Nova slika II - Jovan Despotović

91nastoji da gledaoca prepusti samostalnom prepoznavanju i odgonetanju znakova vremenadatih ili metaforički ili tiho u jedva čujnim plastičkim signalima nemoćnog protesta.Zbog toga je izložbi i dat upravo taj naziv: on je direktno ukazivanje na novo vreme kojeće nesumljivo doći a ovo je tek nekoliko jasnih glasova koji ga pažljivijem posmatračupredočavaju na optimistički i perspektivni način.Na tim osnovama počiva formalno i semantičko jedinstvo svih ovih plastičkogprizora koji nesumljivo formiraju jednu novu umetnost za posve nove muzeje budućnosti- one koji će poput dosadašnjih iscrtati mape promenjenih kreativnih imaginacija, onihautorskih temperamenata i talenata totalno posvećenih samo jednom - vlastitoj umetnosti.A na tim dubokim osnovama ovi stvaraoci danas baštine i istovremeno crpu vlastitesvetove ispunjene životnim perspektivama, katkada humorom katkada ironijom a gotovouvek sa nepatvorenom životnošću koja nas uvodi u jedan potpuno drugačiji svet od ovogkoji trenutno preživljamo.Galerija Haos, Beograd, maj 1999.Kniževne novine, Beograd, 1999.Na krajuProtekla decenija za nekadašnju i postojeću Jugoslaviju bila je pogubna u svakompogledu: ratovi, masovni egzodusi, etnička čišćenja, potom intrevencija NATO alijanse,najzad izolacija međunarodne zajednice u svim domenima od političke, prekoekonomske do kulturne, doveli su do nekih od trajnih posledica za ovdašnji društvenisistem. Svet je za to vreme preplavljen slikama i informacijama koje stvaraju predstavuda je ovde život izgubio smisao, da je ova samo/izopštena nacija prekinula veze sarealnošću, da je nestao pojam o civilizacijskim dostignućima na mnogim planovima i umnogim oblastima koje u današnjem svetu dominiraju. No, politički obrat nastaoseptembra-oktobra meseca kada je svrgnuta poslednja diktatura u Evropi, naglo je vratiomeđunarodnoj zajednici interes za zbivanja u Jugoslaviji, upravo za onu drugu koja jesve to vreme postojala ali nije bila dovoljno vidna. Sada je neophodan njen postepenipovratak u svet. Razumljivo je što je pažnja zasad usmerena pre svega na aktuelnepolitičke procese, ali je isto tako važno razumeti da se za sve to vreme ovde postojali iona kultura i stvaralaštvo koji su na krajnje otežan način (ne samo zbog spoljašnjeizolacije već i zbog unutrašnje koja je katkada bivala pogubnija) održavali korak sasvetom umetnosti. Povremeno pojavljivanjejugoslovenskih autora iz raznih oblasti(filmske, muzičke, pozorišne, likovne, literarne i dr.) odavalo je slabe signale da jeuprkos svemu ovde nastajala umetnost sa civilnim karakteristika koja se suprotstavljalamilitarizmu vlasti, da je upravo takvo stvaralaštvo u svom jeziku održalo neposrednikontakt sa svetom i da će se, kada se taj dramatični period prevaziđe, ono vratiti na mestokoje mu pripada i koje je nekada imalo.Izbor autora 4 za ovu izložbu želi upravo da ukaže na činjenicu da je ovde sačuvanestetički dignitet stvaralaštva i pored krajnje nepovoljnih radnih i životnih uslova4 Jasmina Kalić, Dušan Petrović, Srđan Apostolović, Vahida Ramujkić, Lana Vasiljević, Nikola Pilipovići Ivana Popov.