slika politike - Jovan Despotović

- posebna pažnja poklonjena je programima za Kosovu i Metohiju, gde jefinansiran rad 12 ustanova kulture i realizacija 30 programa; odnedavno deluje iKoordinacioni centar savezne i republičke vlade koji je pokrenuo i aktivnosti naobnovi kulturnih dobara; prvi korak je probijanje političke blokade koju jeuspostavio UNMIK da bi se uopšte iznova uspostavio stvarni sistem zaštite i uovoj pokrajini,- pored toga treba pomenuti redovnu i pojačanu zaštitu arhivske građe, otkupepredmeta za muzejske zbirke, poboljšanje protivpožarne i protivprovalne zaštite umnogim ustanovama itd.Za javnost, da li je ovo više ili manje od očekivanog?Pored ovog, bilo je nekih vrlo krupnih ne samo kulturnih već i političkih aktivnostu. Od izuzetnog jeznačaja bio i povratak tzv. Vukovarskog blaga Republivi Hrvatskoj (što je bio jedan od problemakoji je opterećivao uspostavljanje normalne međudržavne saradnje) i započinjanje vraćanjaumetničkih dela koja pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Hrvatskoj. Ministarstvo kulture setakođe posvetilo unapređenju belateralne i multilateralne međunarodne kulturne saradnje, a posebnou Evropi, odnosno sa bivšim republikama SFRJ. Urađeni su i potpisani mnogi novi sporazumi iprogrami o kulturnoj saradnji.U svakom slučaju, kultura se mora u što kraćem vremenu i na svaki način osposobiti za predstojećuborbu koja podrazumeva i prevazilaženje problema statusa u ovom društvu i ovoj državi. Naime,ona sada nije, moguće i iz razumljivih razloga, 'prioritet' u opštoj prekompoziciji našeg političkogsistema. Potrebno je načiniti još mnogo napora da ona i ovde dospe u red vodećih civilizacijskihoblasti koje najpreciznije i najubedljivije određuju anamnezu stanja u nekoj državi.Moment (nova serija), br. 1, Pančevo, januar 2003.Strategija umesto dekreta1. Moguće je na dva načina formulisati kulturnu politiku. Lakši, uobičajeni način je da sekulturna politika, poput dekreta, zada kao cilj koji u nekom periodu treba (ili mora) da budeostvaren. Ovaj način niti je primeren demokratskim društvima, niti danas može da dapozitivne rezultate. Drugi je, a tog načina se pridržava Demokratska stranka, da se izpostojeće prakse, dakle realnih uslova u kojima se neka kultura razvija, prepoznaju mogućipravci njenog razvitka i da se sa takvim spoznajama stvore odgovarajući preduslovi.Formulacija kulturne politike, dakle, dolazi na kraju, posle razumevanja postojećeg stanja,uslova, perspektiva, kadrovskih i finansijskih potencijala, organizacionih i institucionalnihstruktura koje na njen život odlučujuće utiču i demokratska stranka je sklona da u tommomentu zapravo govori u terminima formulisanja strategije kulturnog razvitka. Od januara2001. svedici smo da su dominantne odrednice koje postepeno formiraju tu strategiju:depolitizacija kulture, decentralizacija, demetropolizacija, demokratizacija, transparentnost uodlučivanju itd. Po ovim karakteristikama meriće se stanje u kulturnom životu zemlje iubuduće.2. Najpre ne znamo da li je konstatacija iz vašeg pitanja tačna. Ali, i da je tako, nasuprotvašoj tvrdnji, stoje sledeće činjenice: započeti procesi u transformisanju statusa i stanja našekulture govore da je ona značajno podržana upravo tokom poslednje tri godine. Specifično,što se tiče izdavaštva, i pored nekih nesporazuma oko međunarodne prezentacije našeliterature kojih je bilo, država je učinila i neke pozitivne korake u ovoj podršci: izuzimanjeknjige od plaćanja poreza na promet, redovan otkup knjiga posle niza godina zastoja,značajan razvoj bibliotekarstva i knjižarstva koji veoma značajno utiču na stanje uizdavaštvu, pomoć u izdavanju kapitalnih dela domaće literature, formiranje fonda zaprevođenje naše beletristike itd. Dakle, postoje brojni instrumenti kojima se domaćeizdavaštvo podržava, a njegova prezentacija u međunarodnim okvirima tek je jedna odvažnijih potreba.3. Za ovu poresku politiku koja će biti saglasna opštem fiskalnom konceptu koji semukotrpno rađa, ali koja će prepoznati i pomoći drugim instrumentima njenu osetljivu