slika politike - Jovan Despotović

godine i danas se čini izuzetno aktuelnim iz mnogih razloga. Najpre, najnovije otvaranje ove državeprema Evropi i svetu izaziva ideološko-političke lomove u taboru lokalista, autentičara, srbofundamentalistačiji mentalni pir ove već treću ratnu godinu i u velikom intenzitetu bezobzirno šibaozbiljnu srpksu kulturu i umetnost. Mnoge instuticije kulture, računajući i one od nacionalnogznačaja, pretrpele su snažne udare srbujušćih patriota - trogodišnjaka, koji su razumeli jedino da jedošlo njihovih pet minuta, ili nekoliko godina, da se oslobode vlastitih frustracija i griže savestiusled dugogodišnjeg pomanjkanja ikakve nacionalne ili etničke svesti. Veliki kalkulanti, aktuelniprofiteri, upravo su uhvaćeni u poslu bacanja magle i kontaminiranja nacionalnog kulturnog prostorai sada sledi zaslužena kazna. Za njih je to vraćanje duhovnog i kulturnog stanja ove nacije u njenoprirodno stanje.Naučiti evropski govoriti, zahtev koji se postavlja i nakon 70 godina, čini se temeljnim ineophodnim uslovom istinskog prisustvovanja u svetu. Srpska politička, ekonomska, naučna,kulturna, sportska integracija sa "ostatkom sveta" sine ljua non je našeg opstanka, postojanja kaoprosvećene , civilizovane nacije. Upravo je od toga strah domaćih barbara koji se sada ponašajupoput bubašvaba kada se najednom upali svetlo. Tako treba, nazad u rupe i budžake, natrag u mraku kome je zapravo njihov stvarni habitus.Podlistak "Vreme umetnosti" stavio je sebi za ozbiljan cilj da u najširoj javnosti vrati naše evropskoi svetsko stvaralaštvo, dakle vrednosti koje su saglasne međunarodnim standardima, i domete koji suod takvog značenja da ulaze u internacionalni jezik komunikacija. Dakle ni Zapad ni Istok, ni Severni Jug, već prosto - umetnost i jezik razumevanja i akceptiranja svetske civilizacije.Želimo da ukažemo na aktuelnosti iz Srbije, Jugoslavije, ex-Jugoslavije, Evrope i sveta. Daukažemo da su srpski stvaraoci, uprkos svemu, još prisutni na najvećim svetskim sajmovimaumetnosti poput Bijenala u Sao Paolu. Želimo da napravimo jasnu razliku između izložbi koje suimale razloga i onih drugih kroz izložbene hronike i da skrenemo pažnju čitaocima da domaćaumetnička publicistika (časopisi, knjige) nisu potpuno posustali - naprotiv. Želimo da ukažemo najedan veoma uporan i trajan fenomen sa velikom tradicijom - kolekcionarstvo, o kome se višemistifikuje nego što se ozbiljno govori. I, napokon, želimo da u rubrici "Reprint" ukažemo naprimere umetničke kritike koje i danas stoje poput svetionika u gustoj tami koja nas je okružila, aosvetljavaju stvarne umetničke fenomene i ukazuju na načine njhovog tumačenja.Za "Vreme umetnosti" mnogo toga je još moguće i neophodno uraditi u ovoj vrsti poslova koji sebave duhom, stvaralaštvom, kulturom. Vraćamo se izvorima, korenima, čvrstim osloncima.Vraćamo se vremenu umetnosti.Vreme umetnosti, br. 1, Vreme, 19. septembar 1994. (Uvodnik u tek pokrenuti dodatak nedeljnikaVreme posvećen umetnosti.)Paralelni svetoviMrak oko nasNajnovija ujdurma "slikara", organizatora neotvorene izložbe posvećene Nikoli Tesli, koja je trebaloda reprizno bude postavljena u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, a u kojoj je srećomotvorena "samo" velika studijska, naučno-tehnička postavka "Nikola Tesla - život i delo", zapravo jesamo jedna nova tužna epizoda koja se već godinu i po dana razliitim povodima ponavlja i sveintenzivnije po bezočnosti ispoljavanja.Dolaskom "generalnog direktora" u Muzej savremene umetnosti januara 1993. godine safotokopijom zapisnika o postavljenju (što je izazvalo četiri hitre ostave na mesta u Upravnomodboru Muzeja, dva hitna otkaza, a potom i napuštanja kustosa Muzeja po raznim osnovama),započeo je siloviti talas napada na centralne institucije srpske kulture.Nikakvi mnogobrojni argumenti tada nisu pomogli da se izbegne ovaj varvarski upad sa veoma lakopredvidljivim posledicama, iako su svoju zgroženost i ogorčenje izrazili mnogi kulturni delatnici,među kojima i osnivač i dugogodišnji upravnik ovog muzeja Miodrag B. Protić. Tupa volja vlastioličena je u dotadašnjem ministru kulture Miodragu Đukiću koji je uz saradnju dvoje činovnikaministarstva (pomoćnika ministra za zaštitu kulturnih dobara i sekretara ministarstva) odigraosramnu, kriminalnu ulogu inspiratora i realizatora upada i jedno kulturno, naučno i umetničkopodručje koje naprosto ne trpi ovakve siledžijske i destruktivne zahvate.Uzaludna upozoravanja odmah su se pokazala tačnim. Prvu izložbu koju je "generalni direktor"Muzeja otvorio bila je repriza izložbe "Tarot" sa koje su neki umetnici, kada su shvatili da su