Nova slika II - Jovan Despotović

89fotografije) dobila je na nekim dotad manje primenjivanim karakteristikama. Takvoizmeštanje uobičajenih funkcija i ciljeva nastavljeno je i kasnije i poprimilo je obliksvojevrsnog estetičkog dijaloga „fotografije fotografa“ i „fotografije umetnika“. Danas sefotografija, kada je o njoj reč, upotrebljava na različite informativne, dokumentarne iliznačenjske načine: Zoran Naskovski u radu vizuelnim i semantičkim ukrštanjem(samo)ispituje postojeće sadržaje nekog foto-snimka dok Marija Vauda u c-printu kaomodel i podlogu koristi vlastito telo na kome verbalno ili alegorijski interveniše. Ivan Ilićse zanima uopšte za mogućnost današnje verbalne komunikacije, pogotovo kada se onaodnosi na recentnu umetničku produkciju; zaključci do kojih možemo da dođemo uzpomoć njegovih instalacija izvedenih samo za jednu priliku, veoma čestu idu na uštrpstvarnog razumevanja smisla dela savremene umetnosti.Ovime dakako nije iscrpljena slika aktuelne srpske likovne scene. Ona je za ovupriliku samo fokusirana u jednom njenom danas svakako najvitalnijem i kreativnonajdelikatnijem segmentu punom brzih promena, izmena, zamena i izmeštanja.Uostalom, nije li upravo to i osnovna karakteristika svake nove generacije umetnika.Galerija ’Josip Bepo Benković, Hercegnovski zimski salon, Herceg-Novi, februar 1998.Boka, Herceg Novi, 1999.Glasovi novog vekaObeležavajući četiri godine svog vrlo zapaženog i uspešnog rada beogradska galerija"Haos" vlasništvo istoričara umetnosti i istovremeno njenog umetničkog urednika BorkeBožović priredila je izložbu pod vrlo simptomatičnim a svakako neobično optimističkimnaslovom za ovaj tragični trenutak u kome se Jugoslavija nalazi: "Glasovi novog veka".Iz najdublje tame ove višegodišnje, moglo bi se čak bez opasnosti da se pogrešireći decenijske noći, pomaljaju se poput sve jasnijih glasova neumitno dolazećeg vekaiskre jedne nove kreativne moći koja označava njen kraj, ili u ovom posebnom slučaju -njen potpuni krah. To razdanjivanje nastaje postupno i suprotno geografskim i fizičkimzakonima (da je ono isključivo istočno) - sa mnogih mesta, upravo sa onih koji sunajpoznatije i najaktivnije tačke današnjeg svetskog civilizacijskog, kulturnog iumetničkog ustrojstva. Tako je uostalom već stotinak milenijuma u ljudskoj povesti pa sene vidi nikakav razlog da bi se tu išta dalo promeniti, pogotovo nenasilnim nitineprirodnim sredstvima izvitoperenih ideologija.Sa radovima petoro mladih umetnika urađenim u različitim tehnikama - od crtežai kolaža na papiru do plakata (serigrafija) i ulja na platnu upravo se gotovo naparadoksalan način obeležava ovaj tragični trenutak u kome se Jugoslavija nalazi. Možese reći da svi oni pripadaju praktično istoj generaciji slikara (rođeni su između 1966. i1973. godine) ali i da su poreklom ili trenutnim mestima gde žive i rade, kao i gradovimaumetničkog školovanja (Likovne akademije u Beogradu, Prištini, Cetinju, Parizu) fizičkimeđusobno vrlo udaljeni: od Niša, Leskovca i Herceg-Novog sve do Pariza i Londona.No, ta različitost ipak nije narušila jedinstvenost koncepcije, upravo homogen izgledsame izložbe u nekoliko bitnih pogleda.Na jednom mestu u tekstu kataloga upotrebljena je sintagma "ju-euro slike" kojanastoji da identifikuje dve bitne stvari. S jedne strane to je jasno ukazivanje o