slika politike - Jovan Despotović

transparentan način, pri čemu se u predstojećoj tranziciji ustanove kulture moraju prilagođavati namanje-više tržišni način rada u jednom delu svojih redovnih aktivnosti. I treće, mora se potpunopreurediti zakonska i druga normativna regulativa koja se odnosi na oblast kulturnih delatnosti da binjena permisivnost maksimalno oslobodila kulturno i umetničkog stvaralaštvo od bilo kakvogarbitriranja ideologije ili politike, odnosno, njeni estetički fenomeni ostali prepušteni isključivo sudustručne i kompetentne kritike.Tu su i značajna pitanja kako medijski negovanu i državno-politički forsiranu nacionalističkuideologiju u umetnosti neraskidivo pomešanu sa šund proizvodima turbo ili pseudokulturnihfenomena preobraziti u istinsko stvaralašto koje ne može samo biti pitanje pojedinaca većprestrukturisanja celog sistema vrednosti u kojme estetička spadaju među najznačajnijim. U tomposlu nije dovoljno da se samo promeni kulturna politika dirigovana od strane vlasti (ministarstvakulture) niti otvoreniji medijski pristup serioznom stvaralaštvu već i uključivanje brojnih umetika iznajrazličitijih oblasti: književnosti, likovne i muzičke umetnosi, pozorišta itd. koji su za sve ovovreme ostali dosledni istinskim načelima elitnog stvaralaštva u naznačeni proces ukupnogpreoblikovanja društva i države. Tu dakako značajno mesto ima i umetnička kritika koja se moraokrenuti onom stvaralaštvu koje daje bitna značenja vremena a ono danas više nije okrenutonacionalnim mitovima i tradicionalnim klišeima već budućnosti, dakle, jezičkim i problemskiminovacijama koji će u umetnički život uneti isto tako neophodni duh obnove na osnovamamultikulturalizma, denacifikacije, novog i intenzivnijeg povezivanja sa svetom i sve većeg prisustvasvetske umetnosti kod nas.U toj tranziciji nezavisne, nevladine i alternativne kulturne institucije, inicijative i pojedinci koji suu proteklom periodu izneli najviše kvalitetnih programa i produkcija, moraju dobiti svoje stabilnomesto u ukupnom sistemu, i to najmanje na taj način da država ninakakav način neometa njihov radukoliko nije u mogućnosti da ga, makar u prvom periodu, potpomaže. A ta eventualna pomoć možese sastojati i u tome da one u ravnopravnom postupku svojim projektima konkurišu za budžetska,odn. državna sredstva. Na taj način bi se u kulturni sistem uvela neophodna konkurencija programašto bi svakako unelo jedan novi priliv svežih ideja i koncepcija u svim oblastima stvaralaštva.Ova skica jednog mogućeg programa definisanja nove strategije kulturnog razvoja u osnovi imasamo jedan važan cilj: da se dosadašnja militaristička faza društvenog razvoja posle svih destrukcijatokom protekle decenije korenito perobrazi u civilni, znači građanski sistem vrednosti na izrazitim i,za duži period, stabilnim demokratskim načelima.Vreme, Beograd, 15. februar 2001.Evropsko kulturno nasleđeBaština kao obaveza nacionalne politikeKulturna baština kao prioritet nacionalnih politikaU organizaciji Saveta Evrope, u Portorožu je od 5. do 7. aprila o. g. održana 5. Evropskakonferencija ministara odgovornih za kulturno nasleđe. Pozivu su se odazvale 41 članice SavetaEvrope, posmatrači iz Kanade i Meksika, predstavnici organa SE (Komiteta ministara,Parlamentarne skupštine, Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti, Razvojne banke), specijalizovaneagencije Ujedinjenih nacija za kulturu UNESCO i dve nevladine organizacije ICOMOS i EUROPANOSTRA. Šef tročlane jugoslovenske delegacije (sa predstavnicima iz Srbije i Crne Gore) bila jeAleksandra Joksimović, pomoćnik saveznog ministra za inostrane poslove koja u ministarstvu vodi iDirekciju za međunarodnu kulturnu, prosvetnu i sportsku saradnju. Direktan poziv uputio nam jeRajmond Veber, direktor za Kulturu, kulturno i prirodno nasleđe Saveta Evrope.Konferencija je pretresla brojna pitanja bitna za evropsku zajednicu, ali u osnovi bila jespecijalizovana jer se usredsredila na debatu o pitanju kulturne baštine i izazova globalizacije koja jepodrazumevala i pitanja tržišta, dijalog između kulturnih zajednica i mesta baštine u socijalnojpovezanosti njenih stanovnika itd. Kako je napomenula Andrea Rihter, ministarka kulture Slovenije,kampanja "Evropa - zajednička baština" danas treba da podstakne pronalaženje novih, individulanihi kolektivnih, načina zaštite baštine doprinoseći time i bogatstvu evropske kulture. Dakle, poreddrugih fundamentalnih tema, ova konferencija je podstakla i značaju razmenu mišljenja okoproblema istovremenog postojanja, zapravo usaglašavanja suprotstavljenih principa identiteta idiverziteta evropskih država, regija i zajednica.Za ovaj ministarsko-ekspertski kolokvij bile su formulisane tri teme: Baština i moć tržišta (sa