slika politike - Jovan Despotović

elementarnom crtežu koji zaodeva izrazitim, nametljivim kolorizmom. Kroz ove infantilne, veseleprizore umetnik saopštava one istine koje bi se surovijim sredstvima izraza i prizorima težeprihvatili, a u najdrastičnijim slučajevima oni bi bili sa negodovanje i gnušanjem odbijani kao lažniili propagandistički. Znajući za tu sudbinu ’crnog talasa’ u našoj umetnosti, Stojanović se vrlosvesno odlučio da svojim ’vesilim talasom’ kojim je preplavio galerije u kojima je izlagao zavedegledaoca, da mu na prihvatljiv način, bez bolnih zabijanja prstiju u otvorene rane pokaže pravu slikuvremena u kome živi, stanje morala sa kojim mora da se bori, dubinu patnji koje ga svakodnevnoophrvavaju...U tom slikarskom opusu moguće je razlučiti nekoliko celina. Najpre, tu su one nastale na samompočetku, 1996. i 1997. godine koje su ponešto narativnije, kao da slikar želi da sem likovnimprizorom, i samom pričom zainteresuje gledaoca. Potom dolazi period predanost popkulturi kada se,ugledajući se na strip-art 1998. i 1999. godine bavi plakatskim rečnikom punim otvorenih peruka naračun društvene i političke zbilje u kojoj je živeo. Najzad, posle 2000. Stojanović potpunoproćišćava svoju sliku u kojoj ostaje samo elementarni crtež utopljen u jarku kolorističku gamu.Ovde vidimo neverovatnu kombinaciju kleovskog, heringovskog i naivističkog postupka u slikanju,infantilizam i humornost, optimizam i setu, sve to u isto vreme, praktičmo u istom radu saočiglednom potrebom umetnika da pogled posmatrača najpre zabavi, a potom i da ga usmeri premapažljivjem praćenju likovnog teksta (koji je naglašen i nazivima tih radova).I najzad, posebno poglavlje u radu Saše Stojanovića je i mali opus, od svega četiri rada, nastalih1998. i 2001. godine koje je, kao plakate, uradio za Odbor za ljudska prava u Leskovcu, za albumgrupe ’Obojeni program’ ’Sva sreća general voli decu’, za ’Žene u crnom’ u Beogradu ’Prigovorsavesti’ i za Ujedinjene nacije ’Prava očima deteta’. I u ovim radovima Stojanović je potpuno ostaodosledan sebi – i u likovnom postupku i u naročitoj naraciji koja je karakteristična za celokupnunjegovu slikarsku umetnost.Mesto Saše Stojanovića u recentnoj srpskoj umetnosti sasvim je posebno. On praktično nijeuporediv ni sa jednom od mnogobrojnih pojava na prebogatoj, čak preobilnoj sceni moju imamoprilike da pratimo. Ali, među svima njima, on je jedan od malobrojnih koji su pravi glasovi novog(ovog) veka. Oni glasovi koji će se dugo i daleko slušati. Zašto? Jer se Saša Stojanović ’još uvekraduje vazduhu koji putuje balonima’ (kako sam kaže), i jer je njegov The best off tek privremenostanje, uostalom kako to redovno biva sa onim ličnostima koje njihova savremenost ne prepoznaje,ali čiji će se tragovi jasno raspoznavati u vremenu koje dolazi, u budućnosti koja uvek bolje vidi odsadašnjosti.Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, novembar 2007. (pred. kat.), Muzej savremeneumetnosti Vojvodine, Novi Sad, decembar 2007. (godišnji izveštaj)2. Kultura politikeMuzej Savremene umetnosti u raljama levog i desnog totalitarizmaGodinu dana 'trkuljisanja' Muzeja savremene umetnostiHod desnom nogomU raljama totalitarizmaPosrnuću, potpunom, nacionalnog kulturnog projekta, ili kako je još nazvan "spske kulturnerenesanse" poslednje decenije ovog veka, doprineli su mnogobrojni razlozi: rat, sankcije,katasrofalna kadrovska politika u svim oblastima javnog života, potiskivanje urbane kulture koja jeionako bila na slabašnim nogama ali je postojala i uspešno je gradila kulturni identitet srpskognaroda. Opšte stanje kulture u nas dovedeno je poslednjih nekoliko godina na najniži nivo: natotalnu dominaciju hibridne narodnjačke potkulture u svim mogućim varijantama, na šovinističkipatriotizam i kič-nacionalizam prisutni u svim umetničkim rodovima i medijima koji formirajuunutrašnju i spoljašnju javnu sliku o ovom narodu. Danas u likovnoj umetnosti dominiraju jedan lakipisac i još lakši slikar, jedan zakasneli pobornik brojgelovskih slikarskih škola čije likove preoblačiu nacionalne kostime te ih utapa u aktualnu šovinističku atmosferu, jedan odnedavno veomaistaknuti nacionalni borac za srpsku stvar, a koji je pre dvadeset godina takođe bio veoma angažovanposlenik - ali za islamsku terorističku politiku i muslimanski fundamentalizam, napokon, jedan lažnislikar koji je od poznatog beogradskog tapkaroša i falsifikatora na talasu novog primitivizma ineznanja proizveden u salonsku "umetničku" ličnost. Ovakvom trendu opšteg upropašćavanja