slika politike - Jovan Despotović

Helenizam i renesansaPoslednja rečenica u prethodnom Ehu glasi tačno ovako: "1995 - godina kulture je, hvala Bogu,prošla, 1996 - godina jedne ideologije tek je počela".Dakle, koja je ta jedna ideologija?Ona za koju su umetnost proizvodi estradne, pink-ofarbane pevačice i sindikalne aktivistkinje, lažnislikari i njihovi kritičari-plaćenici, promoteri slikarskog i drugog otrova u masmedijima i žutojštampi. Ona koju danas afirmišu poznati kulturni radnici prošlog režima, a koji su uvideli nakonnekoliko godina šutnje da je đavo odneo šalu te da je biologija ta koja određuje dužinu mandatavladaocima na ovim geopolitičkim prostorima, i stoga treba oposlovati još koju državnuprivilegijicu, možda ambasadorsko mestašce za preživljavanje ovog teškog vremena. Ona u kojojglavni ideolozi nikada nisu viđeni na nekoj pozorišnoj predstavi, koncertu seriozne muzike, u nekommuzeju ili na izložbi. Ona za koju smo već ranije konstatovali kako se ta jedna ideologija pre svegaželi baviti tzv. "društvenim zdravljem nacije" - znači obrazovanjem, kulturom, umetnošću, naukom,informativnim sistemom itd. Ali, previđa se da upravo ta jedna ideologija ponajpre mora pokazatiznake sopstvenog duhovnog zdravlja, stvarnog ukusa u svim javnim oblastima delovanja a naročitou umetnosti, seriozne, da ne kažemo najviše estetičke afinitete. A ako to nije slučaj, a čemu govoremnogi simptomi koje smo pomenuli na početku, u šta ćemo se vrlo brzo i definitivno uveriti, tajedna ideologija će se po ugledu na vlastitu idejnu prošlost još jednom beznadežno sunovratiti unajdublje civilizacijske poraze. Od toliko potrebnog svekolikog humanizma i renesanse ovogdruštva koje treba da se izgradi na novim univerzalnim principima - ostaće samo puka ideološkahelenizacija.Apsolutno prvorazredni kulturni događaj tokom februara meseca bilo je gostovanje slovenačkogvajara i grafičara Andreja Ajdiča u Salonu Muzeja savremene umetnosti. Ogromna medijskapromocija kojom je ova izložba propraćana ravna je senzaciji i direktno govori o neodloživoj potrebiza ponovnom umetničkom razmenom i uspostavljanjem novog, drugačijeg kulturnog prostora nateritoriji ex-Jugoslavije.Kako je NTV Studio B pratio oblast koja mene zanima - umetnost i uopšte kulturu? Odgovor je,blago govoreći porazan, pa izuzimajući informativni deo, u drugim oblastima promene koje sunastale ništa neće pogoršati. Uostalom, sudeći prema broju onih koji su došli da ovoj televiziji dajujavnu podršku, nju zapravo skoro da niko i ne gleda! Pa ako je tako, obe strane u sporu, bez obzirana pobednika ili neki kompromis, moraće da se vrlo kosekvetno zamisle pred tom činjenicom. I jošjedno pitanje: šta mislite koja će beogradska radio-stanica izgubiti frekvenciju devetog marta?Naravno, ona koja je do danas nije ni dobila!P.S. Ovoga puta neuobičajeno kratak Eho duguje toj činjenici što njegov pisac trenutno živi bezstruje u iznajmljenom stanu plaćenom više godina unapred, ali i sa kliznom kirijom, koju jenemoguće u sadašnjim uslovima obezbediti. Srećom da su dani sve duži, pa je tako sasvim izvesnoda će već sledeće put ova rubrika postići predviđenu dužinu.Beorama, br. 52, mart, 1996.Likovna sezona '95 – godina umerenog optimizmaOpšte obeležije protekle godine našlo se u sloganu – 'Sa kulturom je lepše'. Ova velika akcijasrpskog Ministarstva kulture zamišljena je kao jedan promenjeni vid institucionalne i državnepodrške umetnicima, sa masivnom (i skupom) marketinškom i medijskom promocijom serioznogstvaralaštva, dala je različite razultate. Šira podrška je izostala očigledno zbog nedostatka ozbiljnijegpolitičkog konsenzusa, unutar vladajuće partije, što je znak da se na našu vrhunsku umetnost, ikulturu uopšte, i dalje gleda sa različitim dioptrijama.Prisećam se da je neposredni uvod u pomenutu kampanju 'godine kulture' zapravo bila jedna manja,neuspela akcija zamišljena kao borba protiv 'novokomponovanog haosa', koja je uvidomidentifikovala zaista krajnje poražavajuće stanje u našim ukupnim kulturnim tokovima i procesima,a pre svega u njenoj institucionalnoj, medijskoj i produkcionoj osnovi. Ratna epizoda države kojanije ni učestvovala u ratu, ali je zato imala ratnu ekonomiju, ideologiju, propagandu, dobrovoljce,paravojske i dr., kao poseban fenomen formirala je i jedan novi, masovni ukus koji je tačno nazvan