slika politike - Jovan Despotović

Vreme umetnosti, br. 4, Vreme, 19. decembar 1994.Godina novokomponovanog užasaLoše je počelo. Istovremeno je "Slobodna Dalmacija" objavila tjeralicu za hrvatskimpetokolonaškim novinarima kada je Božićna "Duga" objavila već famozni dnevnik u kome se bacakletva na potomke onih (još se ne zna koji su!) što su primajući stranu pomoć izdali - koga? Valjdavladajuću porodicu ili poredak? Da nije sve opasnije bilo bi zabavno, jer se, kako vidimo, moglodogoditi da se u hrvatskom dnevniku objave dnevnički pabirci vodećeg komunističkog ideologaMiloševićeve Jugoslavije, a za uzvrat, kao bratsku pomoć, beogradski dvotjednik ili možda čak idnevnik sa naslovom "Večernje novosti", objave hadezeovsku poternicu za izdajničkim tiskom -pogotovo onim srpskog podrijetla i staništa.Protekla godina je, što se kulture tiče, pokatkad bivala u znaku borbe protiv novokomponovanog(kič) haosa, tekuća će shodno najavi biti godina novokomponovanog (ideološkog) užasa. Znači da ćese već začeti trend nastaviti, znači da će do sada učinjene štete (od vrhunskih nacionalnih institucijakulture do individualnog stvaralaštva) biti još veće. Posle dominacije, uglavnom esktremnih desnihideologija, usledio je udar sa leve strane i u tom znaku, sva je prilika, proteći će naredni period.Nakon pritužbe Hrvatske da su iz zapadne Slavonije u Srbiju na početku rata evakuisani uz srpskeumetničke predmete i hrvatski, odnosno katolički, došao je i jedan vrlo neprijatan pritisak naprofesionalno udruženje zaštitara koje se ovim problemom nije bavilo - što nije tačno. A da bi se ovavrlo kompromitujuća stvar po stručna udruženja (istoričara umetnosti, muzealaca) dovela do stanjajeste, i do nečije lične odgovornosti, moraće se najzad oglasiti svi pozvani: od države do pojedinacakoji su voljno/nevoljno u ovome učestvovali.Godišnji rezime zbivanja u likovnim umetnostima zapravo je dvojak, kao i naši životi, teče u dveparalelne kategorije. Pored izrazito loših pojava poput nekih izložbi u Narodnom muzeju (koji jeobeležio 150 godina postojanja) i Muzeja savremene umetnosti, poplave privatnih galerija od kojihje većina nažalost odlučila da se uključi u kampanju za novokomponovani kič, obavljeni su i onidrugi, veoma značajni poslovi. Tako je početkom godine ustanovljena nagrada za likovnu kritikukoja nosi ime "Lazar Trifunović" (a prvi njen dobitnik je naš kolumnista Mileta Prodanović),beogradski Bijenale grafike postao je internacionalni, Muzej savremene umetnosti dobio je velikilegat Miodraga B. Protića, objavljene su brojne monografije umetnika (Miće Popovića, AleksandraCvetkovića, Vere Božičković-Popović itd.). Ali, svakako najvažniji događaj, koji bi za duže vremetrebao da utiče na vitalni deo jugoslovenskog stvaralaštva, jeste otvaranje Soros centra za savremenuumetnost u Beogradu (deo njihovog godišnjeg izveštaja naći ćete u ovom broju).U ovom broju je i intervju sa Darijom Kačić, umetnicom koja pripada sve manjem broju našihumetnika koji su uspeli - uglavnom ličnim kontaktima, da ostanu prisutni na evropskoj umetničkojsceni; Aktuelnosti su dale veći prostor pitanju radova Mladena Srbinovića u Žiči, a tu su i ostaleuobičajene rubrike. U Reprintu je novinski članak iz "Politike" 1906. godine Branislava Nušića opoznatom radu Petra Ubavkića "Takovski ustanak" (čiji se fragmenti danas čuvaju u Narodnommuzeju) koji po stilu dosada odudara od uobičajenih tekstova koje smo dosada objavljivali. A kakoje januar zapravo mesec praznika i pošto smo broj započeli crnim slutnjama, želeli smo da završimona nušićevski način, praznično i veselo. Uprkos svemu.Vreme umetnosti, br. 5, Vreme, 16. januar 1995.Ratna muzeologijaZanimljiv je sastav nove jugoslovenske komisije za UNESCO - među članovima našao se i jedanmuzejski savetnik, koji se pored ostalog proslavio i uspešnom borbom protiv svekolike antisrpskezavere koju je čak pronalazio i u institucijama poput UNESCO-a. Naše kadrovske kuhinje obeležavaili totalna ignorancija, ili totalni bezobrazluk. Beogradom se naglo pronela vest da se sprema smenanačelu srpskog Ministarstva kulture. Razumljivo je, jer ako ne na obe noge, ono barem na jednom seu JUL moraju naći oni koji brimu o idejnom stanju nacije - pre svih ministarstva obrazovanja,informisanja i kulture. Jugoslovenska Elena Čaušesku (sličnost nije samo u naučnim i akademskimtitulama), za razliku od ideologa koji zaludno sede u opozicionim partijama, očigledno se gubi