre svega Ministarstvo kulture Vlade republike Srbije je u jesen 2002.godine, posle relativno brze pripreme u kojoj su učestvovali mešoviti ekspertski timovi dve države,u konvojima put Vukovara preneli sve predmete kulturne baštine koje je hrvatska strana tražilaprema urednim evidencionim spiskovima. Na zadovoljstvo, pre svega hrvatske javnosti, ali i naše jerje jedan problem rešen, ova obaveza je izvršena, te je na spektakularan način i uz ogromnu medijskupažnju ’Vukovarsko blago’ bilo javnosti izloženo u njihovim institucijama.No, ovime je proces tek započet. Ubrzo je potpisan Sporazum o uspostavljanju međudržavih odnosau okviru kojeg je posebno mesto dobio i Program kulturne saradnje. Kako je hrvatska strana već bilapokrenula pred međunarodnim Haškim Sudom pravde zahtev za povratak čak 10.000 umetničkihpredmeta odnetih iz brojnih muzeja, crkava, prvitanih kolekcija, tim Programom bila je obrazovana iparitetna međudržavna komisija koja je počela da se bavi ovim poslom. Hrvatska strana jedostavljala spiskove spredmeta i lokacije sa kojih su odneti, a srpska je u relativno kratkom periodupronašla približno trečinu potraživanih artefakata. Sa promenom administracije na našoj strani, ovajposao je potpuno zaustavljen, te stoga hrvatska strana koristi svaku priliku u međusobnim susretimada postavi pitanje o daljoj sudbini rada na njegovom rešavanju. A naša pasivnost, odnosnonezainteresovanost kako je hrvatska politika vidi, uzrokovala je aktuelizovanje pomenute tužbe kojai dalje stoji u Haškom sudu i preti da naše interese u drugim oblastima, poput povratka stanovništva,oteža i odloži, što se u praksi i događa.A nedavno vraćanje kolekcije Jovana Bijelića iz Banja Luke u Bosanski Petrovac spada uretke primere uspešne i obostrano zadovoljavajuće restitucije kulturnih dobara između dva, u ovomslučaju entiteta u Bosni i Hercegovini. Naime, avgusta meseca 1995. godine, dan pred akciju’Oluja’, zaposleni u Zbirci spomen muzeja Jovana Bijelića u Bosanskom Petrovcu, uredno iprofesionalno, po svim muzeološkim uzusima, dislocirali su svoju vrednu kolekciju u tadašnjuGaleriju likovnih umjetnosti Republike Srpske u Banja Luci. U tom poslu im je pomoglo i Ratnopredsjedništvo Opštine Petrovac organizujući kamionski prevoz zbirke. Nakon priređivanja izložbeu Banjoj Luci, upravo ovih dana kolekcija se vraća u matičnu instituciju u drugom entitetu u komese nalazi Bosanski Petrovac. Ovakvih poslova biće ubuduće još mnogo, posebno u sličajevima kadase radi o crkvenim i liturgijskim predmetima koji su privremeno čuvani izvan objekata i ustanova ukojima su se nalazili pre izbijanja ratnih sukoba. Naravno da ovo pitanje, u poređenju saSrebrenicom i drugim stratištima, kao i hvatanjem optuženih za ratne zločine i zločine protivčovečnosti, nije i od prevelikog interesovanja javnosti, ali jeste od velike važnosti u političkimodnosima među entitetima u Bosni i Hercegovini jer se uvek mogu pojaviti kao faktor koji utiče nauspostavljanje dobrih odnosa, što je krajnji cilj i državnih institucija ali i međunarodneadministracije koja je tamo još uvek prisutna na snažan način.Slično ovom problemu polako se kristalizuje i polako izbija na svetlo dana i problem sarestitucijom pokretnih kulturnih dobara, predmeta umetnosti i dokumentacije koja se odnosi naobnovu razrušenog spomeničkog nasleđa i arhivskih fondova donetih sa Kosova i Metohije tokomrata 1999. godine. I ovaj problem spada u vrlo velike i složene poslove koje Srbija mora da uradi jerod njihovog rešavanja čak zavise ne samo naša međunarodna pozicija i međudržavni odnosi uregionu, već i budući, konačni status ove južne srpske pokrajine.Naravno da je u prvom planu interesovanja javnosti, kada se tiče stanje na Kosmetu, presvega sudbina raseljenog stanovništva i bezbednost onih malobrojnih rezidenata koji su se osmelilida se vrate na svoja imanja. Zatim tu je i interesovanje za sudbinu preostalih, ali i za mogućnostobnove spomeničke baštine koje sve više postaje internacionalni problem (a o čemu ćemo posvetitiposeban prilog u ovom ciklusu emisija). Ali, neminovno predstoji i razgovor sa kosmteskimprivremenim institucijama u kojima su isključivo Albanci, ali i sa međunarodnom civilnomadministarcijom o poslovima oko restitucije pokretnih kulturnih dobara, koje čine brojni muzejskipredmeti, ogromna količina arhivalija i dokumentacije koja je rađena i koja se do bombardovanjanalazila u kosmetskim kulturnim i zaštitarskim institucijama – muzejima, arhivama, bibiliotekama izavodima za zaštitu spomenika kulture.Problem je nastao posle 1999. godine kada se Beograd nije snašao nakon početka primeneRezolucije 1244 Savete bezbednosti Ujedinjenih nacija, a potom i svih drugih propisa koje je donelameđunarodna uprava UNMIK-a čiji se deo odnosi na i zaštitu i očuvanje kulturne baštine. Upornonastojanje da se u ovoj oblasti primeni zakon o ’Kulturnim dobrima’ Republike Srbije iz 1994.naravno da nije doneo nikakav rezultat pa je u okviru novoformiranog Koordinacionog centraSavezne republike Jugoslavije osnovan i tzv. ’treći stub’ koji je dobio ograničeni mandat daorganizuje službu koja će se posvetiti ragulisanju stanja u ovoj oblasti. Naravno da je imperativno