slika politike - Jovan Despotović

u Normandiji 1944. godine) to je njihov rečnik i njihovog koalicijonog partnera bivao sveneprimereniji i nepristojniji. Kulminacija je bila upravo na mitingu predsedničkog kandidata levekoalicije u Beranama kada su pominjane budale, hijene, pudlice itd. izazvana malim odzivompublike (bilo je više dovedenih mitingaša iz Srbije nego iz same Crne Gore) i zvižducima kojenikakva audio-montaža nije mogla da pokrije. Šampion je ipak foto-montaža koja je izašla dan predizbore na naslovnoj stranici Večernjih novosti. Najlepše u svemu je da uopšte do togudvostručavanja fotografije nije moralo da dođe: ipak je na tom mitingu bilo dovoljno prisutnih dastanu u jedan široki kadar; jedino što se može zaključiti je da im je ta kompromitujuća fotografijapodmetnuta u za njih kritičnom trenutku što dakako nije ostalo bez odjeka upravo među čitaocimatog lista koji su tradicionalni glasači levice (a to se pokazalo i sa već famoznih 600 000 glasova kojisu netom nestali u Saveznom statističkog zavodu u poslednjem trenutku).Nekoliko masovnih javnih nastupa leve koalicije pokazali su i krajnji nedostatak ukusa onih koji suih zamislili i realizovali smatrajući da je upravo to većinski ukus njihove ciljne biračke grupe.Nastavili su nešto što je ličilo na ranije "pevanje pod bombama" sa istim zvezdama sa Pinktelevizije, neprimerenom, šarenolikom garderobom (od belih odela i leptir mašni do dubokihdekoltea i izreza na kukovima što je bilo potpuno u neskladu i sa zavidnim nivom ličnognevaspitanja pokazanom prema prisutnoj publici u tamnim odelima i u trenutku sasvim suprotnihpotreba od estradnih i vašarskih priredbi).Srpska radikalna stranka se u tokom predizbornog procesa menjala da bi kulminacija nastupila usamoj postizbornoj noći kada su upravo oni davali najtačnije rezultate (jer u prvim izjavama i levakoalicija i DOS su objavljivali rezultate sa mesta u kojima sa do tada najviše dobijali). Na početkuradikali su koristili svoj već standardni rečnik uvreda, ali kako je brojanje odmicalo i kako su uviđalida "na terenu" nemaju potrebnog odziva među biračima, a posebno pošto je pucao savez sadotadašnjim partnerima pa se nisu mogli više očekivati pokloni u vidu, recimo, zemunske opštine,ton se brzo menjao da bi na samom kraju već postao potpuno pristojan. Do pravog preokreta izgledada upravo sada dolazi (prvih dana nakon izbora) kada će se izgleda stvarati nezamislivi savezi,recimo sa SPO-om na republičkom nivo kada bi ove dve stranke koje su pretrpele pravi fijasko naizborima da bi se vratile u politički život morale da se reformišu, reanimiraju i kao finale dokaza opreobražaju obore republičku vladu i time izazovu političku krizu koja se može rešiti jedino novim iubrzo raspisanim izborima u Srbiji.Najveći gubitnik besumnje je SPO. Kako su bezvoljno ušli u kampanju tako su iz nje i izašli.Odsustvo njihove motorne snage - samog predsenika Draškovića, naravno da je okrenulo brojnečlanove, simpatizere i birače prema DOS-u. Kako su njihovi nastupi bezmalo potpuno ignorisani sarežimskih medija nije lako deneti ocenu karaktera njihove kampanje, ali i prema tim malobrojnimpodacima vidi se da se ni njihov kreativni i promotivni timovi nisu previše trudili oko davanjamodernog identiteta stranke, njihovog programa i kandidata. I to su birači nesumljivo prepoznali inemilosrdno kaznili. A to da, na primer, u Beogradu, SPO ne dobije nijednog odbornika, direktna jeposledica njihove vlasti tokom poslednje tri godine.Pobeda DOS-a uz punu podršku Otpora, G 17 + i svih nevladinih organizacija, tzv. "trećeg sektora"dakako je izraz najpre krajnjeg nezadovoljstva građana Srbije prema vlasti. No, timovi koji suosmislili kampanju nihovih kandidata (koji dolaze iz čak osamnaest stranaka zbog čije različitostinije bilo lako izdvojiti dovoljne sličnosti da bi se kreirali zajednički nastupi) pokazali su najvišeinventivnosti, slobode i saglasnosti sa vremenom u kome živimo. Već samo pojavljivanje zastava izastavica tih organizacija, plus mnogobrojni bedževi, majice sa logoima i još više parolama iflajerima, dovoljno je bilo da vizuelno nači neviđenu slikovitost koja podsvesno deluje na birača(mnogo više nego političke poruke koje su mogle da se čuju) računajući da u toj raznolikosti većinaod skoro dva miliona i osam stotina hiljada ljudi prepoznaje mogućnost da do temeljnih političkih,društvenih, ekonomskih, kulturnih i svih drugih promena zaista i dođe. Upravo su to shvatili i ljudiiz promotivnog tima DOS-a unoseći u kampanju sadržaje koji se odnose prema budućnosti, novomživotu i mladosti a sve su to bili uslovi, belodano se pokazalo, za pobedu. Pogled iz ugla kulturepolitičkog marketinga u tom procesu ovog puta se pokazao razumnim i neophodnim davajućiočekivane - najbolje rezultate.Rebublika, 2000.U prošlom vekuTačka je posle decenijske agonije najzad stavljena i crta je definitvno podvučena - ona najpre