Nova slika II - Jovan Despotović

37u pitanje. U njenom slučaju nije reč samo o „lošem” slikanju u ikonografskom sloju već i umaterijalnom, u činjenici da su slikarska sredstva još jednom i na drugačiji način dovedenana ivicu postojanja a da slika ipak govori makar minimalnom plastičnošću i značenjem.Beogradska grupa Alter imago takođe je neobična pojava u osamdesetim godinamaprošlog veka. Sastav grupe čine istoričari umetnosoti Nada Alavanja, Tahir Lušić i VladimirNikolić, i jedan slikar među njima, Mileta Prodanović, koji se međusobno dosta ralikuju, aline toliko da u krajnjem ishodu ne bi zajednički radili na programu koji su postavili. Članovigrupe su na različite načine prošli kroz atmosferu koja je vladala u likovnoj radionici SKCa,koja je delovala na prelasku između dve poslednje decenije. Možda se kroz palističkuproblematiku grupe Alter imago i još više kroz njihove pojedinačne odnose, s jedn straneprema problemima umetničkog formiranja (školovanja), i s druge, prema živoj umetničkojaktivnosti sa vrlo specifičnim predznacima koji su izražavali autori bliski slikarskojradionici SKC-a, što su kako smo do sada videli, dva glavna punkta koje su, najdirektnijeuticali na nove uemtnike i njihovu umetnost vidi sudbinu nove umetnosti. U radu grupepostojao je još jedan dodatni element koji je posebno snažno obojio njihovu aktivnost ivrstu oblikovnog shvatanja. Činjenica da su troje članova istoričari umetnosti, a da se jedinislikar među njima i te kako razložno interesovao za procese koje opisuje i rezimira istorijaumetnosti, svakako da je najodlučnije odredila njihovu vrstu rada. Naravno da je upravotakvo interesovanje dopunjavalo sliku o beogradskoj umetnosti osamdesetih godina u njenojnajdelikatnijoj sadržini. Naime, jasno je da je u samim pokušajima rekapitulacije irevalorizacije povesnih tokova u bližem ili daljem rastojanju prema pitanjima stila koji subojili pojedinačne istorijske periode u umetnosti uopšte strategija „citata”, njima potrebnihuzoraka i strukturalnih fenomena te umetnosti, bivali postignuti jednostavnom činjenicomda su ovi umetnici upravo imali izgrađeno saznanje o proteklim događajima na koje sereferiraju u svom radu.Slika ove veoma amorfne situacije u beogradskoj novoj umetnosti prve polovineosamdesetih godina svakako je još složenija i bogatija pojavama. Ovaj pregled repertoarauticaja koji su većinom samorodnog porekla, završićemo nekolicinom individualnihprimera koji ispadaju iz dosad pomenutih kategorija, a skrenuli su pažnju po očiglednimosobinama njihovih radova u okvirima zajedničkog i uvek naglašenog senzibiliteta. Međustarijim umetnicima koji su do tada već prošli određenu etapu u svom radu, ističe se