slika politike - Jovan Despotović

Nemanjičke (i kasnije zadužbine) tamo više neće postojati. A krivac, po običaju, neće biti našaneorganizovanost te neodgovornost i oko ovog posla, već svima poznata i dokazana svetskaantisrpka zavera začeta u Vatikanu a završena Tačijevim teroristima i krijumčarima.No, neko će pomisliti da u ovom primeru i nema naše objektivne krivice. Ali šta je onda sa isto takosistematskim unuštavanjem koje bi se moglo odmah sprečiti - i to onih najdrastičnijih kakve susurove devastacije bukvalno svih urbanih jezgara gradova, dok Beograd u poslednje vreme prednjačii daje najgori primer sa nebrojenim "legalnim" i nedozvoljenim nadogradnjama, pretvaranjemsvakog mogućeg kutka u krajnje neukusne, improvizovane skalamerije koje se nazivaju "butici","kiosci", "prodavnice" a koje drastično narušavaju prvobitni izgled trgova, palata, fasada, ulaza,holova zgrada i to ne samo na periferiji već i na najprometnijim pravcima od Kalemegdana doSlavije sa svim poprečnim i paralelnim ulicama, prolazima, pasažima itd.U najgore primere iza kojih upravo stoji sama država je nakaradno proširenje Dečije klinike uTiršovoj o čemu se u javnosti dosta (ali i uzaludno) pisalo i zbog koga su povremeno protestovalesve pozvane stručne asocijacije, a poslednji povod bila je prošlogodišnja izložba Milana Zlokovića(autora te zgrade) održana u Likovnoj galeriji KCB-a. Ili, šta sada učiniti sa nakaznomnadogradnjom ravnog krova sa dve posebne kuće na dnu Jug Bogdanove ulice koja takođe spada unajgore i najrečitije primere ruralizacije Beograda. Nasrtaj antimoderne, neznalačke, ali od stranenadležnih (opštinskih, gradskih i republičkih) organa odobrene, "arhitekture" koja je nikla unajnužem centru grada - na brojnim lokacijama u Knez Mihailovoj i bočnim ulicama, više nije lakozaustaviti. A to bi mogao biti deo efektnog (i efikasnog) sadržaja programskih dokumenata stranakakoje pretenduju da što pre preuzmu brigu o ovoj potpuno zapuštenoj državi (ali koje nažalost nisamimao prilike da vidim i ako baš ne spadam, za ovu oblast, u neupućene). Današnja srpska arhitekturaima izgled "igračaka" nalik dečijim konstrukcijama načinjenih od Ledo-kockica. Kako zasad izmnogih razloga nisam izgubio poverenje u naobrazbu koja se stiče na ovdašnjem Arhitektonskomfakultetu, ostaje mi jedino da posumnjam u dobre namere, upućenost i znanje investitora kojidefinitivno određuju šta će se, gde i kako graditi, odn. kako će taj njih "proizvod" izgledati, a tisavremeni "ktitori" očigledno sve mere samo jednim "estetskim" argumentom koji poseduju -novcem.Pa čak ni rezidencijalni delovi grada poput Dedinja ili Vračara nisu ostali pošteđeni ovogpseudourbanističkog nasilja. To je poseban problem: jer uništavanje urbanizma tih, u svakojcivilizovanoj državi najzaštićenijih delova grada, izgradnjom krajnje neukusnih "faraonskih"zgradetina novobogataša potpuno po uzoru na gradnju u Kaluđerici (koja se dosad uzimala kaonajgori primer unuštavanja grada) postalo je pojam antiurbanizma i antikulture življenja i stanovanjašto je dakako u potpunom skladu sa opštim uslovima u kojima danas jedva opstajemo. No,neizbežno je pitanje šta glomazni kadrovski stručni, činovnički i tehnički aparat bezbrojnih zavodaza zaštitu spomenika kulture (republičkih, regionalnih, gradskih) rade? Argumenti da se obnavljajuneke crkve u Vojvodini, svakako nisu opravdanje da se ne spašavaju objekti isto tako vredni okojima oni po zakonu takođe moraju da vode stalnu brigu a zašta nisu potrebna nikakava finansijskasredstva već isključivo poštovanje propisa.Naročito se u poslednjih nekoliko godina iznosi i potreba da se dvorovi (Stari i Beli) pretvore ujavna dobra sa svim svojim likovno-umetničkim i primenjeno-umetničkim inventarom (dokeventualno ne budu vraćeni njihovim vlasnicima). Isto je pitanje i sa Predsedništvom Srbije(kancelarijom Milana Milutinovića) koja je nekada bila "Muzej kneza Pavla", a kako je govorio pok.prof. Lazar Trifunović, mi smo jedina zemlja koja je od muzeja stvarala dvorove (posle 1945.godine kada je novouspostavljeni revolucionarni režim useljavao svoju boljševičku vlast ponekadašnjim dedinjskim i gradskim dvorovima, palatama i vilama te od muzeja pravio kancelarije)za razliku od civilizovanog sveta koji je potpuno obratno, od dvorova stvarao javna, opštekulturnadobra - muzeje, legate, zadužbine, umetničke, javne spomenikče komplekse itd. Ali zašto bismo miuopšte bili deo sveta i ličili na civilizovana bića? Čime smo to uopšte zaslužili trpeći punu decenijubezumlje kome se može dati čak i klinička dijagnoza. Jer, kako je nedavno rečeno, ovdašnja vlast nesamo da je savršeno ubeđena da će odlaskom propasti Srbija već će se isto dogoditi i sa svetom,odnosno sa njenom promenom on bi propao, nestao, izgubio bi se u brlogu svih svojih strahota kojese svako veče redovno i detaljno nabrajaju u dnevnicima RTS-a.Ali to i jeste posao ove vlasti, mislim, da kako je nakaradno započela, da u tom poslu do kraja iistraje na svim planovima pa i u oblasti urbanizma i zaštite pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara.(Da se ne zaboravi da su kao "kolateralna šteta" polomljena i stakla na Muzeju savremene umetnostikoja čak šest meseci nisu bila zamejena pa je to prouzrokovalo opasnu pojavu gljivica naumetničkim delima a o tome direktora nije bilo briga, pardon, zapravo moguće ga je i bilo ali on za