slika politike - Jovan Despotović

tendencija koje formiraju Novi svetski poredak. Vlasnici kapitala, globalni investitori, posednicivrhunske tehnologije i kobernetičke vizije, danas uz pomoć svojih supermedija "formiraju" principena kojima novi, silikonski svet počiva, istovremeno sa digitalnim, virtuelnim projektovanjem trasakojima će se on kretati u budućnosti koja je očigledno već počela. I tu nikakvi, pogotovo ne lokalniinteresi (ako su oni pri tome još i retrogradni i anticivilizacijski), ne mogu da opstanu - oni koji tobrže shvate, imaju više šansi da pronađu adekvatnu poziciju u globalnoj hijerarhiji i podeli uloga uplanetranoj zajednici.Takav zaključaj je toliko očigledan već posle prvog pregleda "Leksikona kibernetičkog prostora"(The Cyberspace Lexicon) Boba Kotona i Ričarda Olivera. Leksikon je referencijalna mapa novogtehnološkog monstruma koga su autori nazvali supermedij, a predstavlja kombinaciju kompjutera ividea, dakle objedinitelja nekada paralelnih jezika reči, slika i zvuka. Mreža kibernetičkog prostoraizaziva i totalnu socijalizaciju onih, a to je paradoks, konačno i tragično razdvojenih pojedinaca,stanovnika MekLuanovog globalnog sela. Ovo vreme eskalacije političkog i uličnog nasilja,opasnog seksa (AIDS) i droge, na direktan način pogoduje potrebi planetarnog povezivanja ljudiputem računarske tehnologije supermedija, a da se oni pri tome uopšte ne moraju izlagati rizicimaizlaska iz svojih domova: od toga das se obrazuju, idu u kupovine, bave se svojim profesijama, pasve do učestvovanja u virtuelnom seksu ili turističkim putovanjima, posetama bibliotekama imuzejima ili video-igricama sa borbenim u ratnim programima. (Na primer, japanski proizođačNINTENDO je tokom 1993, godine zaradio 1,5 milijardi dolara na tim malim programima iperifernoj računskoj opremi, a najnoviji podaci govore da jedan silikonski guru, vlasnik Microsoftkorporacije Bil Gejts spada u najbogatije ljude sveta.)Oni koji danas upotrebljavaju, kreiraju i proizvode CD-ROM, mali laserski disk ogromnogkapaciteta koji na kompjuteru korisnika umesto muzike "svira" slike, grafije, dizajn, ili pomoćukoga odlaze u velike muzeje i biblioteke na surogatnim putovanjima oko sveta za 80 nanosekundi,postali su demijurzi virtuelne stvarnosti i veštačke inteligencije. Time su proširene graniceindividualnih sloboda u novom, totalnom kibernetičkom prostoru.Osim zaustavljanja velikog rata. Američki mir da bi to zaista bio, mora sadržati i ovu integrisanukomponentu.Beorama, br. 49, decembar, 1995.'Dijalog': KulturaNulti broj 'Dijaloga', časopisa koji je pokrenuo Demokratski centar, pokazao je već na samompočetku da želi da siloviti uđe u prazan prostor periodičnih publikacija u kome treba temeljnoproblematizovati pojednine oblasti društvenog života u relacijama evropske demokratske tradicije uzistaknutu kritičnost prema aktuelnom lokalnom stanju u oblasti kulture i umetničkog stvaralaštva –koliko institucionalnog toliko i autorskog i individualnog. Kao probni model iz više razloga jeodabrana kulture, koja s jedne strane jeste deo društvenog života (i to onaj izrazito vitalni inaglašeno prisutan, čak i masovan po bitnim obeležijima), ali je istovremeno i autentičan,autonoman i sve nezavisniji od rigidnih mehanizama društvene kontrole, uticaja i upravljanja. Samnaziv ovog časopisa identifikovao je i način utvrđivanja stanja u kome se društveni fenomeni danasnalaze, te je izrečen i sledeći stav u njegovom Uvodniku po kome je dijalog odabran kao metod'odbrane demokratskih vrednosti, ljudskih prava, razvijanje demokratskog političkog mišljenja ipolitičke kulture'.Čitajući ovaj nulti broj Dijaloga, koji uz noseću temu sadrži i tri uvodna teksta: DragoljubaMićunovića (koji je glavni i odgovorni urednik) 'O dijalogu', Bore Kuzmanovića sa temom 'Krizavrednosti i morala (i mogućnost moralnog preporoda)', i Momčila Grubača 'Ima li Jugoslavija ustav',dok treći, posebni deo čine nekolike recenzije i prevodi, stiče se utisak jednog promišljenog,koncepcijskog zahvata u oblast posustale filozofske prakse naših savremenih mislilaca.Prvog i drugog marta ovo godine u organizacijji Demokratskog centra u Studentskom kulturnomcentru održana je rasprava sa temom 'Kultura kao samoodbrana društva i ličnosti' čiji su uvodnireferati i izvodi iz mnogobrojnih diskusija preneti u drugom, sredinjem i vodećem bloku ovogizdanja Dijaloga. Time je obuhvaćeno ukupno pedeset učesnika od osamdesetak koliko ih je biloprisutno, a prema svedočenju organizatora, bilo je dve stotine pozvanih kulturologa, institucionalnihi vaninstitucionalnih poslenika kulture, teoretičara, kritičara i samih stvaralaca kulturnih dobara.Među trinaest uvodnih diskusija koje su formirale okvir teme o kojoj je bilo reči, ukazaćemo ovom