Nova slika II - Jovan Despotović

egionalnom ili ako se želi reći i nacionalnom poreklu ovih radova bez obzira na to gdeoni nastaju, tj. gde njihovi autori trenutno žive i rade, a sa druge i važnije, to je inaglašavanje njihove potpune pripadnosti recentnom, živom i u ovom trenutku ponovoveoma atraktivnom (u vizuelnom i značenjskom smislu) svetskom vrlo aktivnom iupravo sada i vrlo promenljivom umetničkom stvaralaštvu.Ovakva kritička odrednica potvrđuje zapravo i kontinuitet koji gotovo bezprekida (izuzev kratkotrajne epizode socijalističkog realizma neposredno posle Drugogsvetskog rata) traje kroz čitav XX vek srpskog slikarstva, a koji uporno brojnimskepticima dokazuje da je upravo normalnim i u estetičkim pogledu opravdanimrazlozima sve od vremena Nadežde Petrović srpska, potom i jugoslovenska, moderna isavremena likovna umetnost koja se smatra relevantnom, znači, referentnom za svojebrojne epohe, faze i stilske kontingencije, uvek imala te primenjivala i otvoreneplastičko-jezičke modele najkarakterističnije za istovremene evropske i svetske tokovekojima je iz tog razloga i pripadala. Generacija umetnika o kojoj je na ovoj izložbi reč toje još jednom jasno i nedvosmisleno pokazala.Raznovrsnost ove izložbe zapaža se i u tome, uprkos činjenici što je galerija"Haos" u Beogradu jedina specijalizovana za crtež, da je ovaj kreativni medij ovomprilikom shvaćen u najširem smislu, pa su tako uvršćeni radovi poput ulja na platnu ipapiru, kolaži, kombinovane tehnike, dakako i čisti crteži. No, svima njima, bez obzirana način medijske izrade u osnovi plastičkog mišljenja i jezika autora stoji crtež kaoosnovno sredstvo izraza, definisanja oblika i eksplikacije narativnog prizora ufigurativnim kompozicijama ili simboličkim te znakovnim predstavama.Čist crtež, kako se vidi na ovoj izložbi, neguju dve autorke: Jasna Nikolić (rođena1966. u Beogradu; diplomirala i magistrirala na Fakultetu primenjenih umetnosti; živi uLondonu) i Marija Pavlović (Niš 1973; diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnostina kome je sada na magistarskim studijama). I dok je prva umetnica pribegla neobičnimformama "knjiga" i "svezaka" koje se mogu listati, gledati i "čitati", dotle je drugapokazala izuzetno majstorstvo crtanja u velikom formatu sa neobičnim prizorima nagranici figurativnog i apstraktnog. Saša Stojanović (Leskovac 1968; diplomiraoslikarstvo na Univerzitetu umetnosti u Prištini; vrlo angažovani stvaralac koji je znatnideo aktivnosti posvetio aktuelnim društvenim događajima i koji je početnu reputacijustekao performansima sa političkim porukama) predstavljen je sa slikama u ulju,crtežima na papiru i plakatima od kojih mu je onaj urađen za rok-grupu "Obojeniprogram" pod nazivom "Sva sreća general voli decu" danas među najpopularnijima inajzapaženijima u delu mlade populacija koja prati zbivanja u toj vrsti muzike. NinaMarkulić (Pariz 1972; diplomirala slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti na Cetinju;živi u Beogradu i Herceg-Novom) bavi se slikarstvom ali su njene mediteranske forme iprizori (kupačice na plaži, brodovi, primorske biljke i dr.) jakog kolorističkog intenzitetakoji je postavljen u čvrstu crtačku mrežu jakih kontura. Najzad, peti učesnik izložbeBogdan Pavlović (Beograd 1969. gde je započeo studije slikarstva a završio ih u Parizu ukome danas živi i radi) zastupljen je sa dve slike u ulju i nekoliko kolažiranih radova napapiru koji pokazuju jednu izrazitu likovnu kulturu vrlo primerenu živom aktuelnomestetičkom trenutku koji se može videti u najprominentnijim evropskim i svetskimgalerijama.Izložba "Glasovi novog veka" zamišljena je i realizovana kao potreba da sepokaže i druga strana naše recentne likovne produkcije koja ne stoji na razvikanoj,populističkoj strani ratnih ili antiratnih javnih i masovnih ateljea već upravo suprotno:90