slika politike - Jovan Despotović

neistomišljnicima, da sutradan nisu došli da zatvore CZKD (obustave njen rad) a time i izložbuukrajinskih umetnika koja je bila u toku. Naravno da je odmah obaveštena međunarodna javnost, presvega država Ukrajina (gle čuda, to je baš ona zemlja sa kojom Jugoslavija nastoji da uspostavinajprisnije moguće odnose poput Rusije i Belorusije iz tog regiona) koja je posle provere nanajvišem diplomatskom nivou, i protesta Jiržija Dinzbira, izvestioca Ujedinjenih nacija za ljudskaprava (u kojima značajno mesto imaju i umetničke i kulturne slobode), zahtevala objašnjenje odnašeg Ministratsva inostranih poslova. Njihov odgovor je ubrzo stigao: Paviljon “Veljković” iCZKD su oni koji su ga zapečatili otvorili za manje od 24 časa. Time je tek ublažen još jedanmeđunarodni skandan u koji se Jugoslavija uvalila, ovog puta u domenu kulturne politike, jer nesamo da je po prvi put u periodu sadašnje vlasti zatvorena jedna značajna institucija kulture sameđunarodnom reputacijom, već je jasno dat signal kojim će putem da se ona kreće i u ovoj oblastiposle 24. septembra (kada su zakazani izbori u Jugoslaviji, u dan tačno posle 13 godina ododržavanja famozne 8. sednice kada je svrgnut tadašnji predsednik Srbije Ivan Stambolić (u međuvremenu otet usred bela dana u blizini svoga stana). Ujedno je i ogoljena priča o proveri rada udomenu finasijske policije a u prvi plan su došli stvarni interesi državne bezbednosti i to u onojoblasti u kojoj ona nema šta da traži u kulturi u umetničkom stvaralaštvu. Tako je Delimičnopomračenje izvesno postalo najava totalnog pomračenja.Centar za kulturnu dekontaminaciju (denacifikaciju) za proteklih pet godina obavio je ogroman deoposla održavanja (uz krajnje napore) makar minimalne prisebnosti i zdravog razuma kod svojihredovnih i povremenih posetilaca (kojima je izložba upravo i posvećena). A to ne da nije malo, negoje ogromno u poređenju sa intenzitetom opšteg, pa i kulturnog te umetničkog štetočinstva štonasuprot njemu stoje poput bauka čak i ovde neminovno prolazeće epohe.Kulturni RemontU sve nepovoljnijoj političkoj i ideloškoj situaciji koja se direktno odražava i na opšte kulturnostanje i umetničko stvaralaštvo poslenjih godina nastao je niz ad hoc udruženja, asocijacija, pokreta,čak i institucija koji su okupljali autore koji se nisu zadovoljavali samo sopstvenim kreativnimradom i profesionalnim statusm već su nastojali da pokažu i znake društvenog aktivizma na širemetičkom području koje nadilazi isključivo estetičke kriterijume.Tako je raspadom kulturnog sistema nekadašnjeg radija B 92, jedan od njenih ključnih protagonistai promotora Darka Radosavljević, urednik kulture na tom radiju i osnivač Cinema Rexa, oktobrameseca 1999. godine sa grupom umetnika osnovala Remont - nezavisnu umetničku asocijaciju kaoudruženje samostalnih vizuelnih umetnika koji žele da žive od svog umetničkog rada zbog čega ćedelovati na revitalizaciji savremene kulture teško oštećene ratom i ekstremno nepovoljnompolitičkom situacijom. A već 24. februara 2000. Remont je dobio i sopstvenu galeriju koja jezapočela na praktičnom ostvarivanju programskih ciljeva zajedničkom izložbom članova, daspomenemo najznačajnije: Uroša Đurića, Mirjanu Đorđević, Branka Pavića, Milicu Tomić, TanjuOstojić, Sašu Markovića, Gabriela Glida, Srđana Apostolovića, Eru Milivojevića, RašuTodosijevića, grupu "Škart" i dr.Njihovu aktivnost čine izložbe iz ciklusa "Parovi" (kao zajednički rad dva umetnika na jednomprojektu), razgovori "Remont predstavlja", predavanja "Art Speech" (lična prezentacija radadomaćih i stranih autora), projekcije i promocije. "Remont" ima i otvorenu (za sve zainteresovane)biblioteku (časopisa knjiga, publikacija iz savremene umetnosti), i videoteku (sa domaćim iinostranim video-artom, dokumentarnim filmovima o izložbama, Lonj Fi produkcijom i sl.).Ideja "Remonta" je i da popuni prazninu nastalu usled dugogodišnjeg nedostatka prostora zaokupljanje i brzu reakciju koji će okupiti urbanu publiku, studente, umetnike, saradnike, kritičare,istoričare itd.Program su započele Žana Poliakov i Mirjana Đorđević bilbordom Respect Yourself, a izložbe EraMilivojević i Saša Marković radom Prirodna veličina, potom su usledile intervencije Elizabete iKolomana Novaka, strip-album Okean iznenađenja Aleksandra Zografa itd.Ova nebudžetska umetnička asocijacija (jer se zasada samofinansira iz ličnih sredstava članova iučesnika) za kratko vremen je razvila izuzetno značajnu i vidnu aktivnost koja se nije samopozicionirala u lokalnom sistemu već je uspostavila i međunarodnu komunikaciju artslinkom igostovanjima umetnika iz inostranstva.U Remontu održava izložba Still Life dvoje bugarskih autora Ivana Mudova i Desislave Dimovekao deo projekta Nova bugarska umetnička scena. Mudov (1975) je završio Nacionalnu umetničkuakademiju u Sofiji, a Dimova (1974) Istoriju umetnosti i kritiku na istoj školi. Serijom fotografijavelikog formata ovaj par u nizu radnji, fingiranih položaja, međusobnih aktivnosti ukazuje na