slika politike - Jovan Despotović

pasoše jer im oni, dakako, omogućavaju direktne kontakte sa inspiratorima i naručiocimaterorističkih aktivnosti. Dakle, ako nam je bila sasvim izvesna takva neposredna svetla budućnost,bez obzira na dužinu trajanja, sa jasnim ukazivanjem da bi se pojačavala i opresija na drugimpoljima: dosad je već violentno, ali zakonito ugašena autonomija univerziteta, na isti način su gušenielektronski mediji a bezmalo je uništena celokupna slobodna štampa, pacifistička organizacija"Otpor" - kao tobože ilegalna i teroristička, ne može da se registruje, itd, pa prema tome ni stanje uoblasti kulturnih, umetničkih i uopšte intelektualnih sloboda u Srbiji, sva je prilika jer nisu postojalinikakvi razlozi protiv, ne bi bilo manje opresivno i u novonastalim političkim uslovima ako se neugrade instrumenti zaštite.U teoriji, ljudska prava se svrstavaju u tri vrste : a) građanska i politička (liberte); b) ekonomska,socijalna i kulturna (egalite) i c) prava solidarnosti (fraternite)1.U kulturna prava, koja nas na ovom mestu zanimaju, spadaju pravo na zaštitu materijalnih i moralnih interesa koji proističu iz svakog naučnog iliumetničkog proizvoda (u užem smisli to su autorska prava). Ova prava podrazumevaju tzv. akademske i stvaralačke slobode za koje već ima brojnihdokaza da se grubo narušavaju na nizu univerziteta od kada je donet postojeći zakon o visokom školstvu. Akademske slobode su, kako vidimo ilipotpuno ugušene u nekim slučajevima, ili su na najboljem putu da budu potpupno odstranjene a u jednom trenutku moguće je bilo samo delovati uokviru naučnog, upravo političkog programa partije koja se zove JUL. Takođe su se i stvaralačke (umetničke i kulturne) slobode sve više grubougrožavavale a dokaz tome su bili sve učestaliji policijski i sudski progoni umetnika - performera Miroslava Nuneta Popovića (sa zaprećenom kaznomdo 3 godine zbog ometanja službenog lica u vršenju dužnosti) i aforističara Bobana Miletića Bapsija (osuđenog prvostepenom presudom na 5 mesecizatvora zbog uvrede nekadašnjeg predsednika SRJ Sobodana Miloševića), napokon i njihovo utamničenje - pesnikinje Fllore Brovine i slikaraBogoljuba Arsenijevića Makija2 (koji se nakon osude na tri godine zbog ometanja službenog lica u vršenju dužnosti, a od 7. marta 2000. u bekstvu)samo zbog njihovih profesionalnih aktivnosti koje su kritički orijentisani prema postojećem socijalnom stanju uzrokovanom anticivilizacijskompolitikom vladajuće koalicije.1Videti: Kulturna prava, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 1999, str. 105 i dalje.2O čemu je "Republika" pisala u više navrata ne samo beležeći pravosudnu faktografiju već i zadiranjem u opis stvarnihprava na slobodu umetničkog izra`avanja.3Videti: Osnovni dokumenti o ljudskim pravima, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 1998, str. 12. Prvi put nasrpskom u Zborniku o ljudskim pravima, ed. Vane Ivanović i Aleksa Đilas, London 1983, str. 33.4Videti: Osnovi dokumenti o ljudskim pravima, str. 37-38.5Videti: Zbornik o ljudskim pravima, str. 16. Jugoslavija je Ukazom Predsednika Republike J.B.Tita proglasila ovajZakon i objavila ga u Slu`benom listu SFRJ 1971. godine, ali je on zadugo ostao nepoznat široj javnosti a nije navođenni diskutovan ča ni u akademskim krugovima, sem među malobrojnim disidentima onog vremena, kako su priređivačinapomenuli.6Videti nap. 1, str. 106 i dalje.7Videti: Convention for the Protection of Cultural Property in the Event of Armed Conflicts an Protocol, 1954/1956,149 United Nations Treaty Series 215.8Videti: Convention on Prohibition of Prevention of Ilicit Import, Export and Transfres of Ownership of CulturalProperty, 1970/1972, 823 United Nations Treaty Series 231.9Videti: Covention concerning the Protection of the Word Cultural and Natural Heritage, 1972/1975, 11 InternationalLegal Materials 1358.10UNESCO - Unitet Nation Economic, Social and Cultural Organisation (Ekonomska, socilajna i kulturna organizacijaUjedinjenih nacija sa sedištem u Parizu), AICA - International Association of Art Critics (Međunarodno udru`enjeumetničkih kritičara, pripada UNESCO-u), ICOM - International Council of Museums (Međunarodni savet muzeja,takođe pripada UNESCO-u).11’Konvencija o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba’, Hag, 1954., i ’Drugi protokol’ (iste Konvencije),Hag, 1999.Postoje međunarodni dokumenti koji jasno definišu prava iz ove oblasti. Tako u odredbamaUniverzalne deklaracije o pravima čoveka usvojene i proklamovane rezolucijom SkupštineUjedinjenih nacija 1948. godine (koju je uz nekoliko zemalja tadašnja Jugoslavija najpre negirala dabi je posle Rezolucije informbiroa ipak potpisala), postoji i poseban deo o slobodi umetničkogizražavanja gde je (u članu 273) navedeno:1. Svako ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom životu zajednice, da uživa u umetnosti i da učestvuje u naučnom napretku i u dobrobiti kojaotuda proističe.2. Svako ima pravo na zaštitu moralnih i materijalnih interesa koji proističu iz svakog naučnog, književnog ili umetničkog dela čiji je on tvorac.Ova naizgled štura formulacija ipak je taksativno obuhvatila sledeća kulturna prava:a) pravo svakog pojedinca, građanina i državlajnina svake zemlje na učešće u kulturnom životu zajednice,b) pravo da on neograničeno uživa u blagodetima naučnog napretka koja su opšta dobra,c) a autorska prava iz oblasti nauke i umetnosti štite i omogućavaju tvorcima naučnih i umetničkih dela da ih najpre neometano stvaraju a da zatim odnjih imaju svaku materijalnu i moralnu korist.Najdetaljniju razradu kulturnih prava na ovom univerzalnom planu intrenacionalnih propisa, a kao precizniju razradu Univerzalne deklaracije, sadržiMeđunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966. godine u kojoj član 154 nalaže:1. Države članice ovog pakta priznaju svakom prava:a) da učestvuje u kulturnom životu;d) da se koristi dostignućima nauke i njihovom primenom;c) da uživa zaštitu moralnih i materijalnih interesa koji proističu iz svake naučne, književne ili umetničke proizvodnje čiji je on autor.2. Mere koje države članice ovog pakta budu preduzele u cilju obezbeđenja punog korišćenja ovog prava moraju da obuhvataju mere koje su potrebneza obezbeđenje očuvanja, razvitka i širenja nauke i kulture.3. Države članice ovog pakta se obavezuju da poštuju slobodu neophodnu za naučno istraživanje i stvaralačku delatnost.4. Države članice ovog pakta priznaju koristi koje treba da budu rezultati jačanja i razvitka međunarodne saradnje i veza na polju nauke i kulture.Priroda ovog pakta je takva, da čak i zemlje koje ga nisu potpisale ... ne mogu a da ga ne prihvate kao sasvim autoritativnu verziju sadržaja Povelje