slika politike - Jovan Despotović

istinskih duhovnih i institucionalnih vrednosti veliki doprinos je dat i uvođenjem "patriotizma" saOsme sednice u kuće od najveĆeg nacionalnog značaja. Tako je Narodno pozorište ostalo bezvodećih umetnika i nosilaca repertoara, čiji direktor, politkomesar, u duhu najboljeg komunizma,nepoštuje ni sudske presude, Narodni muzej u svojoj 150. godišnjici organizuje veliku izložbuslikaru koji je takvu promociju zaslužio jedino svojim izjavama ljubavi šefu države, Muzejsavremene umetnosti dobio je "generalnog direktora" po meri nove kafansko-KPZeovske sekte kojaje u stanju da dela jedino kadrovsko-političke mućkalice.Budući da je proteklo četrnaest meseci od kada je sa fotokopijom zapisnika o postavljenju u Muzejsavremene umetnosti stigao Raša Trkulja, novopečeni "generalni direktor", biće zanimljivo da sepodsetimo sa kakvim je razlozima, idejama i ciljevima ovaj upad u instituciju od posebnog državnoginteresa izvršen i šta je od svega toga ostvareno.Dolazeći u Muzej, centralno mesto optužnice izneo je sam budući "generalni direktor": "Ja samčovek koji obilazi sve izložbe u Beogradu, a u Muzej savremene umetnosti nisam ušao pet godina,jer za to vreme nisu otvorili - nijednu izložbu." U ovoj stručnoj i programskoj oceni rada jedne kućeod najvišeg nacionalnog značaja tačno je ono da Trkulja u Muzej nije uopšte ulazio, sem u jednomslučaju, na otvaranje jedne velike retrospektivne izložbe kada ga je zbog nedoličnog ponašanja(pijanog stanja) obezbeđenje izbacilo.A među izložbama koje Muzej u tom periodu nije otvorio nalaze se i ovakvi poduhvati: desetvelikih retrospektivnih izložbi kakve su Matije Vukovića, Vase Pomorišca, Olge Jančić, KosteHakmana, Petra Omčikusa, Vana Živadinovića Bora, zatim, osamnaest izložbi iz međunarodnerazmene poput drupe Kobra, Georga Bazelica, Alvara Altoa, Roberta Mapletorpa, Barija Flanagana,Volsa, Le Kurbizjea, grupe Gutai, zatim, dvanaest tematsko-problemskih izložbi srpske umetnosstiXX veka, pa dvadeset osam samostalnih izložbi srpskih umetnika, sedam izložbi iz bivše Jugoslavijeitd. Muzej je u tom peeriodu organizovao i izložbe srpskih umetnika u inostranstvu: SaveŠumanovića u Minhenu, Milene Pavlović Barili u Parmi, Male plastike u Budimpešti, bijenala uVeneciji, Sao Paolu i Sidneju itd. zatim izložbe srpskih umetnika u bivšim metropolama Jugoslavije.Dakle, za četiri godine teškog nerada priređeno je više od sto izložbi, što iznosi oko dvadeset petgodišnje. Prema onome šta je moglo da se vidi od izložbi koje je MSU priredio, u protekloj godiniotvoreno je dvanaest izložbi, od toga šest iz programa koji je "generalni direktor" zatekao kada jebanuo.U poslednjem periodu mandata prethodnog direktora Zorana Gavrića Muzej je kupio, ili na druginačin prikupio, devedeset devet slika, četrdeset dve skulture, dvestotine osam grafika, sedamdesetdva crteža, šezdeset pet radova za zbirku novih medija, a prema podacima koji se u Muzeju kriju, uprotekloj godini kupljena je 1 (jedna) slika?! Ovo je svakako dobar način da se obavlja osnovnamuzeološka delatnost - prikupljanje muzejskog materijala. Od 'generalnog direktora' – pripravnika(ovo direktorsko mesto je zaptavo prvo Trkuljino radno mesto) nije se ništa bolje ni mogloočekivati.I ko sada ovde vara javnost i sa kojim razlozima? Ne možemo razumeti aktuelnog ministra kulturekada kaže da joj je važnije kako se troše tuđe pare (na primer, Džordža Sorosa) nego novacministarstva kojim gospođa ministarka rukovodi. Ili pak, da se sredstva Ministarstva kulture troše naizraziti kič, kao što je kupovina radova slikara prevaranata (akvizicija Tapija za Kruševac).Još malo podsećanja: u vreme prethodnog direktora Zorana Gavrića, koji je iz svoje kancelarijeisteran pod pretnjom policijske intervencije, pokrenute su tri edicije Muzeja: Teorija umetnosti,Srpska likovna kritika i Pojetike srpskih umetnika XX veka. Legat Vana Živadinovića Bora izOksforda doneo je sam upravnik Muzeja pakujući umetnikova dela i organizujući prevoz avionom.Pripremajući međunarodnu izložbu "8 x 2 iz 7", direktori osam evropskih muzeja kao komesariizložbe obišli su oko dvestotine pedeset ateljea iz osam evropskih zemalja. Samo u Beogradu obišlisu oko trideset ateljea.Još 1991. godine postignut je dogovor u Ministarstvu kulture (u kome su učestvovali upravnici svihkuća od republičkog značaja) oko rada na Novoj stalnoj postavci Jugoslovenske umetnosti XX vekaMuzeja savrmene umetnosti. Elaborat za nju bio je već urađan i kada je trebalo početi sa njenomrealizacijom započele su smicalice tadašnjeg ministra kulture Miodraga Đukića (a njegov sadašnjipolitički komesar, opunomoćenik za MSU, ni ne zna za ovaj poduhvat od fundamentalnog značajaza srpsku kulturu, a kamoli da je počeo da se bavi tim poslom). A kada je započelo organizovanobojkotovanje rada Muzeja u kome su važne uloge dobili i Đukićev zamenik za zaštitu kulturnihdobara kao i sekretar Ministarstva, stanje u kući je postajalo sve dramatičnije i to ne samo uprogramskom delu rada već i sa fizičkim stanjem zgrade, njenim održavanjem, čak i bukvalnomzaštitom umetničkih dela itd.