slika politike - Jovan Despotović

izmanipulisani, povukli radove, ali su se zato prvi put pojavila i neka nova imena u našem"umetničkom" svetu koji ni po čemu tu zapravo ne pripadaju.U stabilnim, na umetničkim i naučnim principima zasnovanim ustanovama kulture kakvi su i velikimuzeju, nemoguće je da u ovim centralnim institucijama izlažu "umetnici" koji je zavu, na primer,Dragan Malešević Tapi. (D.Malešević je, zapravo poznato ime beogradskog podzemlja, tapkaroš -"tapi", falsifikator najpre kao slobodni "stvaralac" a zatim, bogme, i vrlo ud(ba)ružen; sedamdesetegodine su period koji se pažljivo krije u njegovoj biografiji kada mu je, valjda kao mladom "slikaru"početniku mecena bio - Stane Dolanc (šef svih tajnih policija Titovog režima), i najzad, evo namgenija Tapija koji žudi da od nečega stvori svoju novu javnu biografiju i opravda - tačnije, opere -poreklo silnog kapitala koji u poslednje vreme investira u vlastite izložbe, monografije, kataloge ipromocije.)Zatim sledi izložba-vašarište posvećena Nikoli Tesli, otvorena u samom Muzeju, koja je poMaleševićevoj tvrdnji "najuspelija izložba od otvaranja Muzeja" (što je zanimljiva ocena s obziromna to da je ovaj "umetnik" tada prvi put ušao u Muzej), sa malo tipičnom zaboravnošću da se ta"uspešnost" dopuni podacima da su i sa ove izložbe umetnici povlačili radove i da su se pred samootvaranje dvojica izlagača potukla - naravno iz "estetskih" razloga!I kada je već od Muzeja savremene umetnosti ova ujdurmska bratija načinila palanačko vašarište,po svim kriterijumima (estetskim, muzeološkim, istoričarskoumetničkim), krenula je na osvajanjedruge centralne naučne i kulturne institucije - Srpske akademije nauka i umetnosti, čijoj sramnojepizodi upravo prisustvujemo. Zasad je ovaj napad odbijen, ali se pitam ko je sledeći na njihovomspisku? Šta predstoji u ovakvim poduhvatima, možda još jedna maestralna i groteskna prevara, naprimer knjiga kojom će se falsifikovati srpsko slikarstvo XX veka na sličan način kako je toučinjeno na izložbi "Balkanski istočnici srpskog slikarstva 20. veka".No, u Maleševićevom slučaju samo ovi napadi sa ozbiljnim posledicama koje tek slede nisuzapravo ni bitni. Ne! Jedino je važno obezbeđivanje referenci, memoranduma na vlastitimkatalozima koje sam finansira, na primer za izložbu u Srpskoj akademiji), beleženje jednog novogpodatka u bibliografiji i biografiji. Jer, Malešević je "slikar" bez (umetničkog) obrazovanja i porekla,bez dela, i ovde, u našoj sredini, nema izgleda da se uistinu uključi u umetnički sistem (on i nije članUdruženja likovnih umetnika). Njemu zaista treba da se ovde načini umetnička biografija (izlagao uMuzeju savremene umetnosti, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti itd.), da bi prodro tamo gde gane poznaju - u nižerazredne umetničke krugove, jedva postojeće galerije koje se bave poslovimapranja novca sumnjivog porekla u velikim metropolama od Tokija do Njujorka. Jer, tamo za sve, pai za Maleševića ima mesta, publike, kupaca.Ako se na ovaj način prepozna razlog silnog angažovanja Maleševića nakon svih ovih poduhvata odprvog upada u Muzej savremene umetnosti (finansijsko i drugo), onda se mogu lako razumeti i svaostala njegova lažna argumentovanja, lažna patriotska izjašnjavanja, lažno kulturna i lažno slikarskaprenemaganja i mistifikacije. Dogodilo se, tako da ovakav "slikar" drži javnu pridiku - akademicima("kojima čvrstina karaktera nije bila mnogo bitna" kako sam kaže - što mu dakako ne smeta daupravo od takvog bezkarakternog društva potraži prostor za izlaganje) i doktorima nauka raznihdisciplina.I jasno je zašto je mrak svuda oko nas. Duboka tama!Vreme, 26. septembar 1994.Paralelni svetoviSeptembar je mesec u kome otpočinje nova likovna sezona. Ovoga puta taj početak je veomaintenzivan: u istom danu, upravo u nekoliko sati u Beogradu su otvorene četiri značajne izložbe iodržan jedan umetnički performans. Tokom ovog meseca pojavile su se i četiri luksuznemonografije naših umetnika, što je nezabeleženo u našoj novijoj istoriji. Posle niza posnih godinakada smo gotovo zaboravili na fenomen umetničkih monografija, dogodilo se čudo, pa su sepraktično istovremeno pojavile veoma dobre knjige Vere Božičković-Popović, AleksandraCvetkovića, Vlastimira Nikolića i knjiga crteža Miće Popovića. Kao da je narasla neka nova energijakoja se dugo akomulirala u hermetički zatvorenom loncu - kakav je slučaj sa totalnom izolacijomove zemlje.Da li će ukidanje embarga na kulturu održati ovakvo povišeno energetsko stanje? Sudeći premahorskom pevanju na beogradskom aerodromu prilikom dočeka prvog aviona nakon 28 meseci, ili