slika politike - Jovan Despotović

domaće i inostrane javnosti na ugrožavanje individualnih ili političkih sloboda "govora i mišljenja"koji su sve više bivali potiskivani u poslednjoj deceniji Titovog života i neposredno nakon njegovesmrti. Članovi ovog Odbora učestvovali su u pisanju Memoranduma SANU - programa koji je uzostale posledice, omogućio i jedini uski prolaz aktuelnom srpskom vladaocu ka učvršćivanju ličnevlasti.Među ovim krajnjim pozicijama mogućeg levog ili desnog angažovanja u real-političkim uslovimaogroman broj intelektualaca, umetnika i kulturnih poslenika ostao je izrazito pasivan pažljivoizbegavajući rizične javne manifestacije imanentnog nezadovoljstva, i čekajući pravi izazov:građansku i demokratsku pobunu koja je masovno inicirana postizbornom krađom novembra 1996. Itaman kad se mislilo kako smo zapatili neizlečivu bolest, dogodila se ova mirna, istrajna pobunakoja je zahvatila sve slojeve srpskog društva. Do sada se veliki broj umetnika i poslenika kulture narazličite načine obratio javnosti, a daleko veći broj učestvuje u građanskim demonstracijama ilistudentskom protestu. Opšte mesto ovakve motivisanosti leži u činjenici da se na taj način osujećujei pokušaj režima da istaknuti koncept nacionalne države (koji je završen u najvećem krvoproliću iegzodusu posleratne Evrope) zameni osavremenjenom boljševičkom državom(kriptokomunističkom), totalno neprirodnih tvorevina u delu sveta koji je demontirao svojetotalitarne, bilo desne bilo leve režime. Na ulicama najvećih srpskih gradova već mesec i po dana uprotestnim mirnim šetnjama demonstriraju oni koji su očigledno bili za mir i pre "dejtonskog mira" ikoji su jasno istakli zahteve za stvaranjem jedino moguće - i od suseda i od sveta prihvatljive civilnedržave opštih demokratskih standarda iz evropskog civilizacijskog kruga. A to je svakako i cilj ismisao kulture u vremenu pobune, odnosno, kultura i jeste po sebi pobuna.Demokratija, 5. januar 1997.Gospođo Ministre,Rasulo u Muzeju savremene umetnostiOtvoreno pismo Nadi Popović PerićićMinistru kulture Republike Srbijeu Muzeju savremene umetnosti sa velikom pažnjom prate se Vaši najnoviji javni nastupi - naročito upogledu aktivnosti sa sada već bivšim direktorom Narodnog pozorišta u Beogradu A. Berčekom.Januara meseca 1993. godine bila su izvršena istovremena imenovanja novih direktora nekihvodećih ustanova kulture u Srbiji - među njima i Muzeja savremene umetnosti. U šovinističkojeuforiji koja je početkom devedesetih godina eskalirala i temeljno harala celokupnim srpskimdruštvom, vođena je naopaka kadrovska politika i u institucijama kulture i umetnosti. U takvojpolitičkoj i idejnoj klimi poslednjeg dana ministrovanja M.Đukić je bez razloga i bez obrazloženjasmenio i direktora MSU Zorana Gavrića a na njegovo mesto postavio Radislava Trkulju. (Usput daVas obavestim da gospodin Gavrić još uvek vodi sudski spor protiv MSU zbog nezakonitogizbacivanja sa posla koji je usledio ubrzo posle dolaska novog direktora.)U sredstvima informisanja u poslednje vreme često se špekuliše oko dužine trajanja mandatadirektora ustanova od republičkog značaja. U vezi s tim stalno se kulturnoj javnosti predočava da jezapravo mandat tim direktorima vremenski neograničen po Rešenjima kojima su oni imenovani. R.Trkulja je 28. januara 1997. godine praktično ispunio jedan uobičajeni četvorogodišnji direktorskimandat. Za javnost bi bilo zanimljivo da sazna da li se u Vašem Ministarstvu razmišlja o ovome i štamislite da učinite. Ovo je formalni povod za pokretanje tog pitanja - suštinski razlog je mnogosloženiji.Da li treba da Vas podsetim na izjave R. Trkulje iz vremena kada je bio doveden u Muzej: da će iznjega izbaciti jugoslovensku umetnost te da će baš on napraviti prvi spski muzej savremeneumetnosti, da će, u skladu sa ovim, obnoviti program, da će vratiti publiku, da će, postojeći tim, ponjegovom mišljenju, anonimnih kustosa zameniti afirmisanim itd. itd. Od svega toga uspeo je jedino- a to se najbolje pamti, da na zgražavanje ozbiljne kulturne javnosti u Muzeju napravi nekolikoskandaloznih izložbi. Na isti način bila je vođena i politika otkupa umetničkih dela za muzejskekolekcije koja je nažalost u većem delu podlegla ukusu aktuelnog direktora i rezultirala akvizicijomvelikog broja radova koji ni po kom stručnom ili vrednosnom kriterijumu ne bi smeli biti uneti uumetničke fondove muzeja od najvećeg nacionalnog značaja. Da ste Muzej savremene umetnosti zaovo vreme makar jednom posetili, o svemu tome, i štošta drugom iz njegove osnovne delatnosti,