slika politike - Jovan Despotović

Popović je ponovio i u poslednjem javnom nastupu - simbolično, pred pobunjenim studentimabeogradskog univerziteta, a oni su nepogrešivo vođeni svojim osetljivim moralnim kodeksom iintelektualnom hrabrošću upravo njega pozvali da im se prvi obrati i okuraži ih u njihovoj prirodnoj“ne, hvala” reakciji na ekstremnu nepravdu koja se u ovom slučaju zove izborna krađa. Taj oblikkonstantne građanske neposlušnosti i umetničke pobune Miće Popovića poput njegovogindividualnog pokreta otpora istrajavao je kao individualni čin praktično do poslednjeg dana i poputsvojevrsnog moralnog testamenta javno je prenet na generaciju današnjih akademskih građana kojisu ga očigledno dobro razumeli i još bolje prihvatili.Na širem planu, svi ovi primeri kao i mnogi drugi, pokazuju šta su smisao i ciljevi kulture posebnou vremu dramatičnih promena koje će nesumljivo ponovo izolovati sadašnje jugoslovensko društvo,odnosno, to se vrlo dobro razaznaje i u aktuelnom srpskom slučaju - kultura po sebi i jeste pobuna.Delo-Razgledi, Ljubljana, 5. februar 1997.(objavljeno pod naslovom 'Beograd: barikade za bodočnost')Republika, 192/193, 1-31. juli 1998.(objavljeno pod naslovom 'Kultura vlasti')Naša borba, 12. avgust 1998.(objavljeno pod naslovom 'Kelneri i sobarice Njihovog režima')(Odmah posle objavljivanja ovog teksta autor je po drugi put dobio otkaz u Muzeju savremeneumetnosti. Prvi put se to dogodilo sa dolaskom novog 'generalnog direktora' 1993. godine, ali čije jeRešenje nadležni sud odbio kao neosnovano i vratio ga u radni odnos sa svim pravima,nadoknadama i bez prekida radnog staža.)Kultura vlastiCivilna strategija razvoja kultureRatovi su se, nadamo se, u ovim krajevima bar za kraći period (uobičajeno je pedesetak godina!) jošjednom završili. Moguće je stoga, početi sa novim planiranjem obnove urušenog i izgradnjeuništenog praktično u svim oblastima ovdašnjeg društvenog života. Naravno da je normalno da seokvir tim procesima da novom, drugačijom (demokratskom, liberalnom, građanskom) politikom,dakle iz temelja promenjenom ideologijom koja će biti zasnovana na stabilnim, institucionalno(parlamentarno) usvojenim načelima, takvima koja će biti u značajnoj meri otporna na budućepromene kroz koje će ovo društvo i ova održava neminovno prolaziti. Znači, osnovna zaštitapredstojećeg razvoja unas mora biti najpre data jednim modernim ustavom iz koga će proizaćikorpusi svih ostalih zakona za detaljno uređenje pravnog, ekonomskog, kulturnog i svih drugih,podložnih normativmom uređenju, sistema.Nažalost, već je postala gotovo bljutava fraza kako su kultura i umetničko stvaralaštvo, jedna odnajvitlanijih oblasti svakog uređenog društva koje daje vidnu legitimaciju i fizionomiju svakedržave. Da nije tako, režimi, i oni demokratski i oni totalitarni, ne bi za kulturom posezali u svakojprilici kada treba da se afirmišu u međunarodnoj zajednici. Veličina (ne brojačana niti teritorijalna)neke nacije danas se ponajčešće mere svetskim kulturnim i umetničkim standardima, uspesima ipriznanjima. Nasušna potreba tek uspostavljenog demokratskog poretka u sadašnjoj Jugoslavijitrebala bi biti njegova istinska potvrda i vitalnosti umetničkog stvaralaštva, institucionalnog prodorau svet i jasnih signala da je ona definitivno raskinula sa militarističkog fazom (tokom protekledecenije) te se opredelila za izgradnju civilnog društva, a to znači i da će načiniti vidni napor koji ćedati opipljive rezultate da se koliko je moguće (a bojim se da će devedesete godine dvadesetog vekau istoriji Jugoslavije ostati zabeležene i kao period u kome je politika jednog šefa države prvi putdovela do njegove osude za ratne zločine; da se začas prisetimo da su, recimo, Sovjetski savez iliNemačka sredom veka ostali upamćeni po istorijskim doprinosima Josipa Visarionoviča Staljina iAdolfa Hitlera uprkos svim značajnim dostignućima na polju nauke, filozofije, umetnosti itd.)pažnja sveta skrene sa poslednjih balkanskih ratova u proteklom stoleću, etničkih čišćenja, masovnihubistava, egzodusa i razaranja na one fenomene koje ovu zajenicu treba da vrate u svetsku porodicu.I prvi jasni signali su, doduše iz nezavisnog, dakle nevladinog sektora, odaslati dvema izložbamakoje je Centar za kulturnu dekontaminaciju priredio: jedna je veliki projekat "Dosije Srbije: merenjestvarnosti devedesetih" upravo nakon berlinske premijere otvorena u Beču koja je nadokumentarnom fonu brojnih novinskih fotografija koje su obeležile proteklu epohu prikazla i niz