Nova slika II - Jovan Despotović

41njenom slučaju postao cilj sam po sebi; zatim oprostoravanje skulpture koja je tada postalainteraktivna u odnosu na okolni prostor, te je on postao sastavni deo rada, a rad dobioambijentalna svojstva; najzad O. Jevrić je u skulpturu unela i neke nove materijale, do tadanepoznate u ovoj likovnoj disciplini, poput betona i armaturnog gvožđa.Među umetnicima koji su na neposredan način uticali na plastičke koncepcije vajarakoji nas ovde zanimaju, posebno mesto zauzima i Kosta Bogdanović, iz nekoliko razloga.Najpre zbog toga što je Bogdanović u polje skulpture uneo jedan sasvim novi senzibilitetprema plastičkom obliku, problematizujući ga u svim bitnim nivoima: od formalnomaterijalnihdo značenjskih. U njegovim radovima jasno se vidi promenjeno shvatanjemogućnosti skulptorskih i neskulptorskih materijala koji se od ovog perioda (sedamdesetihgodina) koriste na posve drugačiji način i uz upotrebu pogodnih sredstava izrade koja sukarakteristična u industrijskoj proizvodnji metala. Upravo se i koncepcija nove skulpturebazira na tehničko-tehnološkim mogućnostima za njeno industrijsko proizvođenje. Sa ovimprimerom rada, tehnologija odlivanja bronzanih skulptura definitivno je poslata u muzeje.Iako je i sam pokazao interesovanje za promenu i inovacije u tehnološkoj postavcisvojih skulptura, Caja Radojčić je još više pažnje usmeravao u njihova sadržinska svojstva.On je u skulpturu uneo dotad malo ili nimalo prisutna značenja koja su u jednom slojusimbolička, a u drugom ironijska, čak i cinična. A ovo svojstvo skulpture biva veomamnogo negovano upravo u aktuelnoj plastici najmlađih autora pogotovo kao generacijskiznak koji direktno upućuje na njihova dominantna duhovna svojstva i široko rasprostranjensenzibilitet.Mada je slikarka po tipološkom određenju, Milica Stevanović je odavno zabeležilapotrebu za oprostoravanjem vlastite slike, dakle, markirala je takav kreativni cilj u kome ćese do tada pasivno stanje ikone prevesti u aktivno i dinamično plastičko funkcionisanjelikovog oblika, ali sa isto tako jasnim pikturalnim određenjima. Iz njene slikarske kalse naumetničkoj akademiji izašli su brojni umetnici koji su obeležili poslednju dekadu i po našeumetnosti, odnosno, bili su osnivači i glavnni protagonisti umetničke obnove u svomvremenu. Slikarska poetika M. Stevanović pokazala se, ponajpre u njenom oblikovnomdomenu, kao izuzetno podsticajna za niz autora koji nisu bili zadovoljni statusom slike,njenom dvodimenzionalnom ikoničkom predstavom, već su potražili, uz veliku pomoćoblikovne metode Milice Stevanović, novu plastičnost koja se ogledala u različitim