slika politike - Jovan Despotović

Već više od mesec dana u Beogradu (i dvadesetak najvećih gradova u Srbiji u kojima demokratskaopozicija, uglavnom Srpski pokret obnove i Demokratska stranka drže vlast) održavaju se mitinzi idemonstracije sa parolama koje se slivaju samu u jednu poruku koje je sve glasnija: "Slobo odlazi!",a u osnovi znači konačno odpočinjanje političkih i svih drugih promena koja su pre svega izraz iposledica NATO bobardovanja Jugoslavije. Ako je od lidera opozicionih stranaka bilo mogućeočekivati uobičajene političke diskurse, zanimljivo je pogledati ko i šta sve od tzv. kulturnih radnika,umetnika i drugih javnih ličnosti poručuje okupljenom narodu u ovom dramatičnom trenutku predtoliko željenim preokretom.U Savezu za promene koji predstavlja najnoviju koaliciju opozicionih stranaka (nažalost ne odsvih!) načinjen je neformalni dogovor da u Beogradu nedelja bude posvećena kulturi kada bi senajpoznatiji umetnici obraćali publici te je taj program odpočet jednom "uvodnom" porukom koji supotpisali istoričari umetnosti Irina Subotić, Jovan Despotović, Borka Božović i Savo Ristović:"Naš duh i naša kultura se sistematski razaraju, ali još nisu uništeni. Svima je dobro poznat njihovsistem poricanja svih priznatih vrednosti i stimulisanja lažnih koji odgovaraju suštini kič države...Kultura se već dugo sistematski nasilno prilagođava političkom identitetu jedne propale ideje."Zatim je usledio niz istupa najuglednih stvaralaca koji su se često obraćali sa jasnim političkimtekstovima ali uvek sa naglaskom na probleme kulture u ovom društvu iznutra potpuno istrulelom.Tako je Borka Pavićević istakla: "Kultura je pobuna protiv nasilja i kiča. Od samog početkavladavine ovoga režima nasilje je bilo ugrađeno u njegove osnove, nasilje je bilo način vladavine,način kontrolisanja svih onih grupa koje se protive takvome režimu, bile te grupe etničke,profesionalne, klasne, dovoljno je da one ne pristaju da budu apsolutno lojalne... Kulturni čin je činpobune.", a Mileta Prodanović sasvim kratko poručuje: "Naša kultura nestala je u bezdanu koji seotvorio između ishrane u kontejneru i kiča 'Šećerane'. Ukoliko nam je kultura potrebna i ukoliko neVažnom delu sistema u kome deluje likovno stvaralaštvo svakako da pripadaju i umetničke kolonijekojih u Srbiji ima preveliki broj i u odnosu na broj stvaralaca koji redovno, a prema sistemupretplate, u njima borave a još više u odnosu na sredstva koja se za njih izdvajaju. Kada za to dođevreme, u dogovoru sa republičkim Ministarstvom kulture, treba načiniti spisak najvažnijih kolonija -ne više od pet u celoj republici, koje će biti optimalno finansirane iz budžeta. Do tada, jedinagradska kolonija - ZILIK toliko je kompromitovana da mora biti egzemplarno ukinuta - ne samo izproblematičnih razloga (zbog uvek istog sastava učesnika), već i zbog moralnih.Budući potpuno svesni realne finansijske situacije u kojoj se danas nalazi grad posle odlaskasocijalističke uprave, ovde smo se zadržali samo na onim pitanjima koja praktično ne zahtevajuulaganje novih materijalnih sredstva - sve su ovo isključivo organizaciona pitanja koja se mogurešavati do onog trenutka kada se Beograd bude materijalno stabilizovao. Ali, do tada se već moraobavezno pokazati jasna volja novih vlasti da, makar u domenu preispitivanja zatečenog stanja, teneophodne revizije po mnogim pitanjima koja su se godinama nagomilavala i novog, a to značiboljeg i efikasnijeg strukturisanja institucionalnog života gradske umetnosti, zaustave destruktivnetendencije koje su temeljno ugrozile naše vrhunsko stvaralaštvo.Napomena Ovaj komentar je napisan istovremeno sa konstituisanjem nove gradske uprave pre trimeseca. Osnovna ideja tako brzog reagovanja bila je da ova gradska vlast nema prava nauobičajenih 100 dana poštede od kritika upravo zbog iznetih razloga. U međuvremenu su imenovaninovi direktori (i upravni odbori) gradskih ustanova kulture koji, prema njihovim javnim iprofesionalnim biografijama daju pravo ozbiljnim očekivanjima. U toku je revizija koncepcijavelikih manifestacija i umetničkih kolonija kojima je grad osnivač i finansijer što je odmah izazvaložustru reakciju onih čiji su interesi - pre svega finansijski, tim promenama pogođeni. Izneteprimedbe sa te strane (gradski socijalisti) pokazuju zaprepašćujuće nizak nivo argumentacije ineprikrivenog zamajavanja javnosti besmislicama i lažima (što je uostalom i dosada bilo glavnosredstvo njihove politike). Dok se odatle ne budu čule zasnovane primedbe, dotle će ovakva reakcijabivših vlasti biti samo zaludna žal za prohujalim vremenom, za definitivno izgubljenim (a nikadaopravdanim) privilegijama do kojih su činovnici starog režima jedino i držali.Vreme, 31. maj 1997.Kelneri i sobarice Njihovog režimaKultura vlasti